brojač poseta

уторак, 27. јануар 2009.

Pobeglo 20 dilera posle spaljivanja vođe klana

Pobeglo 20 dilera posle spaljivanja vođe klana

BEOGRAD - Dvadesetak pripadnika narko-klana sa Karaburme pobeglo je iz Beograda posle ubistva Darka Delića (21), čije je zapaljeno telo nađeno 13. januara u naselju Livadice. Među beguncima su i dvojica mladića koje policija sumnjiči kao izvršioce zločina, saznaje „Blic”.

- U istrazi su prikupljeni dokazi koji ukazuju na dvojicu izvršilaca. Preostala su još neka veštačenja kako bi protiv njih bila podneta krivična prijava - kaže za „Blic” izvor iz beogradske policije ne želeći da otkrije imena osumnjičenih.
Na veštačenju se nalazi i video snimak sa benzinske pumpe na kojoj su dvojica osumnjičenih kupila flašu benzina sat pre zločina. Ubistvo je izvršeno u ponedeljak, telo je otkriveno sutradan, a tri dana kasnije Delić je zvanično identifikovan. Istog dana policija je počela da privodi sve njegove saradnike.
- Privedeno je nekoliko osoba, među kojima i mladić za koga smo tog jutra saznali da je nestao i da ga traži brat. Međutim, među pripadnicima narko-klana sa Karaburme već je nastala panika i mnogi su u strahu od hapšenja pobegli iz Beograda - kaže naš izvor.
Delić nije prva žrtva ovako monstruoznog ubistva. U ime osvete, zbog droge i novca ubijeno je nekoliko osoba čija su tela zatim zapaljena. U svim slučajevima iza zločina bile su osobe bliske žrtvi, dojučerašnji saradnici iz klana, pa i najbliži rođaci.
- Spaljivanje tela žrtve govori o nameri zločinca da uništi tragove koji bi doveli do njega, da uspori istragu ili je okrene u drugom smeru - kaže za „Blic” neuropsihijatar Ratko Kovačević, nekadašnji direktor Zatvorske bolnice u Beogradu.
Kovačević kaže i da činjenica da je u svim ovakvim slučajevima benzin unapred spremljen govori o očuvanoj svesti izvršioca i njegovom racionalnom ponašanju posle ubistva.
- Ovakvi zločinci nisu monstruozniji od ostalih, jer se surovost ocenjuje prema bolu koji žrtva trpi dok je svesna. Plan spaljivanja tela je bitan u pravnom smislu, za kvalifikaciju dela kao teškog ubistva - kaže Kovačević.
Poslednji takvi slučajevi, ubistvo Smaila Tarića, čija je egzekucija izvršena u Karađorđevom parku, i tročlane porodice Sitarica u naselju Bele vode, ukazuje i na to da su izvršioci ovakvih zločina sve mlađi. Za Tarićevo ubistvo su osumnjičeni dvadesetčetvorogodišnjaci Velibor Bakić iz Andrijevice i Miloš Rašić iz Beograda, a za porodicu Sitarica njihov rođak, dvadesetjednogodišnji Damir Crnjani.
Tarića su ubice nekoliko sati tukle i mučile, a zatim su mu mačetom odrubile glavu, a telo polili benzinom i zapalili. Njegova glava nađena je 21. avgusta prošle godine na Bulevaru kralja Aleksandra, a dva dana kasnije i ostaci Tarićevog tela ostavljenog na zgarištu. Ubijen je iz osvete jer je Bakić sumnjao da ga je Tarić odao policiji četiri meseca ranije kada je uhapšen. U realizaciju plana ubistva krenuo je odmah po izlasku iz zatvora.
Surovu smrt u julu 2007. godine doživeli su i supružnici Zoran (46) i Gordana (42) Sitarica i njihova ćerka Zorica (22). I njih troje pre ubistva bili su izloženi surovom mučenju, zatim ubijeni hicima iz pištolja, a njihova tela su spaljena. Najstrašnije otkriće bilo je da iza zločina stoji sin Gordanine sestre Damir Crnjani, koji je u krvavi pir krenuo zbog novca. Iz tetkine kuće, u koju je kobnog dana ušao naoružan pištoljem i sa flašom benzina, posle zločina izašao je bogatiji za 5.000 evra i 2.000 franaka. Uhapšen je nedelju dana kasnije u Sarajevu.
Tri meseca pre ovog zločina, u aprilu 2007. godine, policija je na Petrovaradinu u Novom Sadu pronašla ugljenisano telo Bojana Obradovića (28). Njegove ubice još nisu identifikovane, ali se zločin dovodi u vezu sa Obradovićevim poslovima sa drogom.
Ubijen je hicem iz vatrenog oružja, a zatim gurnut u zapaljen „fijat”, u kom je i nađen.
Surovom mučenju ubica bio je izložen i Zoran Vukojević Vuk, zaštićeni svedok u procesu za ubistvo premijera Zorana Đinđića. Vukojević je 3. juna 2006. otet ispred svoje kuće, a zatim odvezen na livadu pored autoputa ka aerodromu, gde je sa lisicama na rukama brutalno mučen dvanaest sati. Do pola je zakopan u zemlju, a zatim ubijen hicem i spaljen. Jedini osumnjičeni za Vukojevićevo ubistvo do sada je pripadnik zemunskog klana Aleksandar Simović, čiji je DNK trag nađen na lisicama kojima je Vukojević bio vezan. Motiv ubistva je osveta, ali i novac Dušana Spasojevića koji je ostavljen kod Vukojevića na čuvanje.

Uvek ostane trag
Branislav Aleksandrić, direktor Instituta za sudsku medicinu, kaže za „Blic” da nijedna žrtva nije spaljena tako da su uništeni svi tragovi.
- Uvek ostane bar neki trag kojim zločin može da se potvrdi, bilo da je to rana od hica iz vatrenog oružja ili od noža - kaže profesor Aleksandrić.
On navodi da se žrtve uglavnom spaljuju benzinom ili potpaljivanjem novinama.
- Benzin uglavnom ispari u potpunosti jer ga upije odeća, koji izgori, ali se miris uvek oseti na mestu zločina - kaže profesor.

Нема коментара: