brojač poseta

понедељак, 26. јануар 2009.

TRAŽE SVOJU DEDOVINU

Više stotina porodica iz Kule traži da im se vrate oko 2.500 hektara oranica, magacini, mlinovi, kafane, bioskopi, fabrika šećera, koje je država nacionalizovala u prošlom veku

s1

Oteto... 2.500 hektara oranica, magacini, mlinovi, kafane, bioskopi...

Više od stotinu porodica u opštini Kula traži da im se vrati imovina koja je posle 1946. godine podržavljena bez bilo kakve tržišne nadoknade. U to vreme njima su oduzeti oko 2.500 hektara oranica, magacini poljoprivrednih proizvoda, mlinovi, kafane, bioskopi, fabrika šećera...

Naslednici „otete" imovine naglašavaju da je poražavajuća činjenica da je Srbija jedina bivša socijalističkih zemalja u Evropi koja još nije donela zakone o denacionalizaciji i restituciji.

slika

Pal Vig, predsednik Udruženja za povraćaj imovine

Traže svoje nasleđe

Prema rečima predsednika Udruženja za povraćaj nacionalizovane nepokretne imovine u Kuli Pala Viga, naslednici traže da im se podržavljena imovina vrati u naturi ili u novcu i vrednosnim papirima, kao i da se zabrani raspolaganje tim nepokretnostima dok se pravi vlasnici ne obeštete.

- Više nas traži nadoknadu za nekadašnje magacine žitarica na prostoru sadašnje pijace u ovom gradu. Jedan od tih objekata bio je i u vlasništvu mog dede. Od njega mi je u nasledstvo ostalo i 40 jutara zemlje. Njegova je bila i fabrika šešira na mestu današnjeg preduzeća „Kulski štofovi". Imam velikih problema da dobijem obeštećenje za tu fabriku, koja je za vreme mađarske okupacije tokom Drugog svetskog rata u Kuli prepisana na tadašnju vlast, iako se ni po jednom zakonu u ratnim okolnostima imovina ne može prodavati ili prenositi na drugog - kaže Vig.

On dodaje da su za vraćanje nacionalizovane dedovine u kulskoj opštini zainteresovani i naslednici iz SAD i Kanade.

Spori sudovi

Pal Vig kaže da je u sudu imao pet ročišta dok nije uspeo da svog dedu Ištvana Viga, koga su partizani streljali u Kuli 1944. godine, proglasi mrtvim. Kako je najavio, tražiće da njegov predak, „koji je pogubljen pod optužbom da je bio saradnik okupatora, iako ga nije interesovala nikakva politika, nego samo njiva i posao", bude rehabilitovan.

Josip Cvajg iz Kruščića, u kulskoj opštini, potražuje kuću s bioskopom i kafanom, kao i čardu na drugom kraju sela i 19 jutara zemlje, što je bilo vlasništvo njegovog dede po ocu. Sa još šestoro naslednika on traži i konfiskovanu zgradu čija je vlasnica bila tetka njegove majke.

Uzimali i od partizana

- Dedi su posle rata uzeli imovinu, iako u rešenju piše da je pomagao partizanima, koji su u njegovom bioskopu bili stacionirani. Posle povratka iz radnog logora u Gakovu, u opštini Sombor, on je u kafani u Kruščiću, koja mu je oduzeta, do 1954. godine, kad je umro, radio kao konobar. Bioskop je bio pretvoren u školsku fiskulturnu salu, a kasnije je porušen i na tom mestu je podignuta zgrada današnje osnovne škole u Kruščiću. Čarda koju potražujem ostala je u prvobitnom stanju, jedino je iznutra renovirana. Moj otac s porodicom, kao i dve moje tetke i baba nastavili su da žive u dedinoj konfiskovanoj kući, koju smo morali da napustimo jer su tražili da za nju plaćamo stanarinu. Mi smo se preselili u roditeljsku kuću moje majke, a dve tetke i baba su 1964. godine otišli u Nemačku. Otac i obe tetke su posle rata bili odvedeni u Kostolac, gde su tri godine prisilno radili u rudniku - priča Cvajg.

s2

Nacionalizovan... Bivši magacin žitarica

On zamera lokalnoj vlasti u Kuli što državno poljoprivredno zemljište, koje je izdato u zakup na licitacijama, nije dala na korišćenje potomcima ranijih vlasnika tih oranica, navodeći da bi to bilo pošteno „jer naslednici oduzetih njiva ne traže arendu za šest decenija unazad, koliko je neko na zemlji njihovih predaka ostvarivao dohodak".

Нема коментара: