brojač poseta

недеља, 30. август 2009.

Dragocenija od krvi

Potrošnja vode se svake dve decenije udvostruči, prema podacima UN, a u sledećih petnaestak godina potrebe će se, čak, utrostručiti, piše "Politika".

Za oskudne izvore u 21. veku će među sobom ratovati narodi i države. Svaki žitelj Srbije utroši punu kadu i nešto pride (370 litara) vode dnevno, trostruko više od stanovnika Nemačke! Ima li suvislog objašnjenja za toliko rasipanje, ako su se minulih godina umnožila upozorenja stručnjaka da će tečnost bez koje život nije moguć biti nafta 21. veka (izveštaj „Goldman Saksa”)?

Naveliko se raspreda, čak, da će za oskudne izvore među sobom ratovati narodi i države (Kevin Votkins, zvaničnik Programa UN za razvoj, UNDP). U opticaju je desetak „vrelih tačaka” širom sveta.

U bistroj suzi, dragocenijoj od kapi krvi, kao u kristalnoj kugli gomilaju se tamni oblaci mnogih sukoba. Čovečanstvo je jednom postradalo u biblijskom potopu (verujemo li predanjima), hoće li sledeći put u sveopštoj suši?

Kakvog li protivrečja: na „vodenoj planeti” (razlije li se ravnomerno sa 71 odsto površine koju prekriva, cela će se naći pod vodom dubokom dva i po kilometra) mnogima nedostaje? I ljudsko telo je pozamašno skladište: kod odraslih čini 60 procenata (a kod novorođenčadi 75) prosečne mase. Zamislite samo: ispari li tek jedan odsto, smesta se opažaju naznake prvih zdravstvenih tegoba!

Na Zemlji voda nije postojala odvajkada – uveliko se pretpostavlja da se pretežna količina slila s neba u pljuskovima kometa, kosmičkih ledeno-kamenih grudvi, ali čim se pojavila označila je početak, do naših dana neprekinute, utakmice stvaranja svakojakog života ili evolucije. Još je antički filosof Empedokle (483-423. god. p. n. e) podučavao da je ona jedno od četiri počela – uz vatru, zemlju i vazduh.

Od davnina je smatrana nezamenljivom za opstajanje života, pa i opstojanje – duše: obredno umivanje i kupanje preporučuje se u gotovo svim verskim učenjima. Zar Jordan nije sveta reka hrišćana u kojoj je Jovan Krstitelj krstio Isusa Hrista? (U „Bibliji” se voda pominje 442 puta)! Šerlok Holms je, navodno, govorio da se rasuđivanjem može iz jedne kapi dokučiti kolika je moć Atlantskog okeana ili Nijagarinih vodopada, a da ih nikada niste videli.

Hoće li milioni (i milijarde) ljudi u skoroj budućnosti umirati u žeđi?

Prema procenama Ujedinjenih nacija, više od polovine naroda suočiće se s nestašicom sveže vode, a sredinom stoleća oskudevaće dve trećine! Svakom čoveku potrebno je 1.000 kubnih metara godišnje (dve petine zapremine olimpijskog bazena) da bi utolio žeđ, spremio hranu i održao čistoću. Svake dve decenije, prema podacima Svetske organizacije za hranu (FAO) potrošnja se udvostruči, a potrebe će se u sledećih petnaestak godina utrostručiti, tako će se na udaru, uz desetine drugih, naći i dve najmnogoljudnije zemlje – Kina i Indija.

Obučeni da napadaju

Veliki crni rotvajler po imenu Gas bio je nepomičan, ali nam je prizor njegovih iskeženih zuba oštrih kao žilet i promuklo režanje ledilo krv u žilama. Srećom, Gas je bio iza rešetaka, u svom boksu u Jedinici za obuku policijskih pasa, pa njegovo otvoreno neprijateljstvo nije moglo da nam naškodi.

– Službeni policijski pas ima samo jednog gazdu, svog vodiča, pa zato i ne voli kada mu se neko nepoznat približi. Nemojte da se čudite što agresivno reaguje. Za to je obučavan, to je njegov posao. On je pas napadač – objašnjava Slavko Mišić, komandir čete vodiča službenih pasa koja se nalazi na Bežanijskoj kosi u Beogradu.

Miroljubivi Gas
Posle samo par minuta od kako smo prošli pored boksova, u dvorištu se pojavio Gas, isti onaj negostoljubivi rotvajler. Ovaj put, Gas kao da je naprasno promenio narav. Na povocu svog vodiča Branislave Janković, mlađeg policajca prve klase, delovao je miroljubivo i poslušno.
Branislava je jedna od osam žena vodiča, koja se ovim poslom bavi više od pet godina, a skoro toliko je i provela sa Gasom, pa zato kaže da ga voli kao člana porodice.
– Kao pas napadač, Gas je obučavan da napada kriminalce. Nije lako obuzdati ga, ali svakodnevni treninzi i obuka učinili su da bespogovorno sluša moje komande – priča Branislava.


Samo najbolji
U jedinici za obuku službenih pasa mesta ima samo za najbolje, pa je selekcija izuzetno rigorozna. Proces započinje odabirom pasa, starih oko godinu i po dana.
– Da bi uopšte prošao selekciju, pas mora da pokaže hrabrost, što znači da se ne plaši pucnjeva i da može da preskače preko raznih prepreka. Takođe, mora da bude dobar aporter i da ima istančan njuh – kaže Žarko Todosijević, zamenik komandira čete.
Ako psi prođu ovu prvu fazu, sledeća stanica je Veterinarski fakultet. Ako se posle detaljne provere pokaže da su zdravi, kupljeni psi dolaze u četu na četvoromesečnu obuku. Posle će, u zavisnosti od potreba policije, ali i karaktera, ići dalje na obuku za posebne namene. Za pronalaženje eksploziva najčešće se koriste labradori zato što su staloženi, a živahniji psi, poput belgijskog ovčara, biraju su za traganje. Međutim, nema pravila, pa i živahan pas može podjednako dobro da otkriva drogu ili eksploziv.


Eksploziv

Prilikom vežbe za pretragu vozila sa podmetnutim eksplozivom, vodič Dejan Belopavlović je petogodišnjeg labradora retrivera Arisa prvo hrabrio, a potom ga pustio da pretraži auto. Arisov nepogrešivi njuh je brzo otkrio paket iznad zadnjeg točka auta, a onda je zalegao i dao znak vodiču da je pronašao eksploziv.
– Kad pas stane i pokazuje da je nanjušio eksploziv ili nešto drugo, to je markiranje. Posle dobro obavljene vežbe psu se uvek daje nagrada u vidu igračke, ali to ne važi za realne situacije jer ne smemo da rizikujemo da loptica ili druga igračka aktivira eksploziv – priča Dejan, koji je nedavno s Arisom otkrio eksploziv postavljen pod auto ispred gradske skupštine.


Droga

U vežbi otkrivanja droge, epanjel breton Ahil je na komandu vodiča munjevito jurnuo u ogromnu prostoriju punu sanduka, ormana i razbacanih predmeta. Posle brze pretrage, Ahil se okomio na kutiju, stao ispred nje, a onda grebanjem i lajanjem dao znak da je droga tu sakrivena. I zaista, u kutiji su bile tri kesice kokaina.
Njegov vodič Milan Abazović je objasnio da pse obučavaju da nanjuše i najmanje količine droge tako što im daju da dobro omirišu heroin, kokain, hašiš, marihuanu i slično. Ipak, sa sintetičkim drogama je najteže jer one nemaju specifičan miris već mirišu poput lekova.
– Pored specijalnih obuka, psi moraju svakodnevno da prelaze razne prepreke na poligonu, kako ne bi zastali pred realnim preprekama – kaže komandir vo­­da Jovan Todo­ro­vić.

Najbolji na Balkanu
Službeni psi iz Srbije su na Balkanskom prvenstvu održanom 2003. godine osvojili pregršt nagrada, i prvo i drugo mesto ekipno, a pokazali su visok stepen obučenosti u odnosu na konkurente iz Grčke, Bugarske, Rumunije...


U penziju posle sedme godine
- Psi od dve do sedam godina starosti su najspremniji, motivisani su i voljni za rad, a nema pisanog pravila kada idu u penziju. U našoj jedinici trenutno ima oko pedesetak pasa na obuci. Za službene pse odabiru se uglavnom labradori, nemački i belgijski ovčari, bretonci, kratkodlaki nemački ptičari i rotvajleri – objašnjava Žarko Todosijević, zamenik komandira čete.

I Srbi će uskoro moći da objavljuju lični bankrot

Na sam pomen reči bankrot, mnogi će zaključiti da se njihova materijalna situacija u godini globalne krize kreće blizu ivice tog pojma, ali malo je onih koji su spremni da to i javno obznane

Slobodan Ilić, sekretar u Ministarstvu finansija

Slobodan Ilić, sekretar u Ministarstvu finansija

Prezaduženi Amerikanci ne libe se da proglase lični bankrot, jer im taj institut ipak pruža pogodnosti koje ih spasavaju propasti! Tako će i Srbija u dogledno vreme dobiti institut ličnog bankrota, saznaje Press.

Naime, u SAD niko ne može da vam zapleni stambenu površinu propisanu brojem članova porodice, niti oduzme osnovni alat koji se koristi za obezbeđenje porodične egzistencije. Suština ličnog bankrota ili stečaja je, naglašavaju bankari, da se pojedincu koji proglasi finansijski krah omogući da zadrži deo svoje imovine, a lični stečajni upravnik predlaže nadležnom sudu prodaju njenog većeg dela, kao i otplatu jednog dela duga iz budućih prihoda dužnika tokom narednih tri do pet godina. Ostatak duga sud otpisuje. Tako se dužniku omogućava da lakše izađe iz prezaduženosti, što odgovara i državi, jer građanin koji je bankrotirao počinje da stvara i vremenom postaje regularni poreski obveznik. U SAD je tokom poslednje godine više od milion stanovnika proglasilo lični bankrot.

Institut ličnog bankrota postoji u Sloveniji od oktobra prošle godine, u Hrvatskoj je u pripremi zakon koji predviđa takvu mogućnost, dok u našem Ministarstvu finansija kažu da se o njemu „razgovaralo u jednom trenutku" i da će se u narednom periodu on „naći i u našem zakonodavstvu".

- O tom zakonu se razgovaralo, ali se procenilo da je, s obzirom na postojeće kapacitete i resurse, potrebno prvo usvojiti neke druge zakone, pre svega, zakon o javnom dugu, o tržištu hartija od vrednosti i deviznom poslovanju. Suštinska prednost zakona o ličnom bankrotu je u tome da bi tada sve bilo daleko transparentnije, jer trenutno, kada stupate u kontakt sa nekim ko preuzima određene obaveze, nemate o njemu baš puno informacija. U slučaju da neko objavi lični bankrot, njegova kompletna imovina i prihodi uzimaju se u obzir, dok se sada dešava da se neko tretira kao socijalni slučaj, a poseduje, na primer, deset hektara zemlje. To je zaštita i za onog ko objavi bankrot, jer mu se ostavlja deo sredstava za normalan život, dok ostatak odlazi na otplatu duga. Nije cilj da nekog samo sankcionišete, nego da mu dopustite da ispuni obaveze shodno svojim mogućnostima. Postoje pozitivne strane tog zakona i on će se u narednom periodu naći i u našem zakonodavstvu - govori Slobodan Ilić, državni sekretar u Ministarstvu finansija.

biznismen, kriza, bankrot, otkaz

Profesor Ekonomskog fakulteta Boško Živković kaže da nivo zaduženosti u Srbiji nije toliki da bismo morali „previše da brinemo", podsećajući da su srednjoevropske zemlje, poput Češke, relativno kasno donele zakon o ličnom bankrotu, kada je nivo zaduženosti bio visok i kada je to bila „prilično rizična operacija".

- Taj zakon onemogućava nekontrolisano prelivanje imovine iz poslovne aktivnosti u potrošnju, kao i nekontrolisano zaduživanje domaćinstava. Mi već imamo u Zakonu o hipoteci neka rešenja koja idu u tom smeru i dopuštaju izvršenje nad ličnom imovinom. Ipak, prednost ličnog bankrota je više za poverioca, nego za dužnika - ističe Živković.

Korupcija se širi kao kancer!

Ne možemo da se pravimo da je nema i da tvrdimo da je uspešno suzbijamo, kada istraživanja pokazuju suprotno. Borba protiv korupcije u Srbiji nije uzaludan, nego spor posao i realno je da za pet godina ona više ne bude naš nacionalni brend

Zorana Marković, direktorka Agencije za borbu protiv korupcije

SIMPATIČNO JOJ ŠTO JE ZOVU SRPSKI ELIOT NES... Zorana Marković se nada da rad Agencije neće naići na otpor državnih funkcionera

- Mislim da je realno da Srbija za pet godina više nema korupciju kao nacionalni brend. Dostigli smo tačku kada je svima jasno da ne možemo dalje na ovaj način da živimo s korupcijom, jer nam postaje smetnja u svim oblastima društva, a posebno u međunarodnoj saradnji. Ne možemo da se pravimo da je nema i da tvrdimo da je uspešno suzbijamo, kada rezultati istraživanja pokazuju suprotno, kaže u intervjuu za Press nedelje Zorana Marković, direktorka nedavno osnovane Agencije za borbu protiv korupcije.

Ona kaže da je cilj da se korupcija svede u razumne okvire, da možemo da se bavimo samo njenom prevencijom, a ne rešavanjem problema koji iz nje proističu. Ne očekuje da će formiranje Agencije naići na otpor kod državnih funkcionera, koji će od Nove godine biti obavezni da joj dostave imovinske karte, jer smatra da će shvatiti da je to "u njihovom interesu".

DIANA DRAGUTINOVIĆ I DALJE ODBIJA RAZGOVOR

Tvrdili ste da ministarka finansija Diana Dragutinović odbija da vas primi na razgovor. Da li je konačno došlo do tog susreta?

- Ne, ali nisam više ni insistirala. Hteli smo da razgovaramo o limitu našeg budžeta, jer smo smatrali da je u pitanju neki previd i želeli smo da to promenimo. Budžet za ovu godinu iznosi devet miliona dinara i to je dovoljno za pripremni rad, ali naredne godine Agencija mora da funkcioniše u punom obimu. Do sastanaka sa Dianom Dragutinović nije došlo jer ljudi u njenom kabinetu očigledno to nisu razumeli.

- Čini mi se da i funkcionerima postaje jasno da korupcija predstavlja smetnju i za kvalitetno obavljanje njihovog posla. Smatram da su oni i ušli u politiku zato što veruju da su sposobni da nešto promene, a ne da nešto izbegnu. Zbog toga sam i uverena da će sarađivati sa nama - kaže Markovićeva.

Verujete li da se više neće pojavljivati s imovinskim kartama u kojima tvrde da lično nemaju ništa, a da pri tom imovinu prenose na rodbinu i prijatelje?

- Dužni su da daju tačne podatke, a mi imamo ovlašćenje da podatke proveravamo. Neprijavljivanje imovine ili davanje lažnih podataka prvi put je krivično delo i za prekršioce je propisana i zatvorska kazna od šest meseci do pet godina.

Mnogi smatraju da je borba protiv korupcije u Srbiji uzaludan posao?

- Nije uzaludan, samo spor.

Može li da se kaže koliko će taj proces trajati?

- Ovaj posao ne može da se oroči. Nijedna institucija pre nas nije se bavila prevencijom korupcije, tačnije kreiranjem mera i mehanizama da se spreči njeno nastajanje. Institucije koje su do sada to činile bavile su se posledicama, aferama, skandalima, vidljivim oblikom korupcije, onda kad ona pređe prag tolerancije. Ima mnogo izveštaja o percepciji korupcije, o stanju korupcije i sve to je dobra osnova da neko počne da na njoj sistemski radi. Nijedna zemlja se nije izborila do kraja s korupcijom, ali je ona svedena na podnošljivu meru, kada se lakše procesuira. Taj preventivni rad je spor, najslabije vidljiv i najmanje popularan.

BIOGRAFIJA ME PREPORUČILA ZA DIREKTORKU

Odakle vam ideja da se prijavite na konkurs za direktora Agencije za borbu protiv korupcije?

- Moja ideja je bila da se priključim Agenciji u delu koji se odnosi na međunarodnu saradnju, jer sam poslednjih devet godina radila u međunarodnim organizacijama na poslovima koji su bili usko povezani sa borbom protiv korupcije. Poslednje dve godine radila sam za Ambasadu SAD, direktno na antikorupcijskim programima sa Specijalnim sudom i tužilaštvom. Specijalizirala sam, u okviru Fulbrajtove stipendije, reformu državne uprave, zaštitu ljudskih i manjinskih prava i borbu protiv korupcije. Takođe, radila sam u Njujorku, u odeljenju UN za reformu državne uprave. Pretpostavljam da me je moja biografija preporučila Odboru za direktora Agencije.

Šta taj rad obuhvata?

- Sistemski rad sa državnim organima i utvrđivanje koruptivnih tačaka, kao i standardizovanje postupaka. Ne samo da se radi po zakonu, nego da se otkloni svaka sumnja javnosti u regularnost nekog postupka. Da se izbegne ono što se često kod nas dešava, kada se tvrdi da je neka procedura sprovedena po zakonu, a mediji ipak bruje da postoji korupcija. Pojednostavljeno rečeno, prečešljavaćemo postupke. U toku iduće godine, kada se Agencija formira u punom kapacitetu, organizovaćemo stručna radna tela za različite oblasti, sudstvo, školstvo, urbanizam, saobraćaj... Njih će činiti predstavnici tih državnih organa i onda ćemo sa njima "prolaziti" kroz postupke. Poučena dosadašnjim iskustvom, ovde sve ide sporo, ali u poslednjih devet godina dosta toga je promenjeno, pa očekujem da se to desi i ovde. Polako, ali sigurno.

Koja je ključna razlika između Saveta za borbu protiv korupcije i vaše agencije? Da li je potrebno da postoje oba organa?

- Potrebno je, s obzirom na dosadašnju sporost u borbi protiv korupcije. A razlika je velika, i to po svim tačkama. Agencija je nezavisni državni organ koji je osnovala Skupština, a Savet je formirala Vlada. Mi imamo mogućnost izricanja kazne kada je povređen zakon, pokrećemo prekršajni postupak, a Savet je savetodavno telo, i po njegovim preporukama ne postoji obaveza da se postupi. Agencija ima preventivnu i operativnu ulogu, a u fokusu su nam prevashodno funkcioneri, imenovana, izabrana i postavljena lica. Vodićemo registar njihove imovine, kao garant funkcioneru da može na miru da obavlja posao, ali i garant javnosti da on neće koristiti svoju funkciju za lično bogaćenje.

Verujete li da izveštaji političkih stranaka neće biti frizirani kao dosadašnji, za koje ste kazali da "vređaju prosečnu inteligenciju"?

- To sam izjavila u vreme kada sam na mestu direktora Agencije bila tek 48 sati, jer mi je 6.000 dinara, koje su stranke prijavljivale kao donaciju, delovalo suviše malo. Znam šta mogu da kupim za taj novac kada krenem u nabavku za četvoročlanu porodicu. Ipak, ne znam koliko košta zakup bilborda ili minut reklame na televiziji, pa dopuštam da je to dovoljno. Transparentnost tih izveštaja važan je ne samo zato da bismo znali da stranke nisu ukrale novac, nego i zbog njih, da bi glasači mogli da im veruju na reč.

Imate li utisak da je korupcija postala negativni srpski brend?

- Da, najsporiji deo posla biće ispravljanje te percepcije. Obaveštavaćemo javnost o svim problemima sa kojima se budemo susretali i zajedno vršiti pritisak na vlast da koriguje svoje ponašanje. A percepcija je rezultat lošeg iskustva, koje ne mora da bude lično. Dovoljno je da neko kome verujete kaže da se uverio u nečiju korumpiranost. Jasno je da percepcija da u nekoj instituciji ima korupcije narušava njen integritet. Ne može funkcioner tvrditi da je sve radio po zakonu, ako svi pričaju da je korumpiran. Niko mu ne veruje. Svaka korupcija počinje kao sitna, ali je ona kao kancer, brzo se širi, a mnogo malih čini sistemsku.

U javnosti dominira uverenje da je Agencija osnovana samo zato što je to EU postavila kao uslov, a da vlast to nikada ne bi sama učinila.

- Jeste osnivanje Agencije došlo kao rezultat preporuka Saveta Evrope, jer je zaključeno da je Srbiji potrebna jedna antikorupcijska institucija, zbog sporosti u rešavanju problema. Ali, u dosadašnjem kontaktu sa državnim organima naišli smo na visok stepen saradnje. Da li će ona biti deklarativna ili ne, videćemo.

Tražili ste da budžet Agencije bude 160 miliona dinara. Na šta bi se taj novac trošio?

- Manje od 50 odsto namenjeno je za plate 72 zaposlena. U stručnoj službi treba da bude zaposleno 60 izvršilaca, a tu smo i zamenik direktora,devet članova odbora i ja. Od Nove godine nama se priključuje 13 ljudi iz sadašnjeg Odbora za zaštitu sukoba interesa. Vodićemo četiri velika registra: registar funkcionera, njihove imovine, poklona i pravnih lica u kojima su oni vlasnici najmanje 20 odsto akcija. Peti registar je za finansijski izveštaj političkih stranaka. Ti softveri su veoma skupi, jer moraju da budu pouzdani u svakom pogledu.

Kako ćete meriti uspešnost rada? Postoje li merni instrumenti koji će pokazati da je stepen korupcije manji ili veći nego ranije?

- Ta kvantifikacija rada je moguća u nekim oblastima. Zna se koliko ima funkcionera u Srbiji i onoliko koliko ih bude u našim registrima, u tom procentu smo uspeli. Prevenciju je mnogo teže izmeriti, ali imaćemo na svaka tri meseca istraživanja domaćinstava o percepciji korupcije. Te promene su varljive i zavise od mnogih činilaca. U prevenciji ne očekujem spektakularne rezultate u prvoj godini. Ako naša agencija postane vidljiva i prepoznatljiva u javnosti nakon prve godine, onda smo mnogo postigli.

Koje su to oblasti koje stranci kod nas apostrofiraju kao najnagriženije korupcijom?

- Oni izbegavaju da daju paušalne procene, jer ne žele da budu pogrešno protumačeni.

U OPŠTINI ČEKALI DA IM DAM MITO ZA GRAĐEVINSKU DOZVOLU

Jeste li bili u prilici da date mito?

- Ne, nisam želela da dođem u takvu situaciju. Imala sam svojevremeno problema sa opštinom Stari grad u postupku izdavanja građevinske dozvole za rekonstrukciju stana. Dozvolu nikada nisam dobila. Nisu mi tražili mito, ali su ga, verovatno, očekivali. Moj princip je da to ne činim, jer mislim da je državni službenik dužan da svoj posao obavi za platu.

A da li je vama neko nudio mito?

- Nije. Radila sam 15 godina u državnoj upravi, u Ministarstvu finansija, i rešavala postupke po žalbama. Kroz moju kancelariju prošlo je na desetine hiljada građana iz cele Srbije i nikada mi niko nije nudio mito. Jedan čovek je kazao da baš dolazi kod mene jer je čuo da redovno primam stranke i da meni ne mora ništa da se donese.

A po vama dostupnim podacima?

- Poslednje istraživanje "Galupa" i "Transparentnosti Srbija" pokazuje da svaki peti građanin kaže da je dao mito, iako mu to niko nije tražio. Ali, nije pravljena selekcija po oblastima u kojima ima najviše korupcije.

Kada kažete korupcija, na koji segment društva lično prvo pomislite?

- Ne razmišljam tako. Čovek mora da napravi liniju između ličnog i profesionalnog pristupa. Nastojim da se u poslu ne rukovodim ličnim iskustvom ili predrasudama.

Jeste li čuli da se iko od državnih funkcionera uplašio zato što je osnovana vaša agencija?

- Ne znam da ima takvih strahova.

A plašite li se vi? Očekujete li da će biti pretnji?

- Nema razloga za to. Mislim da je ovo obostrano koristan posao. Ništa ne radimo da bismo boli oči funkcionerima. To jeste prevashodno u interesu javnosti, ali i njih samih. Ako, na primer, neki medij objavi da je određeni funkcioner vlasnik kuće na Barbadosu, on će se pozvati na nas, mi ćemo izneti tačne podatke i on će dobiti pun legitimitet da sutra dobije spor na sudu.

Kako reagujete kada vas nazivaju srpskim Eliotom Nesom?

- Simpatično mi je. Ali, to je samo znak nerazumevanja posla kojim se bavimo. Ovde postoji manir da niko neće do kraja da pročita zakon i sasluša priču. To da sam Eliot Nes samo je rezultat činjenice da neko nije razumeo šta se ovde dešava.

Da se zna: Hrvati pišu srpskom latinicom

Srpski jezik je jedan jedini, iako ga još zovu hrvatskim, bosanskim i crnogorskim. Svi ti jezici kojima ne treba prevodilac nastali su iz srpskog i njegovi su surogati

Vuk Karadžić

Verovatno, osim srpskog, ne postoji nijedan jezik u svetu koga države u kojima se govori krste imenom svoga naroda, pa tako imamo hrvatski, crnogorski i bošnjački, odnosno - bosanski jezik, a pojedini jezikoslovci tvrde da će se na spisku „jednog jezika sa sto gospodara" vremenom naći i vojvođanski jezik!

Hrvati pišu srpskom latinicom!

Uvođenjem tuđica i kovanica, tvorci novih jezika nastoje da se što više udalje od srpskog jezika. Time nesumnjivo kvare jezik, stvaraju zbrku, ali ma koliko se trudili, ne mogu da sakriju i ponište činjenice: jedna od njih je, kako tvrdi profesor srbistike dr Petar Milosavljević iz Novog Sada, da Hrvati već dva veka pišu ne Gajevom azbukom nego Vukovom srpskom latinicom. Profesor Milosavljević je u svojoj knjizi „Srpska pisma" izneo tezu da je i latinica naše pismo. On tvrdi da dva prva pisma u istoriji čovečanstva nisu bila, kao što se donedavno mislilo, piktografska, nego alfabetska i to dokazuje proučavanjem lepenske i vinčanske kulture.

Jezičku politiku već godinama, umesto stručnjaka, vode političari, ne hajući na upozorenja lingvista, poput prof. dr Dragoljuba Petrovića iz Novog Sada, da su svi ti jezici, kojima ne treba prevodilac, izvedeni iz srpskog. Dakle, njegovi surogati. Uprkos toj činjenici, sve je više onih koji se smatraju diskriminisanim jer govore srpski, a ne preimenjuju „maternji jezik", kao što je najnoviji slučaj u Sandžaku, gde se zahteva službeno uvođenje bosanskog jezika u škole.

I ne samo to. Sandžačka SDA je usvojila deklaraciju kojom se, između ostalog, traži da se imena svih ulica i institucija prevedu na bosanski, kao i da se bosanski, do sada izučavan kao izborni, uvede kao obavezan predmet u klupe osnovaca i srednjoškolaca u Novom Pazaru, Tutinu, Sjenici, Novoj Varoši, Prijepolju i Priboju.

- Jasno je da su jezičke podele produkt politike i da se tu struka ništa ne pita - kaže profesor Petrović. - Brukamo se i sramotimo pred svetom. Više je nego smešno da se svi ti jezici, isti po značenju i zvučnosti, različito nazivaju. Iako nije bilo lingvističkih osnova, jezici nastali na ovim našim prostorima preimenovani su u hrvatski, crnogorski, bošnjački i bosanski. A sve je to jedan isti jezik - srpski. Razlike nema.

Ugledni lingvista podseća da su, ma kako se nazivali sada, svi ti jezici, kako on kaže, nastali „ispod Vukovih brkova" i ne mogu se odatle skinuti. On na to odavno ukazuje, počevši od hrvatskog, koji je među tim „novim" jezicima - najstariji.

- Srpska jezička suština tih preimenovanih srpskih jezika ne može se sakriti ni kod hrvatskog, niti kod crnogorskog ili bosanskog jezika - tvrdi sagovornik Pressa. - Sve je to srpski jezik, a oni ga kradu, falsifikuju i lažu sunarodnike da govore „svojim" jezikom. Svojataju ga kao da je svačiji i ničiji, pa ga može prekrajati kako kome padne na pamet. Sasvim je moguće, a bojim se da to nije daleko, da će se, naravno, opet iz srpskog jezika, izdvojiti još jedan, ovoga puta - vojvođanski jezik. Naravno, to će se dogoditi ako se, kao što mnogi priželjkuju, formira država Vojvodina.

Jezik nije oznaka državnosti

Profesor dr Dragoljub Petrović nimalo ne sumnja da vlast u novim državama, koje su bile pod istom jugoslovenskom zastavom, ne mogu da razgraniče pojam jezika i države. To nije isto, jer jezik nije država, te ne može da se „cepa" na više državica, odnosno, jezika i jezičića.

- Jezik nije oznaka državnosti - kaže cenjeni lingvista. - Država može biti nova i drukčije uređena, ali jezik koji se stvarao vekovima ne može nikakvim zakonima i odlukama nastati preko noći. Dovoljno je zaviriti u nauku o jeziku i uveriti se da se tačno i argumentovano iznosi kako i kada je nastao jedan jezik, čiji je po poreklu i ko je njegov tvorac...

Profesor Petrović upravo tu vidi našu tradicionalnu srpsku ludost, da država ne može bez jezika. Jer, kad se stvori država, smatra se da ona automatski dobija svoj jezik. Nesreća je u tome što su sve države koje su do sada nastale na terenu srpskog jezika posegle za takvim argumentom - smatrajući da nisu „kompletne" ako nemaju i taj element svoje državnosti - jezik. Postojanje nacije, međutim, ma kolika da je, ne znači istovremeno da ona mora imati jezik sa njenim imenom. Takvih primera ima mnogo u svetu. Jedino kod nas, i oko nas, svaka nova nacija daje sebi „pravo" da srpski jezik nazove svojim imenom.

- Osim toga, tu se kasnije otvoreno i temeljito razvija mržnja prema Srbima - zaključuje Petrović. - Mudri ljudi lako mogu dokučiti strategiju onih koji se bore protiv Srba, a Srba je nažalost sve manje, kao što i srpski jezik sve više svojataju oni što svog jezika zapravo nemaju. Znamo, recimo, da su Crnogorci, u svom ustavu navodili srpski kao govorni jezik. Apsurdno je da oni njime i danas govore, a da ga nakon što se Crna Gora razdvojila od Srbije zovu crnogorski. Podupirući se jezikom, tamošnje vlasti pokušavaju da utvrde nacionalnu postojanost, svesni zablude da time što su promenili ime nisu promenili i jezik. On je bio i ostao onaj isti, srpski jezik.

Ako se nešto ne učini, političari će i u slučaju Sandžaka pobediti lingviste. Deca u Novom Pazaru i ostalim mestima Raške će verovatno „progovoriti" bosanski, učiće ga u školi ali će jezik i dalje biti - srpski.

петак, 28. август 2009.

Obračuni zbog dugova na kocki

Pančevo - Pančevačka policija je uhapsila i zadržala Sašu T. (30) iz Pančeva zbog sumnje da je nedozvoljeno držao oružje i eksplozivne materije. Saopšteno je da je uhapšeni u utorak u večernjim satima došao u lokal “Baden-Baden”, izvadio revolver sa šest metaka u dobošu i stavio na sto. Posle toga je zadao udarac konobaru i udaljio se iz kafane. Najavljeno je da će Saša T. uz krivičnu prijavu biti priveden istražnom sudiji.


Ovo je prvo hapšenje posle serije pucnjava u Pančevu u avgustu od kojih je policija dve povezala. Nezvanično, nekoliko sati pre hapšenja na dva mesta u Pančevu bilo je sukoba u kojima je radilo i vatreno oružje.
Gosti po baštama kafića u Njegoševoj ulici i prolaznici prošlog četvrtka u 13.30 čuli su nekoliko prasaka, kao da je puklo više petardi. Uznemiravajući zvuci stizali su iz Karađorđeve ulice, a ubrzo je stigla i policija pa je sa više automobila i policajaca i inspektora u civilu blokirano mesto gde se Njegoševa spaja sa Karađorđevom. Posle uviđaja koji su im prepustili tužilaštvo i sud policija je saopštila da je nepoznati počinilac, za kojim se traga, ispalivši više hitaca iz pištolja ranio Miloša V. (25) iz Pančeva. Preciznije, bila je to ustrelna rana u stopalo desne noge, pa je ranjenom pomoć ukazana u bolnici.
Istim saopštenjem policija je prvi put dve pucnjave u Pančevu, a bilo ih je najmanje četiri, dovela u direktnu vezu. Karađorđeva je tako povezana sa događajem od 2. avgusta kada je bilo pucanja, ali ne i ranjavanja.
Vrlo uznemirujuće informacije da je posle pucanja ispred kluba “Arhiv”, u naselju Strelište, nedaleko od Hale sportova i bazena, na Novoseljanskom putu (gde je jedna osoba zadobila lakše povrede) počelo da se puca i u po bela dana na samom ulazu u Njegoševu u centru grada i policijsko povezivanja dva događaja ostavilo je utisak da na pančevačkim ulicama traje obračun kriminalaca. To je potvrdio i Saša Terzić, čovek na koga je pucano na Strelištu, a njegovu priču koju je objavio jedan tabloid da je u Pančevu u toku rat mafijaških klanova za tržište narkotika, da policija neke štiti, kao i da je on da bi zaštitio porodicu kojoj se preti “spreman i da pogine i da ide u zatvor”. Terzić je prst uperio u braću Vidakoviće, Miloša i Vladimira, i njihove ljude. Miloš Vidaković tvrdi da ne zna zašto Terzić iznosi ovakve neistinite optužbe, dodaje da se ne bavi trgovinom narkoticima već drži klub ljubitelja pokera i ocenjuje da je Terzića neko instruisao da daje izjave.
Inspektor za suzbijanje krvnih i seksualnih delikata Vladimir Mitić, koji radi na rasvetljavanju gradskih pucnjava, međutim, demantuje da u Pančevu ima kriminalnih klanova, odnosno organizovanih grupa.
- Sukobljavaju se pojedinci koji su prethodno bili u istim krugovima. Imaju neraščišćene račune, a radi i sujeta. Prema našim saznanjima, ima tu i kockarskih dugovanja, ali i drugih nelegalnih radnji. Akteri događaja na Strelištu i u Karađorđevoj ulici su isti, a policija prikuplja dokaze i svakodnevno sarađuje sa tužilaštvom. Saslušan je veći broj osoba, a policiji rad otežava to što akteri pokušavaju da probleme rešavaju na svoj način i tako ugrožavaju građane, a dolaze u policiju tek kada im tu nešto krene naopako. Pa i tada nisu spremni da kažu punu istinu. Moraju da znaju da izjavama u novinama neće uticati na našu istragu. Aktera je četiri-pet i svi su ranije bili predmet obrade policije ili su imali sa nama kontakt - kaže Mitić.
Policija tvrdi da nema govora o obračunu klanova jer je na jednog od aktera pucano recimo dok je vozio bicikl. Tvrde kako uzrok nije ni borba oko ilegalne trgovine narkoticima, a ni otimanje kolača oko zarade od kocke.
- Izgleda da je jedan od aktera ostao dužan na kocki pa smatra da ne treba da vrati dug - ponovio je Mitić.
Inspektor tvrdi kako u pucnjavama nije bilo upotrebe automatskog oružja. Tokom istraga oduzet je jedan pištolj.
- Tri krivična dela za čijim izvršiocima još tragamo su povezana. Krajem jula zapaljen je auto Saše Terzića, a 2. jula na njega je pucano. On je zbog toga i podneo krivičnu prijavu koju sam ja preuzeo. Nema govora da ga je neko primoravao na bilo kakav iskaz. Treći događaj koji je povezan je pucanje i ranjavanje u Karađorđevoj. Događaj sa Novoseljanskog puta ne povezujemo jer svedoci u Karađorđevoj nisu videli aktera pucnjave - kaže Mitić.
Inspektor potvrđuje da je Terzić posle pojavljivanja u medijima došao u policiju:
- Delovao je uplašeno. Negde ga možda treba i razumeti.

Mitrović: Nasilje se neće tolerisati
Pomoćnik gradonačelnice Filip Mitrović najavljuje da će do kraja nedelje biti održana sednica Gradskog saveta za bezbednost.
- Pančevo je jedan od najbezbednijih gradova u Srbiji. Ni gradska vlast ni Pančevci neće tolerisati nasilje na ulicama. U saradnji sa područno policijskom upravom i Ministarstvom unutrašnjih poslova, tužilaštvom i ostalim činiocima čiji su predstavnici članovi Gradskog saveta za bezbednost definisaćemo stavove i preduzeti mere kako se nasilje i pucanje po ulicama ne bi ponavljalo. Naša dužnost je očuvanje bezbednosti. To ćemo i uraditi - rekao je Mitrović.

Radojković: Sporadični incidenti
- Pucanje po ulicama Pančeva nikada nismo i nećemo tolerisati. Smatram da je gradski Savet za bezbednost mnogo ozbiljna telo da bi se bavilo sporadičnim incidentima neodgovornih pojedinaca. Činjenica je i to da ovakvi događaji uznemiravaju javnost kao što je i jasno da policija ovakva ponašanja neće tolerisati. Već preduzimamo sve raspoložive zakonske mere da bi se navedeni događaji izolovali na nivou slučaja, a ne prešli u pojavu - kaže Zvezdan Radojković, načelnik područne policijske uprave koji je i zamenik predsednika Saveta za bezbednost.

Zakon protiv novinara!

Predlog zakona o informisanju ujedinio sve glavne urednike i medijske stručnjake, svi su protiv zakona koji u Srbiju uvodi cenzuru i guši medije

Još samo tri dana ostala su do 31. avgusta, kada će se na dnevnom redu Skupštine Srbije naći glasanje o Predlogu izmena Zakona o informisanju. Pomenute izmene, koje je predložilo Ministarstvo kulture Nebojše Bradića, a koje su, prema oceni javnosti, pisane da bi se jedan čovek obračunao sa jednim novinama, već su odbacila sva domaća i međunarodna novinarska udruženja, sve relevantne evropske institucije i skoro svi srpski novinari.

Ovaj nakaradni zakon odbacili su u izjavama za Press svi glavni i odgovorni urednici i najuvaženiji medijski stručnjaci. Njihova mišljenja objavljujemo onako kako su nam dostavljena, uz neznatna redakcijska skraćenja:

Tanja Jordović

Tanja Jordović, glavni i odgovorni urednik informativnog programa Pinka

Jesam za to da se red uvede u medije. Jeste me sramota da neke ljude nazovem kolegama. Kada otvorim neke novine, desi se da pocrvenim i odmah ih zatvorim. Međutim, Predlog zakona o informisanju nije dobar način za uvođenje reda. Taj zakon je zgodan samo za zloupotrebu. Koliko znam, tokom izrade zakona nisu konsultovani mediji. Baš me interesuje ko ga je pisao. Ionako nam je priroda posla stresna, a ovaj zakon predviđa rad pod pritiskom. Možda će nekima biti rešen problem "Kurira", ali onda svako kome se prohte može da tuži jer mu se ne sviđa izraz. Recimo "namršteni ministar". Može ministru to da se ne dopadne i da presavije tabak. To isto može da učini bilo ko, pa i političar kog snimimo da na ulici prelazi na crveno, jer on nam nije dao dozvolu da ga snimimo... Nije mi jasno šta da radim ako iz policije dobijem informaciju da je osoba osumnjičena da je silovala maloletno dete. Zadatak nam je da budemo brzi, ekskluzivni... Sa svojom celoživotnom zaradom ne mogu platiti kaznu koju predviđa zakon. I šta mi preostaje?! Da povučem ručnu? Da govorimo o vremenu? A može i Hidrometeorološkom zavodu da se ne svidi izveštaj, pa će i oni da nas tuže?! Da ne govorim koliko ne verujem našim sudovima. Najkorumpiraniji su na svetu! Videćemo šta će da bude 31. avgusta, ali sve ukazuje da će LDP, nažalost, da se predomisli i glasa "za".

Milomir Marić

Milomir Marić, glavni i odgovorni urednik Košave

Najskaradnije tekstove, koji svaki dan osvanjuju na naslovnim stranama pojedinih listova, nisu pisali novinari nego političari jedni protiv drugih. Ti tekstovi i nemaju potpise nego isključivo neke imaginarne inicijale, koji nagoveštavaju poznate naručioce iz političkih centara moći. Ja imam bogato iskustvo sa kaznama jer sam kažnjavan po onom prekom sudu crveno-crne koalicije socijalista i radikala, i dobro znam na šta i ovo može da se izrodi. Nadam se da će u političkim strukturama da prevlada svest o važnosti slobode medija. Za sređivanje medijskog prostora u Srbiji dovoljno bi bilo da političari prestanu novinarima da se mešaju u posao i da ih puste da rade u skladu sa profesionalnim standardima. Razne skaradnosti, čiji smo svedoci, bruka su za političare, a ne za novinare. Kad naše novine prestanu da budu poštansko sanduče u koje bahato baca šta ko hoće, tada niko neće biti ljut na medije. Bolje da se političari među sobom preispitaju nego da po ko zna koji put krenu na nedužne novinare. Otkad se bavim ovom propalom profesijom novinari su uvek krivi za sve.

Velmir Ćurgus-Kazimir

Velimir Ćurgus Kazimir, direktor Ebart - medijske dokumentacije

Bura koju je izazvao Predlog izmena Zakona o informisanju nesumnjivo je posledica unutrašnjih političkih odnosa i prilika. Šta se to stvarno desilo da je političarima "prekipelo"? Intenzivna prljava kampanja protiv nekih političara u nekim medijima? Ali toga smo se nagledali od 2002. onoliko. U međuvremenu su pojedini mediji, pre svega štampani, otišli korak dalje: njihova otvorenost prema najbrutalnijim i najintimnijim scenama, od fotografija samoubica do podataka o maloletnim žrtvama incesta, postala je svakodnevna. Da li se, možda, promenila opšta društvena klima prema ovakvoj vrsti novinarstva? Sumnjam. Ostaje da se vidi kako će se stvari razvijati u Skupštini. To će biti jasan pokazatelj odnosa ne samo u vladajućoj koaliciji, nego i u opoziciji. Da li će doći do tihe preraspodele moći ili će se stvari jednostavno gurnuti pod tepih? Bojim se da će posledice ove brzoplete i besmislene igre dodatno opteretiti javni i društveni život Srbije. Ukoliko zakon prođe, to će značiti da su svi kompromisi i koalicije u našoj politici mogući i to će izazvati određenu mučninu i gađenje prema svakom političkom angažovanju. Ukoliko Vlada odustane od ovoga, to će se doživeti ne kao pobeda profesionalnog i odgovornog novinarstva, slobode i tolerancije, već onog najgoreg - kako u medijima, tako i u politici. Za mene, naime, ovde nema dileme: nema slobode bez odgovornosti i nema odgovornosti bez slobode. To, naravno, važi kako za novinare, tako i za političare.

I novinari iz Albanije protiv

Asocijacija novinara Albanije i Udruženje novinara južne Albanije podržali su juče napore koje ulaže UNS kako bi sprečio usvajanje Izmena Zakona o javnom informisanju.

"Kolege iz Albanije upozorile su predsednika Borisa Tadića, Vladu Srbije i poslanike Narodne skupštine na činjenicu da je Srbija jedna od najdemokratskijih zemalja u regionu i da će, ako Izmene Zakona o informisanju budu usvojene, to biti veliko iznenađenje i sramota za sve političare u Srbiji", naveo je UNS.

Kako je govorio LDP?

Poslanici LDP-a Čedomira Jovanovića, po svemu sudeći, u ponedeljak će glasati za Predlog zakona o informisanju. A pre samo mesec dana bili su njegovi najoštriji kritičari. Šta se u međuvremenu promenilo? Kako je odjednom antievropski i antidemokratski predlog zakona postao prihvatljiv za "čediste"?!

13. 7. 2009. Čedomir Jovanović, predsednik LDP-a

Ovaj zakon se donosi samo zbog nekoliko medija, ali se problem ne može rešiti njime. Na njih treba dosledno primeniti već postojeće zakone o finansijskom poslovanju i organizovanom kriminalu... Zloupotrebe koje se vrše ne mogu se sprečiti samo kroz nekoliko nesređenih izmena zakona o informisanju, koje bi u budućnosti mogle da dovedu u opasnost i slobode i prava onih koji se ozbiljno bave novinarstvom. Vlada, pod pritiskom jedne partije i ministra koji je godinama bio saradnička veza tabloida, na brzinu i na sumnjiv način poslala Skupštini predlog zakona koji navodno treba da reši probleme.

Premijer Cvetković podržao zakon

Ministri na jučerašnjoj sednici Vlade nisu uopšte raspravljali o Predlogu zakona o javnom informisanju, iako je pre samo dva dana i OEBS izneo kritike na zakon, a Međunarodna federacija novinara u pismu premijeru Mirku Cvetkoviću zatražila da Vlada povuče zakon protivan Ustavu i evropskim standardima. Kako saznajemo, zakon je samo na kraju sednice pomenut "onako usput".

Premijer Mirko Cvetković izjavio je juče da Predlog zakona o informisanju, nakon što je završena rasprava i zakazano glasanje, ne može biti izmenjen niti povučen iz procedure.

- Na sednici Vlade nije bilo reči o tom zakonskom predlogu, pa će se poslanici izjasniti o njemu u sadašnjem obliku. Čak i kada bi neko hteo, ne bi mogao da ga povuče iz procedure. Ja sam uveren da će zakon dobiti potrebnu podršku poslanika u parlamentu - rekao je Cvetković.

25. 7. 2009. Zoran Ostojić, član Predsedništva LDP-a

Ništa nejasno nema u delovanju LDP-a. Čedomir Jovanović je prvi u skupštinskoj raspravi tražio da taj zakon bude povučen iz procedure, jer nama ne trebaju ni Savet Evrope, ni OEBS da nam kažu kako ne valja, mi to znamo. Svi smo vrlo jasno rekli da smo bili, jesmo i bićemo protiv...

Ako ovaj skandalozni partijski zakon bude usvojen, odgovornost će snositi oni koji su ga predložili, a to je G17 Plus, oni koji za to budu glasali, a to su Demokratska stranka i njeni sateliti, i oni koji su tobož protiv zakona...

Bujošević, Smajlović, Kesić, Švarm

UNS: Zakon o informisanju ne sme proći!

Glavni urednici i medijski stručnjaci na skupu u Udruženju novinara Srbije juče još jednom apelovali na poslanike da ne usvoje Predlog zakona o informisanju

BEOGRAD - Predsednica Udruženju novinara Srbije (UNS) Ljiljana Smajlović pozvala je juče poslanike da ne usvoje Izmene Zakona o javnom informisanju i najavila da će im u ponedeljak, pred glasanje, biti uručena peticija kojom se traži da ne podrže taj zakon.

- Ukoliko predlog zakona ipak bude usvojen, UNS od predsednika Srbije Borisa Tadića tražiti da taj zakon ne potpiše, a obratićemo se i Ustavnom sudu Srbije - izjavila je Smajlovićeva na skupu "Stop antievropskom zakonu o javnom informisanju". Prema njenim rečima, nijedan amandman ne može da ukloni sve nedostatke i ukine sve kazne kojima je cilj da gase medije.

- Ako zakon bude izglasan i ako ga potpiše predsednik Tadić, mi ćemo se obratiti i Evropskom sudu za ljudska prava. Činjenica da niko od stručnjaka nije konsultovan dovoljno govori o manjkavosti predloga - napomenula je predsednica UNS-a, i izrazila zadovoljstvo što vlast nije uspela da podeli novinare.

Predsednica UNS-a Ljiljana Smajlović najavila je da će u ponedeljak, 31. avgusta, ispred Skupštine Srbije biti organizovano potpisivanje peticije protiv zakona o informisanju.

- Ovo je naš poslednji pokušaj da objasnimo javnosti, vlasti, ali i svim poslanicima zašto izmene zakona ne treba da prođu u ovom obliku. Predloženi amandmani ne mogu da ponište duboku antievropsku osobinu zakona. Kada vlast donosi represivan zakon protiv medija, ona to nikad ne čini da bi zaštitila građane zbog klevete, već da bi zaštitila sebe od kritike - rekla je Smajlovićeva.

Glavni i odgovorni urednik "Politike" Dragan Bujošević rekao je da je medijima ostalo jedino da se nadaju da Predlog zakona o informisanju neće biti usvojen.

- Ja ne znam da li će zakon proći ili ne, to je još lutrija, očigledno da tu postoje izvesni politički razgovori - istakao je Bujošević, i izrazio žaljenje što novinari nisu sami predložili zakon o informisanju i tako na najbolji način uredili odnose u profesiji.

Član radne grupe Ministarstva kulture za medijske zakone Rade Veljanovski izrazio je sumnju u spremnost vlasti da se razvlasti u medijskoj sferi, iako je to krucijalni standard demokratskih država.

- U državama u tranziciji se pre svega očekivalo da politika i vlast maknu ruke od medijskog sistema, što ne znači da nema njene odgovornosti u daljoj transformaciji medija - kazao je on. Prema njegovim rečima, ako se dopusti da se u zakon prokrijumčari stav da je moguće gasiti medije jer su nešto pogrešno uradili, to bi značilo da se promoviše stil da u svakom sukobu do koga dođe jedna od te dve strane mora da nestane.

Zaštitnik građana Saša Janković ocenio je da zakon koji je Vlada predložila predstavlja opasnost za ostvarivanje sloboda i prava građana, ali i po ostvarivanju medijskih sloboda.

Na skupu su protiv usvajanja zakona govorili i odgovorni urednik nedeljnika "Vreme" Filip Švarm, profesor prava Zoran Ivošević i glavni i odgovorni urednik svih izdanja Pressa Đoko Kesić.

Direktor Dojče banke slavio rođendan o trošku građana Nemačke

Šef nemačke Dojče banke Jozef Akerman proslavio je svoj 60. rođendan o trošku poreskih obveznika u rezidenciji nemačkog kancelara Angele Merkel, otkriva politički magazin „Riport Majnc"

Angela Merkel pozvala Jozefa Akermana da u njenoj rezidenciji proslavi rođendan

Drugari... Angela Merkel pozvala Jozefa Akermana da u njenoj rezidenciji proslavi rođendan

Prema navodima tog lista, samo su troškovi osoblja, koje je posluživalo na rođendanskom slavlju, iznosili 2.100 evra, a ukupni izdaci za celovečernju proslavu zasad nisu poznati.

Magazin otkriva da u vladinom izveštaju piše da je rođendanska večera finansirana iz državnog budžeta, odnosno parama izdvojenim za osoblje savezne kancelarke.

Ni Angela Merkel ni Jozef Akerman nisu se baš najbolje izjasnili po pitanju ovih optužbi. Merkelova je odbacila optužbe rekavši da je Akermanov rođendan za nju bio samo povod za večeru s predstavnicima nemačkih najviših ekonomskih krugova.

Zbog svega bi trebalo da bude sazvan Odbor za finansije, na kome će i jedno i drugo morati da daju izjave povodom rođendanskog slavlja. Pored izjava, Merkelova će morati da preda i izveštaj o troškovima njenog osoblja.

Inače, cela priča stara je nekoliko meseci, ali je tek nedavno izašla u javnost, jer je nekim političkim opcijama u zemlji dobrodošla u predizbornoj trci, koja se u Nemačkoj zahuktava. Naime, izbori u toj zemlji trebalo bi da se održe 27. septembra, a protivnici Merkelove ne biraju sredstva kojima bi je porazili.

Priču je, zapravo, ne razmišljajući, podstakao sam šef Dojče banke, kad je u jednom intervjuu za televizijski program ZDF izjavio da ga je kancelarka pozvala da zajedno sa tridesetak prijatelja proslave njegov šezdeseti rođendan u njenoj rezidenciji.

Članovi Socijaldemokratske partije (SPD), međutim, nisu prihvatili takvu verziju događaja. Tako je, na primer, stručnjak za pitanja državnih finansija iz te stranke Johanes Kars izjavio da rezidencija kancelarke nije agencija za organizaciju raznih proslava, pogotovo ne o trošku nemačkih poreskih obveznika. On je zatražio jasan pregled i izveštaj izdataka potrošenih na proslavu Jozefa Akermana, kao i ostalih sličnih događaja, ukoliko su se dogodili na istom mestu.

Sličnog je mišljenja i predsednica zastupničkog kruga stranke Zelenih Renata Knast. Ona je rekla da neko ko je na položaju kancelarke ne može samo tako da pozove nekoga da o trošku platiša poreza proslavi svoj rođendan na ekskluzivnoj večeri uz vrhunska vina.

Šef Federalnih rezervi žrtva prevaranata

Direktora američke emisione banke Bena Bernankija, zahvaljujući neopreznosti njegove supruge Ane, opljačkala dobro organizovana grupa kriminalaca

Ben Bernanki i njegova supruga Ana

Nestale pare sa zajedničkog računa... Ben Bernanki i njegova supruga Ana

Najpoznatija žrtva organizovane grupe finansijskih kriminalaca u SAD, koja je samo u toku ove godine od građana ukrala oko 2,1 milion dolara, jeste šef Uprave federalnih rezervi (FED) Ben Bernanki, otkrio je nedeljnik „Njuzvik". Prema navodima tog lista, Bernakija su opljačkali prevaranti zahvaljujući njegovoj neopreznoj supruzi Ani.

Sistem pljačke koji je, prema objašnjenju dobro upućenih, smislio lopovski šef Klajd Ostin Grej, poznat po nadimku Velika Glava, sastojao se iz krađe ličnih dokumenata, čekovnih knjižica i kreditnih kartica neopreznih ljudi i njihove zloupotrebe u desetak finansijskih organizacija širom SAD.

Supruga kriva za sve

- Bernanki je u navedenu lopovsku zamku upao zahvaljujući neopreznosti svoje supruge Ane. Njoj su početkom avgusta, tokom boravka u jednom kafiću nadomak porodičnog doma u Vašingtonu, lopovi ukrali torbicu s ličnim dokumentima, među kojima su bile kreditne kartice i čekovna knjižica sa zajedničkih računa nje i njenog muža. Iako su odmah policiji prijavili krađu dokumenata, Bernankijevi su ubrzo konstatovali da im je sa zajedničkog računa skinut novac, koji su potrošili novi „vlasnici" njihove zajedničke čekovne knjižice - piše „Njuzvik", ali ne navodi sumu koja je ukradena šefu FED-a.

List dodaje da je Bernanki, kog je pre dva dana predsednik SAD Barak Obama biranim rečima ishvalio za dosadašnji rad i nominovao za još jedan četvorogodišnji mandat na položaju šefa američke emisione banke, imao dosta nevolja zbog nepažnje njegove supruge.

Šef FED-a, kog bije glas da na radnom mestu boravi ne samo tokom redovnog radnog vremena već i nakon toga, pa čak i vikendom, nije želeo da ceo slučaj dobije javnu dimenziju, ali je na kraju ipak za „Njuzvik" izjavio da je krađa identiteta ozbiljan kriminalni čin koji svake godine pogađa milione Amerikanaca.

Učestale krađe

Krađe ličnih dokumenata, kreditnih kartica i čekovnih knjižica učestale su u Americi od početka svetske ekonomske krize, a ujedno je tu zemlju potreslo nekoliko velikih finansijskih skandala.

Akter jednog od njih bio je nekadašnji osnivač čuvenog indeksa visokotehnoloških kompanija na Volstritu, Nasdaka - Bernard Mejdof. On je pomoću Ponzijeve šeme prevario klijente za oko 150 milijardi dolara.

Druga velika afera izbila je u februaru kad je utvrđeno da je teksaski bogataš Alen Stenford pokrao svoje klijente za najmanje osam milijardi dolara. Stenford je svoj biznis organizovao slično kao i Mejdof, a neki finansijski eksperti na Volstritu su nakon tog slučaja izjavili da će tekuća ekonomska kriza u SAD iznedriti još mnoge prevarante koji su kapital stekli na sličan način.

Osoba koja je ukrala čekovne knjižice i kreditne kartice Bernankijevih kasnije je uhapšena zahvaljujući obimnoj istrazi američke tajne službe i inspekcijske službe američke pošte. Usledilo je spektakularno hapšenje grupe sofisticiranih finansijskih kriminalaca, kojima su u poslu pomagali obični džeparoši.

Pomogli i državni službenici

Lopovi čija se centrala nalazila u Aleksandriji, prigradskom naselju američke prestonice, specijalizovali su se za krađu identiteta, ne samo za protivpravno prisvajanje ličnih dokumenata i čekovnih knjižica i kreditnih kartica, već i za prefinjenije delovanje koje podrazumeva širu saradnju s ljudima koji se odlično razumeju u finansije i način funkcionisanja elektronskog sistema isplate i transfera novca.

Prema pisanju „Njuzvika", kriminalna grupa, na čelu s Velikom Glavom, obuhvatala je veliki broj ljudi, među kojima su, osim veštih džeparoša i kradljivaca, bili i zaposleni u državnim službama, gde su imali mogućnost da kradu kreditne kartice, čekove, vojne legitimacije i razna druga lična dokumenta, koja su kasnije korišćena da se u sistemu zamene identiteta na lak način zgrću tuđe pare.

U tunelu napao vozača GSP-a

Nasilnik tokom vožnje fizički nasrnuo na Igora Topića (36), a onda uzeo protivpožarni aparat, poprskao ga penom i razbio staklo na prednjim vratima

U tunelu napao vozača GSP-a

Pobeleo... Autobus na liniji 65 pun pene za gašenje požara

Nepoznati muškarac napao je juče oko 15 časova vozača GSP-a na liniji 65. Prema rečima vozača Igora Topića (36), nasilni mladić je najpre počeo da ga vređa, a zatim pokušao i da se fizički obračuna sa njim. Kada je Igor pružio otpor kako bi ga izbacio iz autobusa, mladić je uzeo protivpožarni aparat, aktivirao ga i razbio staklo na prednjim vratima. U trenutku incidenta autobus se nalazio u Terazijskom tunelu.

Napadač razbio staklo

Pobegao... Napadač razbio staklo

Više od pola sata, u vreme špica, saobraćaj u Terazijskom tunelu bio je blokiran. Tek pošto je vozač razbijeni autobus preparkirao u Nušićevu ulicu, gužva u ovom delu grada se smanjila.

- Mladića koji je napravio ovaj haos primetio sam čim je ušao. Počeo je da priča nepovezano, da se sa mnom svađa bez razloga. Kada smo ušli u tunel krenuo je na mene, pokušavajući da me udari. Zaustavio sam autobus i počeo da se branim. Putnici su počeli da se komešaju, neke žene su čak i vikale na njega da se smiri. Otvorio sam prednja vrata i pokušao da ga izbacim napolje. Tada je on uzeo protivpožarni aparat, aktivirao ga i izleteo iz autobusa. Na kraju je razbio staklo i pobegao u pravcu Novog Beograda - prepričava vidno uznemiren vozač Igor Topić.

Putnici koji su se zatekli u autobusu kažu da od prašine koja se digla nakon aktiviranja protivpožarnog aparata nije moglo da se diše.

- Videla sam mladića koji je napao majstora. Rekla bih da ima oko trideset godina i nadam se da će ga policija lako naći. Ima kovrdžavu riđu kosu, a na sebi je imao zelenu majicu. Svađao se i vređao vozača - rekla je jedna od putnica koja je sačekala policiju.

Prema rečima Igora Topića, putnici su bili prilično uspaničeni.

- Pena protivpožarnog aparata rasula se po celom vozilu. Nije se ništa videlo. Svi su se povukli u zadnji deo, a tek kad sam autobus prevezao u Nušićevu, putnici su izašli - kaže Igor.

Igor Topić, vozač GSP-a

Igor Topić, vozač GSP-a

Generalni direktor Gradskog saobraćajnog preduzeća „Beograd" Radoslav Nikolić kaže da se napadi na vozače često dešavaju.

- Najbitnije je da niko u ovom incidentu nije povređen. Naši radnici se svakodnevno suočavaju sa huliganima. Tokom prošlog meseca imali smo 33 napada na vozače - izjavio je Nikolić.

Nakon što je policija obavila uviđaj, vozač je autobus odvezao u garažu, ne čekajući šlep-službu.

- U voznom je stanju, nema potrebe da čekam pomoć. Radim već pet godina, bilo je neprijatnih situacija, ali se nadam da se ovako nešto neće ponoviti - kazao je Igor.

среда, 26. август 2009.

Država bez para za analizu kvaliteta goriva

Gorivo je danas još jednom poskupelo, a svaki put kada se to desi, neizostavne su i priče o kvalitetu domaćih derivata. Iako se često mogu čuti komentari da nam je gorivo slabog kvaliteta, zvaničnih podataka nema.


Za sada jedino znamo da sastav goriva zadovoljava domaće standarde, ali ne i evropske. Ipak, kakav je tačno kvalitet derivata i koliko zaostajemo za evropskim zemljama nije poznato jer nadležni kod nas gorivo vrlo retko kontrolišu.
Za ispitivanje uzoraka goriva nadležna je tržišna inspekcija Ministarstva trgovine, gde kažu da sve gorivo stiže iz Naftne industrije Srbije, te da je praćeno odgovarajućom dokumentacijom akreditovane laboratorije.
Na pitanje da li se ipak sprovodi kontrola kvaliteta goriva na pumpama, u tržišnoj inspekciji kažu da su od 1. januara do 31. maja ove godine sektoru tržišne inspekcije podnete 83 prijave potrošača. Ispada, međutim, da se vozači slabo žale na kvalitet.
- Najveći broj prijava, i to 46, bio je podnet na teritoriji Beograda i gotovo sve prijave su se odnosile na količinu goriva, odnosno na netačno merenje prodate količine, i u dva slučaja su podnete prekršajne prijave nakon utvrđivanja nepravilnosti - ističu u inspekciji.
Tako proizlazi zaključak da se kontrole ukoliko nema prijava i ne sprovode, pa nije ni čudo što zvaničnih podataka o kvalitetu derivata i nema.
U Ministarstvu energetike kažu da su naši derivati u skladu sa standardima. Ipak, para za istraživanje kvaliteta nema.
- Razmišljali smo o projektima za ispitivanje kvaliteta goriva, ali su te analize jako skupe. Imamo inspektore i za sada uspevamo da držimo stvari pod kontrolom - objašnjavaju u Ministarstvu energetike.
Zorana Mihajlović-Milanović, stručnjak za energetiku, kaže da u našim gorivima definitivno ima više loših supstanci, sumpora i aromata, nego što bi trebalo da bude.
- Nije ni moguće proizvesti kvalitetno gorivo dok se rafinerije ne modernizuju. A standardi se stalno menjaju i u EU, zato stalno mora da se ulaže u modernizaciju - objašnjava Milanovićeva dodaje da je čudno da resorno ministarstvo nije skoro zatražilo da se uradi neko istraživanje o kvalitetu goriva.
Ipak, svi učesnici na tržištu naftnih derivata kod nas se slažu da kvalitet goriva odgovara domaćim standardima, dok ćemo na evropski kvalitet morati da sačekamo, otprilike još godinu i po dana, kada se otvara tržište. Razlike između domaćih i evropskih standarda kada je kvalitet u pitanju najčešće su sadržaj olova za benzine i sumpora za dizel goriva.
U Srbiji se trenutno može kupiti samo bezolovni benzin od 95 oktana, dok se u okruženju, ali i evropskim zemljama može kupiti i onaj od 85, pa i 100 oktana, koji je najčešće u upotrebi za nove automobile. Takođe, kod nas se još uvek proizvodi dizel gorivo D2, koje se u zemljama Evrope više ne prodaje, a koje sadrži veliku količinu sumpora.
Nebojša Atanacković iz kompanije AD „Nafta” kaže da je problem kod kvaliteta u tome što naše rafinerije nisu na nivou onih u svetu.
- Ipak i kriterijumi kvaliteta se stalno menjaju. Mi sada proizvodimo evro 5 dizel, koji ima ispod 10 ppm sumpora, a imamo i D2 koji ima i do 1.000 ppm sumpora. To je jedna od glavnih komponenata koja se gleda kada su dizel goriva u pitanju - objašnjava Atanacković.
On dodaje da kada je benzin u pitanju, veći oktanski broj znači da je benzin kvalitetniji.
Odnedavno postoji mogućnost da naftaši sami provere kvalitet tečnog naftnog gasa koji im distributer dostavlja.
- Imamo uređaj koji vrši kontrolu sastojaka TNG-a. Često je bio ispod kvaliteta kada smo proveravali. Ali smo sada u mogućnosti da unapred opomenemo distributera da nećemo u buduće primiti takav gas - objašnjava Atanacković.

Poređenje
Srbija
- može se kupiti samo benzin od 95 oktana, ne i od 98 i 100, koji su kvalitetniji
- još uvek proizvodimo dizel D2 koji se više ne proizvodi u Evropi i koji ima veliku količinu sumpora, dok je nedavno započeta proizvodnja evro 5 dizela
Evropa
- prodaje se bezolovni benzin od 95,98 i 100 oktana, koji uglavnom koriste noviji automobili
- dizel D2 se više ne proizvodi, dok je najčešće u upotrebi dizel od 10 ppm sumpora

Modernizacija postrojenja NIS-a
U NIS-u kažu da je ova kompanija u cilju poboljšanja kvaliteta goriva, u svoje dve rafinerije počela proizvodnju evro 5 dizela, kvaliteta do 10 ppm sumpora, koji u potpunosti odgovara evropskim standardima.
- Paralelno s proizvodnjom evrodizela, NIS postupno smanjuje obime proizvodnje benzina koji sadrže olovo, u korist bezolovnih benzina. Razrađuje se mogućnost povećanja proizvodnje bezolovnih benzina do 80 odsto od ukupnog obima proizvodnje. Sada 60 odsto benzina koje proizvodi NIS čine bezolovni benzini. U perspektivi, nakon završetka programa modernizacije prerađivačkog kompleksa NIS, proizvodnja olovnih benzina biće potpuno obustavljena - ističu u pres službi ove kompanije i dodaju da NIS planira da potpuno prestane sa proizvodnjom olovnih benzina.

A. E.


I OEBS ustao protiv zakona o medijima!

Šef misije OEBS-a u Srbiji, ambasador Hans Ola Urstad, juče oštro kritikovao Predlog zakona o informisanju, tvrdi da on vodi u autocenzuru i gašenje medija!

I on je protiv zakona... Hans Ola Urstad

Šef misije OEBS-a u Srbiji, ambasador Hans Ola Urstad, oštro je juče kritikovao Predlog zakona o javnom informisanju! Urstad je naglasio da su predložene kazne previsoke i da će, ako zakon bude usvojen, dovesti do autocenzure i zatvaranja medija.

Saša Janković, zaštitnik prava građana: žaliću se Ustavnom sudu

Zakon o javnom informisanju najneposrednije je povezan sa ostvarivanjem Ustavom garantovane slobode medija, kao i ustavnog prava prava građana da budu istinito, potpuno i blagovremeno obavešteni o pitanjima od javnog značaja, što prati dužnost sredstava javnog informisanja da to pravo poštuju.

Ukoliko tekst Predloga zakona na kraju glasanja u Skupštini zadrži manjkavosti na koje je stručna javnost već ukazala, odnosno ukoliko ostane ozbiljna sumnja u to da se njime može suzbijati sloboda medija i ugrožavati pravo građana na informisanje, ja ću naravno biti dužan da iskoristim zakonska ovlašćenja i pred nadležnim organima, pre svega Ustavnim sudom, zatražim ocenu o saglasnosti sa ustavnim garancijama sloboda i prava i međunarodnim konvencijama koje smo ratifikovali.

Šef misije OEBS-a kaže i da su „krajnje problematične" odredbe koje predviđaju mogućnost zatvaranja medija čiji je račun u blokadi duže od 90 dana, kao i zabranu prenosa vlasništva nad medijima.

S druge strane, Urstad je pozdravio pojedine odredbe zakona poput veće odgovornosti distributerskih kuća, osnivača javnih glasila i glavnih i odgovornih urednika, kao i povećanu odgovornost za povredu pretpostavke nevinosti i kršenje prava maloletnika.

Previsoke kazne

- Predložen zakon, međutim, uvodi kazne koje su previsoke za situaciju u Srbiji i kao takve mogu dovesti do autocenzure i zatvaranja medija! - podvukao je Urstad, koji ima zamerku i na osnivanje registra medijskog vlasništva.

- Iako bi osnivanje registra medijskog vlasništva predstavljalo pozitivan pomak, misija bi bila obazriva kada je u pitanju uvođenje registracije kao uslova za osnivanje ili postojanje medija, jer bi to moglo da ugrozi medijske slobode - ističe Urstad. On je izrazio zabrinutost i u vezi sa načinom izrade predloženih izmena i dopuna zakona, ukazujući da „učestala primena hitnog postupka za izmene medijskog zakonodavstva ugrožava kvalitet propisa", kao i reformu medijskog sektora.

- Medijski zakoni se već drugi put ove godine menjaju po hitnom postupku. Ovakva praksa ugrožava kvalitet zakona i njihovu primenu i može da šteti medijskoj reformi u Srbiji - rekao je Urstad, i dodao da je nedostatak transparentnosti i javne rasprave prilikom izrade amandmana naročito zabrinjavajući.

Međutim, mišljenje OEBS-a koje definitivno potvrđuje da je Predlog zakona o informisanju antievropski nije ni za jotu promenilo stavove u vlasti! U G17 Plus i dalje insistiraju na usvajanju zakona, dok u DS-u kažu da su spremni samo na amandmanske izmene.

Kad LDP tumači OEBS

Sasvim je interesantno da se u saopštenju LDP-a posle sastanka Čedomira Jovanovića i Hansa Ole Urstada kaže da OEBS „podržava izmene Zakona o informisanju". Saopštenje je napisano tako da potpuno relativizuje mišljenje Urstada.

Kako je objavila agencija Beta, pod naslovom „OEBS podržava izmene Zakona o informisanju", LDP je saopštio da je Urstad „podržao poboljšanje zakona amandmanima kroz dodatne konsultacije i rad" i da je „to i uslov LDP-a za eventualnu podršku tako redefinisanom zakonu". Dodaje se da su ključne promene neophodne u odredbama o pravilima o zabrani izlaska glasila u slučaju tromesečne blokade računa i zabrani prenošenja osnivačkih prava.

U saopštenju LDP-a nema nijedne reči o stavu OEBS-a da predlog zakona uvodi autocenzuru i preti gašenjem medija!

Portparol DS-a Jelena Trivan kaže da je u javnosti izneto dosta kritika na određene odredbe zakona o informisanju, „i na te odredbe su podneti amandmani, pa je o kvalitetu zakona moguće suditi kada bude usvojen u konačnom obliku".

- Primedbe OEBS-a su razlog više da se amandmani poslanika još jednom razmotre i da se tekst Predloga zakona u što većoj meri izmeni. To je u interesu i Srbije i medija - kaže Trivanova.

Funkcioner G17 Plus Željko Ivanji ne misli tako. On čak tvrdi da OEBS nije nadležan da sudi o ovom zakonu (!?!), jer je cilj zakona zaštita ljudskih prava, a za to je, tvrdi on, nadležan samo Savet Evrope (?!).

- Kao član Pravnog tima SE, tvrdim da su kršena ljudska prava u pojedinim medijima. U idealnoj situaciji, OEBS, kao renomirana međunarodna organizacija, mogao bi da bude u pravu, ali u Srbiji nije idealna situacija. Od svih kritika OEBS-a mogao bih da se složim samo sa onom da nije bilo javne rasprave - priča Ivanji.

Zakon u inat svima

Ivanji izbegava odgovor na pitanje kako G17 Plus, čiji članovi nose značku EU na reveru, nemaju sluha za organizacije iz EU i stručnu javnost, koji nedeljama upozorava da je sporni predlog u suprotnosti sa evropskim standardima.

- Nemam ništa protiv zamerki. To je deo demokratskih procesa... Ali, zakon o medijima će 31. avgusta biti usvojen uprkos svemu!

Ko je, bre, ovde lud?! Srbija gori, a Jelašić se švrćka!

Guverner NBS Radovan Jelašić na godišnjem odmoru u SAD, baš u trenutku dok Vlada u Beogradu pregovara sa MMF-om o novom aranžmanu. Iako se mesecima unapred znalo kada će delegacija MMF-a doći u Srbiju, Jelašić isplanirao da se odmara baš sada!

Baš ga briga za Srbiju... Radovan Jelašić

Baš ga briga za Srbiju... Radovan Jelašić

Guverner NBS-a Radovan Jelašić na godišnjem je odmoru u SAD baš u trenutku kad Vlada Srbije u Beogradu vodi teške pregovore o novom stend-baj aranžmanu s Međunarodnim monetarnim fondom! Tačan termin dolaska delegacije MMF-a znao se još početkom leta, pa je u najmanju ruku čudno to što je guverner baš sada odlučio da se odmara!

I dok u Narodnoj banci objašnjavaju da Jelašićevo prisustvo na pregovorima „trenutno nije neophodno", politička javnost oštro osuđuje Jelašića i optužuje da je neozbiljan i neodgovoran! Sagovornici Pressa podsećaju da je upravo guverner ovu rundu pregovora sa MMF-om najavljivao kao „odlučujući momenat", od kog će zavisiti kako će se Srbija izboriti s ekonomskom krizom. Nikome, stoga, nije jasno kako je i zašto Jelašić odlučio da mu je letovanje važnije od borbe s ekonomskom krizom!

Madžar: Ja bih bio tu

Ekonomista Ljubomir Madžar kaže da bi on, da je na mestu guvernera, sasvim sigurno ostao u Srbiji u vreme dolaska MMF-a.

- Da sam na njegovom mestu, ja bih gledao da prisustvujem tim razgovorima. Ipak, treba imati u vidu i da je Jelašićeva politika „po ukusu" MMF-a i da je on jedan od retkih visokih političara koji to sebi može da priušti - kaže Madžar.

„A vaši urednici?!"

U kabinetu guvernera NBS-a kažu da „nema ničeg neobičnog u Radovanovom odmoru" (?!?), i najavljuju da će se on pregovorima s MMF-om priključiti u subotu ili najkasnije u ponedeljak.

- Sve dogovore s MMF-om u vezi s kursom NBS je ispunila i, opisno da kažem, mi trenutno nemamo posla. Na kraju razgovora guverner će se naravno priključiti i prisustvovati sastancima sa MMF-om. Ne znam zašto dramite, čovek je na godišnjem odmoru, a da je potrebno da bude, ovde bi bio... - rekli su nam u NBS-u.

U Vladi Srbije nisu želeli da komentarišu Jelašićev odlazak na odmor u ovom ključnom momentu, a u Ministarstvu za ekonomiju i regionalni razvoj Mlađana Dinkića uveravaju nas da je „sve pod kontrolom".

- Kao što su i vaši urednici bili na odmoru, tako i guverner Narodne banke ima pravo na odmor. A i kad je na odmoru, guverner Jelašić drži stvari pod kontrolom. Zato nema bojazni da će njegovo odsustvo ugroziti razgovore s MMF-om... - kažu u Ministarstvu za ekonomiju i regionalni razvoj.

Ipak, dvoje ministara iz ekonomskog dela Vlade juče je novinarima Pressa nezvanično reklo da je Jelašićevo letovanje u ovom trenutku „skandalozno neozbiljan potez".

- To što je Jelašić uradio liči na onu narodnu „Selo gori, a baba se češlja"... Možda se trenutno s delegacijom MMF-a ne razgovara o kursu ili politici NBS-a, ali je krajnje neozbiljno to što guverner sada nije u Srbiji. Pa, kad će ako neće sad?! Bruka i sramota! - kaže za Press jedan od ministara koji je insistirao na anonimnosti.

Zamenik predsednika SNS-a Aleksandar Vučić kaže da je Jelašićevo ponašanje neozbiljno, i napominje da vlast u ovako teškim momentima nema pravo na odmor!

I LSV kritikuje Jelašića

Iz redova vladajuće koalicije Jelašića je juče zvanično kritikovala samo portparolka LSV-a Aleksandra Jerkov. Ona smatra da je Jelašić morao da bude prisutan sve vreme pregovora Srbije sa MMF-om.

- Odlazak guvernera na odmor baš u vreme dolaska MMF je potpuno neprihvatljivo. Činjenica je da je guverner NBS-a jedna od ključnih ličnosti u monetarnoj politici i mislim da je morao da stavi sebe na raspolaganje - kaže Jerkov.

- Može da se odmara neko ko je u opoziciji, ali ne sme da uzme odmor onaj ko je na vlasti i ko snosi odgovornost za tešku situaciju u koju su doveli ovu državu! To što je on otišao u veoma važnom momentu na odmor govori o njegovom odnosu prema poslu - kaže Vučić.

Poslanik SNS-a u Skupštini Srbije Jorgovanka Tabaković kaže da je Jelašićevo odsustvo nedopustivo.

- Kad čovek postavi prioritete na takav način, to govori da je apsolutno nezainteresovan za ono što se dešava u državi i da ga ne interesuje kakve će to uslove MMF postaviti našoj zemlji! Izgovor da njegovo prisustvo sada nije neophodno jeste totalno nesuvislo! Pa, ako njegovo prisustvo nije neophodno, zašto onda Jelašić sedi na sednicama Vlade, zašto sluša šta pričaju ministri, pa ih posle kritikuje? - pita Tabakovićeva.

Švrćkanje po Americi

I funkcioner DSS-a Dragan Šormaz takođe osuđuje Jelašićevo ponašanje.

- Apsolutno nije u redu što je guverner NBS-a otišao da se švrćka po Americi u momenti kada se vode tako ozbiljni pregovori! Ne vidim kako tako nešto može da bude u redu. To samo pokazuje koliko je Vlada neozbiljna! Narod ispašta, a ministri i oni koji brinu o državi žive mnogo dobro. To je nedopustivo! - kaže Šormaz.