brojač poseta

субота, 31. јануар 2009.

KREATIVNE KAMATE SRPSKIH BANAKA

Rešenje za pad libora neke banke našle u promeni strukture kamata, pa one i kad treba da padaju - rastu

s

Poslednja tri, četiri meseca nisu bili laki za one koji su se zadužili u stranim valutama, a posebno onima koji su podizali stambene kredite sa mesečnim ratama od po 400 ili 500 evra mesečno. Prvo ih je u oktobru pogodio rast euribora za više od pet odsto za kredite u evrima i libora za švajcarce na 3,2 odsto, što im je uvećalo kamate za skoro dva odsto.

Posle toga je krenuo rast deviznog kursa, koji je za nepuna četiri meseca skočio za skoro 20 odsto, a upravo toliko im je skočila i rata u dinarima. I sa tako uvećanom ratom za stotinak i više evra, konačno su dočekali pad kamata na svetskom tržištu, pa i pad euribora i libora na nivoe od 2,2 i 0,7 odsto. Međutim, neki od njih nisu dočekali i smanjenje rate.

Akti menjaju kamatu

Jedan naš čitalac, koji je kod Hipo banke uzeo stambeni kredit u januaru 2006. godine sa kamatom od 4,2 odsto plus šestomesečni libor za švajcarski franak, nedavno je dobio povećanje umesto smanjenje rate. U vreme prve rate ukupna kamata je iznosila 5,45 odsto, a rata je iznosila 260 franaka. Vremenom je rata u francima rasla zbog rasta libora, da bi pred početak ove godine iznosila 315 franaka. Međutim, kako je libor pao na 0,82 odsto, kamata je trebalo da se smanji, ali se rata povećala na blizu 350 franaka.

U Hipo banci su nam rekli da je banka, pored usklađivanja vrednosti euribora i libora, izvršila i izmenu strukture kamatnih stopa. Tako da su, prema njihovim rečima, klijenti Hipo banke mogli da osete pad vrednosti euribora i libora, ali zavisno od vrste kredita koji su uzeli (osiguran kod NKOSK-a ili ne, uz namenski depozit ili bez njega).

- S obzirom na to da se međunarodno finansijsko tržište suočava sa izuzetno negativnim kretanjima, što je rezultiralo povećanjem troškova finansiranja na lokalnom nivou, kao i pogoršan rejting zemlje zbog ekonomskih i političkih prilika, Hipo banka je donela odluku o izmeni kamatnih stopa u nominalnom iznosu za kredite u otplati, kao i za nove kredite od 15. januara 2009. godine.

Kud svi Turci...

U Pireus banci kažu da su početkom decembra 2008. godine snižene kamatne stope na stambene kredite, za 0,5 odsto za kredite indeksirane u švajcarskim francima, i 0,75 odsto za kredite u evrima, za klijente sa iznosom kredita do 60.000 evra. U Rajfajzen banci ističu da nisu povećavali kamate na odobrene kredite, a kamata se usklađuje svakih šest meseci sa kretanjem euribora.

I u Unikredit banci kažu da nisu povećavali marginu kod već odobrenih stambenih kredita indeksiranih u evrima i švajcarskim francima.

Za kredite indeksirane u švajcarskim francima banka nije menjala kamatne stope od 30. juna 2007. godine. Za najveći deo kreditnog portfolija, izmene kamatnih stopa nisu imale za posledicu povećanje visine anuiteta, kažu u ovoj banci.

Trenutne kamatne stope na stambene kredite osigurane kod NKOSK-a ove banke iznose 7,5 odsto za kredite u evrima i 5,5 odsto za zajmove u „švajcarcima".

Međutim, ono što je problem kod gotovo svih banaka je stavka u ugovoru da se „visina kamatne stope automatski usklađuje sa... izmenama akata poslovne banke..., s tim da je banka dužna da o tome pismeno obavesti dužnika". Ovim članom ugovora, faktički osim euribora, banka može da promeni i svoju maržu, a da nikome ništa ne mora da objašnjava, već samo da pošalje pismo sa porukom, „vaša rata je povećana".

Građani nezaštićeni

Građanima u ovom trenutku od toga nema zaštite, osim da nađu banku koja to pravo ne koristi.

Ekonomista Milan Kovačević ističe da to nigde u svetu nije praksa i da sistem štiti banke, ali ne i građane i privredu.

- Takve ugovore bi trebalo zabraniti. Kod nas je neophodno doneti zakon o kamatama, jer tu vlada haos. Neprijatno sam se iznenadio kada je NBS donela preporuku da banke treba u ugovoru da preciziraju zašto se kamate menjaju i pod kojim uslovima, jer ni to nije dovoljno, pošto su banke u mnogo boljim uslovima od klijenata. Trebalo je da se utvrdi da varijabilna kamata može da se menja samo za promenu euribora. Jedina odbrana građanima bi mogla biti da im se dozvoli da bez ikakvih troškova prevremeno otplate kredit i nađu banku sa boljim uslovima - ocenjuje Kovačević.

Inače, Narodnoj banci je u prošloj godini poslato čak 368 prijava protiv banaka, a najveći deo njih u drugoj polovini godine, kada su kamate počele naprasno da skaču. Od svih žalbi, 43 odsto se odnosi na kredite.

Građani su se najviše žalili na povećanje kamatnih stopa na već zaključene ugovore o kreditima, nedostavljanje obaveštenja o promenjenoj kamati i novom planu otplate, kao i na nepotpune informacije koje dobijaju od bankarskih službenika.

Нема коментара: