brojač poseta

понедељак, 05. јануар 2009.

Nestaju glečeri u švajcarskim Alpima

Švajcarski glečeri se zbog globalnog otopljenja sve brže i brže tope, pa postoji opravdana bojazan da bi mnogi mogli da nestanu još pre kraja ovoga veka, upozorili su švajcarski stručnjaci u dvema nedavno objavljenim studijama u toj zemlji. „Reč je o vrlo lošem razvoju događaja koji nam ne daju razloga za optimizam... Glečeri sve brže gube masu“, izjavio je autor jedne od studija Matijas Hus, sa Univerziteta u Cirihu.


Ukoliko se ova sumorna prognoza pokaže tačnom, to bi moglo negativno da utiče na ravnotežu ekološkog sistema (ne samo u ovoj zemlji!) i da se vrlo negativno odrazi na ekonomske prilike u Švajcarskoj i Evropi, smatraju naučnici. Švajcarski glečeri su poznati širom sveta i predstavljaju veliku turističku atrakciju. Njihovo povlačenje je, međutim, važno iz mnogih razloga – ne samo iz turističkih. „Glečeri zimi skladište vodu, a oslobađaju je leti – baš kada je, zbog toplote i suše, tlu potrebno više vode“, izjavio je Hus, kako je preneo britanski radio BBC.
Glečeri zadržavaju vodu u godinama koje obiluju vlagom i hladnoćom, a ispuštaju je u godinama koje su toplije i suvlje.
Prema njegovim rečima, u jugozapadnom delu Švajcarske gotovo sva voda koja istekne iz glečera privremeno se skladišti i koristi za proizvodnju električne energije.
„Više od polovine struje koja se troši u Švajcarskoj dobija se od hidrocentrala“, rekao je Hus. Husova studija, sačinjena na osnovu proučavanja 30 reprezentativnih glečera, pokazala je da se u proseku topi oko metar leda glečera godišnje. Istovremeno, Danijel Farinoti i njegova ekipa iz Švajcarskog Instituta za tehnologiju proučavali su širi uzorak od 1.500 glečera svih veličina – od velikog Aleč glečera (najvećeg na Alpima) do zaleđenih polja, čija površina nije veća od tri kvadratna kilometra. Prema njihovoj studiji, od 1999. godine do danas, sa tih glečera se otopilo ukupno 10 kubnih kilometara leda.
Jedan od razloga za povlačenje leda je produženo trajanje toplih godišnjih doba. Naučnici obeju ekipa – i Husove i Farinotijeve – koristili su metodu kombinacije neposrednog merenja i maketa za procenu količine leda.
Prema podacima studija švajcarskih naučnika, do 1999. godine je ukupan obim leda na švajcarskim Alpima iznosio 75 kubnih kilometara. Upravo taj podatak je korišćen kao polazište u studiji. „Pokušali smo da izračunamo količinu leda koja je od tada izgubljena i zaključili da se radi o oko 13 odsto“, objasnio je Farinoti.
Njegova ekipa je procenila da je samo 2003. godine, kada je Evropu zapljusnuo nezapamćen talas vrućine, u Švajcarskoj izgubljeno od tri do četiri odsto leda na glečerima.
„U ovom trenutku, možemo sa sigurnošću reći da će manji glečeri nestati“, izjavio je Hus, dodajući da će veliki, poput Aleč glečera, potrajati još neko vreme. Hus i njegov tim su proučavali širi vremenski raspon – od 1900. do 2007. godine.
U tom periodu je zabeležena veoma negativna, mada ne baš pravolinijska tendencija. Uočene su dve faze kada su glečeri dobili na masivnosti, pa čak i jedna faza (u deceniji 40-ih) kada su gubili masu brže nego danas. Opšta tendencija, ipak, ukazuje na povlačenje leda, a u poslednjih 30–50 godina to povlačenje ide sve brže. Pomenute studije su predstavljene na sastanku Američke unije geofizičara.

Нема коментара: