brojač poseta

недеља, 15. март 2009.

KRAJ EVRA?!

Ekonomski stručnjaci se pribojavaju da bi svetska ekonomska kriza mogla da uništi zajedničku evropsku monetu, što bi značilo kraj Evropske unije

s

Zoni evra preti propast za 10 do 20 godina ako do tada ne bude uspostavljena evropska politička unija, upozorava ugledni belgijski ekonomista Pol de Grov. Ovaj stručnjak, koji je zagovarao stvaranje monetarne unije devedesetih, sada tvrdi da tom najambicioznijem evropskom projektu preti propast.

- Politička unija logičan je kraj monetarne unije - rekao je De Grov, iznoseći glavne crte svog novog naučnog članka o opasnostima koje prete evru u budućnosti.

- Ako politička unija ne bude uspostavljena, tada, dugoročno gledano, zona evra neće moći da opstane. Monetarna unija će propasti, ali ne iduće godine, nego u vremenskom okviru od 10 ili 20 godina. Ne postoji nijedna monetarna unija koja je preživela bez političke unije. Sve su propale - upozorava on.

De Grov priznaje da se ponekad pita da li je Evropska unija uopšte potrebna.

- Počinjem da sumnjam u to. Dovoljno je da zemlje otvore privrede. To ne morate učiniti u kontekstu Evropske unije.

Odgovornost političara

Ekonomisti ističu da je zajednička evropska valuta uvedena u cilju stvaranja novih radnih mesta, podsticanja rasta i snižavanja cena, ali sadašnja situacija nije nimalo optimistična. Rast u zoni evra kreće se oko dva odsto, a nezaposlenost je i dalje veća od osam odsto.

De Grov smatra da nacionalni političari snose odgovornost za visoku nezaposlenost, ali instrumenti kojima bi nešto moglo da se promeni prebačeni su na evropske institucije.

Gledišta Lisabonske strategije, plana po kojem bi evropsko privreda u srednjoročnom razdoblju trebalo da postane najkonkurentnija na svetu, De Grov smatra „političkom fikcijom, od koje bi bilo najbolje odustati".

Belgijski ekonomista nije jedini stručnjak koji je zabrinut za budućnost evra. Isto razmišlja i novi član izvršnog odbora Evropske centralne banke, potpredsednik nemačke Bundes banke Jirgen Štark.

- EU je trenutno u kritičnoj fazi - rekao je Štark u izveštaju pred Evropskim parlamentom i dodao:

- Zabrinut sam zbog tih trendova, jer da bi dobro funkcionisala monetarna unija, treba imati zajedničke političke temelje i političku predanost - rekao je Štark.

„Hajman advajzors LP", kompanija koja je zaradila 500 miliona dolara kladeći se na slom tržišta rizičnog kapitala, takođe predviđa propast evropske monetarne unije. Ričard Hauard, generalni direktor za globalna tržišta u „Hajmanu", smatra da će se Nemci prvi odreći zajedničke valute evra, zbog prevelikog tereta dugovanja banaka u Austriji, Španiji i Italiji.

Selente: Evru nema spasa

Ugledni američki analitičar Džerald Selente, iako smatra da će Evropa depresiju podneti lakše, jer ljudi nisu toliko zaduženi i u boljoj su poziciji da se sami izvuku iz problema, za razliku od Amerikanaca, tvrdi da će se evro raspasti.

- Mi smo to predvideli još pre uvođenja evra. Jedino što je potrebno za ostvarivanje tog scenarija je nacionalni populista u nekoj od zemalja članica, koji je uveren da samo kroz izlazak iz EU finansijska kriza može biti zaustavljena i Unija već pada. Berluskoni je to već najavio, s pretnjom istupanja iz šengena zbog brojnih imigranata.

Nemačka vlada suočava se s izborima u septembru i može odbiti zahtev ovih zemalja za pomoć zbog političkog pritiska i potrošiti novac kod kuće. Hauard upozorava da se krizna spirala i dalje kreće prema dole, što bi moglo dovesti do sloma monetarne evro-unije vredne 12 triliona dolara. „Hajman" se u 2006. među prvima kladio na slom tržišta rizičnog kapitala i tačno je predvideo američku recesiju i globalnu kreditnu krizu.

Svetska banka spas

Jedini spas za zajedničku monetarnu uniju jesu Svetska banka, Evropska banka za obnovu i razvoj i Evropska investiciona banka, koje će omogućiti 24,5 milijarde evra kako bi banke srednje i istočne Evrope i preduzeća mogle da se nose sa krizom. Čelnici Evropske centralne banke rekli su i da se još mogu naći rešenja koja će osigurati koheziju u regiji.

Da bi evro mogao da propadne pribojava se i nekadašnji nemački ministar spoljnih poslova Joška Fišer, koji kaže da situacija u Evropi izaziva sve veću zabrinutost, jer globalna ekonomska kriza nemilosrdno razotkriva mane i ograničenja Evropske unije.

- I zaista, ono što je Evropa izgubila, pre svega, time što je odbacila sporazum o ustavu, sada je očigledno: izgubila je veru u sebe i svoju zajedničku budućnost. Usred najteže krize, Amerika se opredelila za istinski novi početak izborom Baraka Obame i sada se nalazi u procesu reformisanja. Nasuprot tome, čini se da su svakim novim danom članice Evropske unije sve udaljenije. Umesto da se reformiše, Evropi, pod pritiskom krize i njenih unutrašnjih kontradiktornosti, preti opasnost da se ponovo vrati nacionalnom egoizmu i protekcionizmu iz prošlosti - smatra Fišer. On kaže da što kriza duže traje, postaje sve jasnije da zajednička valuta i Evropska centralna banka nisu dovoljne za odbranu zajedničkog tržišta i evropskih integracija.

- Bez zajedničke ekonomske i finansijske politike, koordinisanih barem između članica evro-zone, kohezija zajedničke valute i EU dovedena je u opasnost bez presedana. Poverenje u Italiji, Španiji, Irskoj, Portugalu i Grčkoj brzo iščezava, dok su snažnije ekonomije u severnoj Evropi u boljoj situaciji, iako se i one bore. Ukoliko se to nastavi, što će možda de fakto označiti kraj kriterijuma iz Mastrihta i uvođenje sve većeg nacionalnog protekcionizma u obliku industrijskih subvencija, evro će biti u ozbiljnoj opasnosti. Nije teško zamisliti šta bi propast evra značila za Evropsku uniju kao celinu: katastrofu istorijskih razmera - smatra Fišer.

Нема коментара: