brojač poseta

недеља, 30. август 2009.

Korupcija se širi kao kancer!

Ne možemo da se pravimo da je nema i da tvrdimo da je uspešno suzbijamo, kada istraživanja pokazuju suprotno. Borba protiv korupcije u Srbiji nije uzaludan, nego spor posao i realno je da za pet godina ona više ne bude naš nacionalni brend

Zorana Marković, direktorka Agencije za borbu protiv korupcije

SIMPATIČNO JOJ ŠTO JE ZOVU SRPSKI ELIOT NES... Zorana Marković se nada da rad Agencije neće naići na otpor državnih funkcionera

- Mislim da je realno da Srbija za pet godina više nema korupciju kao nacionalni brend. Dostigli smo tačku kada je svima jasno da ne možemo dalje na ovaj način da živimo s korupcijom, jer nam postaje smetnja u svim oblastima društva, a posebno u međunarodnoj saradnji. Ne možemo da se pravimo da je nema i da tvrdimo da je uspešno suzbijamo, kada rezultati istraživanja pokazuju suprotno, kaže u intervjuu za Press nedelje Zorana Marković, direktorka nedavno osnovane Agencije za borbu protiv korupcije.

Ona kaže da je cilj da se korupcija svede u razumne okvire, da možemo da se bavimo samo njenom prevencijom, a ne rešavanjem problema koji iz nje proističu. Ne očekuje da će formiranje Agencije naići na otpor kod državnih funkcionera, koji će od Nove godine biti obavezni da joj dostave imovinske karte, jer smatra da će shvatiti da je to "u njihovom interesu".

DIANA DRAGUTINOVIĆ I DALJE ODBIJA RAZGOVOR

Tvrdili ste da ministarka finansija Diana Dragutinović odbija da vas primi na razgovor. Da li je konačno došlo do tog susreta?

- Ne, ali nisam više ni insistirala. Hteli smo da razgovaramo o limitu našeg budžeta, jer smo smatrali da je u pitanju neki previd i želeli smo da to promenimo. Budžet za ovu godinu iznosi devet miliona dinara i to je dovoljno za pripremni rad, ali naredne godine Agencija mora da funkcioniše u punom obimu. Do sastanaka sa Dianom Dragutinović nije došlo jer ljudi u njenom kabinetu očigledno to nisu razumeli.

- Čini mi se da i funkcionerima postaje jasno da korupcija predstavlja smetnju i za kvalitetno obavljanje njihovog posla. Smatram da su oni i ušli u politiku zato što veruju da su sposobni da nešto promene, a ne da nešto izbegnu. Zbog toga sam i uverena da će sarađivati sa nama - kaže Markovićeva.

Verujete li da se više neće pojavljivati s imovinskim kartama u kojima tvrde da lično nemaju ništa, a da pri tom imovinu prenose na rodbinu i prijatelje?

- Dužni su da daju tačne podatke, a mi imamo ovlašćenje da podatke proveravamo. Neprijavljivanje imovine ili davanje lažnih podataka prvi put je krivično delo i za prekršioce je propisana i zatvorska kazna od šest meseci do pet godina.

Mnogi smatraju da je borba protiv korupcije u Srbiji uzaludan posao?

- Nije uzaludan, samo spor.

Može li da se kaže koliko će taj proces trajati?

- Ovaj posao ne može da se oroči. Nijedna institucija pre nas nije se bavila prevencijom korupcije, tačnije kreiranjem mera i mehanizama da se spreči njeno nastajanje. Institucije koje su do sada to činile bavile su se posledicama, aferama, skandalima, vidljivim oblikom korupcije, onda kad ona pređe prag tolerancije. Ima mnogo izveštaja o percepciji korupcije, o stanju korupcije i sve to je dobra osnova da neko počne da na njoj sistemski radi. Nijedna zemlja se nije izborila do kraja s korupcijom, ali je ona svedena na podnošljivu meru, kada se lakše procesuira. Taj preventivni rad je spor, najslabije vidljiv i najmanje popularan.

BIOGRAFIJA ME PREPORUČILA ZA DIREKTORKU

Odakle vam ideja da se prijavite na konkurs za direktora Agencije za borbu protiv korupcije?

- Moja ideja je bila da se priključim Agenciji u delu koji se odnosi na međunarodnu saradnju, jer sam poslednjih devet godina radila u međunarodnim organizacijama na poslovima koji su bili usko povezani sa borbom protiv korupcije. Poslednje dve godine radila sam za Ambasadu SAD, direktno na antikorupcijskim programima sa Specijalnim sudom i tužilaštvom. Specijalizirala sam, u okviru Fulbrajtove stipendije, reformu državne uprave, zaštitu ljudskih i manjinskih prava i borbu protiv korupcije. Takođe, radila sam u Njujorku, u odeljenju UN za reformu državne uprave. Pretpostavljam da me je moja biografija preporučila Odboru za direktora Agencije.

Šta taj rad obuhvata?

- Sistemski rad sa državnim organima i utvrđivanje koruptivnih tačaka, kao i standardizovanje postupaka. Ne samo da se radi po zakonu, nego da se otkloni svaka sumnja javnosti u regularnost nekog postupka. Da se izbegne ono što se često kod nas dešava, kada se tvrdi da je neka procedura sprovedena po zakonu, a mediji ipak bruje da postoji korupcija. Pojednostavljeno rečeno, prečešljavaćemo postupke. U toku iduće godine, kada se Agencija formira u punom kapacitetu, organizovaćemo stručna radna tela za različite oblasti, sudstvo, školstvo, urbanizam, saobraćaj... Njih će činiti predstavnici tih državnih organa i onda ćemo sa njima "prolaziti" kroz postupke. Poučena dosadašnjim iskustvom, ovde sve ide sporo, ali u poslednjih devet godina dosta toga je promenjeno, pa očekujem da se to desi i ovde. Polako, ali sigurno.

Koja je ključna razlika između Saveta za borbu protiv korupcije i vaše agencije? Da li je potrebno da postoje oba organa?

- Potrebno je, s obzirom na dosadašnju sporost u borbi protiv korupcije. A razlika je velika, i to po svim tačkama. Agencija je nezavisni državni organ koji je osnovala Skupština, a Savet je formirala Vlada. Mi imamo mogućnost izricanja kazne kada je povređen zakon, pokrećemo prekršajni postupak, a Savet je savetodavno telo, i po njegovim preporukama ne postoji obaveza da se postupi. Agencija ima preventivnu i operativnu ulogu, a u fokusu su nam prevashodno funkcioneri, imenovana, izabrana i postavljena lica. Vodićemo registar njihove imovine, kao garant funkcioneru da može na miru da obavlja posao, ali i garant javnosti da on neće koristiti svoju funkciju za lično bogaćenje.

Verujete li da izveštaji političkih stranaka neće biti frizirani kao dosadašnji, za koje ste kazali da "vređaju prosečnu inteligenciju"?

- To sam izjavila u vreme kada sam na mestu direktora Agencije bila tek 48 sati, jer mi je 6.000 dinara, koje su stranke prijavljivale kao donaciju, delovalo suviše malo. Znam šta mogu da kupim za taj novac kada krenem u nabavku za četvoročlanu porodicu. Ipak, ne znam koliko košta zakup bilborda ili minut reklame na televiziji, pa dopuštam da je to dovoljno. Transparentnost tih izveštaja važan je ne samo zato da bismo znali da stranke nisu ukrale novac, nego i zbog njih, da bi glasači mogli da im veruju na reč.

Imate li utisak da je korupcija postala negativni srpski brend?

- Da, najsporiji deo posla biće ispravljanje te percepcije. Obaveštavaćemo javnost o svim problemima sa kojima se budemo susretali i zajedno vršiti pritisak na vlast da koriguje svoje ponašanje. A percepcija je rezultat lošeg iskustva, koje ne mora da bude lično. Dovoljno je da neko kome verujete kaže da se uverio u nečiju korumpiranost. Jasno je da percepcija da u nekoj instituciji ima korupcije narušava njen integritet. Ne može funkcioner tvrditi da je sve radio po zakonu, ako svi pričaju da je korumpiran. Niko mu ne veruje. Svaka korupcija počinje kao sitna, ali je ona kao kancer, brzo se širi, a mnogo malih čini sistemsku.

U javnosti dominira uverenje da je Agencija osnovana samo zato što je to EU postavila kao uslov, a da vlast to nikada ne bi sama učinila.

- Jeste osnivanje Agencije došlo kao rezultat preporuka Saveta Evrope, jer je zaključeno da je Srbiji potrebna jedna antikorupcijska institucija, zbog sporosti u rešavanju problema. Ali, u dosadašnjem kontaktu sa državnim organima naišli smo na visok stepen saradnje. Da li će ona biti deklarativna ili ne, videćemo.

Tražili ste da budžet Agencije bude 160 miliona dinara. Na šta bi se taj novac trošio?

- Manje od 50 odsto namenjeno je za plate 72 zaposlena. U stručnoj službi treba da bude zaposleno 60 izvršilaca, a tu smo i zamenik direktora,devet članova odbora i ja. Od Nove godine nama se priključuje 13 ljudi iz sadašnjeg Odbora za zaštitu sukoba interesa. Vodićemo četiri velika registra: registar funkcionera, njihove imovine, poklona i pravnih lica u kojima su oni vlasnici najmanje 20 odsto akcija. Peti registar je za finansijski izveštaj političkih stranaka. Ti softveri su veoma skupi, jer moraju da budu pouzdani u svakom pogledu.

Kako ćete meriti uspešnost rada? Postoje li merni instrumenti koji će pokazati da je stepen korupcije manji ili veći nego ranije?

- Ta kvantifikacija rada je moguća u nekim oblastima. Zna se koliko ima funkcionera u Srbiji i onoliko koliko ih bude u našim registrima, u tom procentu smo uspeli. Prevenciju je mnogo teže izmeriti, ali imaćemo na svaka tri meseca istraživanja domaćinstava o percepciji korupcije. Te promene su varljive i zavise od mnogih činilaca. U prevenciji ne očekujem spektakularne rezultate u prvoj godini. Ako naša agencija postane vidljiva i prepoznatljiva u javnosti nakon prve godine, onda smo mnogo postigli.

Koje su to oblasti koje stranci kod nas apostrofiraju kao najnagriženije korupcijom?

- Oni izbegavaju da daju paušalne procene, jer ne žele da budu pogrešno protumačeni.

U OPŠTINI ČEKALI DA IM DAM MITO ZA GRAĐEVINSKU DOZVOLU

Jeste li bili u prilici da date mito?

- Ne, nisam želela da dođem u takvu situaciju. Imala sam svojevremeno problema sa opštinom Stari grad u postupku izdavanja građevinske dozvole za rekonstrukciju stana. Dozvolu nikada nisam dobila. Nisu mi tražili mito, ali su ga, verovatno, očekivali. Moj princip je da to ne činim, jer mislim da je državni službenik dužan da svoj posao obavi za platu.

A da li je vama neko nudio mito?

- Nije. Radila sam 15 godina u državnoj upravi, u Ministarstvu finansija, i rešavala postupke po žalbama. Kroz moju kancelariju prošlo je na desetine hiljada građana iz cele Srbije i nikada mi niko nije nudio mito. Jedan čovek je kazao da baš dolazi kod mene jer je čuo da redovno primam stranke i da meni ne mora ništa da se donese.

A po vama dostupnim podacima?

- Poslednje istraživanje "Galupa" i "Transparentnosti Srbija" pokazuje da svaki peti građanin kaže da je dao mito, iako mu to niko nije tražio. Ali, nije pravljena selekcija po oblastima u kojima ima najviše korupcije.

Kada kažete korupcija, na koji segment društva lično prvo pomislite?

- Ne razmišljam tako. Čovek mora da napravi liniju između ličnog i profesionalnog pristupa. Nastojim da se u poslu ne rukovodim ličnim iskustvom ili predrasudama.

Jeste li čuli da se iko od državnih funkcionera uplašio zato što je osnovana vaša agencija?

- Ne znam da ima takvih strahova.

A plašite li se vi? Očekujete li da će biti pretnji?

- Nema razloga za to. Mislim da je ovo obostrano koristan posao. Ništa ne radimo da bismo boli oči funkcionerima. To jeste prevashodno u interesu javnosti, ali i njih samih. Ako, na primer, neki medij objavi da je određeni funkcioner vlasnik kuće na Barbadosu, on će se pozvati na nas, mi ćemo izneti tačne podatke i on će dobiti pun legitimitet da sutra dobije spor na sudu.

Kako reagujete kada vas nazivaju srpskim Eliotom Nesom?

- Simpatično mi je. Ali, to je samo znak nerazumevanja posla kojim se bavimo. Ovde postoji manir da niko neće do kraja da pročita zakon i sasluša priču. To da sam Eliot Nes samo je rezultat činjenice da neko nije razumeo šta se ovde dešava.

Нема коментара: