brojač poseta

недеља, 25. јануар 2009.

DECA NA METI LUDAKA UBICA

U svetu se svake godine dogodi po neki monstruozan zločin, u kome psihijatrijski bolesnici ubijaju decu i osoblje u obrazovnim ustanovama

s1

Najmasovniji zločin... Teroristi u osnovnoj školi u Beslanu ubili su preko 300 dece i nastavnika

Dva monstruozna zločina koja su pre dva dana potresla svet samo su novi u nizu sličnih događaja koji su se dešavali u školama i univerzitetima širom sveta. Masakr u Belgiji, u kome je izbodeno dvoje dece i jedna žena, i monstruozno ubistvo na Univerzitetu u Virdžiniji, u kojem je student odsekao glavu svojoj koleginici, nastavak su krvave serije u kojoj je u poslednjih nekoliko decenija poginulo na stotine učenika i profesora.

slika

Ubica planirao još ubistava dece

BRISEL - Dvadesetogodišnji Belgijanac, koji je u petak ujutro ubio dvoje dece i vaspitačicu, nalazi se u pritvoru. Mladića, koji je pritvoren odmah nakon strašnog zločina, koji je zaprepastio čitavu zemlju, a čiji identitet nije objavljen, policija je ispitivala čitavog poslepodneva. U petak uveče je upućen istražnom sudiji, koji je protiv njega podigao optužnicu. Tokom ispitivanja mladić, čija je crno-bela šminka na licu podsećala na lik Džokera iz filmova o Betmenu, nije naveo motive zločina, piše u saopštenju tužilaštva. Optuženi je ipak priznao ubistvo, nakon deset sati ispitivanja, tokom kojeg se „nekoliko puta" nasmejao istražnim sudijama.

Inače, napadač je u trenutku hapšenja imao kod sebe još jedan nož, osim onoga kojim je počinio zločin, i cedulju s imenom drugog vrtića, udaljenog tri kilometra.

Monstruozno ubistvo studentkinje Ksin Jang (22), kojoj je kolega Hajjang Zu odrubio glavu, dogodilo se na već ozloglašenom američkom Univerzitetu Virdžinija, poznatom po smrti 32 učenika. U aprilu 2007. godine, 23-godišnji Čo Seng Hui iz Koreje, naoružan pištoljem i puškom, uleteo je na Tehnički univerzitet u Virdžiniji. Ubio je 32 studenta, a policija je na kraju likvidirala njega. U manifestu i video-snimku, koje je pripremio pre svog krvavog pohoda, naveo je da mrzi način života američkih studenata, kao i bogate akademce.

Krvava Amerika

Ipak, savremena američka istorija masovnih ubistava počinje još 1927. godine, kada je 18. maja Endrju Kihu, prvi „pobesneli bombaš„ digao u vazduh školu u Batu, u Mičigenu, ubivši 45 osoba, od toga 38 dece. Pošto je detonirao eksploziv koji je postavio u podrum škole, Kihu, lokalni farmer koji je bio član školskog odbora i blagajnik, razneo je i sopstveni pik-ap, usmrtivši sebe i školskog nadzornika. Nešto više od sedam decenije kasnije, tačnije 20. aprila 1999, srednja škola Kolambajn u Litltonu u Koloradu postala je prava grobnica. Erik Haris i Dilan Klibold ušli u školsku zgradu naoružani puškama i bombama. Kada se njihovo krvavo divljanje završilo, uviđajna ekipa mogla je samo da prebroji leševe 12 učenika i jednog učitelja.

Jedan od napoznatijih masovnih ubica u Americi svakako je Čarls Vitman, koji je 31. jula 1966. godine sa kule Univerziteta u Ostinu u Teksasu, hicima iz puške ubio 16 prolaznika, mahom studenata, i ranio više od desetoro. Počeo je u ponoć tog dana, kada je ubio majku i suprugu, a ujutro je spakovao torbu sa oružjem i zabarikadirao se na tornju u studentskom gradu, odakle je pucao sve dok policija nije uspela da ga ubije.

s2

Tragedija u Finskoj... Učenik Mati Sari najavio zločin na „Jutjubu"

U martu 2005. u Minesoti, srednjoškolac Džef Vejs usmrtio je devetoro, pa presudio sam sebi. Neprestano se smejući i naoružan do zuba, krvavi pir započeo je ubivši babu i dedu, a divljanje je nastavio pucajući na đake škole u Red Lejku. Naoružani tinejdžer zapucao je po svojim školskim drugovima i profesorima, njih sedmoro ubio, 15 ranio, a potom presudio sam sebi.

Mark Lepin, 6. decembra 1989. godine, ušao je u zgradu Elektrotehničkog fakulteta u Montrealu sa puškom. Počeo je sa pucnjavom i ubio 14 žena i ranio još 13 osoba: devet žena i četiri muškarca. Lepin je verovao da su studentkinje bile razlog zbog kojeg on nije primljen na fakultet.

s3

Tragična Virdžinija... Univerzitet dva puta mesto monstruoznog zločina

I izvan američkih granica ovakvi zločini nisu retkost. Najmasovniji među njima svakako je onaj koji se 2004. godine dogodio u osnovnoj školi u Beslanu u Severnoj Osetiji, kada je grupa od tridesetak naoružanih islamskih terorista, opasanih eksplozivom, ubila više od 340 talaca, većinom dece. Vrhovni sud Severne Osetije osudio je na smrtnu kaznu jedinog preživelog učesnika terorističkog napada Nurpašu Kulajeva. Nemci posebno pamte 26. april 2002. godine, kada je 16 osoba ubijeno, uključujući 12 nastavnika i dva učenika u srednjoj školi u Erfrutu, u istočnoj Nemačkoj. Ubica je bio 19-godišnji student Robert Štajnhojzer, koji je posle zločina izvršio samoubistvo u gimnaziji „Gutenberg". Četiri godine kasnije, bivši učenik upao je u školu u severozapadnoj Nemačkoj, gde je počeo iznenada da puca, ranivši 37 ljudi, nakon čega je izvršio samoubistvo. Svoj napad je najavio na internetu.

Monstruozni Finci

Finsku su za samo godinu dana potresla dva zločina u školama. Prvi se dogodio 7. novembra 2007, kada je osamnaestogodišnjak otvorio vatru u srednjoj školi, ubivši šestoro učenika, direktorku i školsku medicinsku sestru, da bi na kraju izvršio samoubistvo. Pre toga, napad je najavio na „Jutjubu". Godinu dana kasnije, Mati Sari, 22-godišnji učenik škole za odrasle, u gradiću Kauhajokiju, na jugozapadu zemlje, ubio je desetoro ljudi u toj školi i potom izvršio samoubistvo. Policija je pretresom Sarijeve sobe u internatu utvrdila da je ubica planirao zločin od 2002, kada je imao 16 godina, a uzor su mu bile ubice iz američke srednje škole Kolambajn Erik Heris i Dilan Klibold.

U škotskom gradu Danblejnu Tomas Hamilton (43), naoružan s dva pištolja i dva revolvera, otvorio je vatru u gimnastičkoj sali i ubio nastavnika i 17 učenika. Mnogi od njih su bili mlađi od šest godina. Zatim je ispalio sebi metak u usta.

Нема коментара: