brojač poseta

уторак, 13. јануар 2009.

Sa Vojinom se osećam sigurno

Na prvi pogled deluje kao jaka žena, ali kaže da je zapravo veoma ranjiva. Zbog toga je mogla da se poistoveti sa likom Anđelke koju tumači u seriji "Ranjeni orao". Priznaje da je mogla da igra svim srcem jer joj je suprug bio jedan od glavnih partnera

s

Glumica Sloboda Mićalović nije poznata samo po (ne)običnom imenu, već i po izvanrednom glumačkom talentu koji je dokazala u brojnim ostvarenjima. Na početku karijere mnoge je osvojila kao Vaska u filmu "Zona Zamfirova", a brojne fanove je stekla i ulogom u seriji "M(j)ešoviti brak". U pozorištu je igrala u hit predstavama "Brod ljubavi", "Tre sorelle", "Čikago"... U pravom trenutku poverena joj je glavna uloga u seriji "Ranjeni orao", rađenoj na osnovu istoimene knjige Milice Jakovljević - Mir Jam, u režiji Zdravka Šotre.

- Bila sam izuzetno srećna kada mi je Zdravko Šotra ponudio da igram Anđelku, jer odavno nismo imali ni na filmu ni na televiziji tako kompleksnu i veliku žensku ulogu. Anđelka je veoma bliska mom senzibilitetu i u velikoj meri sam mogla da se poistovetim s njom. Ona, kao i ja, na prvi pogled deluje kao jaka i ponosna žena, a zapravo je užasno ranjiva - kaže Sloboda Mićalović.

Radnja romana "Ranjeni orao" smeštena je u doba kada je položaj žena u društvu bio drugačiji i kada je seksualna revolucija bila veoma daleko. Koliko je vama kao savremenoj ženi bilo teško da razumete Anđelkinu sudbinu, koju je voljeni muškarac osudio jer je nevinost izgubila pre braka?

- Nije mi bio problem da osetim i preživim njenu sudbinu. Mislim da takva praksa nije deo daleke prošlosti. Potičem iz male sredine, u kojoj je seks tabu tema o kojoj se malo priča. Vrlo dobro sam mogla sa shvatim da je to zaista veliki problem, jer sam sretala žene koje su zbog toga ispaštale u životu. Njihovi muževi ih nisu napustili kao Toma Anđelku, ali one nisu mogle da se otarase svoje prošlosti. Volela bih da takvih stvari ima manje, ali mislim da se danas i dalje ženama nameće takav obrazac ponašanja kao odraz nekog poštenog života. Ali to se ne odnosi samo na nevinost, već i na sve što se kosi sa pravilima Balkanaca. U jednom trenutku želela sam da osudim takav stav, ali mislim da je bolje da gledaoci sami donesu zaključak. Tužno je kada su ljudi spremni da upropaste svoj život i odreknu se ljubavi zbog ponosa. Iako je bio zaljubljen u Anđelku, Toma je do kraja života ostao sam jer nije mogao to da prevaziđe.

Do sada ste tumačili raznovrsne likove, ali uloga Anđelke možda je do sada najzahtevnija. I Zdravko Šotra je rekao u jednom intervjuu da je vama bilo najteže na snimanju...

Božiću se uvek radujem

Proslava Nove godine i Božića obeležava januar. Koji vam je od ova dva praznika draži?

- Moram da priznam da mi Nova godina ne znači nešto preterano, ali Božić da. Dok se nisam udala i dok nisam imala svoju porodicu, svako Badnje veče i Božić sam provodila sa svojim roditeljima. Taj praznik mi je simbol za toplu porodičnu atmosferu. Jako se radujem Božiću, jer tada se svi okupljamo i taj dan je rezervisan isključivo za našu porodicu.

- Bilo je naporno jer sam morala da održim kontinuitet, a osim što smo snimali 15 epizoda, uporedo smo snimali i scene za film. Od 100 snimajućih dana imala sam 95, stalno sam bila na setu i mnogo sam radila. Mislim da se Šotrin osvrt odnosio na tu činjenicu. Moram da priznam da smo se brzo dogovorili oko Anđelke i da sam uživala dok smo radili. Šotra je redak režiser koji sluša glumce i koji ih pušta da rade onako kako osećaju lik. Veoma sam ponosna na celu moju ekipu i izuzetno sam zadovoljna serijom.

Sa suprugom Vojinom Ćetkovićem i ranije ste glumili, ali sada ste snimali emotivno zahtevne i vrlo stresne scene. Da li vam je bilo teško da sve to igrate sa tako bliskom osobom?

- Mi smo profesionalci i nemamo taj odnos. Mislim da više ljudi sa strane obraćaju pažnju na to i da im se čini da je strašno jer nas privatno povezuju. U svakom slučaju, moram da ih razočaram. Saradnju sa Vojinom doživela sam kao saradnju sa bilo kojim dobrim partnerom. A kada je partner na svom mestu, onda glumac može da uradimo mnogo toga. U ovom slučaju bilo mi je lakše, jer dok smo snimali zahtevne scene znala sam da se niko neće poigrati mojim emocijama. To ne znači da se ne bih emotivno otvorila pred nekim drugim kolegom, ali sa Vojinom sam se osećala sigurno, mogla sam da se opustim i da igram svim srcem.

Knjige Mir Jam i danas su popularne, naročito kod mladih devojka. Da li ste čitali njene romane dok ste odrastali?

- Pročitala sam samo dve njene knjige, "Ranjenog orla" i "Malu suprugu". Moja mama, kao i sve njene drugarice, čitala je Mir Jam, pa sam i ja. Njeni romani su mi bili vrlo zanimljivi i dirljivi, ali tada sam bila klinka pa nisam mogla na najbolji način da ih sagledam i doživim. Ali "Ranjeni orao" mi je od detinjstva ostao urezan u pamćenju jer je moj rođeni ujak glumio Nenada Aleksića, tog ranjenog orla, u predstavi u Leskovcu. Jako sam volela tu predstavu, pa mi priča nije bila strana kada smo počeli da snimamo seriju.

Mnogi su primetili da su kostimi u seriji "Ranjeni orao" veoma dobro urađeni. Kako ste se vi osećali u njima dok ste snimali i da li vam se dopada duh tog vremena?

- Jako mi se dopada. Mislim i da sam svojom građom stvorena za takve modele. Sviđaju mi se i detalji koji su se tada nosili: rukavice, mašnice, trake u kosi... Takva moda je bila romantična i žena je mogla da bude žena u pravom smislu te reči. U takvoj garderobi od vas se zahteva da se drugačije ponašate, da vodite računa kako sedite, hodate. Meni takva moda prija i veoma sam ponosna na Ivanku Krstović, koja je radila kostime. Moj lik je ispratila baš onako kako sam ga doživela. Mojoj Anđelki odlično pristaje ta plava boja koja je simbol beskonačnosti i slobode.

Za venčanje ste izabrali venčanicu koja veoma podseća na haljine iz 30-ih godina...

- Volim takve starinske modele i detalje. Meni ovo moderno vreme ne odgovara, zato sam izabrala svedenu haljinu i veo sa sicilijanskom čipkom. Mislim da je to bio pravi izbor.

Нема коментара: