brojač poseta

среда, 25. фебруар 2009.

EVROPI PRETI POTPUNI KRAH

Evropska unija mogla bi da se suoči sa potpunim finansijskim kolapsom zbog zemalja istočne i srednje Evrope u kojima se očekuje da ekonomska kriza poprimi veće razmere nego na Zapadu

- Svetska ekonomska kriza, koja je počela u Sjedinjenim Američkim Državama, u Evropi će se pretvoriti u pravu katastrofu, ocenjuju stručnjaci. Opasnost za EU, naime, vreba iz centralne i istočne Evrope, a moguć je i kompletan finansijski kolaps.

Stručnjaci ocenjuju da bi istočnoevropske zemlje, zbog sve težih posledica recesije, na kraju mogle da plate mnogo veću cenu od moćnih država čiji su bankari i finansijeri izazvali međunarodnu ekonomsku krizu.

Nestašica novca

Sumorni scenario ekonomista, prema kojem pad izvoza i pad privredne aktivnosti u istočnoevropskim zemljama dovodi do pada njihovih valuta u odnosu na evro, dovodi i do bankarske krize, koja bi mogla čak da obori i evrozonu.
Timoti Eš, stručnjak za zemlje u razvoju u jednoj od najvećih britanskih banka, Rojal benk of Skotland (RBS), kaže da je najveći problem ogromni spoljni dug privatnog sektora u bivšim socijalističkim zemljama.

Traži se rešenje

U EU, ali i u međunarodnim finansijskim institucijama, poslednjih dana se sve češće govori o tome da bi bivše socijalističke zemlje u srednjoj i istočnoj Evropi mogle da budu sledeća velika žrtva globalne ekonomske i finansijske krize.
Evropski političari, u strahu da će kriza u tim zemljama bitno uticati i na njihove, razvijene države, počeli su da traže rešenja. Tako britanski premijer Gordon Braun smatra da je zemljama srednje i istočne Evrope potrebna hitna finansijska pomoć, a sa njim su se složili i francuski, nemački i austrijski političari.

- Njihove privrede su se jako brzo proširile u poslednjih desetak godina. Dogodila se i ogromna ekspanzija banaka u kojoj se veliki broj ljudi isuviše mnogo zadužio. Nažalost, banke su danas manje spremne da produže te kredite, a posledica toga je da puno zemalja u regionu sada ima probleme sa vrednošću svojih valuta i deviznim rezervama - objašnjava Eš.

On kaže da je problem pogoršan time što zapadne banke, koje su otvorile filijale na istoku, prosto moraju da smanje obim posla u istočnoj Evropi, jer na Zapadu vlada nestašica novca, a ujedno je davanje kredita na istoku postalo riskantnije nego što je bilo.

- Austrija je, na primer, izložena rizicima u istočnoj Evropi u ukupnoj vrednosti od 70 odsto svog bruto nacionalnog proizvoda. Slično tome, Švedska je izložena rizicima u vrednosti od 80 milijardi dolara u baltičkim državama. Kako privrede tih zemalja budu propadale, tako će aktiva podružnica zapadnih banaka u tim državama biti sve manja. To znači da će te podružnice u istočnoj Evropi morati da budu rekapitalizovane, što se automatski negativno održava na njihove centrale na Zapadu - navodi Eš.

Ekonomisti ocenjuju da EU kao rešenje može da pruži finansijsku pomoć ugroženim zemljama kroz Međunarodni monetarni fond (MMF), ali nije jasno da li će to zaustaviti zaraznu krizu platnog bilansa u regionu, jer ukoliko kurs nastavi da pada, privredna kriza raste.

Rešenje uvođenje evra

- MMF je već reagovao u regionu. Letonija, Mađarska, Srbija i Ukrajina su dobile finansijsku pomoć Fonda. Međutim, problem je u tome što ti programi nisu stabilizovali privrede tih zemalja. Istovremeno i nažalost, strani investitori i banke iznose kapital iz regiona kako bi smanjili rizik kojem su tamo izloženi. Dakle, jasno je da je tim zemljama sada neophodna finansijska pomoć, dok u EU postoji sve manje volje da im da te pare - kaže Eš.

Zato, najbolji način borbe protiv krize ekonomisti vide u hitnom uvođenju evra kao osnovne valute.

Oni kao primer navode Sloveniju i Slovačku, za koje tvrde da su bezbedne zemlje, jer su se brzo uključile u evrozonu.

- Potrebna je kredibilna i čvrsta strategija pridruživanja, jedna za sve zemlje, koja će uključivati tačan datum članstva i stopu kursa potpomognutu kredibilnom politikom. To će, naravno, značiti napuštanje kriterijuma za ulazak u evrozonu, od kojih je najgluplji referentna stopa inflacije izračunata kao prosečna od najniže tri nacionalne stope. Uskoro, to će biti stopa deflacije, pa prema tome zemlja koja želi da b ude članica biće u apsurdnoj poziciji da izazove deflaciju kao preduslov za ulazak u evrozonu - navode ekonomisti.

Нема коментара: