brojač poseta

уторак, 27. јануар 2009.

Prevario i Đinđića!

Uprkos Jelašićevom upozorenju da devizne rezerve prebaci u zapadne banke, Dinkić ih dve godine drži u ruskoj Veksim banci Vuka Hamovića i Vojina Lazarevića. Oni su 2003. osnovali svoju banku - Nacionalnu štedionicu

BEOGRAD - Posle četiri godine ponovo je aktivirana afera „Nacionalna štedionica“. Dragan Todorović, predsednik Izvršnog odbora Srpske radikalne stranke, izneo je čitav niz novih optužbi na račun potpredsednika vlade Mlađana Dinkića i Božidara Đelića, a na osnovu izveštaja UBPOK, Vlade Srbije, NBS i Uprave za sprečavanje pranja novca.
- Narodna banka pod vođstvom Mlađana Dinkića prebacivala je devizne rezerve u moskovsku Veksim banku. Privatni vlasnici Veksim banke, kasnije Euroaksis banke, Vuk Hamović i Vojin Lazarević samovoljno su raspolagali državnim deviznim rezervama, da bi rešili da osnuju i svoju privatnu banku u Beogradu. Uz pomoć ministra finansija Božidara Đelića i guvernera Mlađana Dinkića, oni su to i uspeli. Sam premijer Zoran Đinđić, kada je shvatio da Nacionalna štedionica nije državna banka, štaviše, da nema nikakvog udela u vlasništvu - javno je priznao da je - prevaren! - navodi Todorović.

U svom poslaničkom pitanju on je citirao dokumenta NBJ koja poseduje i Kurir i koja su sasvim rasvetlila zloupotrebe tadašnjeg guvernera Dinkića.

- U dopisu NBJ upućenom moskovskoj Veksim banci od 13. decembra 2000. guverener obaveštava da je NBJ spremna da joj plasira deo deviznih rezervi. Međutim, tri meseca kasnije viceguverner Radovan Jelašić obaveštava guvernera Dinkića da zbog rejtinga i likvidnosti Veksim banke prebaci devizne rezerve u neku od prvoklasnih banaka u zapadnoj Evropi. Šta dalje pričati? - kaže Todorović.

I zaista, u Dinkićevom dopisu Milošu Mirkoviću, direktoru Veksim banke, piše da je „NBJ, u sklopu svoje politike rukovanja deviznim rezervama, spremna da jedan deo sredstava plasira kod NJedžim Bank, Mosconj, u smislu poboljšanja likvidnosti banke. U tom cilju NBJ će iz svojih deviznih rezervi plasirati depozit u iznosu USD 10 miliona, po tržišnim uslovima (LIBOR kamatna stopa) od 13.12.2000. do 13.3.2001. Ovaj depozit biće plasiran na rok od tri meseca i po dospeću mora biti u potpunosti disponibilan za NBJ, u skladu sa politikom jačanja deviznih rezervi“.

Posle tri meseca viceguverner Radovan Jelašić pismeno obaveštava guvernera da posle analize finansijskog poslovanja u saradnji sa Usaidom „NBJ ne može da obezbedi ni delimično sredstva za izdvajanje minimalne devizne rezerve“, i pri tom predlaže, „da bi potpuno raspolagala deviznim rezervama“, da se „sva devizna sredstva preneta u poslednja dva meseca“ na račun NBJ u Veksim banci „prenesu na račune prvoklasnih banaka u zapadnoj Evropi“.

Međutim, iz sledećeg dopisa vidi se da je tadašnji guverner ipak ostavio Veksim banci 45 miliona dolara.

U dopisu od 22. aprila 2002. direktor Sektora za devizne poslove Olivera Ilinčić obaveštava guvernera da „u sklopu dozvoljenog limita od pet odsto deviznih rezervi NBJ“, a u „skladu sa Vašom instrukcijom, depozitni plasman kod Veksim banke će se održavati do nivoa USD 45 miliona, do Vaših daljih instrukcija“.

Gotovo identičan dopis Dinkić dobija i osam meseci kasnije. Pošto je Olivera Ilinčić smenjena, Gordana Matić, nova direktorka, obaveštava ga da je dozvoljeni limit deviznih rezervi - sedam odsto, a da će se „depozitni plasmani kod Euroaksis banke održavati do nivoa od USD 55 miliona, do Vaših daljih instrukcija“.
Jelašićevo upozorenje i predlog očigledno su bili ignorisani.

Нема коментара: