brojač poseta

уторак, 17. март 2009.

BOGATAŠI HRLE U ZALAGAONICE

Zahvaljujući finansijskoj krizi, posao u zalagaonicama cveta. Bogataši zalažu nakit, slike, automobile, motore, pa i statue Zlatnog globusa

s1

Na finansijsku krizu više nisu imuni ni bogati. Zahvaljujući tome, poslovi u zalagaonicama u Americi i Evropi cvetaju. Josi Dina, vlasnik firme „Dina kolekšn", koja se nalazi u blizini prestižnog Rodeo drajva, prepunog prodavnica luksuzne robe, kaže da posao poslednjih osam meseci cveta kao nikad.

Tako se u njegovoj zalagaonici mogu videti dela Kandinskog, Vorhola, luksuzni satovi, čak i jedan Zlatni globus. Dina, bivši komandos izraelske vojske, a poslednjih 29 godina vlasnik zalagaonice, objašnjava da njegovi klijenti nisu bez novca, već da ih pooštravanje uslova kreditiranja pogađa koliko i ostale Amerikance.

- Njima je potrebna gotovina na kratak rok, ali im je banke ne daju, pa dolaze po pozajmicu kod mene - kaže on.

Dina, orijentisan na dobrostojeće klijente, najčešće pozajmljuje između 100.000 i milion dolara. Tolika se pozajmica može dobiti za založene skupe satove kao što su oni marke „patek filip", umetnička dela, automobili marke „rols-rojs", pa čak i holivudski trofeji.

Nuđeni su mu, tvrdi, i Oskari, ali se oni ne smeju zalagati zbog striktnih propisa Američke filmske akademije koja ima pravo preče kupovine. Ipak, primio je jedan Zlatni globus, ali odbija da kaže ime vlasnika „u stisci".

Po zakonu Kalifornije, založeni predmet mora da se otkupi u roku od četiri meseca i deset dana, uz kamatu od oko četiri odsto, a ako vlasnik propusti da to učini, predmet ide na javnu prodaju.

Jedan od Dininih rivala na Beverli Hilsu, Piter B., kaže da je poslednjih meseci primetio promenu u strukturi klijentele.

- Dolaze mi lekari, advokati, umetnici... Donose „rolekse" i nakit, jer moraju da plaćaju račune, a više ne poseduju kreditne kartice.

s2

U njegovoj zalagaonici „Kolateral lender", uz nakit i satove ukrašene dijamantima, u magacinu stoje koncertni klavir i dva motora „harli dejvidson".

Policu u zalagaonici Jordana Tabaha na Beverli Hilsu krasi čak i Pikasova slika, ali i Debersovi dijamanti. Hu Ling, vlasnik zalagaonice u Springfildu u Masačusetsu, navodi da njegovu radnju dnevno u proseku poseti 200 ljudi koji zalažu stvari kako bi mogli da kupe gorivo za automobil ili da bi mogli da otplaćuju kredit. Neki su spremni da se odreknu i „porodičnog srebra" čak i kako bi svojim najdražima kupili slatkiše ili platili neki zaostali račun.

Kako se globalna kriza rasplamsala, zalagaonice su počeli sve više da posećuju lekari, advokati i biznismeni koji traže kredite od 50.000 dolara, a ponekad taj iznos prelazi i 100.000 dolara. A što je veći iznos, to se zalagaonicama posao više isplati, s obzirom na to da naplaćuju kamate između pet i 20 odsto, zavisno od vrednosti robe i pouzdanosti klijenta.

Lakše do keša nego u banci

Dobit kompanije „Keš Amerika internešenel", u čijem vlasništvu se nalazi više od 500 zalagaonica u 21 saveznoj američkoj državi, za poslednja tri meseca u odnosu prošlu godinu promet se povećao za čak 52 odsto. Što se tiče Evrope, situacija je vrlo slična kao i u Americi. Nemačke zalagaonice u poslednjih nekoliko meseci beleže rekordno dobre poslovne rezultate. Kreditna suma se popela na 500 miliona evra, što je za 10 odsto više nego pre dve godine. U jednoj zalagaonici u Hamburgu krajem prošle godine promet je bio nezapamćeno veliki.

- Često mi je kratkoročno potreban novac. U banci vlada velika birokratija, moram najpre da dobijem termin, pa onda banka mora da odluči hoće li da mi pozajmi novac. U zalagaonici je sve drugačije: ja uđem, položim nešto na šalter, na primer stari nakit ili satove i u rukama odmah imam novac - kaže jedan klijent.

s3

Zadovoljni... Posao cveta

Visina kredita koja se dobija u zalagaonicama u Evropi se kreće otprilike između 10.000 i 50.000 evra. U Sjedinjenim Državama iznosi su i iznad 100.000 dolara.

Нема коментара: