brojač poseta

недеља, 15. фебруар 2009.

"RESETOVANJE" ODNOSA RUSIJE I AMERIKE

Najavom smanjenja nuklearnog arsenala supersile nagovestile otopljavanje međusobnih odnosa. U kom pravcu će se kretati kurs odnosa najviše zavisi od antiraketnog štita u Evropi

s

Najavili bolje dane... Džo Bajden i Sergej Ivanov

Na nedavno održanom Forumu o bezbednosti u Minhenu američki potpredsednik Džo Bajden poručio je da je administracija američkog predsednika Baraka Obame „odlučna da uspostavi novi ton" u međunarodnim odnosima. Bajden je učesnicima skupa svetskih lidera poručio da je trenutak da se obnove odnosi s Rusijom, koji su u poslednje vreme „opasno skrenuli s puta".

Zamenik ruskog premijera Sergej Ivanov, neposredno posle Bajdenovog govora, izjavio je da je američka ponuda o okretanju nove stranice u odnosima sa Rusijom pozitivna. Ivanov je rekao da Bajdenova izjava ukazuje na mogućnost „novog početka".

- Moskva je spremna da što je pre moguće započne sa SAD pregovore o protivraketnoj odbrani - rekao je Ivanov.

Vest da su dve najveće svetske sile pred pomirenjem bacila je u senku sve ono o čemu se govorilo na skupu svetskih lidera u Nemačkoj. Posle višedecenijskih spekulacija i strepnji da je novi hladni rat na pomolu, dolaskom Baraka Obame u Belu kuću na vidiku je konačno otopljavanje odnosa, koji su posebno zategnuti nakon gruzijskog rata i odluke o postavljanju američkog antiraktenog štita u Evropi.

Manje bojevih glava

Prvi nagoveštaj da bi rusko-američki odnosi mogli da vode ka definitivnom pomirenju je izjava šefa ruske diplomatije Sergeja Lavrova, koji je rekao da je Rusija spremna da dodatno smanji broj nuklearnih bojevih glava i pozdravio inicijativu američkog predsednika Baraka Obame za nove pregovore o sporazumu o smanjenju oružja.

- Spremni smo da odemo dalje na putu smanjenja i ograničenja nuklearnog oružja - izjavio je Lavrov.

Ovo je prvi put od dolaska Obame na mesto predsednika da neko od visokih ruskih zvaničnika jasno stavi do znanja da je Moskva spremna da sarađuje u pregovorima o dodatnom smanjenju nuklearnog oružja.

Međutim, Moskva uslovljava ove pregovore sa odustajanjem SAD od postavljanja američkog antiraketnog štita u istočnoj Evropi, tačnije u Češkoj i Poljskoj. Ovaj američki plan je veliki trn u oku Moskve, koja se oštro protivi postavljanju novih američkih raketa u blizini ruskih zapadnih granica. I ne samo to. Rusija najavljuje svoj raketni odgovor ukoliko SAD ne odustanu od postavljanja štita.

Uzroci sukoba

Barak Obama je, u međuvremenu, odložio postavljanje raketa u Poljskoj i radarske stanice u Češkoj. Od njegove konačne odluke zavisiće i sudbina inicijative za smanjenje broja američkih i ruskih atomskih bojevih glava.

Uzroke sukoba spoljnopolitički analitičari svode uglavnom na nekoliko tačaka: borbu za centralnu Aziju, interese oko naftovoda i gasovoda, cilj Amerike da ne dozvoli da Evropska unija bude u potpunoj energetskoj zavisnosti od Rusije. Saradnik instituta „Vudro Vilson" u Vašingtonu Džon Sitilidis tvrdi da će unapređenje odnosa sa Rusijom biti važno pitanje za novu američku administraciju i podsetio da vlada predsednika Bila Klintona nije ozbiljno uvažavala interese Rusije, imajući u vidu njenu ekonomsku i vojnu moć.

Rusija se protivi mnogim spoljnopolitičkim inicijativama SAD, među kojima su Iran, Kosovo, sporazum o konvencionalnim snagama u Evropi i sporazum o raketnom odbrambenom sistemu.

Sergej Lavrov: Rusija želi saradnju

Ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov pozdravio je signale nove američke administracije da će preispitati svoje planove za postavljanje odbrambenog raketnog štita u istočnoj Evropi. U intervjuu za nemački „Špigl", čiji su odlomci objavljeni juče, Lavrov je rekao da Rusija želi bližu saradnju sa Zapadom zbog pogoršanja situacije u Avganistanu i pozdravio je signale administracije američkog predsednika Baraka Obame o Iranu. On je takođe ponovio ponudu da radi zajedno sa SAD na odbrambenom raketnom štitu.

S druge strane, američki državni sekretarijat je u više navrata isticao da Vašington želi da Rusija bude snažna zemlja koja će sarađivati sa SAD u suočavanju sa globalnim geopolitičkim problemima.

Gruzija bolna tačka

Rusija se nada da će administracija predsednika Baraka Obame preispitati planove o instaliranju elemenata sistema protivraketne odbrane u Evropi. Ruski ambasador u SAD Sergej Kisljak je rekao da bi moglo biti pronađeno rešenje koje bi osiguralo i rusku i američku bezbednost i ne bi predstavljalo opasnost bezbednosti nijednoj od zemalja.

Kisljak je rekao da se rusko-američki odnosi sada nalaze u stadijumu vraćanja na početak posle komplikovanog perioda izazvanog razlikama u stavovima oko Gruzije.

Kisljak je nazvao razočaravajućom poziciju Vašingtona u vezi sa sukobima iz avgusta prošle godine na Kavkazu, jer su „SAD stale na stranu onih koji su naredili da se puca na nenaoružane ruske mirovnjake".

Kao oblasti u kojima je moguća saradnja dve zemlje, ruski diplomata je naveo borbu protiv terorizma, neširenje nuklearnog oružja i smanjenje nuklearnih arsenala dve države.

- Rusija i SAD imaju mogućnost da postanu pravi partneri u budućnosti - rekao je Kisljak, dodajući da Moskva ne smatra mogućim povratak na hladni rat, jer „za to nema osnove".

Нема коментара: