brojač poseta

недеља, 15. март 2009.

Mila Đinđić za „BH Dane": Nisu mu oprostili Miloševića u Hagu

Sarajevski magazin „BH Dani", u novom broju povodom šest godina od ubistva srpskog premijera Zorana Đinđića, objavio je ekskluzivni intervju sa njegovom majkom Milom, koja je pristala na razgovor sa ovim nedeljnikom pošto je reč o novinama iz Bosne

s

I Koštunica kriv... Mila Đinđić

- Zoran je Bosanac, kao i ja. Tamo se rodio - objasnila je na početku razgovora Mila Đinđić.

- Praktično nije imao nikoga oko sebe. Bio je sam! Kako to da, kada je tog 12. marta došao, u Vladi nije bilo nikoga? Kako to da su vrata bila zaključana? Njegov pratilac Veruović ga je otpratio do vrata, a onda se vratio do kola po tašnu. Zašto ga je ostavio - prisetila se Mila Đinđić kobnog 12. marta 2003. godine.

Ona je sarajevskom nedeljniku ispričala da je za smrt sina čula od komšije iz Prokuplja, koji je pozvao telefonom. Nakon toga, Mila Đinđić se uputila u Urgentni centar.

- Dvorište je bilo puno policajaca. Sada mu ne trebate - mislila sam u sebi. Kada je trebalo da ga čuvate, nije vas bilo. Ušla sam u salu u kojoj je ležao Zoran. Ona njegova lepa glava... Oči zatvorene... Lep, a dole... grudi su mu bile otvorene... Srce prosuto na sve strane... Puklo... Stajala sam pored njega, grlila ga, kukala...

Milošević je za ove majka Tereza

Sarajevski „Dani" su preneli i jedan telefonski razgovor Mila Đukanovića i pokojnog premijera Đinđića, odmah po okončanju 5. oktobra. Đukanoviću je besomučno zvonio telefon, ali nije hteo da odgovori. Bio je to Đinđić. Đukanović je bio ljut pošto je tog dana u beogradskom NIN-u izašao intervju u kojem je Zoran Đinđić rekao da Demokratska stranka ima više glasača nego Crna Gora stanovnika. Kasnije je Đinđić nagovorio svoju suprugu Ružicu da sa svog telefona pozove Đukanovića. Nakon nekoliko ljubaznih, konvencionalnih rečenica, gospođa Đinđić je slušalicu prepustila mužu, pišu „BH Dani".

- Ej, čoveče, valjda znaš s kim imam posla! Milošević je za ove majka Tereza. Ej, nemoj da se ljutiš! Znaš da ne mislim tako, ali, to je bio jedini način da odobrovoljim nacoše. Ništa mi ne veruju - rekao je Đinđić.

- Ko bi mogao da se naljuti na njega - smejao se kasnije Đukanović.

Majka pokojnog premijera svedoči kako ga je i ona upozoravala prilikom poslednjeg razgovora koji su vodili.

- Zvonio je telefon. Podigla sam slušalicu, ali nisam prepoznavala glas. Izvinite, s kim razgovaram - pitala sam. „Mama, ja sam, Zoran" - rekao mi je. Počela sam da plačem. Šta je to, Zorane, s tobom? Kakav ti je to glas? Kaži mi, sine, šta se to dešava, šta ti je? Osetila sam da se nešto strašno sprema, ali nisam mogla ni da pretpostavim... Molila sam ga da se pazi, podsetila ga šta mu se dogodilo kod hale „Limes"... Ništa nije rekao. Slušao je, ali više nisam čula njegov glas. Nikada!... Koštunica je u tome debelo učestvovao. Nikada mu nisu oprostili što je Miloševića poslao u Hag...

Mila Đinđić se prisetila i govora mitropolita Amfilohija na sahrani Zorana Đinđića.

- Ružica nikada posle toga nije zvala popove. Amfilohije je mog sina proglasio izdajnikom, a Zoran je pravio donatorske večere za završetak Hrama svetog Save! Nikada ga nisu voleli. I patrijarh Pavle je više voleo Koštunicu- tvrdi majka pokojnog premijera.

Ona je rekla da je njena ćerka Gordana svojevremeno napadnuta zato što se pričalo da kod sebe ima spisak ljudi koji su radili Zoranu o glavi i bili umešani u ubistvo.

- Rekla sam novinarima da takav spisak postoji. Videli su, otišli kod Gordane u Valjevo. Upali su u kuću, uhvatili je za vrat, vukli je za kosu do kreveta i dali joj neku injekciju... Kasnije je dobila obezbeđenje, ali kakvo?! Imali su ti momci posebnu prostoriju u Gordaninoj kući. Znali su da, kada završe smenu, ostave na stolu otvorenu Legijinu knjigu. Pa, vidite li da Legiji prijatelji spremaju bekstvo?! Zamislite da čovek na čoveka pospe živi kreč! To nije čovek, on je čudovište! A kada je prvi put ušao u sudnicu, gledao me je pravo u oči. I ja njega. Nije skidao pogled - ispričala je Mila Đinđić.

Нема коментара: