brojač poseta

недеља, 12. април 2009.

STRANKE LAŽU I KOLIKO LJUDI IMAJU

Ako je verovati na reč parlamentarnim strankama, čak više od 1,6 miliona građana je u nekoj od partija, odnosno više od 20 odsto populacije. Cesid, pak, procenjuje da samo osam do deset odsto građana čini stranačko članstvo, što je oko 500.000 ljudi

s1

Aktivisti... Mnogi pristupe stranci zbog privilegija, a lepe i gule plakate

Člansku kartu neke političke partije u ovom trenutku ima više od 1,6 miliona građana Srbije, ako je suditi prema podacima koje su Pressu nedelje dostavile parlamentarne stranke. Naime, po novom zakonu o političkim strankama, o kome se u Skupštini Srbije raspravljalo protekle nedelje, partije će morati da objave podatke o svom članstvu, koje će voditi „u pisanom obliku i kao jedinstvenu centralnu elektronsku bazu podataka". A do tada one su, izgleda, slobodne da o evidenciji svojih pripadnika govore u skladu sa ličnim shvatanjem iskrenosti.

Računajući na to i uzimajući u obzir da je nemoguće, bar za sada, pobrojati sve članove koje imaju 575 registrovanih političkih organizacija, a znajući da je na poslednjim izborima u birački spisak upisano 6,7 miliona birača, to bi značilo da više od 20 odsto punoletnih građana pripada nekoj političkoj stranci!

slika2

Privilegije mamac za pristupanje partiji

Da je u percepciji mnogih građana članstvo u stranci prilika za lakši dolazak do posla ili za brže ostvarenje drugih interesa smatra i Milan Nikolić, direktor Centra za proučavanje alternativa, koji ističe da je to ostatak razmišljanja iz komunističkog perioda.

- Još se učimo parlamentarnoj demokratiji, pa zato mnogi misle da će, kao u komunizmu, imati privilegije ako su članovi partije. Kakve koristi može da ima član opozicione stranke? Stranka koja je na vlasti donosi privilegije partijskoj eliti, dok običan član koji je lepio plakate ne može na to da računa. U SAD svega dva odsto građana pripada nekoj stranci. I kod nas će se ljudi vremenom ohladiti i shvatiti da članstvo u stranci znači da će raditi za partiju kao dobrovoljci, a ne da mogu očekivati privilegije - navodi Nikolić.

Programski direktor Cesida Marko Blagojević kaže da je njegova organizacija, na osnovu odgovora samih građana, došla do podatka da su svega osam do 10 odsto punoletnih u Srbiji članovi neke partije, „u svakom slučaju ne više od pola miliona ljudi".

- Međutim, taj broj ne može adekvatno da se proveri. To je samo nagađanje i zato ta praksa mora da se menja. Jasno je da je strankama stalo da imaju što veći broj članova, jer im je važno da imaju veliko i čvrsto jezgro, što govori o njihovoj moći. To što je ovakav Predlog zakona u skupštinskoj proceduri ohrabruje, jer pokazuje da je parlamentarnim strankama stalo do toga da se utvrdi tačan broj članova svih partija - govori Blagojević.

DS najprecizniji

Jedina stranka koja na svom internet sajtu navodi podatke o broju svojih članova je Demokratska stranka. Prema tim podacima, koji se odnose na mart, DS ima 164.881 člana, ali portparolka ove stranke Jelena Trivan ističe da ih je sada tačno 166.000, dok još nekoliko desetina hiljada čeka na upis.

- Podatak o kojem govorim odnosi se na verifikovane članove, one čije su članstvo potvrdili opštinski odbori i poslali o tome dopis centrali stranke i koji su platili članarinu. A ukoliko računamo i one kojima članstvo još nije verifikovano, DS ima 240.848 članova. Među njima ima onih koji su potpisali pristupnicu, ali im članstvo nije potvrđeno, onih sa neispravnom adresom i onih koji su privremeno otputovali. Godišnja članarina iznosi 300 dinara, a do sada se nije dešavalo da nekoga isključimo zbog neplaćanja članarine. U proseku mesečno primimo oko 600 novih članova - kaže Jelena Trivan.

Formalno, najveći broj pripadnika u Srbiji ima Srpska radikalna stranka, čak 476.319, ali ta partija ima prilično neobičan način vođenja stranačke evidencije. Potpredsednik SRS-a Dragan Todorović ističe da ta stranka računa da su njeni članovi svi oni koji su „bilo kada, u bilo kom momentu potpisali pristupnicu". On ne smatra da je paradoks to što se kao članovi SRS vode i oni koji su sada u drugim partijama, poput Tomislava Nikolića i Aleksandra Vučića, lidera Srpske napredne stranke.

SRS: Pad članstva

- U svoje članove ubrajamo sve koji su se od 1990. do danas učlanili u Srpski slobodarski pokret, Srpski pokret obnove, Srpski četnički pokret i Srpsku radikalnu stranku. Ne brišemo nijedno ime, iako među njima ima jedan broj onih koji više nisu živi, onih koji su isključeni i onih koji su nepoznati. Opštinski odbori imaju svoje spiskove i oni u velikoj meri raspolažu tačnim brojem članova. Pored svakog imena imamo zapisano da li je član aktivan, neaktivan i osnov po kome nije aktivan - da li je umro, isključen... Nemamo zbirni podatak o tome koliko je aktivnih, jer nas to i ne interesuje. Mogu da kažem da je od septembra do novembra došlo do osetnijeg pada članstva, a već od decembra se približavamo uobičajenom broju novopridošlih članova. Inače, godišnja članarina u našoj stranci iznosi 80 dinara - objašnjava Todorović.

slika2

Radun: Politički „vampiri" iz devedesetih godina kao ukras na izbornoj listi

Radun navodi da su predizborne kampanje sve skuplje, tako da će, bez obzira na broj potpisa koje stranke treba da prikupe, samo najveće uspeti da pređu cenzus.

- Ali, s druge strane, karakteristična je pojava političkih „vampira" iz devedesetih koje velike stranke stavljaju na listu kao ukras. Tu, pre svih, mislim na stranke okupljene oko koalicije „ZES". Može da se desi da neka velika partija iz svojih interesa održava neku manju stranku i organizuje im skupljanje potpisa za registraciju. To se dešavalo i na izborima, kada im je bila potrebna stranka koja ne može da pređe cenzus, ali uzima glasove njihovim političkim protivnicima. Da je opstao SRS, možda je moglo doći do stvaranja dva bloka, ovako opozicija je strašno podeljena i teško je zamisliti da ona kao jedinstvena parira bloku okupljenom oko DS-a - smatra Radun.

Nekadašnji generalni sekretar SRS-a Aleksandar Vučić, a sada zamenik predsednika SNS-a, ne želeći da komentariše to što se njegovo ime još nalazi u stranačkoj evidenciji bivše partije, napominje da „SNS tako ne računa". On tvrdi da njegova stranka ima 98.370 članova, čiji su podaci uneti u centralni računar, dodajući da ima i onih čija pristupnica još nije evidentirana.

(Ne)iznenađujuće veliki broj pripadnika ima Partija ujedinjenih penzionera Srbije (PUPS) koja, prema rečima Moma Čolakovića, predsednika poslaničkog kluba te stranke u Skupštini Srbije, broji 300.000 članova.

- Mi smo uvek tvrdili da imamo oko 450.000 članova, ali smo nakon analiziranja izbora i pročišćavanja evidencije utvrdili novi broj pripadnika. Ali, naš plan je da, ukoliko budemo uspešni u vlasti, u narednom periodu imamo oko pola miliona registrovanih članova - govori Čolaković.

Palma sve prima

Iako u većini stranaka ističu da po Statutu nije dozvoljeno da njihov član ima knjižicu druge partije, Dragan Marković Palma, predsednik Jedinstvene Srbije, kaže da to nije slučaj kod njih.

- Ljudi imaju pravo da menjaju stranke. Ukoliko se neko razočara u to što stranka u kojoj je član ne uspe da ispuni program zbog koga joj je pristupio, prirodno je da na drugom mestu potraži mogućnost za ostvarenje programa za koji se zalaže. Mi ne proveramo da li je naš novi član isključen iz bivše stranke, to nas uopšte ne interesuje. Pa ne primaju oni platu kod nas, da bismo utvrđivali da je ne dobijaju na dva mesta - kaže Marković.

slika1

Opstaće krupni... Zoran Stojiljković

NESTAĆE NEKOLIKO STOTINA STRANAKA

BEOGRAD - U Srbiji će, nakon usvajanja zakona o političkim strankama, ako je suditi prema prognozama, preživeti od 20 do 50 stranaka! Samo toliko njih će uspeti da preskoči lestvicu za registraciju, koja će biti podignuta na najmanje 5.000 potpisa, odnosno na 500 za stranke manjina.

Ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu Milan Marković kaže da je moguće da bude prihvaćen i amandman koji je podneo DSS, a koji predviđa još rigorozniji cenzus - 10.000 potpisa, odnosno 1.000 za manjine. Time bi se, ističe ministar, omogućio izlazak na izbore bez prikupljanja potpisa. Inače, u registre je trenutno kao aktivno upisano 575 političkih organizacija i to 442 u registru Ministarstva za državnu upravu i 133 u nekadašnjem saveznom registru.

Profesor Fakulteta političkih nauka Zoran Stojiljković, koji je bio član radne grupe za pisanje Nacrta zakona o političkim strankama, ističe da u našoj državi ima nekoliko nivoa izbora i političkog organizovanja, i da zato nije realno očekivati da će i nakon usvajanja zakona Srbija imati manje od nekoliko desetina stranaka. On razlog opstanka sadašnjeg velikog broja partija vidi u tome što je u proceduru i takse za gašenje političke organizacije potrebno uložiti oko 80 evra, što mnoge od partija koje godinama ne deluju ne žele da učine!

- Ono što je meni realan kriterijum da odredim koliko ima stranaka sa nekim kapacitetom je podatak koliko je njih na bilo kom nivou izbora došlo do makar jednog odborničkog mandata. Takvih je ne više od pedesetak. A bar neki trag u političkom životu, podnoseći nekakve izveštaje, ostavilo je najviše stotinak stranaka. I ubuduće će opstati nekoliko desetina stranaka, jer je tako i u mnogim drugim zemljama. U svim evropskim parlamentima prosek je od četiri od deset stranaka, samo što su to uglavnom partije sa sličnim rasporedom, dok se ovde neke stranke pojave poput kometa, a posle nisu ni epizodisti. Takođe, bez osnova su priče da bi i ovde moglo doći do formiranja dvopartijskog ili tropartijskog sistema. Verovatno će opstati dve ili tri krupne stranke, ali uvek će biti i nekoliko regionalnih ili programskih igrača, koji će se kretati oko cenzusa - objašnjava Stojiljković.

I politički analitičar Branko Radun ne veruje u blokovsko ujedinjavanje stranaka koje će dovesti do toga da samo dve ili tri stranke budu zastupljene u republičkoj skupštini. On kaže da će novi zakon samo ozvaničiti činjenicu da 80 odsto registrovanih stranaka čine fantomske organizacije koje ne funkcionišu duže vreme.

STRANKA BROJ ČLANOVA

1. Srpska radikalna stranka 476.319
2. Partija ujedinjenih penzionera Srbije 300.000
3. Demokratska stranka 166.000
4. Srpska napredna stranka 98.370
5. Nova Srbija 93.000
6. Demokratska stranka Srbije 90.000
7. G17 Plus 80.000
8. Liberalno-demokratska partija 75.000
9. Socijalistička partija Srbije 70.000
10. Jedinstvena Srbija 32.000
11. Srpski pokret obnove 30.000
12. Bošnjačka lista za evropski Sandžak 30.000
13. Sandžačka demokratska partija 20.000
15. Demohrišćanska stranka Srbije 20.000
16. Liga socijaldemokrata Vojvodine 18.000
17. Savez vojvođanskih Mađara 7.000

*podaci dobijeni od stranaka

Нема коментара: