brojač poseta

недеља, 23. август 2009.

Istorijski sporazum Srbije i Kine: Dolazak zmaja!

Sporazum o strateškom partnerstvu, koji je u Pekingu potpisao Tadić, naši stručnjaci ocenjuju kao istorijski, dok bivši ambasador u Pekingu Unković tvrdi da je od sada Srbija za Kinu strateško pitanje i dugoročni ekonomski partner

Tadić u poseti Kini

Saveznici... Tadić u poseti Kini

Poseta srpske delegacije Kini mogla bi imati dalekosežne pozitivne efekte po našu ekonomiju, smatraju neki ekonomisti, dok drugi, pak, sumnjaju da velika zemalja poput Kine baš u Srbiji traži bitnog saveznika za ulazak na tržište Evropske unije. Bivši ambasador Jugoslavije u Kini Slobodan Unković uveren je da je za tu zemlju saradnja sa Srbijom strateško pitanje i da predstavlja dugoročni ekonomski interes. On naglašava da treba imati u vidu da je u periodu do 2000. godine u Kini preovladavao strani kapital, ali da se to u poslednjoj deceniji promenilo, pošto su formirane velike devizne rezerve od oko hiljadu i po milijardi dolara.

- Prevlasti domaćeg kapitala doprinela je i visoka štednja Kineza, koja je gotovo u visini njihovog društvenog proizvoda. Tako je glavna snaga Kine postalo traženje prostora na međunarodnim tržištima. Za zemlju koja će ove godine imati privredni rast od oko osam odsto nije dobro da se oslanja samo na domaće tržište i zato je saradnja sa Srbijom za njih pitanje od strateškog značaja. Koliko sam informisan, oni bi ovde ulagali u infrastrukturne projekte, i to uz veoma povoljne kreditne uslove, a govori se i o uspostavljanju slobodne carinske zone, jer imaju u vidu dobar geografski položaj Srbije - navodi Unković.

Kina postaje svetski lider

Podsećajući da je Kina od 1979. godine do 2000. ostvarivala konstantnu stopu realnog privrednog rasta od deset do jedanaest odsto, on dodaje da je u istom periodu ta zemlja formirala kvalitetnu privredu i sve tržišne institucije, uz izuzetno razvijen bankarski sistem.

- Koliko sam uočio za vreme svog boravka u Kini, oni su vrlo pragmatični kada je u pitanju ekonomska saradnja, ali pre svega vode računa o dugoročnim planovima. Naravno, iznad svake ekonomske saradnje stoje dobri politički odnosi. Mi jesmo evropska zemlja i prioritet treba da nam budu odnosi sa EU, ali saradnja sa Kinom nije u suprotnosti sa osnovnim ciljevima Srbije. Kina je, kao stalni član Saveta bezbednosti, moćan faktor i u međunarodnoj politici. Treba znati da saradnja sa Kinom neće rešiti naše probleme, nastale ekonomskom krizom, ali to jeste jedan od puteva za oporavak naše privrede - smatra Unković.

Tadić u poseti Kini

I ekonomista Miroslav Zdravković u bližem ekonomskom povezivanju sa Kinom vidi dobro rešenje za našu privredu. S obzirom na to da će, po svim predviđanjima, Kina kroz sedam-osam godina postati vodeća svetska ekonomija, njihovo investiranje u Srbiji ima izuzetan značaj.

- Kina menja kompletnu međunarodnu ekonomiju, jer preuzima lidersku poziciju kod industrijskih proizvoda. Nemačka, Japan, SAD drastično gube udeo u gotovo svim vrstama proizvodnje - od automobila i hemije do industrijskih mašina i elektronike. Kina za sada jedino nije uspela da preuzme primat u proizvodnji lekova i medicinske oprema, ali je rast proizvodnje svake godine ogroman. Voleo bih da je tačno to što se priča, da oni koriste Srbiju kao vrata za ulazak na tržište EU. Oni su prošle godine otvorili evropski robni centar kod Budimpešte i pitanje je zašto se mi nismo potrudili da to urade kod nas, kada već imamo dobre diplomatske odnose. Po mom mišljenju, bilo bi idealno da se nekoj njihovoj automobilskoj kompaniji da lokacija u Srbiji kako bi mogli odavde da izvoze u Evropu - kaže Zdravković.

U ekonomiji nema ljubavi

Međutim, Milan Kovačević, konsultant za strana ulaganja, ističe da će dogovor dve delegacije u Pekingu samo produbiti postojeći problem - to što previše uvozimo iz Kine, a u nju skoro ništa ne izvozimo. On kaže da nije upoznat sa tim da je postignut neki ekonomski dogovor, već je u pitanju samo politički, „po kome ćemo se mi zalagati za jedinstvenu Kinu, a oni za jedinstvenu Srbiju".

- Kina već dobro trguje sa EU i ne znam šta joj mi tu možemo pomoći. Možda bi moglo da se otvori neko regionalno skladište na ušću Save u Dunav ili negde drugde u zemlji, ali bi za tu svrhu najpre trebalo popraviti puteve. Bojim se da je u izgledu samo novo zaduženje za izgradnju mosta. Bilo bi mnogo bolje da smo od neke zemlje uzeli finansijski kredit i na tenderu izabrali najboljeg koji će to da izgradi. Ovako će most napraviti Kinezi i nećemo moći da ga uporedimo sa nekim drugim predlozima. Sporazum koji bi nam više odgovarao sadržao bi dogovor o kvotama kineskog tekstila u Srbiji i ticao bi se povlastica za naš izvoz u Kinu- govori Kovačević.

Tadić u Sianu

Predsednik Srbije Boris Tadić, koji predvodi delegaciju Srbije u višednevnoj državnoj poseti Kini, boravio je juče u Sianu, glavnom gradu kineske provincije Šansi, sa 37 miliona stanovnika. Tadić je u sedmomilionskom Sianu razgovarao sa viceguvernernom Šansija Džao Dženg Jungom, posle čega je posetio budističku pagodu Velike divlje guske iz sedmog veka, koja je u vreme dinastije Tang bila verski centar, odakle se budizam iz Indije širio po Kini. Nedaleko od Siana Tadić je posetio i čuveni muzej terakota ratnika iz drugog veka pre nove ere i doba dinastije Ćin.

Ni ekonomista Danilo Šuković ne misli da se političkim dogovorima može uticati na tržište.

- U ekonomiji nema ljubavi. Stvari se rešavaju unutrašnjim ekonomskim reformama, a sve ostalo dolazi samo, i onda predsednik nema šta da traži. I Mira Marković je svojevremeno vodila delegaciju u Kinu, pa znamo šta se desilo. Ne vidim zašto bi Kinezi ovde otvarali proizvodnju i zapošljavali našu radnu snagu, kad je ona tamo jeftinija - pita se Šuković.

NEZAUSTAVLJIVI KINESKI ZMAJ

BEOGRAD - Sporazum Srbije sa Kinom dobija na važnosti kada se zna da je kineska privreda među prvima uspela da se izbori sa svetskom ekonomskom krizom. Kina će u trećem kvartalu ove godine ostvariti rast BDP-a od 8,5 odsto, prognoziraju u kineskom Državnom informacionom centru.

Oni navode da je njihova privreda u fazi kada je dalje usporavanje njene ekspanzije malo verovatno, ali dodaju da ona i dalje raste ispod svog potencijala, uglavnom zbog slabog izvoza. Prognoza te grupe je da će u trećem tromesečju izvoz pasti 20 odsto, a uvoz 12,7 procenata na godišnjem nivou. S druge strane, prema podacima Nacionalnog biroa za statistiku, zahvaljujući ubrzanju rasta, skoro sve industrijske oblasti su izašle iz negativnih stopa, izuzev proizvodnje koksa i derivata nafte, kao i proizvodnje preciznih i optičkih instrumenata.

Stopa rasta fiksnih investicija povećana je sa 32,9 odsto u periodu januar-maj na 33,6 odsto za prvih šest meseci. Posmatrano po oblastima, najveću stopu rasta imale su investicije u železnicu (126,5 odsto), u industriju reciklaže (96,2), usluge domaćinstvima (82,6), finansijski sektor (81,3) i naučna istraživanja (77,3).

Osim ostalih grana industrije, Kinezi su prvo osvojili svet tekstilnom robom

Kineski bum... Osim ostalih grana industrije, Kinezi su prvo osvojili svet tekstilnom robom

Potrošačke cene u junu bile su za 1,7 odsto manje u odnosu na jun prošle godine, dok je nivo cena u prvoj polovini ove godine smanjen za 1,1 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Najveći pad imali su troškovi stambenog prostora, koji su u junu smanjeni za 5,7 odnosu na jun prošle godine, dok su najveći rast zabeležile cene svežeg voća i povrća.

- Želimo da strateško partnerstvo iskoristimo da Srbija bude jedna od prvih lokacija na koje bi kineski investitori došli, proizvodili i izvozili - kazao je predsednik Srbije Boris Tadić.

Inače, kineski mediji posvetili su dosta pažnje poseti srpske delegacije. Oni ocenjuju da su prethodnih dana, Tadićevim susretima sa najvišim kineskim zvaničnicima, Peking i Beograd „postavili snažne temelje za novu eru odnosa". Kineska državna agencija Sinhua prenela je izjave lidera Srbije i Kine o jačanju ekonomske saradnje između dve zemlje i posebno istakla da je vrednost privredne razmene Kine i Srbije 125 miliona dolara u prvih pet meseci tekuće godine. Premijer Kine Van Điabao pozvao je na veću razmenu u poslovnom sektoru, ohrabrio finansijske institucije da pruže podršku velikim poslovnim projektima i istakao potrebu obe države da iskoriste priliku za produbljivanje zajedničkog poverenja i saradnje za dobrobit oba naroda.

Sinhua podseća da je poseta Borisa Tadića Kini prva zvanična poseta predsednika Srbije „od kada je Srbija postala nezavisna 2006. godine". On je Kinu posetio 2005. godine, dok je još postojala Državna zajednica Srbija i Crna Gora, kao i prošle godine, prilikom otvaranja Olimpijskih igara, ali to nisu bile zvanične posete.

Нема коментара: