brojač poseta

понедељак, 09. фебруар 2009.

AMERIKA PRUŽA RUKU POMIRENJA

Na susretu svetskih lidera u Minhenu američki potpredsednik Džo Bajden poručio da će nova spoljna politika Amerike biti blaža i razumnija nego u vreme vladavine Džordža Buša

s

Spremni na kompromise... Džozef Bajden poručio svetskim liderima da je Amerika spremna na saradnju

Na bezbednosnom forumu u Minhenu američki potpredsednik Džo Bajden poručio je da je administracija američkog predsednika Baraka Obame „odlučna da uspostavi novi ton" u međunarodnim odnosima. Bajden je učesnicima skupa svetskih lidera poručio da je trenutak da se obnove odnosi s Rusijom, koji su u poslednje vreme „opasno skrenuli s puta", kao i da je otvoren za razgovor s Iranom.

Bajden je u svom govoru pred međunarodnim liderima i bezbednosnim stručnjacima, koji je obuhvatio niz tema, uključujući klimatske promene i globalnu ekonomsku krizu, izneo pravce spoljne politike Obamine administracije.

- Došao sam u Evropu u ime nove administracije, koja je rešena da uspostavi novi ton i nove odnose sa svetom - rekao je Bajden.

- Vodićemo dijalog. Slušaćemo. Konsultovaćemo se. Americi je potreban svet, kao što je, mislim, ostatku sveta potrebna Amerika. Naša administracija je postavila ambiciozne ciljeve - da unapredi demokratiju nenametanjem sile spolja, već saradnjom sa umerenim strujama u vladama i građanskim društvima na izgradnji institucija koje će štititi građanske slobode - poručio je Bajden.

Na Gruziji da odluči o NATO-u

Džo Bajden susreo se i s gruzijskim predsednikom Mihailom Sakašvilijem. Posle susreta Bajden je poručio da je na Gruziji da odluči da li će postati članica NATO-a.

Bajdenov komentar, prema oceni analitičara, pokazuje da bi nova američka administracija predsednika Baraka Obame mogla da bude manje agresivna u pružanju podrške Tbilisiju.

Nemačka kancelarka Angela Merkel, koja je bila na čelu zemalja koje su se suprotstavile Bušovim pritiscima da Gruzija postane članica Alijanse, rekla je da bi Gruzija mogla jednog dana da postane članica NATO-a, ali nije precizirala kad.

Iako je naglasio potrebu pritiskanja „dugmeta za resetovanje" u odnosima s Rusijom, Bajden je rekao da je nemoguće da se dve zemlje u svemu slože, ali da treba raditi na zajedničkim interesima. Bajden je dodao i da su SAD spremne da razgovaraju s Iranom, ali je naglasio da će ta zemlja biti suočena s pritiskom i izolacijom ukoliko ne odustane od svog nuklearnog programa. Iranski delegat na konferenciji Ali Laridžani prethodno je poželeo dobrodošlicu novoj američkoj vladi, rekavši da njen dolazak predstavlja „zlatnu priliku" za popravljanje odnosa između dve zemlje. On je, međutim, upozorio da će biti potrebno više od promene tona i nekoliko intervjua predsednika Obame da se poprave loši odnosi između Teherana i Vašingtona. Domaćin skupa nemački kancelar Angela Merkel rekla je da će njena zemlja podržati oštrije sankcije protiv Irana ako diplomatski napori usmereni da se Teheran spreči da razvije nuklearno oružje propadnu. Ona je, međutim, dodala i da će podržati promenu odnosa SAD, pod vođstvom predsednika Obame, prema Iranu.

Govor američkog potpredsednika izazvao je pozitivne reakcije, naročito među predstavnicima zemalja koje imaju zategnute odnose sa SAD.

Zamenik ruskog premijera Sergej Ivanov izjavio je da je američka ponuda o okretanju nove stranice u odnosima NATO-a i Rusije pozitivna. Ivanov je rekao da Bajdenova izjava ukazuje na mogućnost „novog početka".

- Moskva je spremna da što je pre moguće započne sa SAD pregovore o protivraketnoj odbrani - rekao je Ivanov.

Lavrov: Manje nuklearnog oružja

Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov rekao je da je Rusija spremna da dodatno smanji broj nuklearnih bojevih glava i pozdravio inicijativu američkog predsednika Baraka Obame za nove pregovore o sporazumu o smanjenju oružja. Ovo je prvi put od dolaska Obame na mesto predsednika da neko od visokih ruskih zvaničnika jasno stavi do znanja da je Moskva spremna da sarađuje u pregovorima o dodatnom smanjenju nuklearnog oružja.

- Spremni smo da odemo dalje na putu smanjenja i ograničenja nuklearnog oružja - izjavio je.

Na pitanje novinara da prokomentariše medijske spekulacije u kojima se pominje smanjenje nuklearnog naoružanja za 80 odsto, Lavrov je rekao da nije čuo za konkretne brojke i da ništa još nije zvanično potvrđeno.

Sporazum između Rusije i SAD iz 1991. ograničio je broj nuklearnih bojevih glava koje te države mogu da poseduju na po 6.000.

Нема коментара: