brojač poseta

петак, 20. март 2009.

ŽENAMA NIŠTA NE VERUJEM!

Kad god mi neka devojka priđe, ja ne znam da li je to zato što sam Milorad Čavić ili zato što sam osvajač medalja. Verovatno je i to razlog što sam trenutno sam

Nepoverljiv prema lepšem polu... Milorad Čavić, najbolji srpski plivač
Nepoverljiv prema lepšem polu... Milorad Čavić, najbolji srpski plivač

Najbolji srpski plivač svih vremena, Milorad Čavić, priznao je u intervjuu za internet sajt svog kluba „ADN svim prodžekt" da ne veruje ženama jer se boji da će ga iskoristiti! Čavić, koji se trenutno priprema u italijanskom gradiću Ispri, priznao je da ne zna da li ga žene vole samo zato što je poznat i da zbog toga trenutno nema devojku.

Takođe, srpski plivač u ovom intervju, rekao je da je po načinu razmišljanja Amerikanac, a po načinu na koji uživa u životu Srbin.

Da li će uspeti da vas „ulovi" neka devojka?

- Neće, zato što je nemam. Ne verujem ženama pošto, kada mi priđu, uvek imam osećaj kao da žele da budu sa mnom samo zato što osvajam medalje. Rezultat toga je krađa mog imena i postavljanje lažnog profila na „Fejsbuk". I pored toga, volim da srećem nove ljude, pa tako i ovde, u Ispri.

Da li i dalje razmišljate o Majklu Felpsu?

- Ne. On je kao Ivan Drago (negativac u filmu „Roki 4", pr. aut.), sa tom razlikom što on pobeđuje. On je savršeni atleta, koga proučavaju i poboljšavaju u laboratoriji. Za njega se posebno šiju plivački kostimi, kao i kapice. Majkl je mašina. Kada tako počnete da analizirate, to može da vas uništi. Dešavalo se da sam razmišljao o tome šta bi bilo da sam imao naočare od specijalnog materijala napravljene samo za mene...

Učim italijanski

Šta vas još interesuje pored plivanja?

- U ovom trenutku samo treniram i uživam u životu kada god mi se ukaže prilika. Pored toga, učim italijanski jezik, ali to ide sporo, jer svi na treningu pričamo engleski. To me navodi da mislim da će mi italijanski krenuti jedino ako upoznam neki lepu Italijanku, ha, ha...

Na dodeli medalja na EP u Ajndhovenu obukli ste majicu na kojoj je pisali „Kosovo je Srbija". Zašto?

- Dve nedelje pre toga masa je napala Ambasadu SAD u Beogradu. Učinilo mi se da se Srbija vraća unazad, u haos, nestabilnost, nezaposlenost, ekonomsku propast. Srbija je prošla puno nevolja. Svi su videli majicu, ali niko nije shvatio poruku: hteo sam da poručim da ostanemo ujedinjeni, da ne bismo ponovo bili ranjivi.

Da li smatrate da je diskvalifikacija bila opravdana?

- Jeste. Da su dopustili da ostane nekažnjeno, to bi sigurno bilo iskorišćeno za demonstracije na Olimpijskim igrama u Pekingu.

Rođeni ste u Kaliforniji, ali plivate za Srbiju?

- Prvi put sam došao u Srbiju u julu 1996, kada mi je bilo 12 godina. Tada je sladoled koštao 2.700 dinara, a moji vršnjaci i drugari nisu imali para da kupe ni patike. Tada sam shvatio zašto su moji roditelji otišli u Ameriku, ali sam u isto vreme otkrio da je Srbija moj dom.

Koji deo vas je američki, a koji srpski?

- Po načinu na koji razmišljam, ja sam Amerikanac. Odrastao sam u zemlji velikih mogućnosti, gde vas uče da verujete u lične sposobnosti. Sa druge strane, Srbija je puna problema... Ipak, ono po čemu vidim da sam Srbin je ljubav prema tamošnjoj muzici, ljubavi prema noćnom životu, izlascima. U Srbiji obožavaju sportiste. To je fantastično!

Kako vam se sviđa u Italiji?

- Veoma je lepo. Razmišljam da ovde nastavim obrazovanje. Možda upišem master studije na Univerzitetu Bokoni.

Нема коментара: