brojač poseta

понедељак, 13. април 2009.

POGINUO MOTOCIKLISTA

Motociklista Igor Kolarov (30) sleteo s puta i udario u drvo u centru Zrenjanina. Mladić preminuo od teških povreda u bolnici. Stručnjaci kažu da motociklisti često stradaju zbog loše obuke

s

Tragedija... Motociklista Igor Kolarov preminuo od teških povreda stomaka i unutrašnjeg krvarenja

Motociklista Igor Kolarov (30) poginuo je u saobraćajnoj nesreći u centru Zrenjanina. Kolarov je izgubio kontrolu nad motorom, zakačio desnu bankinu i udario u drvo pored trotoara. Mladić je preminuo u Urgentnom centru od posledica teških povreda.

Nesreća se dogodila u subotu po podne na Obali Sonje Marinković. Kolarov je iz zasad neutvrđenih razloga, vozeći motocikl iz pravca Bagljaša, sleteo s puta.

slika

Rizik na dva točka

U saobraćajnoj policiji kažu da je u 80 posto slučajeva ljudski faktor krivac za pogibiju motorista.

- Motociklisti ginu zbog svojih grešaka, ali i zbog grešaka vozača automobila. Vozači automobila često previde kad motociklista vozi uporedo pored njih ili krene u preticanje. Takođe, motociklisti voze veoma rizično - pretiču i s leve i s desne strane, često se kreću i kontrasmerom, pa čak i trotoarom. Posledice ovih saobraćajnih udesa često su kobne, pa su motociklisti koji su stigli do bolnice zapravo srećnici. Ipak, većina tih „srećnika" ostaju trajni invalidi - kažu sagovornici u policiji.

Prolaznici, koji su odmah pozvali Hitnu pomoć, nisu mogli da kažu da li je motociklista vozio prebrzo i zbog čega je naglo izgubio kontrolu. Prema rečima jednog očevica, mladić je telom udario u drvo, dok je motocikl odleteo nekoliko metara dalje.

- Iznenada je skrenuo s kolovoza, udario u bankinu, pa u drvo. Mladić je zadobio teške povrede. Ležao je pored drveta i previjao se od bolova. Ubrzo je došla Hitna pomoć. Povređeni motociklista nije imao kacigu - kaže očevidac.

Prema rečima hirurga Dragana Vulina, Kolarov je prenet u Urgentni centar s teškim povredama unutrašnjih organa i odmah je operisan. I pored toga što su lekari dali sve od sebe, sat vremena nakon operacije Kolarov je preminuo.

- Povrede su bile ozbiljne, pacijentu je operisan stomak zbog obilnog krvarenja. Slezina je pukla, nekoliko unutrašnjih organa pretrpelo je nagnječenje - naveo je Vulin. Inače, ova saobraćajna nesreća dogodila se u 17.30 časova ispred zlatare „Mališa", koja je istog dana, pet sati ranije, opljačkana! Razbojnici su kasnije pucali i smrtno ranili policajca Vladimira Grandića, a uhapšeni su posle filmske potere.

Smrt Igora Kolarova nastavak je serije pogibije motociklista na srpskim drumovima. Samo u poslednjih desetak dana poginulo je nekoliko vozača motora! U Srbiji postoji 28.000 registrovanih motora, a samo u Beogradu 9.000. Stručnjaci kažu da su za pogibije motociklista krivi loš zakon i obuka.

- U našoj zemlji trenutno ne postoji ozbiljna obuka za dobijanje dozvole za upravljanje motociklom! Kandidatima za polaganje ispita na motoru nije objašnjeno kako da izbegnu sudar, kako u slučaju gubitka kontrole da padnu i izbegnu teže povrede! Niko motociklistima ne objašnjava kada ih vide, odnosno kada ih ne vide vozači automobila! Kada bi se poboljšao kvalitet obuke, drastično bi se smanjio broj udesa motociklista - kažu sagovornici u Komitetu za bezbednost u saobraćaju.

Kako je za Press objasnio Vladimir Jevtić, savetnik za motocikliste u Komitetu za bezbednost u saobraćaju, inače i sam strastveni vozač motora, najbolji način obuke motorista imao bi tri odvojena dela.

- Prvi bi bio teorijski deo. Na ovoj obuci budući motoristi naučili bi kako da prepoznaju opasne situacije za vreme vožnje, kako te situacije da izbegnu i kako da reaguju ako do njih ipak dođe. Potrebno je naučiti buduće motoriste da se motor prilikom pada uvek obara na bok, a da je zaštitna oprema obavezna. Kaciga se nosi na glavi, a ne na laktu - rekao je naš sagovornik, i dodao:

- Posle teorijskog na red bi došao praktični deo. Tokom tog dela obuke novi motoristi bi prvo prošli osnovni kurs za upravljanje motorom. Posleosnovnog dela može se proći deo nadgradnje ili unapređenja.Jevtić je rekao da bi takva obuka bila idealna, ali i da se zasad ne znaju sve pojedinosti novog zakona o saobraćaju, koji bi ovih dana trebalo da bude donesen u Skupštini.

Šta bajkeri treba da znaju

n Da nauče da prepoznaju opasne situacije za vreme vožnje, kako da ih izbegnu i kako da reaguju ako do njih ipak dođe

n Da nauče da se motor prilikom pada uvek obara na bok

n Da nauče da prepoznaju kada ih vide, odnosno kada ih ne vide vozači automobila

n Da nauče da su zaštitna i kvalitetna oprema obavezne. Kaciga mora da ima zaštitu za bradu, a pored kacige, potrebni su zaštitna jakna i štitnici za noge

- U trećem delu obuke bio bi organizovan odlazak u saobraćaj sa instruktorom koji je takođe na motoru. Idealno bi bilo da se u tim slučajevima sve snima i da se posle toga pogledaju snimci koji bi pokazali kako dobre strane vožnje budućeg motoriste, tako i loše - kaže naš sagovornik.

Jevtić nam je rekao da je posle kupovine motora najvažnije kupiti zaštitnu opremu.

- Ako treba, kupiti i „slabiji" motor, a izdvojiti novac za vrhunsku zaštitnu opremu. Kaciga, standardizovana po EC ili DOT standardu, koja je prošla sve testove, najvažniji je deo opreme. Ta kaciga bi morala da ima zaštitu za bradu jer su istraživanja pokazala da u većini slučajeva prilikom pada motorista pada upravo na bradu, što dovodi do njenog loma i pritiska na vrat. Pored kacige, potrebni su i zaštitna jakna i štitnici za noge - priča sagovornik Pressa.

Jevtić savetuje da je najbolje da i po danu voze sa upaljenim svetlima i da na sebi imaju šarenu opremu, i to što upadljivijih boja jer će samim tim biti uočljiviji vozačima automobila.

Нема коментара: