brojač poseta

уторак, 13. јануар 2009.

UDAR NA SIROTINJU

Ekonomisti ukazuju da bi povećanje PDV-a dovelo do rasta cena, sive ekonomije, gušenja proizvodnje, a najviše bi ispaštali siromašni

Udar na kućni budžet... Svetsku krizu i nedostatak stranih investicija najviše će osetiti običan svet

Udar na kućni budžet... Svetsku krizu i nedostatak stranih investicija najviše će osetiti običan svet

Povećanje poreza na dodatu vrednost (PDV), koje je sve izglednije jer će prihodi budžeta biti manji nego što je planirano, dovešće do skoka cena, porasta sive ekonomije, gušenja proizvodnje i dodatnog pritiska na kurs, upozoravaju ekonomisti.

Regulisati naplatu

Ekonomista Nikola Tasić ističe i da bi država, pre nego što dodatno poveća poreze, trebalo da se pobrine za adekvatnu naplatu postojećeg PDV-a.

- Istina je da ne postoji dobar institucionalni okvir za „kontrolu" plaćanja PDV-a jer dosta toga je „izvan sistema". Tako se, recimo, svi hvale bogatim noćnim životom srpske prestonice, strancima koji ne izbijaju iz beogradskih klubova, kafana i sa splavova. Zarada od toga negde završava, ali, nažalost, ne u budžetu - naglašava Tasić.

Ministarstvo finansija će o ovome odlučivati krajem marta, a državni sekretar Slobodan Ilić kaže za Press da je povećanje PDV-a moguće. Ilić objašnjava da je rast PDV-a „samo jedna od mogućnosti uvećanja prihoda budžeta, ako se za tri meseca ispostavi da su oni nedovoljni".

Odluka krajem marta

- Tek krajem marta znaćemo da li je neophodno raditi rebalans budžeta. Ipak, i povećanje PDV-a je nešto što može doći u obzir kao mera - kaže Ilić, koji nije želeo da komentariše za koliko bi PDV mogao da bude uvećan.

U poređenju sa zemljama u regionu, u Srbiji je PDV od 18 odsto među najnižim. Tako je, recimo, PDV u Grčkoj, Rumuniji i Slovačkoj 19 odsto, Bugarskoj, Mađarskoj, Italiji i Sloveniji 20 odsto, u Hrvatskoj i Poljskoj 22 odsto.

Međutim, ekonomski analitičar Miroslav Zdravković ističe da se u razvijenim evropskim zemljama od direktnih poreza sakuplja samo 30 odsto poreskih prihoda, dok ostatak dolazi od oporezivanja bogatstva.

- Kod nas se 70 odsto poreskih prihoda ostvaruje direktnim oporezivanjem potrošnje, a to ukazuje na činjenicu da što smo siromašniji, imamo veće poresko opterećenje - kaže Zdravković.

On objašnjava da bi se povećanjem poreske stope od 2,5 odsto pokrio nedostatak (deficit) od 47 milijardi dinara u budžetu, koji je, inače, posledica pogrešnih proračuna naplate poreza u ovoj godini.

PDV u Evropi

- Hrvatska 22 %
- Bugarska 20 %
- Mađarska 20 %
- Slovenija 20 %
- Italija 20 %
- Austrija 20 %
- Albanija 20 %
- Grčka 19 %
- Srbija 18 %
- Makedonija 18 %
- BiH 17 %
- Crna Gora 17 %
- Španija 16 %
- Engleska 15 %

- Posledice toga bile bi rast nivoa cena za 2,5 odsto, povlačenje poslovanja iz legalnih tokova, odnosno porast sive ekonomije, obaranje proizvodnje i pad zaposlenosti. Ključno pitanje za preživljavanje 2009. godine je hoće li država, jer privatni sektor neće moći, pronaći šest do osam milijardi evra novih kreditnih linija kako bi preduzeća preživela ovu godinu. Taj novac je neophodan za refinansiranje dospevajućih kredita, učešće u javnim radovima, veću socijalnu pomoć najsiromašnijima. Državni vrh treba da pređe u ekonomsku ofanzivu, i kao što je našao gas, pronađe i najmanje šest milijardi evra - smatra Zdravković.

Pritisak na kurs

Ekonomista Nikola Tasić, takođe, ističe da bi povećanje PDV-a uticalo na rast cena i da bi imalo dodatni pritisak na kurs.

- Čak i da se budžetski prihodi povećaju na ovaj način, dobitak od PDV-a ubrzo bi se istopio zbog inflacije, pada dinara... Nažalost, najveći pritisak od povećanja PDV-a imali bi građani, i to oni najsiromašniji. To bi samo kratkoročno imalo efekta, zbog smanjenog uvoza i ekonomske krize. Međutim, često povećavanje poreskih stopa dovodi do „tektonskih" poremećaja - kaže Tasić.

Нема коментара: