brojač poseta

уторак, 06. јануар 2009.

KAKO SE SLAVI BOŽIĆ

Božićno praznovanje u Srbiji traje, u zavisnosti od kraja, od tri do pet dana. Za svaki od ovih dana postoje određeni rituali koji su duboko ukorenjeni u folkloru, a koji su tipični samo za ovaj period

Božićno jutro... Posle kafe i slatkog treba otići u crkvu na liturgiju

Božić, koji je uz Vaskrs jedan od najvećih hrišćanskih praznika, predstavlja dan rođenja Isusa Hrista. Isus Hristos rodio se u gradu Vitlejemu, koji se nalazi u Palestini, a danas u državi Izrael. Zbog toga što je u Palestini rođen Hristos, ta zemlja se zove i Sveta zemlja. Majka Isusa Hrista zvala se Marija i slavi se kao Presveta Bogorodica. Ona je jedina žena koja dete nije začela u odnosu s muškarcem, već ju je oplodio Sveti duh. Zbog toga se Hristos naziva još i Bogočovekom i Bogomladencem.

Božićni simboli

Položajnik je prva osoba koja uđe u dom na Božić. On pozdravlja ukućane, a zatim priđe vatri, uzme granu od badnjaka i počne da džara vatru govoreći: „Koliko varnica, toliko zdravlja, radosti, veselja, sreće, mira, ljubavi, parica i ostvarenih želja". Tamo gde nema vatre, može simbolično da se zapali list od badnjaka i napravi nekoliko varnica.

Badnjak je mlado, zdravo, hrastovo, cerovo ili javorovo drvo koje domaćin ujutro na Badnji dan iseče u šumi. Kad odabere drvo, domaćin se okrene istoku, tri puta prekrsti, pomene Boga, svoju slavu i sutrašnji praznik, baci šaku žita na drvo i sa tri udarca mora da odseče drvo.

Česnica je bela pogača u koju se prilikom mešenja stavljaju zlatni ili srebrni novčić, kao i parče drena. Običaj je bio da domaćin otkupi novčić od onoga koji ga je pronašao i stavi ga na ikonu, gde stoji do sledećeg Božića. Ovo se radi da bi domaćinstvo napredovalo.

Pečenica je krvna žrtva koja se prinosi Bogu i vuče korene iz prethrišćanskih verovanja. Tu je i slama koja se unosi u kuću zajedno sa badnjakom i prostire po glavnoj prostoriji, a na taj način se u kuću unosi i božji blagoslov.

Od dana rođenja Isusa Hrista računa se i novo doba ili nova era. Ovo su prihvatili svi hrišćani, kao i hrišćanska istorija i nauka. Zato se za neke događaje kaže da su se desili pre Hrista ili u staroj eri, a za neke posle Hrista ili u novoj eri.

U 16. veku, u vreme rimskog pape Gregora, izvršena je reforma kalendara, i od tada istočna ili pravoslavna crkva vreme računa po starom kalendaru koji je uveo Julije Cezar. Tako Ruska i Srpska pravoslavna crkva slave Božić 7. januara.

BADNJI DAN

Badnji dan je postan dan. Glavni događaji ovoga dana su: odlazak u crkvu na bdenije i paljenje badnjaka, badnjedanska večera i odlazak u hram na ponoćnu službu. U toku dana u kuću treba uneti badnjak, može i veće drvo, i okititi ga. Pod badnjak se stavljaju upakovani skromni pokloni za svakog člana porodice. Badnjak bi trebalo da stoji na istočnom zidu pored ikone. Ispod ikone se nalazi posuda s malo pšenice, slame, oraha u ljusci, grančicama badnjaka i drena. Ovo su simboli duhovnosti, plodnosti i zdravlja.

Danas je teško u stanovima paliti badnjak, zato treba otići u crkvu, gde se u porti pali badnjak. Na večeri na Badnje veče treba da budu svi članovi porodice. Porodica se okuplja po pravilu kod roditelja. Moguće je i da se svake godine porodica okuplja kod drugog člana porodice ili uvek kod istog.

Za badnjedansku večeru spremaju se isključivo posna jela. Po narodnom verovanju, na trpezi treba da bude najmanje trinaest jela jer je toliko bilo apostola sa Isusom Hristom na Tajnoj večeri. Nemojte da vas ovo uplaši jer se pod jelom podrazumeva i hleb i jabuka i kruška i suva šljiva. Uz večeru je dozvoljen alkohol, izuzev za one koji žele da se na Božić pričeste. Pre večere obavezno je izgovaranje molitve Očenaš. Molitva se izgovara stojeći i govori se bez žurbe. Pre i na kraju molitve se obavezno svi prekrste i sednu za trpezu. Dobro je pre molitve okaditi trpezu kadionicom u kojoj se nalazi tamjan i žar uzet od sagorelog badnjaka iz crkvene porte. Pred ponoć se odlazi u crkvu ili ostaje u domu ako se želi ići na jutarnju božićnu liturgiju. U svakom slučaju, u ponoć treba zajedno otpevati „Rođenje Tvoje". Tom pesmom završava se Badnji dan.

BOŽIĆ

Na Božić treba ustati ranije, umiti se i zatim čestitati Božić rečima: „Hristos se rodi!", a odgovara se: „Vaistinu se rodi!" Posle kafe i slatkog treba otići u crkvu na liturgiju. U beogradskim hramovima liturgija počinje u devet časova tako da ćete sigurno pre dvanaest sati biti kod kuće. Tada je vreme da sačekate i položajnika ako ovaj nije bio vredan pa došao ranije.

Glavni događaj na badnje veče... Vernici odlaze u crkvu na bdenje i pale badnjak

Božićna trpeza je uvek mrsna. Na trpezi se nalazi sve što je još u jesen spremljeno, kao i praseće pečenje i česnica. To je obredni hleb i sprema se samo za Božić. Česnicu svi pridržavaju rukama i lagano okreću dok domaćin obavlja mirobožanje. Mirobožanje je jednostavno. Dok se česnica okreće, domaćin izgovara reči: „Mir Božji!", a prisutni odgovaraju: „Hristos se rodi!" Domaćin ponovo izgovara: „Mir Božji!", a prisutni odgovaraju: „Da nam žito rodi!" Važno je u mirobožanju pomenuti sve ono što želite da se vama i vašima dogodi u toku godine. Kad izgovorite sve što ste hteli, lomi se česnica i traži novčić. Oni koji u svom parčetu pronađu znamenje imaće više sreće te godine.

Drugi dan Božića posvećuje se šetnji i poseti prijateljima i kumovima.

Нема коментара: