brojač poseta

понедељак, 05. јануар 2009.

GAGI BOKSER SVIRAČ NA GLASU

Kragujevčanin Dragan Đorđević bio je bokser, a onda i radnik „Namenske". Kada ga je datum u krštenici nokautirao, postao je metalac. Kada je fabrika 1999. pala na kolena, Gagi nije - zapevao je

s1

Postao je kragujevačka legenda... Ne staje od posla otkad je uzeo harmoniku u ruke

Gagiju je svaki dan slavlje. Ako nije rođendan, onda je krštenje. Ako nije devojačko veče, onda se uveseljava familija sa mladine strane dok ne stigne u kuću mladoženja. Kada lišće opadne, Gagiju je svaki dan slava. Kada nisu blagi dani, Gagi vida ljubavne rane gledajući žene dok pevaju u inat momku i muškarce dok grle flašu i plaču za izgubljenim ljubavima.

Gagijev prvi džoint

- Prošle godine za doček svratim u jedan restoran, u njemu neka mlađurija... Sviralo se, pevalo i pilo... Onda jedan mali kaže: „Ajde, ćale, sa mnom napolje da zapalimo po cigaru, imam samo jednu, a ne bi da delim sa svima." Izađemo mi, popušismo onu cigaru, a onaj mali kaže: „E, ćale, ima ti opet ovde da se vratiš." „Što da se vratim", pitam ja, uzmem harmoniku i pođem. Ne znam kuda sam iš‘o i kako sam stig'o na drugi kraj grada. Tamo mi kažu gde sam, pa krenem nazad. I opet stignem na onu žurku. Eeee, tad je i Gagiju bilo jasno šta je pušio.

Gagi je bio bokser, a onda i radnik „Namenske". Kada ga je datum u krštenici nokautirao, postao je samo metalac. Kada je fabrika 1999. godine pala na kolena, Gagi Bokser nije - zapevao je. Postao je muzikant, kažu muzičari. Ulični muzičar, kažu konobari. Astalski svirač, kažu komšije. Marijači, kaže Dragan Đorđević - Gagi Bokser.

Najslađe pare od popa

- Šta je čudno što je Ciganin talentovan za muziku? Ja sam, bre, prosvirao za noć. Primim na grudi harmoniku i krenem od mog naselja Licika do prve kafane - Mala vaga. Ako u njoj nikome nije do pesme, pođem niz glavnu ulicu. A u njoj svi znaju ko je Gagi Bokser. Krenem tako letos, a ono mi maše pop iz kafanske bašte. Naručuje sve šumadijske pesme, one što i ja volim. Ja ti ne pevam ono „Gas, gas", samo starogradske... Pijemo pop i ja, a on na svaku pesmu u harmoniku stavi 20 ili 30 evra. Gazda trlja ruke, ja se ‘ladim pivom. Pop naručuje. Dao mi je za pola sata 200 evra. Kad sam to video, kažem mu - „E, sad, pope, mora ti poljubim ruku", a nikada pre toga nisam to uradio - priča Gagi uz širok osmeh.

U Kragujevcu svako ko drži do kafane i ugleda kafanskog čoveka mora da ima u mobilnom telefonu i broj Gagija Boksera, davnašnjeg prvaka u lakoj kategoriji. Taj broj služi za onu vrstu slavlja kad bi da ti pevaju, a da daš koliko imaš. Posebno u situaciji kada ON vidi NJU, samo dan nakon što joj je u sitne sate poželeo laku noć, i to sa drugim. Vrteći glavom, Gagi kaže da je to već priča za sebe.

s2

- Sve počne lepo. ON je smrknut i baš ga je briga. Plaća celu noć šta pije društvo, a ovi NJU nazivaju kojekakvim imenima. Ja samo sviram i čekam. Kada se flaše i novčanik isprazne, a srce prepuni, oči popuste. Glava ostavljenog ljubavnika padne kraj čaša, a suze na stolnjak. Ostavi se te priče, novinarka, eno onaj, onaj tamo, tako je plakao pre koju godinu. Nikada više nije pogledao žensko. Nego, ajde da pevamo opet onu „Tri metera somota", ne znaš je ni ti celu, ni ja, al' je oboje volimo - smeška se Gagi i uzima harmoniku, koja takođe ima svoju priču.

Harmoniku dobio od Miće Vojvode

Gagijeva harmonika čvrsto je povezala dve kragujevačke legende - Gagija i pokojnog Milana Boškovića Miću, vlasnika poznatog kafića „Vojvoda". Bez Miće Vojvode Gagi ne bi postao marijači.

I u ringu bio zabavljač

Dragan Đorđević, zvani Gagi Bokser, danas ima 56 godina. U ring je ušao sa punih 20, a za tri meseca ušao je u prvu ekipu kluba Radnički. Kaže da u Kragujevcu nikada nije bio pobeđen.

- Kragujevčanima sam još tada postao miljenik. Bio sam zabavljač i u ringu. Udarim jednom, pa otplešem do konopca, udarim opet, pa samba, rumba i ostalo... Publika je vrištala od smeha. Zbog mene je nekoliko ljudi, naših gastarbajtera, na mečeve dolazilo iz Nemačke na svakih par nedelja. Kada sam pobedio Bratislava Ristića, koji je tada bio drugi na svetu i višestruki osvajač Zlatne rukavice, rekoh sebi, ako si pobedio drugog, ti si, Gagi, onda prvi - objašnjava bokser, muzikant i metalac.

- Mića je bio lafčina, pogibe preklane u saobraćajci. On me je znao još kao boksera. Kad sam u fabrici izgubio pos'o, Mića me stalno pitao da l' sam se snaš‘o. Kad kažem da nisam, on mi da po 10 ili 20 evra. Svaki put kad se sretnemo! Onda jedan dan kaže: „Sedi, Gagi, ovde i čekaj me." Ja sedim u kafani u Velikom parku i čekam, kad ono eto ga ide Mića i nosi novu harmoniku u koferu. Evo ovu ovde, kojom je Vojvoda, a da i ne zna, izlečio mnoge rane u kafani i ulepšao narodu mnoga slavlja. Tako sam dobio harmoniku što me ‘lebom rani - pokazuje šoumen iz ringa. Gagi je uznapredovao i ima čitav bend, koji čine još Pera i Bojan.

- Pera je isto kao i ja ostao bez posla u „Zastavi". Igramo jednom remi nas dvojica, kad on reče da zna da peva. To je bilo pre tri godine, sada se ne razdvajamo. Nego, ne ide nam nešto da smislimo ime za bend. Razmišljali smo tako, pošto smo celu noć na nogama, od slave u kafanu, iz kafane na rođendan, da se zovemo „Tri konja". Šta misliš - pita Gagi paleći cigaretu.

- Da ti kažem sad, na kraju, ja brate uživam svaki put kad sviram i pevam. I kad pijem i kada uđem u pogrešnu kuću, jer sam onako pripit pogrešno zapisao gazdin broj, pa komšiji čestitam slavlje. Volim, brate, kad čovek otera tri muzike kad naiđe Gagi Bokser. Ja znam da mešam džez i cigansku muziku, pa vrz toga okrenem starogradske i one stare šumadijske. Volim kad me naš poznati neurolog zove, ej mene lekar zove da mu dušu lečim, mene, Gagija, a ne učene kolege. Ljudi, bre, vole mene i vole da mi daju pare koje ne tražim. Ja, bre, sviram, iskren da budem, prvo da zadovoljim svoju dušu, a onda za druge - reče Gagi odlazeći ka kafani „Balkan" sa harmonikom na ramenu.

Нема коментара: