brojač poseta

петак, 06. фебруар 2009.

RUSIJA ZADALA UDARAC SAD

Kirgistan odlučio da zatvori američku vazduhoplovnu bazu, ključnu za Avganistan, a iza takve odluke najverovatnije stoji Rusija, koja je toj zemlji obećala milione dolara pomoći i zajma

Uskoro se sele... Oko hiljadu vojnika SAD moraće da napusti bazu u Manasu

Kirgistan je juče definitivno odlučio da zatvori američku vazduhoplovnu bazu Manas, ključni centar podrške američkim operacijama u Avganistanu. Iza odluke Kirgistana, prema ocenama analitičara, stoji Rusija.

Pomoć Kremlja

Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov rekao je da će Rusija omogućiti snabdevanje američke vojske u Avganistanu preko svoje teritorije. On je rekao da se američka administracija pre nekoliko dana obratila Kremlju, tražeći takvu dozvolu.

- Rusija je pristala na to i sada čeka da SAD pruže specifične detalje o snabdevanju vojske, kako bi bile izdate potrebne dozvole - rekao je Lavrov.

Kirgistanski predsednik Kurmanbek Bakijev najavio je, naime, pre tri dana da će otkazati ugovor s Amerikancima. On je to izjavio nakon sastanka sa ruskim predsednikom Dmitrijem Medvedevom, na kojem mu je obećano dve milijarde dolara zajma i 330 miliona novčane pomoći. Iako je Bakijev izjavio da Rusija nema veze sa otkazivanjem gostoprimstva Amerikancima, analitičari veruju da, ipak, iza svega stoji Moskva.

Konačna odluka

Procenjuje se da će ruskim parama Kirgistan nadoknaditi gubitak prihoda, koje je dosad primao od SAD - 150 miliona dolara godišnje pomoći i 64 miliona dolara za najam baze na godinu dana.

Portparol vlade u Biškeku Ajbek Sultangazijev rekao je da je odluka konačna.

- Američka ambasada u Biškeku i kirgistansko ministarstvo spoljnih poslova razmenjuju stavove u vezi sa tim pitanjem, ali nema razgovora o tome da se baza zadrži - naglasio je Sultangazijev.

Premijer Kirgistana Igor Čudinov izjavio je da Biškek želi da zatvori bazu zbog toga što se ne slaže sa metodama SAD u Avganistanu.

Inače, u bazi u Manasu stacionirano je oko 1.000 vojnika, uključujući male francuske i španske kontingente, čiji je cilj podrška borbama protiv talibana u Avganistanu. Zatvaranje te baze poremetiće američke linije snabdevanja baš u vreme kada se predsednik Barak Obama priprema da udvostruči broj vojnika u toj zemlji, kojih je trenutno 36.000. Vašington je istovremeno ulagao napore da ojača puteve za snabdevanje svojih snaga u Avganistanu preko Pakistana, gde postoje veliki bezbednosni rizici.

Američki državni sekretar Hilari Klinton ocenila je odluku Kirgistana žalosnom, ali je naglasila da će američke operacije u regionu biti nastavljene, bez obzira na razvoj događaja.

- Ministarstvo odbrane razmatra naše dalje akcije po pitanju baze u Kirgistanu - rekla je Klintonova.

NATO zabrinut

I NATO je saopštio da je zabrinut zbog moguće umešanosti Rusije u donošenju ovakve odluke kirgistanskih vlasti.

Sve dogovorili... Kirgistanski predsednik Bakijev i ruski Medvedev

Dodatni razlog za zabrinutost SAD predstavlja i sporazum o formiranju zajedničkih oružanih snaga, koji su pre nekoliko dana potpisale Rusija i još šest zemalja bivšeg SSSR-a, a koji predstavlja pandan NATO-u u Aziji.

Istovremeno su Rusija i Belorusija potpisale i sporazum o formiranju jedinstvene protivvazdušne odbrane (PVO) dve zemlje. Vrednost tog projekta mogla bi da dostigne 20 milijardi dolara. Taj sporazum bi trebalo značajno da poveća odbrambenu sposobnost Rusije i Belorusije. U sklopu tog sistema Belorusija će biti prva linija čuvanja zajedničkog vazdušnog prostora saveza Rusija-Belorusija.

Нема коментара: