brojač poseta

субота, 21. фебруар 2009.

Mesić: Slovenci nas ucenjuju

Svađa Hrvatske i Slovenije zbog teritorijalnih razmirica i posledično slovenačko blokiranje evroatlantskih integracija Zagreba došli su krajem ove nedelje do tačke usijanja, nakon što je hrvatski predsednik Stjepan Mesić u obraćanju naciji optužio Sloveniju da ucenjuje Hrvatsku tako što zloupotrebljava svoje članstvo u EU i NATO. U Sloveniji je juče počelo prikupljanje potpisa za održavanje referenduma o pristupanju Hrvatske NATO, što bi moglo da blokira ulazak te zemlje u Alijansu.


„Politička elita susedne države procenila je da može svoje članstvo u EU i NATO da zloupotrebi na način da nas ucenjuje, uprkos činjenici da je Slovenija bila među zemljama koje su nas pre nepunih godinu dana pozvale u članstvo u NATO’’, rekao je Mesić u četvrtak. On je dodao da će se usporavanje Hrvatske na putu ka EU i NATO odraziti i na druge zemlje regiona i naglasio da slovenački pristup otvorenom moru nije predmet spora, jer je to pitanje rešeno konvencijom UN o pravu mora.
„Hrvatska će ostvariti svoje članstvo u evroatlantskim integracijama. Možda ne onda kada smo to s razlogom očekivali, ali mi ćemo postati članica i EU i NATO’’, rekao je Mesić.
Njegove reči je potvrdio i Hrvatski sabor, koji je juče jednoglasno usvojio zaključak kojim se odbacuje zaključak slovenačkog parlamenta od srede. Poslanici Sabora tvrde da zaključak parlamenta Slovenije „pokazuje nameru prejudiciranja granice na levoj obali reke Dragonje i na levoj obali Mure, područjima koja su 25. juna 1991. bila neosporno pod suverenom vlašću Hrvatske, kao i na području celokupnog morskog prostora u Piranskom zalivu nad kojim Slovenija 25. juna 1991. nije imala isključivu jurisdikciju, niti je tada imala neposredan dodir s otvorenim morem”.
Sabor je dodao da je „zaključak slovenačkog parlamenta presedan u istoriji primanja novih članica NATO i Evropske unije, koji može imati neželjene posledice u budućim postupcima proširenja, odnosno primanja novih država članica”.
Slovenački parlament je u sredu usvojio zaključak o zaštiti interesa kod uključivanja Hrvatske u NATO, u kome se navodi da je Slovenija pri proglašenju samostalnosti imala izlaz na otvoreno more i da je nadzirala i druge sporne tačke duž granice s Hrvatskom.
Odnose dva suseda dodatno je zakomplikovao i zahtev vanparlamentarne Stranke slovenačkog naroda za raspisivanje referenduma o ulasku Hrvatske u NATO, čime bi mogao biti blokiran ulazak Zagreba u Alijansu u aprilu. Predsednik slovenačkog parlamenta Pavle Gantar odredio je juče 26. mart kao rok do kojeg predlagač mora da prikupi 40.000 potpisa za organizovanje referenduma. Ukoliko ne bude odbačen referendum, Slovenija neće moći da pošalje formalni dokument o ratifikaciji u Vašington do 23. marta, do kada to treba da učine sve zemlje članice kako bi Hrvatska i Albanija bile primljene na samitu u aprilu.
Vlada Slovenije i velika većina u slovenačkom parlamentu, koji je tokom protekle sedmice ratifikovao pristupanje Hrvatske i Albanije, protive se održavanju referenduma. Borut Pahor, slovenački premijer, koji smatra da je referendum štetan za Sloveniju, pokušao je da ubedi Stranku slovenačkog naroda da povuku ovu inicijativu.

Sanader i Pahor se sastaju
Ivo Sanader sastaće se u utorak u dvorcu Mokrice sa Borutom Pahorom. Tema sastanka, prema najavi Olija Rena, evropskog komesara za proširenje, biće Marti Ahtisari, nobelovac i bivši specijalni izaslanik UN za Kosmet, koji je načelno pristao da predsedava skupom stručnjaka koji bi olakšali spor između Hrvatske i Slovenije i omogućili nastavak hrvatskih pregovora.
„Ahtisari je, načelno, spreman da preuzme taj zadatak, sada nam treba sporazum dve zemlje o tome”, rekao je Ren.



1.Podela teritorijalnih voda u Piranskom zalivu
2.Zaseoci Bužini, Mlini, Škodelini i Škrile na južnoj obali reke Dragonje, prirodne granice dve zemlje u Istri, koji su formalno deo teritorije Slovenije, od 1954. faktički su pod upravom Zagreba
3. Tvrdinov vrh/Sveta Gera, najviši vrh planinskog venca Žumberak/Gorjanci, u blizini Novog Mesta i Brežica sa slovenačke i Samobora i Jastrebarskog sa hrvatske strane
4.Područje oko reke Mure koja je u poslednjih tridesetak godina zbog poplava delimično promenila tok, nedefinisana granica kod Hotize i Svetog Martina na Muri

Hronologija nesporazuma među susedima

-Pitanje granice koje se pojavilo nakon odvajanja Slovenije i Hrvatske od Jugoslavije 1991. godine trebalo je da bude rešeno sporazumom premijera Janeza Drnovšeka i Ivice Račana u julu 2001. Sporazumom je Hrvatska dobila oko trećinu teritorije Piranskog zaliva i morsku granicu sa Italijom, a Slovenija koridor za izlazak na otvoreno more. Hrvatska se kasnije povukla iz sporazuma.
-Vlada Ivice Račana je u oktobru 2003. usvojila odluku o uspostavljanju Zaštićenog ekološko-ribolovnog pojasa Hrvatske u Jadranskom moru koji je izazvao oštre reakcije Slovenije i Italije. U martu 2008. vlada Iva Sanadera je pod pritiskom Brisela objavila da odluka o zaštićenom pojasu ne važi za države članice EU.
-U avgustu 2006. Hrvatska je počela rekonstrukciju nasipa na reci Muri u delu pogranične zone koji je bio pod kontrolom Slovenije od 1945. godine. Spor je kasnije rešen odlukom o zajedničkom investiranju u gradnju nasipa.
-U avgustu 2007. premijeri Slovenije i Hrvatske, Janez Janša i Ivo Sanader, nisu uspeli da postignu sporazum o ovoj teritoriji, uz saglasnost o tome da sporove na kopnu i moru treba da
im reši Međunarodni sud u Hagu.
-Slovenija je tokom samita EU 18. decembra 2008. u Briselu uložila veto na otvaranje većeg dela novih poglavlja u pregovorima o pristupanju
Hrvatske Uniji.

Нема коментара: