brojač poseta

недеља, 19. јул 2009.

Ubila ih kriza

Iako nema zemlje koja nije osiromašila zbog recesije, ipak nisu sve prošle isto. Kriza ih ne tretira podjednako, pa su mnoge dospele do totalnog bankrota

Svetska ekonomska kriza

Ugledni ekonomski magazin „Forbs" objavio je listu zemalja koje su najviše pogođene svetskom ekonomskom krizom. Prema tom spisku deset zemalja koje su najviše osiromašile su: Litvanija, Sejšeli, Estonija, Island, Irska, Venecuela, Singapur, Letonija, Ukrajina i Jamajka. Prema podacima koji pokazuju da je BDP u padu za više od 10 odsto, u tim zemljama depresija je, izgleda, neizbežna, piše magazin „Forbs".

Iz Međunarodnog monetarnog fonda mogle su da se čuju dobre vesti o tome da globalna ekonomija počinje da se oporavlja od recesije. Ali, te ohrabrujuće rečenice slaba su uteha zemljama kao što su Letonija, Estonija, Island i Litvanija. Na drugom kraju planete, život ne mazi ni zemlje koje su za većinu stanovnika Starog kontinenta raj na zemlji, kao što su Sejšeli, Venecuela i Jamajka. Vlade ovih zemalja nagomilale su ogromne dugove koji guše privredu, dok je BDP u konstantnom i sigurnom padu.

Enormna nezaposlenost

U Evropi sličnom situacijom mogu da se „pohvale" Island i Ukrajina, a kod svih navedenih zemalja na snazi je stagflacija, koja je opasan produkt stagnacije i inflacije. Nezaposlenost u EU porasla je na 15,6 odsto, i to s početnih 3,9, koliko je bilo pre tri godine. Na Islandu je ekonomski kolaps uzrokovao inflaciju od 8,5 odsto, dok je BDP pao za čak 10,5 procenata.

Nurijel Rubini

Nurijel Rubini: Najgore je prošlo

Nurijel Rubini, jedan od ekonomista koji su tačno predvideli magnitudu finansijske krize, izjavio je da je najgore prošlo, barem za Ameriku i ostale svetske velesile. Rubini je naglasio da će Americi biti potreban drugi paket fiskalnih podsticaja, najverovatnije do kraja godine, jer se stopa nezaposlenosti u toj zemlji približava nivou od deset odsto.

- Razvijene ekonomije već su na dnu ili blizu njega, ali oporavak će biti anemičan, a SAD će da ostanu u recesiji do kraja godine. Postoji svetlo na kraju tunela, globalna ekonomija i SAD su na dnu krize, a svetlo na kraju tunela nije od voza iz suprotnog smera - objasnio je Rubini, i dodao:

- Najgore je iza nas. Situacija na američkom tržištu rada pogoršavaće se do kraja godine, nakon čega će vlada morati da usvoji još jedan paket podsticajnih mera u vrednosti između 200 i 250 milijardi dolara. Ako taj paket bude preveliki, finansijska tržišta mogla bi da se zabrinu zbog održivosti američkih finansija.

Kako bi se identifikovalo deset najsiromašnijih zemalja na svetu, analitičari MMF-a služe se pokazateljima kao što su BDP, koji je zapravo najrealniji pokazatelj ekonomske moći, stopa inflacije i pariteti kupovne moći. Nezaposlenost se ne meri jer za nju postoje razni načini proračuna, a mnoge vlade često s tim podacima manipulišu zbog svojih, uglavnom nečasnih, ciljeva.

Ali, inflacija u razvijenim zemljama nije tako opasna kao što je ona u zemljama koje se razvijaju presporo. Kada inflacija uzrokuje porast plata, ona uglavnom utiče na trgovinu valutama mnogo više nego na standard običnih građana. Kako bi se razlikovala inflacija koja ne utiče toliko na plate, u obzir se uzima i kupovna moć pojedinca. Prema analizama, Island ima karakteristike depresije i stagflacije, ali ipak može da očekuje nešto slabiju recesiju nego na primer Estonija i Letonija, gde bi BDP mogao da potone za 14,2, odnosno 17,8 odsto.

Inflacija na Sejšelima

Inflacija je ipak najviše uzdrmala Sejšele, čija je vlada prošle godine morala da devalvira svoju valutu.

Najteže pogođene zemlje zavise od trgovine i internacionalnog bankarstva jer mnoge imaju neodržive dugove i stalno su primorane na otvaranje novih, uglavnom u inostranstvu. Tako, na primer, Jamajka ima deficit oko 113 odsto, koji premašuje njenu celokupnu ekonomiju. Za deficit se brinu i moćne Sjedinjene Američke Države, koje se polako pripremaju na to da će manjak u proračunu do kraja 2010. godine zahvatiti oko 65 odsto privrede.

Нема коментара: