brojač poseta

среда, 14. јануар 2009.

EU savetuje tužbe zbog gasa

Gasovod u Ukrajini
Desetine hiljade domova je bez grejanja u Evropi jer Moskva i Kijev ne mogu da se dogovore oko gasovoda kojim će teći isporuke za Evropu
Predsednik Evropske komisije, Žoze Manuel Baroso, rekao je da će savetovati evropske kompanije u oblasti energetike da tuže Ukrajinu i Rusiju zbog kršenja odredbi ugovora, ako ne obnove hitno isporuke gasa.

Govoreći u Evropskom parlamentu u sredu, g.Baroso je rekao da želi da uputi jasnu poruku Moskvi i Kijevu.

Posle neuspeha u utorak, i dalje se očekuje obnova isporuka ruskog gasa pre svega za balkanske i istočno-evropske zemlje koje su najteže pogođene poremećajem isporuka.

Gnevni premijer Fico

Dve od tih zemalja, Bugarska i Slovačka, poslale su svoje premijere u posete i Moskvi i Kijevu u sredu.

Nas vaši bilateralni odnosi sa Ruskom federacijom ne zanimaju. Nas zanima tranzit ruskog gasa preko vaše teritorije
Robert Fico, premijer Slovačke

Premijer vlade u Bratislavi, Robert Fico, je u Kijev otišao da jasno pokaže koliko je ljut.

Juliju Timošenko je najpre podsetio da Slovačka ruski gas i plaća onoliko koliko on košta na svetskopm tržištu.

Nije direktno rekao da Ukrajina želi ruski gas po cenama znatno nižim od svetskih, ali je poruka bila jasna.

'Gospodjo premijeru, mi imamo dovoljno rezervi gasa za još 11 ili 12 dana. Kada prodje tih 12 dana bićemo primorani da pribegnemo merama koje nikada do sada u našoj istoriji nisu vidjene. Nas vaši bilateralni odnosi sa Ruskom federacijom ne zanimaju. Nas zanima tranzit ruskog gasa preko vaše teritorije. Tražimo od vas pokrenete bilateralne razgovore izmedju premijera Rusije i Ukrajine. To je naša molba', rekao je ljutito slovački premijer u Kijevu u sredu.

Stotine hiljada ljudi u pogođenim zemljama provelo je i do nedelju dana bez grejanja, pošto je Rusija prekinula da šalje gas preko gasovoda kroz Ukrajinu zbog spora dve strane oko naplate duga i buduće cene gasa.

Spor traje oko izbora gasovoda za tranzit

U sredu su BBC-jevi izveštači iz Brisela, Moskve i Kijeva javili da je u središtu spora pitanje kojim gasovodom treba slati ruski gas za evropske potrošače.

Rusija želi da koristi gasovod koji ne omogućava skladištenje gasa u tranzitu, i kaže da će to sprečiti Ukrajinu da 'krade' količine namenjene Evropi.

Ukrajina kaže da Rusija želi da koristi gasovod koji bi iznudio smanjenje isporuka industrijski razvijenom istoku Ukrajine.

Posmatrači nisu raspoređeni

Evropska unija je saopštila u utorak Rusiji da je razočarana zbog male količine gasa koja je stigla u evropske zemlje preko Ukrajine, uprkos postignutom sporazumu izmedju ruskih, ukrajinskih i predstavnika EU.

U središtu spora je pitanje kojim gasovodom treba slati ruski gas za evropske potrošače jer Rusija želi da spreči mogućnost 'krađe' u tranzitu
BBC - Brisel, Moskva, Kijev

Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Baroso izjavio je da je posmatračima EU zaduženim za nadgledanje ruskih i ukrajinskih gasnih stanica, dozvoljen samo ograničen pristup.

Posmatrači EU potvrdili su da je "veoma ograničena" količina gasa iz Rusije počela da pristiže u Ukrajinu u utorak ujutru, posle čega se kriza na relaciji Moskva-Kijev još više produbila.

Baroso je tokom telefonskog razgovara sa ruskim premijerom Vladimirom Putinom izrazio u utorak svoje razočarenje slabim pritiskom gasa iz Rusije.

Baroso je rekao da će o tom problemu razgovarati i sa ukrajinskim rukovodstvom.

Razmena optužbi

Zamenik izvršnog direktora ruskog Gasproma, Aleksandar Medvedev, medjutim kaže da je obavestio Evropsku komisiju da njegova kompanija nije bila u stanju da snabde Evropu gasom koji stiže preko Ukrajine zato što "Kijev nije otvorio nijedan ulaz u svoj gasovodni sistem".

"Ukrajina nije otvorila put za tranzit gasa. Ako je sistem zatvoren, mi ne možemo da obezbedimo gas", kaže Medvedev.

Gas je prestao da prelazi na ukrajinsku stranu jer se oni nisu organizovali za prijem gasa za dalji tranzit prema Evropi. Ponavaljam - Gasprom nije prekinuo isporuke za evropske potrošače
Aleksej Fjodorov, Gazprom (utorak)

Samo nekoliko sati pošto su objavili da su pustili gas ka Ukrajini, ruski stručnjaci iz Gasproma saopštili su da su Ukrajinci blokirali isporuke gasa ostatku Evrope.

Tehničke pripreme za prenos gasa

Jedan od Gaspromovih šefova na granici sa Ukrajinom, Aleksej Fjodorov, rekao je da Ukrajinci nisu izvršili tehničke pripreme kako bi primili gas.

"Gas je prestao da prelazi na ukrajinsku stranu jer se oni nisu organizovali za prijem gasa za dalji tranzit prema Evropi. Ponavaljam - Gasprom nije prekinuo isporuke za evropske potrošače. Trenutno, Ukrajina ne preuzima gas", rekao je Fjodorov.

Ukrajinci su, istovremeno, optužili Ruse da je Gasprom promenio rutu kojom pušta gas, bez da je to unapred najavio, i da je zato prosto tehnički nemoguće da gas prođe kroz njihove instalacije.

Optužbe na račun Moskve

Ukrajinski predsednik Viktor Juščenko je potom održao govor, koji je prenosila i nacionalna televizija, u kojem je ponovo za krizu optužio Moskvu:

"Ukrajina je bila, i biće, pouzdana tranzitna zemlja. Ukrajina nije učinila ništa da bi zaustavila protok ruskog gasa do Evrope. Ukrajina nije prisvojila nijedan kubik ruskog gasa, i Rusiji ne duguje ništa za gas koji je koristila 2008. godine", rekao je Juščenko.

Problemi dveju zemalja ostaju

Gasovod

BBC-jev novinar Rupert Vingfild Hejz kaže da su nove teškoće u protoku ruskog gasa ka Evropi posledica činjence da Rusija i Ukrajina i dalje nisu rešile medjusobne probleme.

"Mislim da je ovo što se dešava simptom dubokog nepoverenja i skoro potpunog nedostatka komunikacije između Rusije i Ukrajine i njihovih dveju vlada. Osnovni problem je što Rusija i Ukrajina ne mogu da se dogovore o tome po kojoj će ceni Ukrajina kupovati ruski gas, i što Rusija optužuje Ukrajinu da krade gas. Ta pitanja nisu rešena; oni čak ni ne razgovaraju jedni sa drugima. Čak i ako se ovo tokom dana reši i gas krene prema Evropi, osnovni problemi u odnosima izmedju Rusije i Ukrajine ostaju nerešeni", kaže Rupert Vingfild Hejz.

Zamenik šefa Gasproma, Aleksandar Medvedev, rekao je u utorak pre podne da je Ukrajina prekinula tranzit gaza ka Evropi svega nekoliko sati nakon što je Rusija počela sa slanjem tog energenta preko granice.

Gas krenuo u 8.15 izjutra

Glavni dispečer Gasproma naložio je radio-vezom transport 76,6 miliona kubnih metara zemnog gasa dnevno, kako bi se tim energentom najpre snabdeli potrošači balkanskog regiona, Moldavije i Turske.

Gasprom je tada saopštio i da je snabdevanje Balkana prioritet, tako da probna isporuka počinje kroz stanicu Sudža u Rusiji, preko stanice Orlovka u Ukrajini.

Ukrajinska kompanija Naftogas je saopštila da je za transport gasa od istočne do zapadne granice Ukrajine potrebno 36 sati.

Potpredsednik Gasproma Aleksandar Medvedev je dodao da konkretno vreme kada gas iz Rusije može da stigne do evropskih potrošača "zavisi ne samo od Gasproma, već i od stanja transportnog sistema Ukrajine", odnosno od toga da li se u cevima nalazi neophodan tehnički gas.

Čekanje i do nekoliko dana

AFP

Stručnjaci kažu da bi za vraćanje isporuka ruskog gasa centralnoj i istočnoj evropi u normalu bilo potrebno 24 sata, dok je verovatnije da to u praksi bude duplo više.

Ukoliko su ukrajinski gasovodi oštećeni izuzetno niskim temperaturama poslednjih dana, potrošači bi na normalne ispruke mogli da čekaju i do 66 sati.

Posle višednevnog spora Rusije i Ukrajine, koji nije prvi te vrste, i posledica koje su na svojoj koži osetili mnogi stanovnici Evrope, Vaclav Bartuška - koji je u ime Češke kao predsedavajuće EU zadužen za pitanja energetike - je za BBC u utorak izjutra tvrdio da je optimista.

"Mislim da je lekcija koju smo iz ovoga izvukli sasvim jasna - nije dovoljno da se oslanjamo samo na reči, već Evropa mora da uradi mnogo više kako bi se se obezbedila u pogledu snabdevanja energentima. Takodje je neophodno da delujemo jedinstveno, jer ovaj uspeh koji smo postigli dogovorom za početak isporuka gasa nije rezultat toga što su Česi kao predsedavajući pametni, niti zato što su evropski komesari mnogo sposobni, već uglavnom zato što su svih 27 članica delovale jedinstveno", rekao je on.

Zavisnost od Rusije prevelika

Evropa je, rekao je tada BBC-jev sagovornik, mnogo više zavisna od ruskog gasa nego što to želi da prizna.

Ruski gasovod
Ruski gasovod
"Zato je neophodno uspostaviti veze među zemljama bez kojih nema evropskog tržišta kao takvog. Postoji više malih zemalja ili pojedinačnih tržišta koja su katkad povezana, ali uglavnom nisu, i zato je teško poslati pomoć onima kojima je potrebna", rekao je Bartuška.

Dogovor iz Brisela od ponedeljka podrazumevao je vraćanje u normalu isporuka ruskog gasa preko ukrajinske teritorije, ali u njemu nije bilo rešenja za suštinu spora, odnosno za otplatu ukrajinskog duga Moskvi, kao ni za postavljene cene ruskog gasa prema Kijevu u 2009. godini.

Zbog toga su Rusi tražili da se međunarodni posmatrači na gasnim stanicama u Ukrajini zadrže i duže nego što je potrebno, kako se ne bi ponovilo da, kako kaže ruska strana, Ukrajinci ponovo "zavrnu gas" - što Kijev odlučno tvrdi da nije uradio, i prethodnih dana svaljivao krivicu na Moskvu.

U ranijim sporovima oko gasa izmedju Rusije i Ukrajine, poput onog 2006. godine, Zapad bi uglavnom držao stranu Ukrajncima. Ovoga puta, međutim, kao da se situacija menja.

"Kijev je kriv"

Jedan od BBC-jevih sagovornika, Aleksandar Rar iz nemačkog Saveta za medjunarodne odnose, rekao je da smarta da ovom prilikom za krizu treba kriviti Kijev.

"Rusija je bila odgovoran snabdevač gasom još od 70-tih godina prošlog veka, kada su izgradjeni prvi gasovodi koji su vodili iz tadašnjeg Sovjetskog Saveza do Nemačke, pa dalje u Evropu. Rusija je bila partner na kojeg ste mogli uvek da računate, a tako se ponašala i u vreme kolapsa SSSR-a i tokom čitave te krize", kaže on.

Kriza poput ove poslednje, naglašava BBC-jev sagovornik, nije se ranije događala između Rusije i Evrope. Ali, da li su za sve krivi Ukrajinci, ili je pak, Vladimir Putin odlučio da energetsko bogatsvo svoje zemlje iskoristi kao političko oružje?

Protesti u Bugarskoj, ispred ukrajinske ambasade
Protesti u Bugarskoj, ispred ukrajinske ambasade
"Svakako da Rusija želi da iskoristi svoje zalihe, pre svega one gasne, kako bi povratila svoj uticaj u Evropi, ali drugi problem je problem tranzita koji ranije nije postojao. Javio se jer su tranzitne zemlje poput Ukrajine, Belorusije, pa i Poljske i baltičkih država, ili čak Turske, poželele da postanu glavni putevi za protok ruskog gasa do Evrope, što bi im, naravno, donelo dosta para. Zato je Ukrajina kao trenutni monopolista za transport ruskog gasa htela tu svoju poziciju da iskoristi u političke svrhe, baš kako to rade Rusi sa svojim zalihama energenata", kaže Aleksandar Rar za BBC.

On u razgovoru za BBC kaže i da Rusi "nisu bezgrešni", i da su iskoristili svu moguću propagandu i sredstva manipulacije kako bi okrivili druge za nastalu krizu. Ali, na kraju svega, zaključuje BBC-jev sagovornik, Gasprom samo hoće da mu za gas koji je već isporučio Ukrajinci plate - što bi oni, kako kaže, trebalo i da urade.

Нема коментара: