brojač poseta

недеља, 01. март 2009.

NOVI GASNI RAT

Na pomolu rusko-ukrajinski spor zbog kojeg bi Evropa opet mogla da ostane bez gasa. Razlog krize borba za energetsku revlast

s

EVROPA STREPI... Ventili bi opet mogli da budu zavrnuti 8. marta

Evropa je ovih dana ponovo u strahu od gasne krize, koja bi mogla da je zadesi već 8. marta. Samo nešto više od dva meseca od kada su Rusija i Ukrajina rešile spor, „Gasprom" bi ponovo mogao da zavrne ventile ako do tada Ukrajina ne plati dug od 400 miliona dolara.

Polovinom decembra 2008. Rusija je ušla u najveći spor sa Ukrajinom, drugim po redu od vremena „narandžaste revolucije". S jedne strane, ukrajinska gasovodna mreža je takva da je nemoguće da Rusija selektivno isključi Ukrajinu, a da omogući dalji protok gasa na zapad Evrope. Sukob doveo je do jedinstvenog zaključka među zemljama koje su korisnici ruskog gasa - da je snabdevanje iz Rusije preko Ukrajine nepouzdano! O uzrocima spora mnogo se nagađalo. Zaključak većine analitičara svodio se na to da iza njega stoji netrpeljivost dveju nekadašnjih članica Sovjetskog Saveza, te da Ukrajina želi da se otrgne zavisnosti od Rusije, naročito energetske.

Prema izveštaju koji su sačinili stručnjaci „Erste grupe", prvi korak ka tome učinjen je još 1997. kada je, u cilju da stekne uticaj i stvori konkurenciju Rusiji u isporuci energenata Evropi, Ukrajina sa drugim postsovjetskim zemljama osnovala GUAM, međunarodnu organizaciju koju čine još Gruzija, Azerbejdžan i Moldavija. Turska i Litvanija imaju status posmatrača. Ukrajinski predsednik Viktor Juščenko izjavio je da članice GUAM-a „više sebe ne vide kao ostatke Sovjetskog Saveza" i žele da postanu pokretač „trećeg talasa demokratskih revolucija" u regionu. GUAM u velikoj meri podržavaju SAD.

Stvaranje GUAM-a

Organizacija GUAM predstavlja deo konkurencije koja energetski povezuje Evropu i Aziju. Postoje dva predložena transportna koridora koja su konkurentna u povezivanju Evrope sa energetski bogatim kaspijskim regionom. Jedan predlaže Rusija, sa rutama za transport energenata koje zaobilaze istočnoevropske zemlje i imaju direktne vodove do najvećih evropskih potrošača energenata. Ta šema takođe pretpostavlja da će zemlje kaspijskog regiona prodavati energente, pri čemu će Rusija biti posrednik. SAD bi dala prvenstvo važnom alternativnom transportnom koridoru koji zaobilazi i Rusiju i Iran. Plan koji su SAD predložile GUAM-u prelazi i preko Crnog mora i Kaspijskog mora. Rute za transport koje predlaže GUAM odnose se na direktan izvoz od strane država kaspijskog regiona, preko istočnoevropskih zemalja, u Evropu.

Rute za transport energenata u Evropu predstavljaju veoma važna politička pitanja koja se tiču mnogih evropskih zemalja, Rusije i centralnoazijskih izvoznika. Pod pretpostavkom da EU ima snažan zajednički stav oko spoljne energetske politike, pojavljuje se mogućnost manevrisanja između isporuke iz Rusije i centralne Azije. To takođe snažno podržavaju SAD, pošto su za smanjenje uticaja Irana i Rusije u regionu.

Planirane rute za transport gasa su „Severni tok" i „Južni tok" i gasovod „Nabuko". „Severni tok" je planirani gasovod za transport prirodnog gasa od Rusije ka Nemačkoj, koji treba da izgradi kompanija „Nord strim AG". Projekat zagovaraju Rusija i Nemačka, ali se smatra kontroverznim, i sa stanovišta životne sredine, i sa stanovišta rizika po državnu bezbednost u nekim zemljama, kao što su Poljska i baltičke države, koje više podržavaju kopnene gasovode preko teritorija svojih zemalja.

slika

Dug od 400 miliona dolara

Premijeri Rusije i Ukrajine dogovorili su se 19. januara da Ukrajina u 2009. plaća ruski gas 20 odsto niže od tržišne vrednosti, a da od 2010. počne da plaća koliko i druge zemlje u Evropi, odnosno 470 dolara za 1.000 kubika. Novi cenovnik dogovoren je na osnovu obećanja da će Ukrajina Rusiji redovno plaćati račune. Međutim, Ukrajina je ponovo nagomilala dugovanja, koja su dostigla 400 miliona dolara. Šef finansija „Gasproma" Andrej Kruglov izjavio je da se plaši da Ukrajina neće platiti svoj februarski račun.

- Ukoliko ne plati dug od 400 miliona dolara do 7. marta, onda ćemo 8. marta ponovo morati da prekinemo isporuku - poručio je Kruglov.

Gasne alternative

„Južni tok" je predloženi gasovod za transport ruskog prirodnog gasa do Italije. Projekat bi delimično zamenio planirano proširenje „Plavog toka" od Turske, preko Bugarske i Srbije, do Mađarske i Austrije. „Južni tok" takođe može da sruši nade koje se polažu u pridruživanje „Gasproma" projektu gasovoda „Nabuko". Smatra se da bi „Južni tok", umesto da bude novi izvor gasa za Evropu, zapravo skretao gas koji se izvozi preko Ukrajine. Iako Ukrajina ima ograničene mogućnosti da spreči taj projekat, postavljanje gasovoda na kontinentalnom pojasu Ukrajine bi zahtevalo obimnu studiju procene uticaja na životnu sredinu i dozvole ukrajinskih vlasti koje se odnose na zaštitu životne sredine. Postoje spekulacije da bi Ukrajina dozvolila izgradnju „Južnog toka" u zamenu za rusku dozvolu da izgradi priobalni „Beli tok" gasovoda od Gruzije do Ukrajine.

„Nabuko" je planirani gasovod koji će prenositi prirodni gas iz Turske u Austriju, preko Bugarske, Rumunije i Mađarske. Ići će iz Erzuruma u Turskoj do Baumgartena an der Marč, glavnog skladišta prirodnog gasa u Austriji. Ovaj gasovod zaobilazi sadašnje metode uvoza prirodnog gasa isključivo iz Rusije. Projekat podržavaju neke države EU i Amerika.

„Beli tok" (takođe poznat kao gasovod Gruzija-Ukrajina-EU) je predloženi projekat gasovoda za transport prirodnog gasa iz regiona Kaspijskog mora prema Ukrajini i dalje prema Poljskoj.

Ono što je sigurno je da trenutna rešenja gasne krize nisu i dugoročna, kao i da iza sukoba stoje dugoročna strateška pitanja.

Нема коментара: