brojač poseta

четвртак, 26. фебруар 2009.

Milutinović slobodan, ostali krivi

Milan Milutinović oslobođen je, a Nikola Šainović, Nebojša Pavković, Dragoljub Ojdanić, Vladimir Lazarević i Sreten Lukić osuđeni su u Hagu za zločine na Kosovu

Milan Milutinović u Haškom tribunalu (FoNet, arhiv)
Milan Milutinović u Haškom tribunalu (FoNet, arhiv)
Milan Milutinović oslobođen je svih optužbi, i biće pušten na slobodu. Nikola Šainović, Nebojša Pavković i Sreten Lukić krivi su za sve optužbe i osuđeni su na po 22 godine zatvora. Dragoljub Ojdanić i Vladimir Lazarević krivi su za dve tačke optužnice, a nisu krivi za ostale tri tačke. Osuđeni su na po 15 godina zatvora.

Haški tribunal saopštio je presudu nekadašnjem državnom vrhu Srbije i Jugoslavije, optuženom za zločine nad Albancima na Kosovu 1999. godine.

Optužnica je teretila bivšeg predsednika Srbije Milana Milutinovića, tadašnjeg potpredsednika Savezne vlade Nikolu Šainovića i generale Dragoljuba Ojdanića, Nebojšu Pavkovića, Vladimir Lazarević i Sreten Lukić za prisilno premeštanje, deportacije, ubistva i progon Albanaca sa Kosova u prvoj polovini 1999.

Sudsko veće Haškog tribunala u presudi bivšem predsedniku Srbije Milanu Milutinoviću i saoptuženima ustanovilo je da su snage Srbije i SRJ 1999. proterivale hiljade Albanaca sa Kosova raširenom i organizovanom kampanjom terora, uključujući masovna ubistva, saopštio je predsedavajući sudija Ijan Bonomi.

Kako je rekao sudija Bonomi, presudom je zaključeno da su snage VJ i MUP počinile deportacije, prisilno premeštanje, ubistva, progon kosovskih Albanaca, što je navedeno i optužnici.

Sudije su u presudi konstatovale da masovno raseljavanje Albanaca sa Kosova nije bilo uzrokovano NATO bombardovanjem, niti sukobom Vojske Jugoslavije i MUP-a Srbije sa OVK, što je tvrdila odbrana optuženih.

Veće je kao dokazano prihvatilo da su VJ i MUP Srbije u 13 opština širom Kosova, posle početka NATO bombardovanja 24. marta 1999, napadale naselja sa albanskim stanovništvom, maltretirale, pljačkale i ubijale civile, naređujući im da idu u Albaniju ili Crnu Goru, i paleći njihove kuće i uništavajući njhovu imovinu.

"Sudsko veće je ustanovilo da su snage VJ i MUP-a namerno proterivale albansko stanovništvo naređujući mu da ode ili stvarajući atmosferu terora kako bi ga naterali da ode", naznačio je sudija Bonomi.

Po njegovim rečima, presudom je kao dokazano ustanovljeno i da su srpske snage krajem marta 1999. počinile masovna ubistva stotina Albanaca, uključujući žene i decu, u Đakovici, Celinama, Beloj Crkvi, Maloj Kruši i Suvoj Reci.

Tela nekih od ubijenih kasnije su pronađena u masovnoj grobnici u Batajnici (kod Beograda), naveo je sudija Bonomi.

U presudi piše da Milan Milutinović nije imao direktnu kontrolu nad Vojskom Jugoslavije, niti da je bio među najbližim saradnicima Slobodana Miloševića. Milutinović nije bio ni među ključnim ljudima Socijalističke partije Srbije, rekao je sudija Ijan Bonomi.

Što se tiče Nikole Šainovića, sudsko veće smatra da je on bio jedan od najbližih saradnika Slobodana Miloševića, te da nije iskoristio svoj veliki uticaj u vlasti da spreči zločine koji su se dogodili na Kosovu.

Sudija Bonomi je naveo da je Dragoljub Ojdanić znao da se događaju zločini, ali da je, uprkos svojim saznanjima, nastavio da komanduje vojnim operacijama.

Što se tiče Nebojše Pavkovića, sud je zaključio da je Nebojša Pavković učestvovao u naoružavanju nealbanskog stanovništva tokom 1998. godine, kao i razoružavanju Albanaca. Pavković je, budući da je tokom sukoba boravio na Kosovu, imao neposredna saznanja o zločinima koji su se događali, a da je u svojim izveštajima nekada umanjivao značaj tih zločina, zaključuje sud.

Dokazi pokazuju da je Vladimir Lazarević imao značajnu ulogu u planiranju i izvođenju operacija na Kosovu, saopštilo je Veće. Lazarević je imao saznanja o zločinima, smatra sud.

Sreten Lukić u svojstvu načelnika štaba MUP-a imao značajnu ulogu, bio je redovno prisutan na sastancima, a raspolagao je detaljnim informacijama o događajima na Kosovu. Međutim, veće nije uvereno da je Lukić učestvovao u planiranju zločina.

Prva presuda za zločine na Kosovu

Podsetimo, ovo je prva haška presuda za zločine koje su na Kosovu počinile snage Srbije i bivše SRJ, a takođe, ovo je prva presuda veća kojim presedava Škot Ijan Bonomi, koji je u široj javnosti poznat po tome što je 2004. na suđenju Slobodanu Miloševiću zamenio preminulog sudiju Ričarda Meja.

To veće je od jula 2006. do kraja avgusta 2008. saslušalo ukupno 113 svedoka Tužilaštva, mahom direktnih svedoka ili žrtava zločina počinjenih nad Albancima na Kosovu tokom 1999. godine, sa ciljem trajne promene etničke strukture u pokrajini.

Među njima je bilo i mnogo onih koji su već svedočili na procesu Miloševiću, ali i zapadnih diplomata, pregovarača, generala NATO, kao i nekoliko tzv. insajdera, koji su – prema namerama tužilaštva - pozvani da potvrde navode o direktnoj umešanosti optuženih u masovne zločine, u kojima je ubijeno na hiljade, a proterano na stotine hiljada Albanaca.

Neki od najpoznatijih svedoka koji su dali iskaz na suđenju Miloševiću, poput Pedija Ešdauna i Veslija Klarka, nisu bili pozvani da svedoče na suđenju “Kosovskoj šestorki”.

Odbrana je izvela 118 svedoka, među njima brojne kolege i saradnike optuženih koji su pobijali navode iz optužnice, poput bivšeg premijera Zorana Živkovića, šefa kancelarije za odnose sa medijima Vlade Srbije Milivoja Mihajlovića, generala Branka Krge, Ratka Markovića, Momira Bulatovića i drugih.

U završnim rečima, branioci su tražili oslobađajuće presude, a tužioci za svakog optuženog od 20 godina do doživotnog zatvora.

Epilog događaja na Kosovu, za koje se terete šestorica, jeste jednostrano proglašena nezavisnost Kosova, koju je do dana izricanja presude priznalo 55 zemalja.

To uključuje i većinu članica NATO-a, koji je učestvovao u kosovskom sukobu, a čiji se vojnici i danas nalaze u sastavu KFOR-a.

Pitanjem legalnosti otcepljenja Kosova bavi se Međunarodni sud pravde, a očekuje se da će nalazi iz današnje haške presude biti korišćeni kao argument u toj raspravi.

Veliki značaj presude

Stručnjak za međunarodno pravo Vojin Dimitrijević ocenio je, pre izricanja presude, da će presuda svakako imati veliki značaj, jer se izriče ljudima koji su bili na čelu države u vreme kada su počinjeni zločini za koji se terete.

Dimitrijević je ukazao na važnost toga da li će Sud utvrditi postojanje plana za iseljenje Albanaca.

"Ako se utvrdi odgovornost, to ne može da ostane bez posledica po celu zemlju. U međunarodnom pravu, država odgovara za postupke svojih organa“, kaže on.

"To može da ima reperkusija i na odluku Međunarodnog suda pravde o tome pod kojim uslovima je Kosovo moglo da proglasi nezavisnost, gledajući i pri tom razmatranju da li je reč o samoopredeljenju i da li je samoopredeljenje bilo opravdano, nužno i da li je intervencija imala nekog osnova. Prema tome, to su neverovatno važne odluke i videćemo kakve će biti posledice“, zaključio je Dimitrijević.

Slično mišljenje ima i predsednica PoIitičkog saveta Liberalno demokratske partije Vesna Pešić. Gostujući u emisiji Kažiprst, ona je rekla da je izricanje današnje presude izuzetno značajno jer će se sada prvi put doneti presuda prema vrhu bivše vlasti u Srbiji.

Ona kaže i da će se sada prvi put utvrditi šta se tačno dogodilo na Kosovu. "Ta će presuda biti zanimljiva jer ćemo prvi put da čujemo šta se tu tačno dogodilo. Sada ćemo da vidimo sta će sud da kaže", kaže ona.

"Bilo je svedočanstvo, i odbrane i suda, i sada treba da donesu odluku. Iako Hag nema veliki ugled ovde, sada će ovo biti slika jednog stanja šta se tu tačno dogodilo“, rekla je Vesna Pešić.

Нема коментара: