brojač poseta

петак, 16. јануар 2009.

Balkanski kralj softvera


Srpska industrija informacionih tehnologija kasni za svetom nekih desetak godina. I dok se retki entuzijasti bore sa kompjuterskim opismenjavanjem naroda i mukom da se bar do polovine stanovništva dovede internet, u Beogradu živi i radi čovek čija je kompanija lider u IT industriji u Jugoistočnoj Evropi. Petogodišnji cilj je liderstvo u Evropi. Kom trejd grupa (Com Trade Group) na čijem je čelu Veselin Jevrosimović, jedan od deset najboljih menadžera u Srbiji, već skoro dve decenije kupi priznanja za svoje poslovanje na tri kontinenta. Odnedavno počasni građanin Bostona i prvi čovek iz Srbije koji je, kupovinom slovenačkog Hermes SoftLaba, ušao na njihovo tržište ima 43 godine, bogato internacionalno iskustvo, znanje u svojoj oblasti, uspešnu karijeru, poznat ne samo u svojoj zemlji, već mnogo dalje.
Jevrosimović želi da unapredi srpsko IT tržište, čija se vrednost procenjuje na 450 miliona evra, što ga u poređenju sa mađarskim, vrednim dve milijarde, čini zakržljalim. Situacija je slična i u republikama bivše Jugoslavije, jer sve zajedno čine tržište vredno kao sama Mađarska.
– Naše informatičko tržište trenutno raste stopom od oko 20 odsto godišnje. Međutim, ovom brzinom ćemo možda tek sledeće godine dostići 50 odsto IT potrošnje po glavi stanovnika, koju ima Mađarska. Komtrejd mnogo radi na razvoju informatike u Srbiji, jer ovakva firma mora da radi i u interesu države. Nažalost, naši napori i napori naših partnera, kao i napori drugih kolega i konkurencije, nisu i ne mogu da budu dovoljni, jer našoj državi nedostaje ozbiljna strategija po pitanju razvoja informatike – kaže Jevrosimović.

Radi svoj posao.

Ovaj čovek je jedinstveni primer menadžera za kojeg su zainteresovani gotovo svi srpski mediji. Ako ukucate njegovo ime u neki od internet pretraživača, dobićete više od pet hiljada linkova za medije u regionu koji su pisali o njemu. Interesantno je da je zanimljiv podjednako ozbiljnim dnevnim novinama, ekonomskim i političkim magazinima, kao i ženskim časopisima. Ne voli da se hvali, uspeh ga nije poneo i, kako kaže, samo dobro radi svoj posao.
Jevrosimović je početkom 2006 je otvorio Komtrejdov tehnološki centar u Beogradu površine 9.000 kvadratnih metara, opremljen najsavremenijom tehnologijom koju prati moderan stil zgrade. Investicijom od 12 miliona evra u ovaj inteligentni objekat želeo je da sve članice grupacije koje posluju u Srbiji okupi pod istim krovom, dostojnim najbolje IT kuće u ovom delu Evrope. Puno polaže na dobre međuljudske odnose u kompaniji i zdravu radnu atmosferu u prijatnim prostoru. Arhitekta Miša Dimitrijević razumeo je ovu potrebu i napravio zgradu u kojoj i zaposleni i posetioci uživaju. Dobro tehnološki opremljen i funkcionalan prostor estetski je vrhunski stilizovan savršeno uklopljenim detaljima. Kapacitet prostora je 500 ljudi, a trenutno je tamo zaposleno njih 350, čiji je prosek godina 30.
Reputacija kompanije i poslovni potezi nedavno su bili dostojni i najgledanije informativne emisije u Srbiji, pa se tako brzo proširila vest o prvom srpskom prodoru na slovenačko tržište. Posle šestomesečnih pregovora, Komtrejd grupa kupila je Hermes SoftLab, najbolju slovenačku IT kuću koja se već 20 godina bavi proizvodnjom softvera. Nezvanična je informacija da je ova investicija vredna 40 miliona evra. Tamo će Komtrejd grupacija ostati u oblasti softvera, usluga i servisa za telekomunikacioni, finansijski, javni sektor, ali biće prisutna i u zdravstvu i e-upravi. Svoje zadovoljstvo ovom akvizicijom nije krio ni gradonačelnik Ljubljane Zoran Janković, koji je to i lično pokazao Jevrosimoviću. Hermes je prva akvizicija u nizu, a naš sagovornik otkriva da se vode pregovori sa kompanijama koje se bave razvojem softvera i u Poljskoj, Rumuniji, Bugarskoj i Hrvatskoj. Kada je Slovenija u pitanju, u medijima se nije pojavio nijedan negativan komentar na ovu akviziciju, a s obzirom na to da je kupljena firma koja je stopostotno bila u privatnom vlasništvu, nikakvih drugih problema nije ni bilo.

Pravo u svet.

Rođeni Beograđanin, Jevrosimović je po završetku srednje elektrotehničke škole u glavnom gradu Srbije odmah krenuo u svet. Nakon Nemačke, odlazi preko okeana na studije menadžmenta u Majamiju. Na drugoj godini fakulteta, seća se, dogodila mu se kompjuterska revolucija u samom srcu IT industrije. Koreni njegovog distributerskog biznisa potiču upravo odatle. Sa cimerom iz Venecuele Jevrosimović kupuje kompjuterske komponente i prodaje ih prijateljima za džeparac. Prvi džeparac od tog posla bio je nekoliko hiljada dolara. „Ujka Sem“ im nakon četiri godine provedene tamo nije zadovoljio apetite, pa se cimeri sele u Nemačku, gde sa još dvojicom drugova 1988. godine registruju svoju prvu pravu firmu. To je bila podružnica kompanije CT kompjuters za Evropu. Ni već zasićeno nemačko tržište ne ispunjava njihova očekivanja. Partneri dolaze do zaključka da je njihova šansa Jugoistočna Evropa, pa tako niču firme u Beogradu, Zagrebu, Češkoj, Poljskoj, Rusiji. Na ruskom, najvećem tržištu na svetu, postali su prva IT firma. Kupovina nemačke kompanije CHS, najvećeg međunarodnog IT distributera devedesetih, ipak ih punih osam godina zadržava u Nemačkoj.
– Kompanija CHS u to vreme bila je jedan od četiri distributera Hjulit Pakarda u Nemačkoj. Ubrzo smo krenuli sa distribucijom u ostale evropske zemlje i postali autorizovani distributer za HP. Rasli smo iz dana u dan i vrlo brzo postali najveći akvizicionar u Nemačkoj, a drugi na svetu. U periodu od 1991. do 1995. godine kupili smo 40–50 drugih kompanija. Sa godišnjim obrtom od 12 milijardi dolara kotirali smo se među prvih 500 listiranih na berzi – priča Jevrosimović i dodaje da je, uprkos neverovatnom uspehu ove kompanije, ipak predvideo da je, zbog prevelike razuđenosti rukovodstva u velikom upravnom odboru, u kojem se previše teoretisalo, a kojem je praktično znanje manjkalo, slom kompanije neizbežan. Želeći više slobode za odlučivanje u sopstvenom biznisu, Jevrosimović 1995. prodaje svoje akcije u CHS-u i posle 12 godina skupljanja dragocenog internacionalnog iskustva, 1996. godine se vraća u Beograd da to uloži u Komtrejd. I nije pogrešio – pet godina kasnije, nakon čuvenog sloma IT berze 2000. godine, kompanija CHS je bankrotirala.
Malo je poznato da je Komtrejd, iako u to vreme nije poslovao, registrovan još početkom devedesetih. Jevrosimović kaže da je želeo da sebi da motiv da dolazi kući. Motiv je očigledno bio jak, pa on po povratku širi distribuciju na sve bivše jugoslovenske republike. Distribucija hardvera, proizvodnja, softver i maloprodaja ostale su okosnice poslovanja uspešne srpske kompanije i dan-danas. Po tome što je podjednako dobar u sve četiri oblasti Komtrejd je jedinstveni primer u Evropi. Ljubitelj tehnologije i pre svega njen poznavalac danas želi da akcenat prebaci na proizvodnju softvera. Armija softverskih inženjera zaposlenih u grupi potvrđuje te namere IT lidera našeg dela sveta. Do sada su napravili kompjuterske programe za mnoge velike klijente, kao što su HP, DHL, EMC, Vodafon, e-upravu za državu Masačusets, kao i softver za Rejdon radarske sisteme NATO-a. Dalji cilj je razvoj softvera za druge velike kompanije i jačanje prisustva u regionu.

Najveći u regionu.

Posebno zanimljiva činjenica u priči o Komtrejdu jeste to da je on najveća kompanija u Jugoistočnoj Evropi nastala na najmanjem tržištu u regionu. Jevrosimović kao petogodišnji cilj sebi i Komtrejdu postavlja poziciju najveće softverske kuće na starom kontinentu. Budućnost vidi u regionalizaciji, a s obzirom na to da se u poslu kalio na tržištu sa vrlo jakom konkurencijom, veoma mlad je naučio kako se vodi biznis. A u njegovom poslu je, kako ističe, najvažnije znanje. Za IT industriju kaže da je jedna od retkih branši u kojoj novac nije na prvom mestu, niti je presudan. Znanje, talenat, strpljenje i vizija redom kojim su navedeni, jedini mogu u pravom smeru da vode kompaniju. A s obzirom na to da su softverski inženjeri jedno od deficitarnih zanimanja u Srbiji, Komtrejd se aktivno uključio u stipendiranje najboljih studenata tehničkih i sličnih fakulteta, od kojih neki studiraju na Harvardu. Sa istim ciljem svake godine organizuju se i Komtrejdovi „Otvoreni dani“ ( Open Day ), kada svi zainteresovani studenti mogu da posete ovu kompaniju i razgovaraju o tome, a možda jednog dana postanu njeni zaposleni. Danas grupacija Komtrejd ima 1.600 zaposlenih, od čega su njih više od 1.200 softverski inženjeri. Prema rečima Jevrosimovića, za ovu godinu očekuje se obrt od 300 miliona evra pri čemu trećinu sume donosi proizvodnja softvera koja postaje prioritet. Nakon dugogodišnjeg iskustva u distribuciji računarskih komponenti i potrošačke elektronike 70 odsto proizvodnje sada je usmereno na pravljenje softvera za mala i srednja preduzeća. Firma Spinaker osnovana pre sedam godina sada je najbrže rastući deo grupacije. Kompanija Komtrejd grup je IT lider Jugoistočne Evrope, prisutna je u 14 zemalja sveta. Njene članice rasute su po svetu – u Albaniji, Bugarskoj, Sjedinjenim Američkim Državama, svim republikama bivše Jugoslavije, Saudijskoj Arabiji, Irskoj, Austriji, Francuskoj, Nemačkoj...
– Ja sam savetnik u svojoj kompaniji – uz osmeh odgovara Jevrosimović na molbu da nam opiše jedan svoj radni dan. Na posao dolazi oko pola 11, a u toku svakog radnog dana kontaktira sa svih svojih 14 kompanija u svetu. Kancelarijski deo posla se završava oko pet, kada odlazi kući. Šest puta nedeljno period od sedam do osam rezervisan je za sport već godinama. Fudbal, teretana, bicikl, bazen, sve ima svoj termin. Za Jevrosimovića, sport je navika koja čoveku daje disciplinovanost i kulturu ponašanja.
– Sport daje upornost koja je neophodna za biznis. I u sportu i u biznisu opstaju samo najuporniji – tvrdi Jevrosimović.
On dodaje da veče najviše voli da provede u svom restoranu Medžik u centru Beograda, koji je delo svetski poznatog dizajnera Karima Rašida. Leto uglavnom provodi na svom brodu, a zimi voli da se skija. Nikad ne ide na duge odmore – više uživa u češćim a kraćim pauzama, pa mu je sedam do deset dana sasvim dovoljno. Trudi se da na čestim poslovnim putovanjima uvek nađe makar malo vremena za sebe.
Predsednik kompanije Komtrejd grup Veselin Jevrosimović dobitnik je priznanja „Najmenadžer Jugoistočne Evrope 2006“. Zenička nezavisna Direkcija agencije za izbor najmenadžera BiH i Jugoistočne Evrope dodelila je Jevrosimoviću ovo najviše priznanje za lidersku poziciju kompanije u regionu i stvaranje jedinstvenog brend proizvoda – Komtrejd računara. Ova nagrada dodeljuje se za menadžerske rezultate postignute tokom dugogodišnjeg bavljenja privatnim biznisom, kao i za lični i profesionalni doprinos razvoju privatnog preduzetništva u Jugoistočnoj Evropi. Jevrosimović je dobitnik godišnje nagrade Privredne komore Beograda "MENADŽER GODINE" za 2006. godinu. Takođe 2005. kompanija ComTrade Group i Jevrosimović kao njen vlasnik dobitnik je priznanja ‘’Privredni Pobednik’’ Privredne komore Beograda, koja se dodeljuje za dugogodišnji rad i ostvarene rezultate u privređivanju. Time se svrstao među najuspešnije privrednike u zemlji.



„Vranjanka“ u Bostonu

Za doprinos zajednici i pomoć u razvoju lokalne privrede Jevrosimović je početkom maja dobio povelju počasnog građanina Bostona. Za osnivanje kompanije članice u ovom gradu u državi Masačusets, Amerikanci su se na svoj način zahvalili za dolazak novih tehnologija i otvaranje radnih mesta za lokalne stručnjake. Lepo priznanje Jevrosimović je proslavio sa prijateljima u prestižnom bostonskom restoranu, u kojem su dvojica muzičara u italijanskim narodnim nošnjama svirali harmoniku i violinu. Na Jevrosimovićevo pitanje da li znaju neku srpsku pesmu, uz široki osmeh usred Bostona, odgovorili su: „Naravno, mi smo Bugari“, a onda odsvirali „Užičko kolo“ i „Vranjanku“.


Veliki zaostatak

Prosečna IT potrošnja u Zapadnoj Evropi je nekih 684 evra po stanovniku, a u Istočnoj Evropi oko 90 evra. U našoj regiji možemo govoriti o cifri od oko 55 evra po stanovniku. To znači da smo prilično kaskamo za ostalim zemljama, ali imamo i najveći rast. Bivša Jugoslavija početkom devedesetih, sa 22 miliona ljudi, u informatičkom smislu bila je ispred svih istočnih zemalja. Bili smo čak i ispred Rusije, a ako se danas uporedimo sa Rusijom, Češkom, Mađarskom, videćemo u kakvom smo tehnološkom zaostatku, rekao je Jevrosimović.

Нема коментара: