brojač poseta

понедељак, 02. март 2009.

LA tajms: Veze Stanišića i CIA-e

Bivši šef Državne bezbednosti Srbije Jovica Stanišić osam godina je sarađivao sa obaveštajnom službom SAD u Beogradu, piše Los Anđeles tajms.

Jovica Stanišić (arhiv)
Jovica Stanišić (arhiv)
CIA je Haškom tribunalu, gde se Stanišiću sudi, dostavila poverljivi dokument sa dokazima o pomoći koju im je pružio, objavio je Los Anđeles tajms. Jedne noći 1992. godine, u beogradskom Topčiderskom parku, Stanišić se sastao sa oficirom CIA Vilijamom Lofgrenom i te noći su "dva špijuna sklopila tajno partnerstvo za koje niko nije saznao.

Stanišić je osam godina bio glavni čovek CIA u Beogradu", navedeno je u opširnom članku o delovanju Stanišića tokom sukoba na prostoru bivše Jugoslavije.

Autor je naveo da je Stanišić "imao hladan pogled i lošu reputaciju, jer je bio šef obaveštajne službe srpskog predsednika Slobodana Miloševića" i mnogi su ga smatrali mozgom režima "zahvaljujući kome je svet dobio zastrašujuæi novi termin 'etničko čišćenje'".

Ali, oficiru CIA Vilijamu Lofgrenu bila je potrebna pomoć, jer CIA, piše list, nije znala šta da radi kada je u Jugoslaviji izbio građanski rat, i da je po izbijanju sukob u Bosni i Hercegovini, CIA očajnički želela da dođe do obaveštajnih podataka iznutra.

"Stanišić i Lofgern su na tajnim sastancima po brodovima i bezbednim kućama duž Save razmenjivali detalje o funkcionisanju Miloševićevog režima. On je obezbedio informacije o mestu na kome se nalaze taoci NATO, pomogao je operativcima CIA u traženju grobnica i formiranju mreže tajnih baza u Bosni", naveo je list.

Stanišić, kome se sudi u Hagu i koji bi mogao da bude osuđen na doživotnu kaznu zatvora, pozvao se na svoje američke saveznike.

CIA je, što je krajnje neočekivano za nju, dostavila sudu poverljivi dokument u kome se navode Stanišićevi doprinosi i dokazi za pomoć koju im je pružio, a dokument je i dalje zapečaćen, piše list.

Lofgren, koji je sada u penziji, kazao je da je CIA sastavila dokument da bi pokazala kako je "ovaj navodno zli čovek učinio mnoge dobre stvari, ali ne poriče optužbe protiv Stanišića".

"Ali, ako ostavimo optužnicu po strani, ovaj čovek je uradio stvari koje su pomogle da se okončaju sukobi i uspostavi mir u Bosni", ukazao je on.

CIA se našla u neobičnoj situaciji da služi kao karakterni svedok za optuženog za ratne zločine i nije htela da komentariše dokument.

Hag će razmatrati dokument na zatvorenom većanju jer je sadržaj poverljiv, piše LA tajms.

Stanišićeva odbrana se zasniva na nekoliko desetina razgovora sa sadašnjim i bivšim zvaničnicima američkih i srpskih obaveštajnih agencija, kao i dokumentima u koje je "Tajms" imao uvid.

Među njima se nalaze zvanični dosijei srpske obaveštajne službe i izveštaji na sedam strana o tom krvavom periodu, koji je Stanišić napisao dok se nalazio u pritvoru u Hagu.

Tu Stanišić sebe, naveo je američki list, predstavlja kao čoveka koji je pokušao da utiče na Miloševića da bude umereniji i koji je intenzivno sarađivao sa CIA, kako bi zaustavio krizu.

"Ja sam institucionalizovao saradnju sa američkim obaveštajcima, uprkos tome što su odnosi između naše dve zemlje bili veoma loši: ta saradnja je u velikoj meri doprinela deeskalaciji sukoba" napisao je Stanišić, a prenosi LA Tajms.

"Stanišić nije bio obični obaveštajac. On je intelektualac, a ne radikalni policajac. On je obrazovan i sposoban i znao je kako da oranizuje službu", naveo je list reči Dobrice Ćosića, pisca i bivšeg disidenta, koji je bio predsednik SRJ 1992. i 1993. godine.

Tužilac Dermot Grum je u Hagu prošle godine na suđenju pokazao fotografije Stanišića sa pripadnicima specijalnih jedinica i pustio audio snimak presretnutog razgovora u kome Stanišić pripadnike tih jedinica naziva "svojim momcima".

Grum je prikazao i video snimak na kome se vidi kako pripadnici paravojne formacije "Škorpioni" odvode u šumu i streljaju muslimane muškarce i mladiće - s rukama vezanim žicom.

"Stanišić je osnovao ove jedinice i obezbeđivao sve što im je bilo potrebno, uključujuću dozvolu da čiste teritorije od nepoželjnih ljudi, dozvolu da ubijaju", rekao je Grum.

Bivši pripadnici DB-a osporavaju te tvrdnje.

"Mi smo radili svoj posao u skladu sa zakonom. Nikada nismo počinili genocid. Naprotiv, pokušavali smo da ga zaustavimo", kazao je Vlado Dragićević koji je godinama bio Stanišićev zamenik, preneo je LA tajms.

Oficiri CIA-e koji su radili u tom regionu kazali su da su stekli utisak da Stanišić "nije običan član hora", ali da nikada nisu videli dokaz da je umešan u ratne zločine. Štaviše, oni su ga smatrali ključnim saveznikom u situaciji koja je ubrzano izmicala kontroli.

Stanišić je od početka želeo da ojača veze sa CIA-om. Na jednom od sastanaka sa Lofgrenom, predao je fasciklu sa dokumentima među kojima su bili i dijagrami skloništa i drugih objekata koje su srpske kompanije izgradile u Iraku za Sadama Huseina.

Ali, Stanišić je odredio granice i nikada nije uzeo novac od CIA-e, nije učestvovao u njenim operacijama, niti je činio bilo šta što je smatrao bezočnom izdajom svog šefa, piše američki list.

Posle mnogobrojnih tajnih sastanaka, on je ubedio Miloševića da mu dozvoli da uspostavi kontakt sa CIA-om kao zaobilaznim putem ka Zapadu.

Ponoćni sastanci u parku ustupili su mesto dnevnim sednicama u Stanišićevoj kancelariji, naveo je LA tajms.

U pismu dostavljenom Hagu 2004. godine, CIA piše kako je Stanišić pokušao da spreči neke od najeksplozivnijih događaja u ratu u Bosni.

U proleće 1993. godine, na nagovor CIA-e, izvršio je pritisak na načelnika Generalštaba Vojske Republike Srpske Ratka Mladića da nakratko prekine granatiranje Sarajeva, piše list.

"Dve godine kasnije, on je pomogao u oslobađanju 388 vojnika NATO-a kojima su skinuli uniforme i vezali ih za stabla da bi služili kao ljudski štit od bombi NATO-a. Stanišić je napisao kako je pregovarao o oslobađanju talaca uz podršku rukovodilaca CIA-e", piše list.

Pokušao je da interveniše 1993. godine kada su oboreni i zarobljeni francuski piloti.

"Mladić nije hteo da prizna da je zarobio pilote, ali moja služba je uspela da otkrije okolnosti i mesto njihovog zarobljavanja i dostavila je te informacije CIA-i i francuskim vlastima", napisao je Stanišić, kako prenosi LA tajms.

Klintonova administracija je tada već aktivno pokušavala da okonča rat diplomatskim sredstvima.

Stanišić je pratio Miloševića na mirovnim pregovorima u Dejtonu i zatim se vratio u Srbiju da bi sproveo ključne delove mirovnog sporazuma.

Dag Smit, šef stanice CIA u Bosni, seća se sastanka sa njim i grupom srpskih zvaničnika iz Bosne u Beogradu.

"Dok im je Stanišić govorio kako treba da sarađuju sa CIA, gosti su se očevidno nelagodno osećali", kazao je Smit.

Smit je počeo redovno da se sastaje sa Stanišićem, i čak su se jednom prilikom sreli na nekom brodu na Savi.

"Pojavio se iz mraka sa telohraniteljima i gotovo čitavo veče pričao o svom šefu. Milošević mu se nimalo nije sviđao. Stalno je govorio kako je grozan, nepošten i pokvaren", priča Smit.

Na pitanje da li je Stanišić bio u stanju da počini ratne zločine, Smit je odgovorio: "Mislim da je učinio najmanje zla što je mogao".

Tadašnji direktor CIA-e Džon Dojč pozvao je Stanišića u sedište agencije 1996. godine i na osnovu programa posete može se zaključiti da je Stanišić naišao na topao prijem.

“Glavnog srpskog špijuna” su odveli da sluša džez u klubu "Bluz eli" u Džordžtaunu i u lov na ptice u Merilendu. Dojč je čak pokazao Stanišiću pušku "parker" iz 1937. godine, koja je omiljeno oružje kolekcionara.

Dojč, koji sada predaje na Masačusetskom tehnološkom institutu, nije hteo da komentariše ove događaje.

Jačanje Stanišićevih veza sa CIA-om dovelo je do trvenja sa Miloševićem koji se plašio da njegov “glavni špijun" kuje zaveru protiv njega.

Smenjen je 1998. godine, piše list i navodi da je 2003. godine, kada je ubijen premijer Zoran Đinđić, Stanišić uhapšen i u pritvoru bio tri meseca, a potom "bez objašnjenja izručen Hagu".

LA tajms je naveo da Stanišić boluje od akutnog crevnog oboljenja zbog koga je, prema navodima suda, izgubio velike kolièine krvi. Ako mu se zdravstveno stanje stabilizuje, suđenje će verovatno biti nastavljeno ove godine.

"Stanišić se i dalje povremeno viđa u Beogradu, ali njegov život je urušen. Razveo se, ne viđa decu i svaki drugi vikend provodi u bolnici", piše list.

"Poslednji put kada sam ga video bio je na aparatima", kazao je Dragićević.

Stanišić je ponekad dobro raspoložen i govori o dobrim šansama na suđenju. Ali, Dragićević je kazao da uglavnom izgleda kao "čovek koji se već predao".

"Čovek koji je bio zadužen za toliko mnogo stvari, koji je bio toliko značajan i poznat, sada je vrlo usamljen", zaključio je Dragićević.

Нема коментара: