brojač poseta

понедељак, 05. јануар 2009.

ŽENA SA PET ŽIVOTA

Gucu Đurić iz Užica, Makedonku iz Grčke, građanski rat je odvojio od porodice i rodnog doma. Tokom godina teturanja promenila je pet imena i isto toliko života. Smirenje je našla posle udaje i dolaska u Užice

Preživela neverovatne obrte sudbine... Guca Đurić u svom domu u Užicu

Užičanka Guca Đurić, umesto jednog, priživela je pet života i promenila pet imena. Ma koliko neverovatno zvučali životi koje je živela, skoro da nisu imali veze jedan s drugim. Sada, kada se seća svog više nego burnog detinjstva, ne može da nađe nijednu lepu uspomenu.

Potresan povratak u rodni dom

Guca i njene dve sestre iz Skoplja su rodni dom posetile tek posle 55 godina, kada su organizovano deca izbeglice iz Grčke prešle granicu. Ranije, deci izbeglicama iz Grčke, grčka vlast nije dozvolila prelazak preko granice. To je bio i poslednji put kada je videla gradić u kome se rodila.

- Mnogi su plakali od sreće, a sećam se da je jedan čovek poljubio zemlju i umro. Mnogi od njih nisu mogli da uđu u svoje kuće, jer su u njima živeli neki drugi ljudi, Grci. Ipak nas tri sestre smo imale sreće, te nam je jedna žena dala da se slikamo ispred rodne kuće. U gradiću su sam našla moju tetku, očevu sestru i njenu porodicu. To je bio trenutak za pamćenje. Međutim, posle sam čula da su ti moji rođaci imali nekih problema na poslu zato što su dozvolili da dođemo kod njih - rekla je Guca.

Guca je Makedonka iz Grčke. Rođena je 1943. godine u Florini, 12 kilometara od jugoslovenske granice, pod imenom Georgija Talju. Živela je u dobrostojećoj svešteničkoj porodici, sa ocem Manolisom i majkom Persofonom, tri sestre i dva brata. Ali, građanski rat u Grčkoj između levičarskih i desničarskih struja odmah posle Drugog svetskog rata učinio je pakao od njenog života. Egejski Makedonci su bili u nemilosti novih desničarskih snaga u Grčkoj.

Otrgnuta sa pet godina

- Kada je počeo rat u Grčkoj, stariji brat i otac su bili u Markosovim partizanima. Imala sam pet godina kada je jednog dana naišao kamion Crvenog krsta i mene sa još dve sestre, kao i mnogu drugu decu, nepoznati ljudi strpali su u kamion i odveli u izbegličke domove u Mađarskoj. Majka je sa najmlađom sestrom od šest meseci odvedena u Hrvatsku. Oko ruke su nam stavili plastičnu narukvicu sa brojem i pločicu oko vrata. Sa sestrama sam bila samo pet dana, a onda su ih odveli u neke druge domove - kaže Guca.

Ona se seća da je u domu u Mađarskoj, koji je bio neki stari manastir okružen šumama i brdima, bilo dosta dece iz svih krajeva sveta - Grčke, Kine, Koreje, Rusije. Guca se dobro seća gvozdene discipline i života na komandu. Dodatno su joj život zagorčavale dečje bande koje su otimale ionako malo hrane, a zaštitu od njih plaćala korom hleba. Ipak, snalazila se berući lipov cvet, pa kada bi joj se pružila prilika, išla je po kućama i prodavala čaj za krišku hleba ili kocku šećera. Nije imala svoju odeću. Nosila je drvene sandale i trenerčice koje je dostavljao Crveni krst. Tek u šestom razredu dobila je svoju prvu haljinu i prve sandale.

- Oblačili smo ono što dograbimo iz kamiona, a obično je to bila velika ili tesna odeća. Higijena je bila na niskom nivou. Kao male sve su nas šišali do glave. U sobi nas je bilo po 40-oro dece. Kada su nas kupali, obično bi nas odveli na reku, gde bi nas bukvalno ubacili u vodu... - prebira Guca po sećanjima iz detinjstva.

Tri puta usvojena

Kaže da je u domovima bilo uobičajeno da se deca usvajaju, ali pre bi se moglo reći iznajmljuju porodicama. Guca je promenila tri porodice. Prva porodica je bila Štejner i tada je dobila ime Giza Štejner. Kod njih je provela dve godine, sve dok se nije rodilo njihovo dete. Vratili su je u dom. Posle ju je usvojila porodica Dekanić.

- Dekanićima sam više služila kao lutka. Nisam dugo bila kod njih, brzo su me vratili ponovo u dom. Treća porodica je bila porodica Ćire i dobila sam tada i njihovo prezime. Ali i oni su me ubrzo vratili u dom, jer dete sa sobom nosi i svoje obaveze, koje oni nisu mogli da savladaju - priča Guca.

U petnaestoj godini Gucu i još jednu devojčicu iz Makedonije stavili su u voz za Jugoslaviju, u kome je bilo dosta druge dece. Znala je grčki, makedonski i mađarski jezik, rusku himnu i Internacionalu, ali za Jugoslaviju nikada nije čula, jer se nije spominjala zbog Titovog „NE" Staljinu.

Susret s porodicom

- U vozu sam srela jednu devojčicu, koja se nije odmicala od mene. Bila mi je toliko draga, da sam joj poklonila moju crvenu beretku - dodaje Guca.

Sva deca su izašla iz voza i poređala se s jedne strane, a preko puta njih su stajali žene i ljudi.

- Jedan čovek, valjda je bio vođa puta, čitao je sva moja imena. Prišli su mi nepoznati čovek i žena. Rekli su mi da su oni moji roditelji. Posle toliko godina provedenih daleko od njih, zaboravila sam kako izgledaju. Pošla sam za njima i pored njih videla devojčicu sa crvenom beretkom iz voza. Ispostavilo se da je ona moja mlađa sestra. Bilo je dosta suza, radosti, ali i neizvesnosti. Od tada sam sa porodicom živela u Skoplju. Mnogo su mi nedostajale moje dve drugarice iz doma u Mađarskoj, pa sam dva puta bežala od kuće s namerom da dođem u Mađarsku i sretnem se s njima. Ali, uvek su me vraćali - priča Guca.

Dan kada je dobila prvu haljinu... Guca Đurić (druga sleva) u Mađarskoj

U Skoplju je uzela ime Đurđa Talova, a zvali su je Guca.

- U Skoplju se 1963. godine dogodio jak zemljotres. Dolazili su ljudi iz celog sveta da pomognu stradalom narodu. Među njima je bio Vidak Đurić iz Užica. Posle tri godine udala sam se za njega i došla da živim u Užice. Njegove sestre su me prihvatile kao još jednu sestru - dodala je Guca, koja od tada nosi sadašnje ime i prezime. Njen život poprimio je konačno mirniji tok.

Svoj radni vek provela je u preduzeću „Sreten Gudurić" radeći kao trgovkinja. Kolege i rukovodstvo preduzeća su je mnogo kritikovali jer je deci koja nisu imala para davala doručak džabe. Danas svoje dane Guca provodi sa ćerkom, sinom i snajom i troje njihove dece.

Нема коментара: