brojač poseta

петак, 20. март 2009.

MMF OBARA PLATE I PENZIJE!

Međunarodni monetarni fond prihvata deficit od tri odsto u srpskom budžetu, ali Vlada ne može da pokrije rupu od 100 milijardi dinara

Teška godina... Penzioneri suočeni sa kriznim scenarijom Vlade

Srbija će, uprkos dogovoru sa MMF-om da deficit budžeta za ovu godinu bude povećan na tri odsto bruto društvenog proizvoda (BDP), u kasi imati nepokriven manjak od oko 100 milijardi dinara! Ta rupa, kako stvari stoje, moći će da se pokrije samo značajnim smanjenjem penzija i plata u javnom sektoru, saznaje Press iz izvora bliskog pregovaračkom timu Vlade.

Naime, manjak od 100 milijardi dinara je oko 15 odsto ukupnih rashoda države, a najveći izdatak u budžetu su transferi za penzije i plate. Penzije i prihodi zaposlenih u javnom sektoru čine oko 60 odsto ukupnih rashoda, ili 400 milijardi dinara, pa će ta budžetska stavka biti na udaru.

Radikalni potezi

- Nažalost, neophodni su radikalni i bolni rezovi, koji su najefikasniji način uštede u okviru rashoda. Drugi vid pokrića deficita je da se povećaju neki prihodi. Međutim, svako nametanje većih troškova privredi je štetno, pogotovo u vreme krize. Takođe, povećanje poreza na dohotke bogatijih građana ne bi imalo veliki efekat. Prvo, to je mali broj građana i, po nekim proračunima, od toga bi se sakupilo samo oko 10 milijardi dinara. S druge strane, privatni sektor neće to podržati jer će odmah oboriti primanja ispod granice za oporezivanje i tako neutralisati moguće prihode - objašnjava sagovornik Pressa.

On dodaje da su za sve krivi loši potezi vlasti i populističke mere prethodnih godina kada su plate u javnom sektoru naglo rasle. Tome treba dodati i prošlogodišnje povećanje penzija od 10 odsto, koje je opteretilo budžet za 2009. za više od 50 milijardi dinara.

Prihod „samo" 11 milijardi dinara

Da povećanje poreza na primanja bogatijih građana ne bi donelo velike uštede u budžetu, pokazuje računica autora sajta Ekonomija.org Miroslava Zdravkovića. On je pošao od toga da se dodatno oporezuju građani koji imaju primanja iznad 40.000 dinara.

- Ako pretpostavimo da oko 450.000 građana zarađuje u proseku 60.000 dinara, to je „višak" od oko 20.000 dinara koji bi mogao da se oporezuje. Na poresku stopu od 10 odsto dobijamo da bi se mesečno ubralo poreza u visini od oko 930 miliona dinara, što daje samo oko 11 milijardi dinara na godišnjem nivou - navodi Zdravković.

- Ako bi Vlada Srbije uspela da nagovori MMF da deficit budžeta poveća na makar pet odsto, to bi donekle bilo rešenje. Tada ne bi morale da se krešu zarade, a budžet bi se ove godine pokrio zajmovima od međunarodnih institucija. Međutim, opet ostaje problem kako ćemo sledeće godine - ističe izvor Pressa.

Ideji o uvođenju dodatnog oporezivanja za građane s visokim primanjima oštro se protive guverner Radovan Jelašić i ministar ekonomije Mlađan Dinkić. Jelašić ističe da, i pored pozitivnih efekata, ovakva mera nosi određenu opasnost.

- Dodatno oporezivanje značilo bi smanjenje ličnih primanja, pa tako i smanjenje tražnje, što bi doprinelo smanjenju platno-bilansnog deficita i povećalo poreske prihode države. Međutim, postoji opasnost da ukupni prihod od poreza na dohodak na kraju bude manji ukoliko se značajan broj poreskih obveznika preko noći nađe ispod limita za oporezivanje koji bude utvrdila država, recimo s primanjima nižim od 30.000 ili 40.000 dinara - kaže za Press Jelašić.

Država nam steže kaiš

On dodaje da nije baš siguran koliko bi ljudi imalo osećaj solidarnosti, kao ni koliko bi država bila u stanju da iskontroliše realne prihode građana, pa će da ispadne da je „skuplja dara, nego mera".

U Dinkićevom kabinetu Pressu je rečeno da su oni protiv uvođenja bilo kakvih novih poreza.

- Protiv smo uvođenja novih poreza, pogotovo onih koji se odnose na građane. Pre preuzimanja takvih mera država mora prvo da stegne kaiš - kažu u Dinkićevom kabinetu.

Saradnik Instituta za ekonomsku diplomatiju Đorđe Pavlović navodi za Press da je oporezivanje bogatih građana neefikasno. U prilog tome, kaže on, ide činjenica da je ovakva mera bila uvedena 90-ih godina i da je bila izigrana.

- Slična mera uvedena je 90-ih godina, prema kojoj je porez na dohodak građana iznosio skoro 50 odsto u odnosu na sve ostale izvore prihoda. Međutim, oni su u okviru te mere uveli i da se za 5.000 dinara ne naplaćuje porez, što su onda mnogi iskoristili i izbegavali porez, a ostatak novca isplaćivali na ruke - priča Pavlović.

Нема коментара: