brojač poseta

недеља, 22. март 2009.

SVET U MREŽI

Prošlo je dvadeset godina od kada je internet postao globalna pojava

s1

U razvoju interneta zabeleženo je nekoliko događaja koji se mogu nazvati rođendanom najpozatije svetske mreže. Ipak, najvažniji mu je prvi, kada je pre tačno dvadeset godina postao globalna pojava.

Tim Berners Li

Otac veba... Tim Berners Li

U martu 1989. godine Tim Berners Li je u Evropskoj organizaciji za nuklearna istraživanja (CERN) u Ženevi počeo sa tehničkim razvojem globalne mreže. I tada je prvi put skovan naziv World Wide Web, iliti nadasve poznata skraćenica WWW.

Priča o internetu, doduše, počinje još 1969. godine sa projektom APRANET, u kome su računarski povezivani američki instituti. Prvi i-mejl preko ove veze poslat je 1971. Tek 1981. godine, IBM pravi PC - lični računar, a jedva više od 200 računara su priključeni na APRANET 1981. godine. Četiri godine kasnije taj broj će porasti na dve hiljade. Mreža je u tom periodu zaživela, izmišljen je i prvi kompjuterski virus, ali umrežavanje kompjutera je još bilo lokalno.

Prvi veb-server

A onda je na scenu stupio Tim Berners Li. Ideja da se napravi nešto što će ličiti na ono što danas zovemo internet došla mu je pošto je imao problema u svom naučnom radu - stalno je gubio podatke u kompjuteru. Hteo je da pronađe način da se podaci arhiviraju tako da u svakom trenutku budu dostupni. Sa svojim saradnicima u CERN-u, programirao je prvi „veb-server", na kome je bilo moguće snimiti dokumente, a uz njega i prvi pretraživač podataka. Osmislio je i međusobno povezivanje dokumenata, odnosno linkove.

Prvi naziv koji se nametnuo za novu mrežu bio je „The Information Mine", što na engleskom znači informacioni rudnik. Ali tu se pojavio problem; skraćenica mreže bila bi TIM, upravo kako se Berners zove. Kako nije želeo da se prikaže kao egoista, ova ideja je odbačena. Druga ideja bila je slična „Mine of Infromation", iliti rudnik informacija. Ovog puta dobila bi se skraćenica MOI, što znači „ja" na francuskom, koji se inače govori u Ženevi, i što bi novom izumu dalo lokalni karakter. Na kraju, dogovor je pao da se mreža zove „World Wide Web".

Od ‘Gugla' do ‘Fejsbuka'

Već 1990. godine na mrežu je bilo priključeno 313.000 računara. Tri godine kasnije, istraživački centar CERN omogućio je javnosti da koristi internet. Sledeći veliki događaj za veb je bio 1998. godine, kada su Lari Pejdž i Sergej Brin osnovali pretraživač „Gugl". U tom trenutku na internetu je bilo 37 miliona računara. Do 2001. taj broj je porastao na 110 miliona računara, a dve godine kasnije na čak 170 miliona.

HIT

Za razliku od kasnijih tvoraca popularnih pretraživača i sajtova, tvorac interneta nije postao bogat

Internet ponudu obogaćuju i „slobodna enciklopedija" „Vikipedija" (2001) i „Fejsbuk" (2004), koji će u potpunosti promeniti našu svakodnevicu. Procenjuje se da trenutno pristup internetu ima 625 miliona računara.

Inače, za razliku od onih koji su izmišljali sajtove tipa „Gugl" i „Fejsbuk", otac interneta Tim Berners Li nije se obogatio. Kada je 1993. internet pušten u rad, odlučili su da bude potpuno besplatan. Uostalom, da se naplaćivao, pitanje da li bi bio toliko korišćen koliko je danas.

s2

„Majkrosoft" autobus

Kompanija „Majkrosoft" došla je glave kašnjenjima na posao zbog saobraćajnih gužvi. Od septembra 2008. zaživeo je „Majkrosoft bus servis" za zaposlene. Programeri počinju da rade čim uđu u autobus, a radno vreme im se računa od trenutka kad sednu za kompjuter u ovom vozilu.

Нема коментара: