brojač poseta

недеља, 22. фебруар 2009.

SEX KAO DROGA

Tri do pet odsto svetske populacije boluje od seksualne zavisnosti, poremećaja koji je sličan alkoholizmu i narkomaniji. Broj ljudi sa ovim psihičkim poremećajem svakodnevno raste

1

Početkom ove godine objavljena je vest da poznati glumac iz „Dosijea X" Dejvid Duhovni (48), posle pet meseci lečenja, nije više zavisnik od seksa. Pre izlečenja, skoro da nije bilo žene iz njegovog okruženja koju nije napastvovao, a nije mogao ni bez pornografije sa interneta. On nije jedini. U poslednjoj deceniji sve je više ljudi koji boluju od seksualne zavisnosti. Naučnici su utvrdili da broj ljudi koji pate od ove bolesti konstantno raste, kao i da ovaj psihički poremećaj postoji kod tri do pet odsto odraslog stanovništva.

Simptomi

preterana masturbacija
seks sa prostitutkama
seks preko telefona i sajber seks
seks sa nepoznatima
česti „izleti" van veze i braka
posete erotekama, salonima za masažu, striptiz barovima
česte promene partnera
neprimereno intimno dodirivanje
voajerizam
seksualno uznemiravanje
egzibicionizam
seksualno zlostavljanje
silovanje

Jedna od njih je i Teri Hanter koja je do svoje 25. godine spavala sa 1.000 muškaraca. Ona tvrdi da nije kurva, već prosto gubi kontrolu nad svojom potrebom. Od kada je u 17. izgubila nevinost, mora da ima seksualne odnose i po desetak puta dnevno, a pri tom joj nije bitno čak ni kako muškarac izgleda.

- Partnera tražim preko interneta, a moja glad prevazilazi sve mere opreza, pa tako nemam nikakve standarde. Jedina prednost je ako su obdareni. U trenutku kada sam izgubila nevinost postala sam kao zver puštena s lanca. Pokušala sam sve moguće terapije, od hipnoze do terapije antidepresivima, ali nisam uspela da stanem na put svom libidu. To vam je kao ubod komarca. Znate da ne treba da ga češete, ali ne možete odoleti - objašnjava mučenica Teri.

Seksualna zavisnost ili seksualna kompulsivnost je zavisnost od seksualnog čina ili drugih oblika seksualnog ponašanja koje može uključivati gledanje pornografije, pedofiliju, kompulzivnu masturbaciju, stalno varanje partnera ili internet i telefonski seks.
Ovaj pojam u nauku je prvi uveo američki psiholog Patrik Karns još devedesetih godina 19. veka. Pod tim je podrazumevao društveno i kulturno neprihvatljiv seks. On je ustanovio da seksoman prolazi kroz četiri stadijuma bolesti. Prvi se opisuje kao opsednutost mislima o seksu, zbog čega je prisiljen da traži odgovarajuću stimulaciju.

Kako se leči

Lečenje se fokusira na kontroli ponašanja zavisnika i pomaganju da kroz edukaciju razvije zdravu seksualnost. Dobre rezultate pokazala je grupna terapija, sa onima koji dele ovaj problem, ali i porodična terapija. Nekima pomažu lekovi poput „prozaka" i „anfranila" koji otupljuju polnu želju i onemogućavaju doživljavanje orgazma. U težim slučajevima neophodna je pomoć psihoterapeuta.

U drugoj fazi se razrađuju specijalni erotski rituali koji prethode seksualnim radnjama i pojačavaju seksualno uzbuđenje. U trećem stadijumu razvija se snažna psihička zavisnost od tih rituala i čovek više nije u stanju da se kontroliše i zaustavi. Posledica je osećanje očaja i nemoći.

Naučnici sa Univerziteta u Minesoti skenirali su mozak seksomana i zaključili da u strukturi mozga osoba zavisnih od seksa i zdravih ljudi postoje izvesne razlike. Prema istraživanjima, od ove boljke najčešće pate muškarci starosti oko 40 godina, tradicionalne seksualne orijentacije.

Iako neki smatraju da seksomanija kao bolest ne postoji već da je samo u pitanju oblik ljudskog ponašanja, psihijatar Tonino Kantelmi, predsednik Italijanske asocijacije za istraživanja kognitivne psihoterapije ličnosti, uveren je da izvesne forme impulsivne seksualnosti zaista postoje. Po Kantelmiju, seksomanija predstavlja bolestan odnos prema seksu pomoću koga čovek savladava stres i beži od normalnih intimnih odnosa. Seksualni odnosi tako za njega postaju preka potreba kojoj žrtvuje sve ostalo. Ljudi koji pate od seksualne zavisnosti gube sposobnost da kažu „ne".

Poznati seksomani

Osim pomenutog Duhovnija, još neke njegove kolege imaju problema sa neobuzdanom seksualnom željom. To su Majkl Daglas, britanski komičar Rasel Brend, a čak je i glumica Sibil Šepard priznala da je imala ovih problema. Glumac Bili Bob Torton, dok je bio u braku s Anđelinom Džoli, zbog neobuzdane želje za seksom varao ju je sa obožavateljkama i spremačicama. Britanski pop pevač Robi Vilijams je navodno izlečen od seksualne zavisnosti.

Kao primer, italijanski naučnik navodi slučaj veoma uspešnog biznismena koji je zakazivao seksualne randevue u vreme važnih poslovnih sastanaka, zbog čega je morao neočekivano da „nestaje" iz firme i dovodi sebe u krajnje nezgodnu situaciju. Ova bolest može da poremeti zdravlje i psihu, ali i izazove niz problema u vezi, braku i porodici, pa čak i gubitak posla.

Prema dr Patriku Karnsu, jednom od pionira u istraživanju ovog fenomena, nasuprot uživanju u seksu kao izvoru fizičkog užitka, seksualni zavisnik je naučio da se oslanja na seks kao utehu za bol ili oslobađanje od stresa. Seksualna zavisnost funkcioniše na sličan način kao alkoholizam ili narkomanija. Za vreme odnosa telo proizvodi niz hemijskih reakcija zbog kojih se osećamo prijatno, i pojedinac počinje da zavisi od tog osećaja. Ima više objašnjenja za nastanak ovakve zavisnosti, ali najčešće se smatra da su uzrok traume iz detinjstva poput zlostavljanja, zanemarivanja i preseksualizacije. Prema nekim mišljenjima, porastu zavisnika od seksa doprinose sajtovi sa pornografskim sadržajima.

Нема коментара: