brojač poseta

недеља, 12. април 2009.

Papina uskršnja čestitka i na srpskom jeziku

Služeći danas svečanu uskršnju misu ispred bazilike svetog Petra u Rimu pred više desetina hiljada vernika iz Italije i inostranstva, poglavar Rimokatoličke crkve papa Benedikt Sesnaesti vernicima se obratio i na srpskom, javila je Verska informativna agencija (VIA).

Na kraju mise za Uskrs, koji danas slave rimokatolici i protestanti, papa je podelio uobičajeni blagoslov "Urbi etorbi", gradu Rimu i celom svetu, kao i uskršnju čestitku na šezdeset tri jezika, među njima i na srpskom sa "Hristos voskrese".

Srpski je bio na 18. mestu, posle hrvatskog i slovenackog, daleko pre ruskog, arapskog, jevrejskog ili kineskog.

Papa Benedikt XVI pozvao je u uskršnjoj poruci na obnavljanje napora za mirno rešenje izraelsko-palestinskog sukoba, samo nekoliko sedmica pre nego što će, prvi put od izbora za vrhovnog poglavara Rimokatoličke crkve, posetiti Svetu zemlju.

Papa je uputio pozdrave preživelima u katastrofalnom zemljotresu, koji je u ponedeljak pogodio centralni deo Italije i pozvao sve koji strahuju za svoju budućnost da ne gube nadu.

"U vreme nestašice hrane u svetu ili finansijskih previranja, starih i novih oblika siromaštva...nužno je ponovo otkriti temelje za veru", rekao je papa.

Papa je jutros održao uskršnju misu pred destinama hiljada vernika okupljenim na Trgu svetog Petra u Rimu, u kojoj je poručio da je vaskrsenje Hristovo "usklik pobede, koji sve nas danas ujedinjuje".

Trg svetog Petra, okićen lalama i drugim prolećnim cvećem, preplavili su vernici. Papa se u odori boje zlata i uz pratnju hora pojavio pred okupljenima.

Potom je u svom tradicionalnom obraćanju gradu Rimu i svetu (Urbi et Orbi), rekao da će prilikom posete Svetoj zemlji, od 8. do 15. maja, sa sobom poneti poruku pomirenja.

"Pomirenje - teško, ali neophodno - preduslov je za budućnost sveukupne bezbednosti i mirne koegzistencije", poručio je papa.

Papina uskršnja čestitka i na srpskom jeziku






Proslava Uskrsa u Vatikanu održava se u vreme kada su misli mnogih Italijana usmerene ka žrtvama razornog zemljotresa, u kome je poginulo najmanje 293 ljudi.

Papa, koji je saopštio da uskoro planira da poseti pogođeno područje u regiji Abruco, poslao je pozdrave onima koji "trpe zbog zemljotresa".

Više hiljada ljudi koji su zbog zemljotresa ostali bez krova nad glavom obeležili su danas Uskrs, okupljajući se na misama u šatorima pretvorenim u crkvice.

Više od 40.000 ljudi ostalo je bez domova u zemljotresu jačine 6,3 stepena Rihterove skale, koji je 6. aprila pogodio regiju Abruco.

Nateže pogođena je prestonica Akvila, srednjovekovni grad sa 68.000 stanovnika, u kome su mnoge zgrade i crkve, stare nekoliko vekova, sravnjene sa zemljom.

Na centralnoj uskršnjoj misi, održanoj danas u Akvili danas se pridružio i premijer Silvio Berluskoni.

Berluskoni je u Akvilu stigao sa vatrogascima koji su učestvovali u saniranju posledica potresa jačine 6,3 stepeni u kome je život izgubilo skoro 200 ljudi a oko 40.000 njih ostalo bez krova nad glavom.

"Uskrs je zaista dan uskrsnuća za nas jer počinjemo od nule", izjavio je Korado Monđeli (50), jedan od preživelih, i dodao da polaže velike nade u novi početak i "život kao pre".

Arhibiskop Akvile, Đuzepe Molinari, rekao je: "Svi smo mi pomalo ljuti na boga jer nismo očekivali ovaku veliku tragediju. Ali i ljutnja na boga je znak vere".

Tradicionalni uskršnji ručak, koji podrazumeva jagnjetinu, je poslužen u šatorskom naselju u kojem su smešteni preživeli i oni ostali bez domova, a deci su podeljena velika, u celofan uvijena čokoladna uskršnja jaja.

Šef nacionalne agencije za građansku bezbednost, Agostino Mioco, rekao je da ekipa tehničara i dalje proverava zgrade kako bi se utvrdilo "kada i da li uopšte" neke od porodica mogu da se vrate svojim domovima i "nastave normalan život".

I hrišćanski vernici u Jerusalimu proslavljaju Uskrs po Gregorijanskom kalendaru, a Jevreji nastavljaju sa proslavom Pashe ili praznika proleća.

U katoličkoj crkvi Svetog groba u Jerusalimu jutros je održana misa povodom Uskrsa po Gregorijanskom kalendaru.

Ta crkva u starom delu Jerusalima je najsvetije hrišćansko mesto.

Protestanti su, pak, održali službu ispred zidina Starog grada.

Hrišćani koji se pridržavaju Julijanskog kalendara, danas slave praznik Cveti, dan Isusovog ulaska u Jerusalim.

Jevreji se u okviru proslave Pashe mole ispred Zapadnog zida. Pasha ili Pesah jeste istorijski praznik u spomen spasavanja Jevreja iz egipatskog ropstva.

Taj praznik se još naziva praznik proleća i praznik beskvasnog hleba.

Нема коментара: