brojač poseta

недеља, 22. фебруар 2009.

SRPSKI DOPRINOS OBAMINOJ POBEDI

Predizbornu kampanju iznelo je 200.000 dobrovoljaca. Među njima su bili i Predrag Stojčić, Momir Pantelić i Vuk Mirković, jedini Srbi volonteri koji su imali lične razloge da Bušu vide leđa

Novembarske predsedničke izbore mnogi Amerikanci doživljavali su kao „dan D". Međutim, i oči ostatka sveta bile su uprte ka Americi, nestrpljivo čekajući da li će se desiti nemoguće, da Afroamerikanac postane predsednik zemlje u kojoj su crnci tek pre nekoliko decenija dobili pravo glasa.

Ni Srbi nisu bili imuni na ono što se dešavalo u omraženoj im Americi, nadajući se da će era Bušove vladavine ostati samo loša uspomena i da će na čelo SAD doći demokrata. U Srbiji se o američkim izborima polemisalo bezmalo kao o domaćim političkim temama, a tri momka - Predrag Stojčić, Momir Pantelić i Vuk Mirković posebno su bili zainteresovani za američke promene, jer su i sami kao članovi omladine Jazasa osetili posledice Bušove politike. Zbog toga su dali doprinos pobedi Baraka Obame, volontirajući u Pensilvaniji 20 dana pred izbore.

- Džordž Buš je doneo odluku o zabrani finansiranja bilo koje kampanje koja se bavi reproduktivnim zdravljem mladih i koja promoviše prezervative. Mnogo organizacija je izgubilo sredstva za rad.

Pobeda zahvaljujući internetu

Naši sagovornici su se i sami uverili da Barak Obama veliku zahvalnost za pobedu duguje internetu, koji je u ovoj kampanji maksimalno korišćen.

- U kampanji su korišćeni svi kanali komunikacije, ali naročito oni koji su omogućavali dobijanje povratnih informacija. Prvi put je jedan predsednički kandidat koristio profile na „Fejsbuku", „Maj spejsu" i ostalim forumima. S obzirom na to da 80 odsto stanovnika u SAD koristi internet, jasno je zašto je ovaj vid komunikacije bio i te kako koristan.

Ljudi koji se bave tim problemima širom sveta ostali su bez donacija i imali su veliki problem. Najviše je stradala Afrika, ali smo i mi u Evropi osetili taj problem. To je bio naš motiv da podržimo Obamu - započinje priču Predrag Stojčić, apsolvent medicine i predsednik omladine Jazasa.

Zajedno s prijateljima Vukom i Momirom pomno je pratio pripreme za američke predsedničke izbore i preko prijatelja iz Amerike, koji im je pomagao oko organizacije i obuke volontera u Jazasu, saznali su za potpuno neafirmisanog političara Baraka Obamu, za koga ni njegovi najbliži saradnici nisu verovali da može da postane prvi čovek SAD.

- Naša prva impresija je bila kandidatura Hilari Klinton, prvenstveno zato što je žena. Međutim, taj naš prijatelj nam je rekao da postoji još jedan kandidat koji može da bude vrlo perspektivan političar i da se zove Barak Obama. Ipak su oni, iako su verovali u njega, smatrali da nema šanse za pobedu, jer je crnac i isuviše mlad za predsednika. U trenutku kad se kandidovao, Obama je bio potpuni autsajder. S druge strane, nama je uopšte taj njihov izborni sistem bio interesantan, ali pre svega organizacija Obamine kampanje, koja se potpuno razlikovala od svake do tada - radili su je isključivo volonteri, a finansirana je od malih donacija - objašnjavaju Predrag i Momir.

Kažu, posebno ih je fasciniralo to što je kampanja napravljena kao nevladina organizacija, a ne kao klasična politička kampanja.

Ali ono što je bilo posebno fascinantno je način na koji je skupljeno čak 700 miliona dolara.

Osluškivanje građana

Predrag, Momir i Vuk objašnjavaju da je Obamina kampanja bila jedinstvena po tome što se direktno obraćala običnim građanima, koji su konačno osetili da se i sami nešto pitaju kada je reč o njihovim životima, ali i da budu u mogućnosti da daju doprinos ideji za koju se bore.

- Mnogi ljudi sa kojima smo razgovarali bili su fascinirani time da ih konačno neko pita šta su zaista njihovi najveći problemi. I danas postoji forum na koji građani šalju svoje predloge o rešavanju njihovih problema, a specijalni tim prikuplja i izlaže administraciji najbolje ideje, koje bi eventualno mogle da se primene u praksi. Na taj način su građanima pružili osećaj važnosti - objašnjava Predrag.

- Novac se skupljao isključivo malim donacijama. Jedan čovek je mogao da priloži najviše 2.200 dolara. Do 30. juna više od 250.000 ljudi je dalo novac, a oko 160.000 je dalo više od 200 dolara. Nikada se tako nešto nije dogodilo u američkoj istoriji. Obama je bio među prvim kandidatima za predsednika koji je odbio federalna sredstva za finansiranje kampanje, a koja su ograničena na 84 miliona dolara. On je skupio skoro deset puta više, tačnije 750 miliona. Mekejn je na raspolaganju imao duplo manje novca. Zahvaljujući tim parama, za razliku od Mekejna, Obama je mogao da reaguje u kampanji u svakom momentu.
I Vuk, Momir i Predrag su želeli da doniraju novac, ali američki zakon to ne dozvoljava onima koji nisu državljani Amerike. Zato su poslali zahtev za volontiranje i u septembru, neposredno pred izbore, stiglo im je pozivno pismo.

- Iskoristili smo model finansiranja koji je primenjen i u Obaminoj kampanji, da prikupimo sredstva za džeparac preko malih donacija. Imali smo novac za kartu, hrana i smeštaj su nam bili obezbeđeni, ali trebalo nam je novca za dnevne potrebe. Napravili smo veb-sajt gde smo predstavili svoju ideju i uspeli smo da za dve nedelje sakupimo 1.800 dolara. Bili smo oduševljeni, jer smo bili skeptični da to u Srbiji može da uspe. Očigledno, mnogima se svidela cela ta priča.

Sredinom oktobra njih trojica su otputovala. Raspoređeni su u bazi u Pensilvaniji, tačnije u Getisburg, američki simbol revolucije, grad gde se održala odlučujuća bitka u vreme građanskog rata.

- U razgovoru sa ljudima shvatili smo da su mnogi Amerikanci počeli da se stide toga što jesu. Intelektualce u Americi počelo je da bude sramota šta njihova administracija radi, počeli su da se izvinjavaju Evropljanima. To je i razlog što su ovi izbori bili toliko masovni. Bila je to neka vrsta američke revolucije. Mekejn je svima previše ličio na Buša - pričaju svoje utiske ovi momci koji su fascinirali mnoge Amerikance svojom željom da učestvuju u jednoj američkoj ideji.

Posle dobrodošlice, odmah su se uključili u posao. Osnovni zadaci su im bili telefonsko pozivanje glasača i kampanja „od vrata do vrata".

Harvard iznedrio Obamu

Vuk, Predrag i Momir bili su koliko fascinirani, toliko i radoznali u čemu je tajna Obamine popularnosti.

- Sve to što smo videli i toliki entuzijazam kod ljudi nas je oduševio, ali ipak smo postavili pitanje ko zapravo stoji iza Baraka Obame. Objasnili su nam da su ga iznedrili studenti sa Harvarda i Stenforda. Tajna njegovog uspeha i simpatija koje uživa kod ljudi je u stvari njegova fleksibilnost i spremnost da sasluša savete stručnih ljudi, ma koliko oni godina imali. Eto, njemu govore i danas piše dečko koji ima 27 godina, koji mu je to radio i kada je počinjao političku karijeru. Oko njega su uopšte mladi ljudi. U tim za celu priču u vezi sa Obamom i internet uključen je, između ostalih, i tvorac „Fejsbuka". Tim ljudi koji stoji iza Obame, koji su inače sa Harvarda, primenili su u organizovanju kampanje princip Cezara Čaveza, organizatora sindikata, koji se borio za prava američkih radnika. I pokazalo se kao dobra odluka. Posle izbora i Obamine pobede postojao je novi problem, šta uraditi sa ljudima koji praktično čine pokret. Zato su od volontera napravili organizaciju koja prati rad administracije po istim principima kojima je vođena kampanja.

- Radili smo u celom regionu, koji ima oko 30.000 stanovnika. Najniža organizaciona jedinica sastoji se iz tri dela, jedan se bavi političkom pričom i vezan je direktno za stranku, zatim pres koji se bavi samo medijima, a treći deo je sve ono što se radi na terenu. Takvih „fild ofisa" je bilo oko 20.000 u celoj Americi. U svakom od njih je bilo dvoje-troje ljudi zaposleno, a svi ostali su bili volonteri. Organizacija volontera je u stvari to što je fantastično u celoj priči. Nijedna kampanja do sad nije bila tako organizovana, čak 200.000 dobrovoljaca je bilo uključeno - stari, mladi, oni koji dođu posle posla, pre škole... U nekim trenucima u kancelariji ih je bilo po nekoliko stotina. Naš primarni zadatak bio je sakupljanje podataka, koji se na višim instancama obrađuju i unose u bazu.

Predrag i Momir kažu da su takođe bili zadivljeni time koliko se volonterizam tamo ceni.

- To za njih nije gubljenje vremena, celo društvo to prepoznaje kao doprinos naciji. Posvećuješ vreme nečemu što je društveno korisno. Koliko god da je neko izdvojio vremena, ono je bilo maksimalno iskorišćeno. A posle svega što odradiš, šefovi ti se beskrajno zahvaljuju, što za nekoliko dana kada padneš od umora i te kako znači. Mi smo im bili posebno interesantni, zato što smo došli sa druge strane okeana. Upravo to smo i koristili u komunikaciji sa glasačima i tako ih motivisali da im ne bude teško da ispešače tri bloka da bi glasali.

Prva komunikacija sa građanima se svodila na telefonske razgovore u kojima se insistiralo na personalizaciji, pa se svako od njih predstavljao imenom, a ne kao predstavnik stranke.

- Dobiješ liste glasača. Pre podne zoveš penzionere, popodne one koji rade. Sa svakim razgovaraš, pokušavajući tako da saznaš na koju stranu naginju, da im objasniš i odgovoriš na pitanja koja ih zanimaju, da im obećaš da ćeš im poslati i-mejl sa odgovorima na sva pitanja koja ih interesuju i da će ih neko posetiti i razgovarati o onome što ih muči. Istina, mnogi nisu bili oduševljeni telefonskim pozivima, ali niko nije bio neprijatan. Republikanci su za te svrhe koristili govorni automat. I pokazalo se kao vrlo negativno. Jer, ovako, direktnim razgovorom dobijaš povratnu informaciju, a svaki prikupljeni podatak je dragocen, koji se beleži i apdejtuje u bazu. Liste ljudi koje smo dobijali sadrže informacije koje su prosto neverovatne. Na njima piše ko je kome naklonjen, koje teme ga zanimaju i u koju grupu glasača spada. I onda shvatiš, kada ih pozoveš, da je sve što na listi piše tačno. To je baza koja se pravila od početka kampanje, gde se ukrštaju svi novi podaci koji pristižu. I zahvaljujući tome kampanja se na toj teritoriji prilagođavala.

Poseban izazov im je bio odlazak na vrata građana. I tu su bili oduševljeni, što čak ni od najokorelijih republikanaca nisu doživljavali neprijatnosti.

- Svako vas sasluša, kulturno kaže da li se slaže ili ne slaže sa idejom koju zastupate i to je to. Neki su čak javno iskazivali svoje političko opredeljenje, tako što na travnjaku pobodu zastavicu sa likom svog predsedničkog kandidata. Nikada nismo videli da je neko uništio neku od tih zastavica.

Poslednja tri dana kampanje su bila posebno naporna. Tada su se svi volonteri obraćali isključivo sigurnim biračima, a sve je bilo fokusirano na to da izađu na izbore.

- Tri dana pred izbore ide se samo kod sigurnih glasača da se proverava da li će izaći na izbore i da li kome treba prevoz. Bili su obezbeđeni čak i kišobrani i kabanice, u slučaju da pada kiša. A pošto su na sam dan izbora redovi bili ogromni, stajalo se sa sokovima i sendvičima i vodilo računa o tome da nekome ne dosadi, pa da izađe iz reda i ne glasa. Nekoliko momaka je bilo zaduženo samo da razvozi građane od kuće do glasačkog mesta.

Vuk, Momir i Predrag su po obavljenom poslu imali još jedan fantastičan doživljaj a to je, kako oni kažu, najveća spontana žurka na svetu.

- Kada je već bilo izvesno da je Obama dobio izbore, u Vašingtonu su se spontano okupljali ljudi. Igralo se, pevalo, svi su bili toliko veseli. Ne znamo kako li je bilo Bušu da sve to gleda s prozora Bele kuće - pitaju se ovi momci i kažu da je neprocenjivo iskustvo koje su stekli za tih 20-ak dana.

Нема коментара: