brojač poseta

среда, 25. март 2009.

Godišnjica NATO bombardovanja

Beograd pod NATO bombama
Pre tačno deset godina, 24. marta 1999. avijacija NATO počela je vazdušne napade na ciljeve u tadašnjoj SR Jugoslaviji u kojima je poginulo oko 2000 civila i više od 1000 pripadnika oružanih snaga
Danas se navršava deset godina od početka vazdušnih napada na tadašnju Saveznu Republiku Jugoslaviju koje su izvršile armije članica NATO-a. Vazdušni udari trajali su 11 nedelja -- od 24. marta do 10. jula 1999. godine -- i u njima je poginulo oko 2000 civila i preko 1000 vojnika.

U podne u svim gradovima u Srbiji sirene su označile prestanak vazdušne opasnosti, a nastava u školama počela je minutom ćutanja u znak sećanja na sve stradale u NATO bombardovanju tokom 1999. godine.

Predsednik Srbije Boris Tadić je povodom godišnjice naglasio da srpska politika više nikad ne sme da zemlju i njene građane dovede u koridore opasnosti.

Tadić, koji se nalazi u Njujorku, je takođe rekao da je deseta godišnjica bombardovanja prilika za sećanje na sve žrtve i istovremeno kao i prilika za Srbiju i njene građane da izvuku pouke i postave temelje mirovne politike.

Prema njegovim rečima, obaveza svih u Srbiji je da se sete tragedije koju su doživeli i podsete svet da je Srbija bila bombardovana bez odobrenja Ujedinenjih nacija, najvažnije institucija sveta.

"Svi oni koji bi na današnji dan bili u iskušenju da manipulišu osećanjima građana prave lošu stvar.", kaže predsednik Srbije Boris Tadić.

Održana posebna sednica Vlade Srbije

Premijer Mirko Cvetković je izjavio da je bombardovanje od strane NATO bilo protivzakonito i da nije rešilo problem Kosova.

U beogradskom parku Tasmajdan, državne delegacije su, u pristustvu članova porodica i prijatelja zrtava ,polozile cveće i vence na spomenike radnicima Radio televizije Srbije i deci stradaloj u NATO bombardovanju

Širom Srbije su predstavnici vlasti, političkih partija i udruženja građana su održali desetogoidišnji pomen stradalim civilima, deci, vojnicima i policajcima a u školama je prvi čas počeo minutom ćutanja i podsećanjem na žrtve bombardovanja.

Povodom desetogodišnjice početka bombarodvanja održana je posebna sednica Vlade Srbije na kojoj je premijer Mirko Cvetković rekao da je bombardovanje izazvalo dugoročne štetne posledice po Srbiju, region i političke odnose u svetu.

NATO bombardovanje, rekao je premijer Cvetković, nije rešilo probleme na Kosovu, niti je u južnoj pokrajini uspostavilo mir i vladavinu prava.

Noć pod bombama

Na Kosovu je, dodao je Cvetković, došlo do etničkog čišćenja, grubog kršenja ljudskih prava i međunarodnih normi, novih tenzija i problema koji su se tokom vojne kampanje i poslenje zaoštravali:"Napad na našu zemlju je bio nezakonit, suprotan međunarodnom pravu, bez odluke Ujedinjenih nacija, organizacije koja je upravo stvorena na ruševinama Drugog svetskog rata sa ciljem da se ratovi ne ponavljaju a konflikti rešavaju mirnim putem. Srbija ne može da zaboravi te tragične dane. Zbog budućnosti naše dece nikada ne smemo dozvoliti da se tako nešto ponovi. Na to nas obavezuju žrtve, prošlost i budućnost".

Premijer Srbije je podsetio da je tokom 11 nedelja bombardovanja poginulo 1.002 pripadnika vojske i policije, 2.500 civila, među kojima 89 dece, a ranjeno je i povređeno 12.500 ljudi; Mirko Cvetković je uz to ukazao da je najteži napad na civile bilo bombardovanje kolone albanskih izbeglica kraj Prizrena, u kojem je bilo 87 žrtava.

Teško je, gotovo nemoguće, i danas sagledati sve dugoročne posledice razaranja po stanovništvo, naglasio je predsednik Vlade Srbije.

U 2.300 vazdušnih udara pričinjena je materijalna šteta grubo procenjena na 30 milijardi dolara, a jos uvek nije otklonjena opasnost od ostataka projektila, municije sa osiromašenim uranijumom i kasetnih bombi.

Posledice bombardovanja u Novom Sadu

Sve to je imalo negativne posledice i po zdravlje ljudi, ističe Cvetković a zamenik premijera i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić kaže da je NATO agresija imala za cilj podršku nezavisnosti Kosova a da je bombardovanje ostavilo velike posledice i razaranje, za šta nije plaćena ratna šteta:"Šta god da je bio uzrok, povod, takva akcija nije smela da bude sprovedena niti organizovana u demokratskom, modernom i civilizovanom svetu. U bombardovanju je stradalo nekoliko hiljada ljudi:civila, vojnika i policajaca. I nisu samo civili nedužne žrtve. Nedužne žrtve su i vojnici i policajci" rekao je podpredsednik Vlade Srbije Ivica Dačić koji je u vreme bombarodvanja bio portparol Socijalističke partije Srbije na čijem se čelu, u to vreme, nalazio predsednik tadašnje SR Jugoslavije Slobodan Milošević.

Desetu godišnjicu početka NATO bombardovanja obeležile su i opozicione partije koje su mahom položile cveće i vence na spomen obeležja dok je Liberalno demokratska partija održala konfereneciju za novinare,gde je lider stranke Čedomir Jovanović istakao da država na pogrešan način obeležava desetogodišnjicu bombardovanja:"Ukoliko želimo da istinski poštujemo nevine žrtve, ukoliko želimo da iskažemo poštovanje prema onima koji su, poštujući svoje obaveze, branili ovu zemlju, onda ne možemo da zanemarimo činjenicu da je 24. mart bio posledica vrlo neodgovorne politike prepune zločina i grešaka koju je ova država vodila", rekao je lider LDP-a Čedomir Jovanović.

Vlada Srbije je, pored odavanja pošte svim žrtvama bombardovanja, istakla da porodicama poginulih država duguje više nego saučešće i da
treba da brine o njima.

Na pomenutoj sednici Vlade usvajen je i zaključak da se u Beogradu podigne memorijalni centar posvećen svima koji su nastradali u NATO bombardovanju.

Godišnjica bombardovanja na Kosovu

Predstavnici kosovskih institucija, građani Albanci i kosovski analitičari smatraju da im je intervencija NATO pre deset godina donela slobodu i nezavisnost.

Na Kosovu nisu organizovane zvanične manifestacije a izveštava se da je kosovski premijer Hašim Tači posetio Blace i tamo otkrio spomen ploču.

Predsednik Kosova Fatmir Sejdiju je izdao saopštenje u kojem je, pored ostalog, naglasio da je 24. mart 1999. godine bio snažan signal slobodarskog sveta da je surovu srpsku državnu vladavinu na Kosovu trebalo okončati jezikom vojne sile jer, kako je naveo Sejdiju, zvanični Beograd nije prihvatao nikakav politički sporazum.

KFOR je, po rečima Fatmira Sjedijua, tokom proteklih deset godina bio garant teritorijalnog integriteta Kosova i važan faktor opšteg preporoda na Kosovu.

Premijer Kosova Hašim Tači je u ponedeljak rekao da su SAD, EU i zemlje članice NATO pomogle Kosovu i u periodu tranzicije i da sada, uz pmoć KFOR-a, pomažu izgradnji i bezbednosti Kosova.

Uz njihovu pomoć je, po rečima Tačija, ostvarena i politička volja građana proglašenjem Kosova nezavisnom, suverenom i demokratskom državom.

Bombardovanje deset godina kasnije

I deset godina nakon napada NATO, u Srbiji je nepodeljeno mišljenje da se problem Kosova, Albanaca i režima Slobodana Miloševića mogao rešiti i na drugi način, a ne bombardovanjem i secesijom, javlja iz Beograda BBC-jev dopisnik Slobodan Stupar.

Ono što se sa velikom sigurnošću može reći jeste da u javnom i političkom životu Srbije i danas dominira stav da je NATO bombardovanje bila velika greška.

Razlika u interpretaciji tog stava jeste uočljiva, u zavisnosti ko je i sa kojih političkih pozicija iznosi.

Dragan Šutanovac iz Demokratske stranke danas je ministar odbrane Srbije:

"Moram odmah da kažem da se moja perspektiva, tada i sada, nije promenila. I tada i sada smatram da je to jedna velika greška NATO alijanse i da do tog bombardovanja nikako nije smelo da dođe. Naprosto, na prelomu dva milenijuma, apsolutno je neprirodno da se jedan narod -- kad kažem narod, mislim na sve građane tadašnje Jugoslavije -- podvrgne bombardovanju. I mislim da su ciljevi koje je hteo da ostvari NATO mogli da urade sa mnogo manje energije i da poštede građane onoga što se dešavalo".

Pogođene kasarne u Prištini

Na drugoj strani, ima i mišljenja da su događaji koji su počeli 24. marta 1999. godine najavili zapravo kraj vladavine Miloševićevog režima.

Književnik i scenarista Filip David za BBC kaže:

"Moj lični doživljaj bio je doživljaj velike opšte frustracije, jednog velikog straha koji je u narodu bio prisutan, ali i neka vrsta olakšanja jer sam bio svestan da to bombardovanje zapravo trebalo bi da označi početak kraja jednog režima koji je bio oličen u Slobodanu Miloševiću. I danas kad o tome razmišljamo, zapravo vidimo da je glavna posledica bombardovanja bio pad tog režima, koji je došao godinu dana kasnije, ali da su i one najtvrdokornije Miloševićeve pristalice uvideli da se sa tim režimom mogu očekivati samo nove i nove nevolje".

Istoričar Predrag Markovićč smatra da je NATO bombardovanje bila velika greška i Evrope i sveta. On zatim dodaje:

"Pokazalo se kao i sa ovim političkim životom posle dvehiljadite da smo mi pomalo lakomislen narod. Kao što se zaboravila nesreća devedesetih, pa ljudi sentimentalno prilaze strankama i političarima iz devedesetih godina, tako se zaboravila i ta strašna pogibelj u kojoj se našla naša zemlja. Mi smo bili pred kapijom toga da nam zemlja bude fizički uništena".

"Čitao sam -- mislim da je to iz 'Gardijana' -- članak Tonija Galagera, da je ono imalo posredne posledice na irački rat, jer ih je relativno lak i bezbolan trijumf, koji su NATO i Amerikanci dobili na Kosovu i protiv Slobodana Miloševića, možda malo ohrabrio da uđu u avanturu u Iraku. Posledice su interesantne i nisu tako direktne, neke su znači vidljive i na globalnom planu", mišljenje je istoričara Predraga Markovića.

Нема коментара: