brojač poseta

уторак, 20. јануар 2009.

Oduzimanje imovine važna karika

Primena Zakona o oduzmanju imovine stečene kriminalom počinje od 1. marta. Najbitniji zakon u borbi protiv organizovanog kriminala, tvrde u Ministarstvu pravde.

Kriminalci od prvog marta više neće moći da računaju na to da će ih ogromno bogatstvo koje su nelegalno stekli čekati kada izađu iz zatvora niti da će tu imovinu naslediti njihove porodice.

Na proleće će početi primena zakona o oduzimanju takve imovine i njime je predviđeno da se ispita poreklo čitavog nelegalno stečenog bogatstva, pa čak i onog koje je preneto na neko drugo blisko lice.

Na oduzimanju imovine stečene kriminalnim radnjama od 1. marta zajedno će raditi posebna Jedinica za finansijske istrage, Direkcija za imovinu, ostale jedinice policije, kao i tužilaštvo i sudovi.

Najobimniji posao imaće upravo Jedinica za finansijske istrage na čijem čelu će biti neko poput srpskog Eliota Nesa.

Sprovođenje zakona, međutim, neće biti ni malo romantično poput priče o čuvenom tužiocu, objašnjava profesor pravnog fakulteta Milan Škulić.

“To neko poređenje sa čuvenim Eliotom Nesom je ovako interesantno za medije i publiku, ali je daleko od stvarnosti. S jedne strane, Eliot Nes je bio tužilac koji je uspeo na neki način da smrsi konce Al Kaponeu, ali to nije bio kraj organizovanom kriminalu u Čikagu ni u Ameirici“, podseća Škulić.

“Ova jedinica koja će se baviti finansijskim istragama zamišljena je kao tim koji treba da se, pre svega, fokusira na otkrivanje tragova novca i tragova nelegalno odnosno kriminalno stečene imovine“, objašnjava on.

“Iskustvo u svetu pokazuje da se organizvani kriminal i uopšte kriminalci najviše pogađaju onda kada se pogodi njihova imovina. Naravno, ne treba očekivati neko čudo od ovoga, to je samo početak, nema države koja je uspela da potpuno eliminiše organizovani kriminal“, kaže Škulić.

Državni sekretar Ministarstva pravde Slobodan Homen kaže da će zakon obuhvatiti preko 90 odsto najvećih i najtežih kriminalnih slučajeva.

“Kod nas su glavni problemi korupcija i trgovina drogom. U tom smislu, sigurno pričamo o značajnim sredstvima koja će se sliti u budžet i bitno olakšati funkcionisanje kako sudova, tužilaštva, policije, tako i onog dela koji je namenjen da ide u humanitarne svrhe“, kaže Homen.

“To je ako pričamo o konkretnim kriminalnim grupama, a što se tiče pranja novca i slanja novca van ove zemlje, on, naravno, završava u Kini, Švajcarskoj, na Kipru i tako dalje, izuzetno je važna saradanja sa svim zemljama, posebno EU. Sigurno da se radi o više desetina miliona evra, ali ćemo nakon prve akcije zaplene utvrditi i imati jasniju sliku i procenu“, ocenjuje on.

U enormnom bogatstvu koje je stečeno kriminalom neće moći da uživaju ni članovi porodica, kumovi, prijatelji, jer će se i na njih odnositi zakon,objašnjava državni sekretar Ministarstva pravde Slobodan Homen.

“Zakon se odnosi na buduće počinioce krivičnih dela, tako i na sve počinioce krivičnih dela za koje je postupak u toku, odnosno nije doneta pravosnažna presuda, čak je donet i jedan izuzetak, pa će se odnositi i na pravosnažne presude godinu dana u nazad“, najavljuje Homen.

“Ovo je izuzetak na osnovu zakona EU, ova retroaktivnost je dopuštena. Što se naših kriminalaca tiče, ovaj zakon će obuhvatiti sigurno 90 najtežih slučajeva“, objašnjava on.

Svi članovi porodice moraće u posebnom postupku da dokazuju kako su stekli spornu imovinu.

Upravo ta novina odnosno obrnuti teret dokazivanja, prema rečima profesora Škulića, daje nadu da će se zakon dobro pokazati u praksi.

“Do sada je suština bila da se moglo oduzeti samo imovina za koju je bilo potpuno jasno i koja je dokazana da je bila u neposrednoj vezi sa konkretnim krivičnim delom za koje je lice pravosnažno osuđeno”, podseća Škulić.

“Sada je ideja da ako neko bude pravosnažno osuđen za određenu vrstu krivičnih dela protiv organizvanog kriminala i za korupciju, onda vi praktično na njega svalite teret dokazivanja vezano za ostalu imovinu koja prevazilazi uobičajene rezone za ono što je legalno mogao da stekne. Ovaj zakon potencijalno pogađa i bliska lica poput članova porodice na koja je ta imovina preneta”, objašnjava on.



Bivši sudija, a sada advokat Božo Prelević smatra da je zakon veoma dobar, ali navodi da bi njegova primena mogla biti problem.

“Taj zakon je u suštini dobra namera vlasti da se obračuna sa organizovanim kriminalom, ali to je istovremeno tako ubojit instrument kojim vi ukoliko se ne bude nalazio u rukama stručnog i poštenog čoveka, možete da pretovrite u jedan od najopasnijih koruptinvih elemenata“, upozorava Prelević.

“To je, naravno, pitanje funkcionisanja i kontrole samog zakona. Jeste najopasniji udar na finansijsku stranu organizovanog kriminala, ali sa druge strane, vi vidite da u Beogradu ima droge kao i ranije, ubistava, otmica ljudi, krađe automobila, ali to ne vidite faktički na Specijalnom sudu i zato se ja pribojavam da država nema ozbiljnih kapaciteta za to“, kaže on.

O luksuznim kućama, džipovima, skupocenim automobilima, umetničkim delima i svemu onome što bude oduzeto kriminalcima brinuće Direkcija za upravljanje oduzetom imovinom.

Njihove prostorije i skladište za veliki deo te robe nalaziće se na Novom Beogradu u blizini Brankovog mosta.

Sada taj prostor izgleda ruinirano, u njemu je nekada bila garaža saveznih organa, ali je već neko vreme prazan.

Za rekonstrukciju prostora u kome će se nalaziti roba ogromne vrednosti namenjeno je oko 120 miliona dinara.

U jednom delu biće poseban sef za novac. Ukoliko prostor ne bude renoviran do prvog marta kada počinje primena zakona, direkcija će privremeno raditi u Ministarstvu pravde.

Sve - kuće, vile, pa i zemljišta biće prodavani na aukcijama. Zakon o oduzimanju imovine mogao bi da se odnosi gotovo na sve organizovane kriminalne gupe kojima se sudilo, pa i na pripadnike "zemunskog klana" i njihove porodice.

Tužilaštvo je nekoliko puta ponovilo da u postupcima koji su u toku paralelno prikuplja podatke o imovini izvršilaca.

Tužilaštvo će i biti nadležno za pokretanje postupaka po novom zakonu, a istragu o poreklu imovine vodiće posebna jedinice za finansijsku istragu MUP-a Srbije, koja bi trebalo da bude formirana do 1. marta.

U više evropskih zemalja taj zakon postoji skoro 20 godina. Na primer, u Italiji u kojoj decenijama traje borba protiv mafije, zakon je donet još 1990. Tako je samo u jednoj akciji italijanske policije 2007. od mafije oduzeto šest milijardi evra.

Konfiskovana imovina koristi se upravo za borbu protiv mafije, u društvene svrhe i kao pomoć siromašnima.

Нема коментара: