USTAŠTVO SE UKORENILO U HRVATSKOJ

Direktor Margelovog instituta iz Zagreba Alen Budaj u intervjuu datom agenciji Srna kaže da se ustaštvo u Hrvatskoj ukorenilo u mnogim segmetnima društva od 1990. do danas

slika

Kritičar... Alen Budaj

On smatra da je zločinački režim rehabilitovan do te mere da se domobranska vojska NDH proglašava hrvatskom vojskom, a preživeli pripadnici tih vojnih formacija dobijaju penzije.

Budaj kaže da je ustaštvu u Hrvatskoj pomogla i Rimokatolička crkva, koja je bila čvrst oslonac ustaškom režimu u Drugom svetskom ratu, a da je posle toga gajila uspomenu na propalu NDH.

- Rimokatolička crkva koja odobrava sahranu upravnika ustaškog logora Jasenovac Dinka Šakića u ustaškoj uniformi na odru sa propratnim proustaškim govorom patera Vjekoslava Lasića dovoljno govori u prilog tome da se nikada nije odrekla svoje zločinačke prošlosti iz Drugog svetskog rata i nedvosmisleno osudila zločince iz svojih redova - naveo Budaj.

On dodaje da se smanjenjem broja ubijenih Srba, Jevreja i Roma u Jasenovcu i Donjoj Gradini odgovornost za zločin skida sa ustaša, a ne sa hrvatskog naroda. Budaj ističe da ga zabrinjava bežanje od službenih procena Zemaljske komisije za istraživanje okupatora i njihovih pomagača Narodne Republike Hrvatske, koja je u toj zemlji stavljena ad akta.

Parastos za zločinca Antu Pavelića Povodom 49 godina od smrti ustaškog zločinca Anta Pavelića, u zagrebačkoj katoličkoj crkvi Srca Isusova sinoć je održan parastos, kojem je prisustvovalo stotinak ljudi. Pavelić je četiri godine bio na čelu NDH, čiji je režim vršio genocid nad stotinama hiljada Srba, Jevreja, Roma, ali i antifašistički nastrojenim Hrvatima. Na kraju Drugog svetskog rata, uz pomoć Vatikana, pobegao je iz Zagreba u Španiju. Umro je 28. decembra 1959. u nemačkoj bolnici u Madridu. Nikad mu nije suđeno za ratne zločine.

- Procenom hrvatske komisije iz 1946. od 600.000 ubijenih podvaljuje se današnjoj javnosti u Hrvatskoj kao velikosrpska laž da bi se Hrvati prikazali genocidnim i na taj način smanjile brojke žrtava, kojih je bilo oko 700.000. Međutim, brojem od 600.000 ubijenih baratalo se i na suđenju nacistima u Ninrbergu - napominje Budaj, i dodaje da predsednik Hrvatske nije iskoristio sve zakonske i ustavne mogućnosti da suzbije pojave neoustaštva.

Prema Budajevim rečima, danas je pevač Marko Perković Tompson kamen spoticanja uglavnom između Hrvata i srpske manjine, a potom i jevrejske. On dodaje da grad Zagreb finansira Tompsonove koncerte i omogućava najbolji smeštaj u penzionerskom domu upravniku ustaškog logora smrti „Stara Gradiška" Nadi Šakić.

- Činjenica je da je OEBS prozvao Tompsona za rasizam, da mu se u Evropi zabranjuju koncerti, ali da se Perković nikada nije ogradio od svoje ustašoidne politike niti osudio te postupke. Takvom „umetniku" treba trajno zabraniti nastupanje sve dok ne promeni repertoar, a publiku u „odžačarskim odelima" zameniti normalno obučenom publikom - zaključuje Budaj.

Tom Kruz dobio pretnje smrću

Holivudski glumac Tom Kruz i njegova surpuga, glumica Kejti Holms pozvali su FBI da pokrene istragu nakon što im je jedna anti-sajentološka grupa zapretila smrću, navodi na svom sajtu "Dejli mejl”.


Tom (46), Kejti (30) i njihova ćerka Suri (2) navodno žive u strahu i pod pojačanim merama bezbednosti otkad su primili ove anonimne pretnje. Izvori bliski poznatom glumačkom paru navode da su pretnje verovatno uputile grupe koje se protive verskoj organizaciji kojoj pripada Tom. Izvori dalje navode da Tom i Kejti trenutno žive na različitim lokacijama i da se voze u kolima koja su otporna na ručne bombe.
"Pretnje su toliko ozbiljne da je i FBI upoznat sa situacijom", rekao je izvor.

Tom Kruz bi trebalo da 21. januara odleti za London na britansku premijeru svog filma "Valkira", ali, kako navodi izvor, on je prestravljen i nigde se ne oseća sigurno.

Kruz je potrošio pet miliona funti na izgradnju podzemnog bunkera na svom imanju u Koloradu. U avgustu ove godine neidentifikovane grupe su pretile da će postaviti antraks u ventilaciju njegove kancelarije u Los Anđelesu.

NAPUŠTAM BEOGRAD

Biće mi drago da budem počasni građanin Beograda ili da, u znak zavalnosti zbog donacija vašoj zemlji, Japanci dobiju spomen-česmu

Tadaši Nagai

Tadaši Nagai, japanski ambasador u Srbiji, nakon tri godine boravka u Beogradu za nekoliko dana vraća se u Japan. Nagai je za Press rekao da se od svoje „druge kuće" oprostio koncertom u Beogradskoj filharmoniji, na kojem su svirali svi njegovi prijatelji.

Beograđani, ali i građani iz unutrašnjosti će ga se sigurno sećati po nesebičnim donacijama našem narodu i ustanovama, pre svega zdravstvenim. Ukupan iznos japanske pomoći u Srbiji od 1999. godine do danas je 6,1 milion evra, a realizovano je 109 velikih projekata. U tom istom periodu, ukupan iznos japanske ekonomske pomoći Srbiji je 197,9 miliona evra.

U Beogradu ste proveli tri godine kao ambasador. Da li se za to vreme u našem gradu nešto promenilo?

DIPLOMATA, FLAUTISTA I FOTOGRAF Tadaši Nagai rođen je 12. juna 1943. godine u Jamaguči prefekturi. Diplomirao je društvene nauke na Međunarodnom hrišćanskom univerzitetu u Tokiju 1968, i iste godine počeo je da radi u Ministarstvu inostranih poslova, gde je bio na brojnim dužnostima. Kao diplomata, radio je i u ambasadi Japana u Australiji, gde je bio treći sekretar, i u Nemačkoj, gde je radio kao savetnik u ambasadi. Takođe je bio generalni konzul Japana u Portlandu u Oregonu u SAD, a jedno vreme je predavao kao profesor međunarodnih studija na Portland državnom univerzitetu. Nosilac je brojnih stranih ordena i nagrada. Svira flautu, a takođe se bavi i fotografijom, i specijalista je za fotografisanje cveća.

- Možda sada ima više megamarketa nego što ih je bilo pre tri godine kada sam ja došao, ali osim toga, ne vidim veliku razliku.

Kakve ćete utiske poneti iz Beograda?

- Ima dosta stvari koje ću pamtiti iz Beograda, ali ono što vam sigurno mogu reći je da ću poručiti Japancima da bolje upoznaju Srbiju.

Jednom ste izjavili da bi Japanci bankrotirali kada bi kao Srbi jeli meso svaki dan. Da li i dalje tako mislite?

- Znam da se nekima nije svidelo to što sam rekao, ali - da, i dalje to mislim. Vi ste bogat narod, u smislu da možete sami da se hranite i da ni od koga ne zavisite, dok u Japanu ljudi moraju da misle o tome kako da uvoze hranu iz inostranstva.

Da li postoji neka zajednička osobina japanskog i srpskog naroda?

- U suštini smo sasvim slični. Recimo, uglavnom su i Japanci i Srbi skromni, ali je razlika u tome kako se to izražava. Ovde se često čuje „ja sam skroman...", dok skroman Japanac ne bi sam rekao da je skroman, baš zbog te skromnosti.

Predloženo je da budete proglašeni za počasnog građanina Beograda. Kako gledate na to?

- O tome sam do sada samo čitao u novinama, ali to je zaista lep gest i biće mi velika čast da budem proglašen za počasnog Beograđanina.

Zbog velikih donacija vaše zemlje takođe je predloženo da vaša zemlja dobije spomen-česmu u znak zahvalnosti. Kako to komentarišete?

- Možda bi taj novac mogao da se iskoristi i na neki drugi način. Ali, u svakom slučaju, dobro je da, ukoliko vaši građani to žele, dobijemo česmu.

s2

Posledice ekonomske krize se već osećaju u Srbiji. Kako je kriza uticala na Japan?

- Japan je isto pogođen, ali na specifičan način. Zbog toga što je Japan izvozno orijentisan, jačanje japanskog jena je uticalo na našu ekonomiju. Na prvom mestu, to se najviše vidi na primeru otpuštanja radnika u velikom broju, što velike firme u Japanu već rade. Možda se to odrazilo na Japan u psihološkom smislu.

Da li ste se nekada vozili našim vozom ili „Beovozom"?

- Nisam.

Odlazite 2. januara. Šta ćete raditi nakon toga?

- Mislim da ću malo da se odmorim.

Napadi na policajca u Subotici

Subotica -- Policija u Subotici, zbog napada na njenog pripadnika posle zaplene velike količine droga, organizovala je stražu ispred njegove kuće na Paliću, piše Politika.

Reč je o policajcu koji je tokom prošle nedelje napadan od za sada nepoznatih pojedinaca, u nameri da na njega izvrše pritisak da bi im otkrio ime cinkaroša posle nedavnog otkrivanja i zaplene oko šest kilograma droge. Isti policajac napadnut je i kasno preksinoć ispred svoje kućei , iako je bilo pucnjave, srećom, sve se dobro završilo.

Napadnuti policajac je na graničnom prelazu Horgoš, pre nekoliko dana, otkrio švercere sa oko šest kilograma droge.

Droga je zaplenjena, a šverceri su uhapšeni i nalaze se u pritvoru.

Odmah po hapšenju, početkom nedelje, policajca su u dvorištu njegove kuće, gde živi sa porodicom, napale dve nepoznate osobe, koje su u njega uperile pištolj i zahtevali da im kaže ko ih je izdao i da li u njihovim redovima imaju cinkaroša.

Policajac R.V. je uspeo da jednog od napadača udari pesnicom u glavu, a zatim je pobegao u kuću i iz svog pištolja ispalio nekoliko metaka.

Prema nezvaničnoj priči njegovih komšija, koji su mislili da je reč o praskanju petardi, bilo je pucnjave sa obe strane, ali su posle toga napadači pobegli u nepoznatom pravcu.

Posle ovog napada, policija je odredila stražu ispred kuće svog pripadnika sa namerom da zaštiti i njega i njegovu porodicu.

U nedelju uveče, kako saznaje Politika, na istog policajca je izvršen još jedan napad.

Pretpostavlja se da su nepoznati napadači pokušali da ukradu njegovo vozilo, ili da podmetnu eksploziv.

Kada se policajac pojavio na vratima svoje kuće, na njega je ispaljen metak, posle čega je policajac uzvratio.

Nezvanično saznajemo da su u ovoj pucnjavi ranjena oba napadača, ali do sada nije bilo i službene potvrde.

Šverceri droge posle poslednje zaplene, posumnjali su da u svojim redovima imaju “cinkaroša”, čije su ime pokušali da na silu saznaju od pripadnika policije koji je otkrio drogu i učestvovao u njenoj zapleni.

Poslednjih dvadesetak godina, granični prelaz prema Mađarskoj, kod Subotice, bio je centar šverca ne samo droge, već i cigareta, kafe, razne akcizne robe, ali nikada nije otkriven ni jedan od organizatora.

Poslednjih nekoliko meseci, subotička policija uspela je da otkrije nekoliko krupnih pošiljki droge, kao i da zada udarac organizovanom švercu ljudi.

Napad na policajca i njegovo zastrašivanje usledili su pošto su Subotica, kao i njeni granični prelazi, postali nesigurni za posao švercera u kojem gube ogroman novac.

Iznajmite policajca za 430 dinara na sat

Ukoliko ste ikada želeli da iznajmite pravog policajca, koji će vam za određenu sumu odrađivati poslove koji idu uz njegovu dužnost, to možete da učinite i u Hrvatskoj, piše nedeljnik "Nacional".

Dva dana pre Božića, u Narodnim novinama, hrvatskoj verziji Službenog glasnika, izašlo je godišnje rešenje MUP-a, zapravo cenovnik "posebnih troškova nastalih radom Ministarstva unutrašnjih poslova".

Rešenje je potpisao ministar Tomislav Karamarko lično, a dokument od 20 članova predstavlja zapravo cenovnik usluga policijske opreme i radnika u privatne svrhe za one koji su spremni da ponude traženi novac.

Svako ko bude imao dovoljno novca, ali i opravdani razlog za traženje usluga od policije, doslovno će moći da iznajmi policajca u skladu sa objavljenim cenovnikom.

Moguće je iznajmiti policajca za praćenje bilo kakvog tereta, osiguravanje raznih priredbi, protiveksplozivnih provera ili kao telohranitelja, koji će vas koštati od 430 do 520 dinara na sat, u zavisnosti od obuke i roda policije u kojem se nalazi.

Cena iznajmljivanja redovnog policajca je 430 dinara na sat, a pripadnik kriminalističke policije je 90 dinara skuplji. Policajac iz redova interventne policije moći će da se angažuje za 550 dinara na sat, a najluksuznija roba je policijski specijalac koji košta 590 dinara sat.

Ovo nije prvi put da hrvatska policija koristi svoje resore u komercijalne svrhe. Poslednjih nekoliko godina to je postala redovna praksa, a resorno Ministarstvo nema nikakvog razloga da s njom i prestaje.

Tako je hrvatski MUP samo od iznajmljivanja helikoptera zaradio četiri miliona dinara tokom 2006. godine. U policijskoj ponudi uredno se nalaze i gotovo sva motorna vozila, od čamaca i automobila do letelica, a moguće je iznajmiti i cele posade.

Najčešći korisnici usluga policije su producentske kuće za potrebe snimanja filmova, a neretko zahteve šalju i organizatori sportskih takmičenja.

Poznato je kako su se do sada službeni policijski automobili koristili u brojnim rekonstrukcijama popularne televizijske emisije Istraga, a za scene potere po urbanim sredinama, automobili su zajedno sa policajcima i njihovim satnicama od 500-ak dinara bili korišteni i u seriji "Balkan".

Ukoliko neko želi da rentira automobil, moraće da plaća 80 posto od svake litre goriva na pređenu kilometražu, dok za autobus izdvaja 250 posto, odnosno za interventno vozilo 150 posto litre goriva po kilometru.

Za potrebe scena u kojima će službena vozila da se pojave u stanju mirovanja, platiće 500 dinara po satu iznajmljivanja.

Portparol hrvatske policije Krunoslav Borovec kaže za "Nacional" da ovakva praksa komercijalizacije policije se ne razlikuje previše od pravilnika policije drugih država.

"Mislim da u ovom cenovniku nema ničega spornog, jer gotovo sve razvijene države u svetu takođe imaju takvu praksu. Celu stvar strogo kontrolišemo, tako da se policijski resursi ne mogu koristiti u bilo čije privatne svrhe", istakao je Borovec i dodao da se to posebno može videti u slučaju iznajmljivanja letjelica.

"Policija sigurno neće odobriti zahtev neke osobe da se iz ličnog zadovoljstva provoza helikopterom", objašnjava Borovec.

Helikopteri se upotrebljavaju u većini slučajeva na zahtev novinarskih ekipa ili za snimanje skijaških trka i sličnih priredbi.

U sklopu cenovnika, u ponudi je helikopter tipa Bell, a najpopularniji je manji tip 'Bell 206'. Radi se o najskupljoj vožnji, jer sat vožnje košta od 31.000 do 100.000 dinara.

U slučaju organizacije javne priredbe. ukoliko se organizator odluči na ovu ponudu, dužan je da plati troškove dodatnih policijskih snaga, vozila, a moguće je i iznajmljivanje zaštitne ograde, što sve skupa dnevno košta 100.000 dinara.

Za 1120 dinara moguće je korištenje protiveksplozivnog odjela, u slučaju da postoji sumnja da je podmetnut eksploziv, a ako se te sumnje pokažu i istinitim, naručioc ove usluge moraće da plati dodatnih 2000 dinara na sat.

U cenovnik ispitivanja i veštačenja MUP-a uključena su i 71 različita testiranja. U zavisnosti od vrste i namene testiranja, što između ostalog uključuje i testiranje na drogu, hemikalije, eksplozive, ili izrade fotografije, cene se kreću od 80 do 20.000 dinara.

Iznajmljivanje maske, disalice i peraja, košta 30 dinara na dan, iznajmljivanje skutera 1.000, a kurs ronjenja na dah do 4.000 dinara na dan.

Za osmomesečni kurs obuke psa policija traži 300 hiljada dianra, a ako gazda ovog kućnog ljubimca odluči da prisustvuje celom procesu, to će ukupno da ga košta 700 hiljada dinara.

UBIJAJU SE ZBOG 15.000 EVRA!

Strahinja Rašeta (23) poginuo kada je pokušao da postavi bombu pod džip prijatelja Milana Mitića, kome je dugovao 15.000 evra

s1

Opomena... Rašeta nameravao samo da ošteti Mitićev džip

Strahinja Rašeta (23), jedan od najtraženijih kriminalaca u Srbiji i regionu, poginuo je dok je postavljao eksploziv pod džip svog prijatelja Milana Mitića (48) iz Subotice! Rašeta, koji je imao lažna dokumenta, pokušao je u subotu uveče na Banovom brdu da ubije Mitića, kome je dugovao 15.000 evra! Rašeta je preminuo juče ujutru u Urgentnom centru.

Kako Press saznaje, Strahinja Rašeta i Milan Mitić, koji su dugogodišnji prijatelji bili su u subotu ceo dan zajedno.

slika

Raznela ga bomba... Rašeta

Imao lažna dokumenta

- Mitić je došao iz Subotice na sastanak sa Rašetom. Proveli su gotovo ceo dan zajedno, a Mitić je uveče otišao kod svoje devojke u Trebevićku ulicu na Banovom brdu, u blizini stanice Brigade policije. Rašeta je krenuo za njim. Kada je Mitić izašao iz džipa „mercedes ML" posle dvadesetak minuta, Rašeta je pokušao da podmetne kilogram i po eksploziva pod džip. Prilikom postavljanja tzv. toplotne bombe, ona je eksplodirala, a Rašeta je zadobio teške povrede. On je prebačen u Urgentni centar - kaže za Press izvor blizak istrazi.

Kod njega su pronađena dokumenta na ime izvesnog Igora Stojkovića (28), ali su policajci u Urgentnom centru brzo prepoznali Rašetu.

- Odmah je pozvana i njegova devojka da ga identifikuje. Lice mu je bilo teško prepoznatljivo, ali se videla tetovaža Draže Mihailovića, koji je imao na levoj strani grudi. Urađene su i ostale analize i tako je nesumnjivo potvrđeno da je to Rašeta - navodi naš sagovornik.

Motiv podmetanja eksploziva pod Mitićev automobil je najverovatnije novčani dug. Naime, Rašeta je Mitiću dugovao oko 15.000 evra.

- Oni su se već neko vreme često svađali zbog tih para. Mitić je insistirao da mu vrati novac i bio je ljut, dok je Rašeta smatrao da mu nije dužan. S obzirom na njihovu dugogodišnju „saradnju", Rašeta najverovatnije nije nameravao da ubije Mitića nego da mu napravi štetu na automobilu i da ga zaplaši - navodi naš sagovornik.

Policija pretpostavlja da su se Mitić i Rašeta posvađali oko novca. Međutim, prema drugoj verziji, sukobili su se oko devojke, izvesne Ane.

- Navodno su Rašeta i Mitić bili zaljubljeni u istu devojku, pa je Rašeta zbog ljubomore postavio bombu. Ipak, do sukoba je najverovatnije došlo oko podele para iz nekih njihovih poslova - kaže naš sagovornik. Kako Press saznaje, policija traga za dvojicom mladića koji su došli sa Rašetom.

- Oni su posle eksplozije otišli Rašetinim džipom - kaže naš izvor.

Greškom na slobodi!

Strahinja Rašeta je poslednji put privukao pažnju medija 7. novembra, kada je umesto odlaska u zatvor pušten na slobodu! Rašeta je tog dana u sudu u Šapcu osuđen na četiri i po godina zatvora zbog pokušaja ubistva Đorđa Ždrala 2006. u Sarajevu. Predmet je pravosuđe RS ustupilo kolegama u Srbiji, na osnovu čega mu je suđeno u Šapcu. Njemu je posle presude ukinut pritvor, ali je poslat u novosadski zatvor na izdržavanje jednogodišnje kazne zatvora zbog razbojništva.

s2

Uviđaj... Delovi džipa leteli desetine metara okolo

Međutim, Rašeta je odmah pušten na slobodu jer su u Okružnom zatvoru u Novom Sadu odbili da ga prime na izdržavanje kazne! Pripadnik službe obezbeđenja odbio je da ga primi, smatrajući da ne postoji zakonski osnov za to. On je obavestio i načelnicu pravne službe o ovom slučaju, ali njena procena bila je da nema pravne osnove za njegovo zadržavanje u zatvoru i pored obaveštenja iz suda u Rumi da postoji naredba za hapšenje, s obzirom na to da je Rašeta u bekstvu! Zbog ove skandalozne odluke smenjen je upravnik novosadskog Okružnog zatvora Dragan Jakšić, a načelnica pravne službe Gordana Mitrović i stražar Željko Rajak su suspendovani! Rašeta je trebalo 10. decembra da ode u zatvor, ali nije otišao!

Ministar policije Ivica Dačić ogorčen je zbog propusta u novosadskom zatvoru.

- Odveli smo ga na izdržavanje kazne u Novi Sad i predali zatvorskim službenicima, a oni su ga pustili - rekao je Dačić.

Ministar je pozvao sve državne organe na odgovoran odnos.

- Ne može policija nekoga da privede i uhapsi, a da ga pripadnici drugih državnih organa puste na slobodu i da se posle toga sve prelama preko leđa građana - rekao je Dačić.

Advokat: Rašeta je ubijen! Ivan Bajazit, advokat Strahinje Rašete, kaže da je, prema njegovom mišljenju, Rašeta ubijen, jer nema nikakve logike u tom zvaničnom saopštenju policije. - To je tačno kao što je tačna i priča koja je zvanično servirana javnosti da su se dvojica gardista međusobno poubijala. Mitić i Rašeta su u beloj knjizi MUP-a Srbije označeni kao članovi iste kriminalne grupe. Osim toga, iz zvaničnog saopštenja Strahinju sumnjiče za niz profesionalnih ubistava, pa je potpuno nelogično da jedan takav „ubica" strada od eksploziva koji je lično podmetnuo, i to ispred kapije policije - zaključuje Bajazit.

Prema policijskim podacima, Strahinja Rašeta i Milan Mitić su članovi kriminalne grupe Darka Eleza iz Istočnog Sarajeva, koja je u sukobu sa suparničkom ekipom Đorđa Ždrala. Prema podacima bosanske policije, oni se sumnjiče da su u sačekuši ubili Borisa Govedaricu 24. avgusta 2007. godine.

- Rašeta i Mitić su učestvovali i u jednom od najčuvenijih pljački kada su prerušeni u popove na Božić ušli u Rajfajzen banku obučeni u mantije, pa uz pozdrav: „Hristos se rodi, ovo je pljačka" izvršili pljačku. Rašeta nije zvanično optužen za učešće, dok je Mitić kasnije osuđen na uslovnu kaznu samo zbog falsifikovanja - kaže naš sagovornik.

U policijskim spisima Rašeta je označen i kao plaćeni ubica. Njegovo ime dovodi se u vezu sa likvidacijama vođe „bežanijskog klana" Gorana Mijatovića Mite, bivšeg načelnika policije u Loznici Vojislava Jekića, svedoka na suđenju optuženima za ubistvo Željka Ražnatovića Arkana. Rašeta se sumnjiči i da je učestvovao i u spektakularnoj pljački pošte u Splitu 15. marta ove godine kada je ukradeno oko dva miliona evra. Hrvatska policija je tada uhapsila 15 osoba, a Rašeta je pobegao u Srbiju.

ANA DOBILA SVOJ "ROLEKS"

Čuveni švajcarski proizvođač satova svoj model „ojster perpetual lejdi dejtdžast" posvetio srpskoj teniserki, i on će postati njen zaštitni znak. Ana za ugovor sa „Roleksom" već dobila 1,2 miliona dolara

s

Ana Ivanović dobila je svoj „roleks" sat! Poznati švajcarski proizvođač časovnika još ranije je sklopio ugovor sa našom teniserkom, ali od sad ona će na ruci nositi isključivo model „ojster perpetual lejdi dejtdžast"! Taj časovnik biće, kako su saopštili iz „Roleksa", njen zaštitni znak!

slika

Ana je ugovor sa „Roleksom" potpisala ranije ove godine i on joj je doneo 1,2 miliona dolara. Ipak, ono što je mnogo bitnije je da sada dobila svoj model „Roleksovog" časovnika, što je čast kakva nije ukazana nijednoj teniserke pre nje. Slične ugovore „Roleks" ima sa Rodžerom Federerom i Endijem Rodikom.

Tokom pohoda na titulu na Rolan Garosu Ana je nosila muški model „dajtona", što je bilo pomalo iznenađujuće. Njen ugovor sa „Roleksom" tek je bio potpisan i kompanija još nije izabrali koji model časovnika će biti njen zaštitni znak. Zaista je zapanjujuće kako je Ani dobro stajao taj model. Ipak, u „Roleksu" su zaključili da je Ani neophodan časovnik koji odgovara njenom stilu i odlučili su se za model „ojster perpetual lejdi dejtdžast". U pitanju je ručni sat mnogo nežnijeg izgleda, čija je cena oko 6.000 dolara.

Ana je istakla da je veoma zadovoljna zbog ugovora sa „Roleksom". Nekadašnja prva teniserka sveta priznala je da joj imponuje što je najpoznatiji švajcarski proizvođač časovnika izabrao nju za zaštitno lice.

Ivanovićeva kao Džejms Bond Sat „ojster perpetual lejdi dejtdžast" koji će Ana nositi ima i mušku verziju - „ojster perpetual". Ovaj model „roleksa" nosio je niko drugi do najpoznatiji tajni agent na svetu, Džejms Bond! U romanu Jana Fleminga „U službi Njenog veličanstva" Bond je taj sat upotrebio kao improvizovani „bokser" u jednom od obračuna. Bond je „Roleksove" satove nosio i u većini filmova, mada u poslednjih nekoliko ipak na ruci ima „Omegine" modele.

- Veoma sam srećna što imam partnerstvo sa „Roleksom". To je jedna od najprestižnijih kompanija u svetu, i zaista je dobar osećaj kada vam takav brend pokaže poverenje i ponudi ugovor. Uživaću da nosim „roleks" satove na terenu i van njega - rekla je Ivanovićeva.

Nema sumnje da će i „roleks" imati razloga za zadovoljstvo, jer će njihov model „ojster perpetual lejdi dejtdžast" sada sigurno dobiti na ceni, a postaće tražen i među kolekcionarima. Primera radi, „dajtonu", koju je Ana nosila u Parizu, proslavio je čuveni američki glumac Pol Njumen. Model koji je on nosio među kolekcionarima je postao poznat kao „Pol Njumen dajtona". Taj sat danas je jedan od najvrednijih „Roleksovih" časovnika. Njumen, koji je nedavno preminuo, više od 35 godina nosio je ovaj časovnik.

RAZNEO I DŽIP I SEBE

U strahovitoj eksploziji koja se dogodila sinoć u naselju Banovo brdo, teško povređen D. S. (27)

s1

Dvadesetsedmogodišnji mladić D. S. teško je povređen u sinoćnjoj eksploziji u beogradskom naselju Banovo brdo, koja se dogodila nešto posle 18 časova u Trebevićkoj ulici ispred broja 27, preko puta stanice Brigade policije. Do nesreće je došlo nakon što je aktivirana eksplozivna naprava koja je prethodno podmetnuta pod džip „mercedes ML" subotičkih registracija, parkiran na trotoaru ispred samog ulaza u zgradu.

Kako smo nezvanično saznali, nastradali mladić je najverovatnije i počinilac ovog krivičnog dela, odnosno, osoba koja je pokušala da postavi takozvanu toplotnu bombu na auspuh džipa. Na njegovu žalost, do detonacije je došlo pre nego što je uspeo da umakne, odnosno, nakačio je eksplozivnu napravu na vruć auspuh, što ju je i aktiviralo istog trenutka. Bomba je, inače, bila namenjena izvesnom M. M., vlasniku džipa, koji i živi u zgradi pred kojom se dogodila eksplozija.

Po rečima žene koja se neposredno pred detonaciju dovezla do parkinga svojim automobilom, nekoliko trenutka pre aktiviranja eksplozivne naprave, videla je mladića koji je, naoko, pokušavao da se provuče između džipa i žive ograde uz koju je bio parkiran. Učinilo joj se da je čučnuo da zaveže pertlu, ali je samo trenutak kasnije odjeknula strahovita eksplozija koja je potpuno uništila džip i od koje su popucala stakla na mnogim prozorima u okolini.

- Sledeće čega se sećam nakon što se prašina malo slegla i strašan prasak prestao da odzvanja ulicom bilo je nepomično telo kako leži kraj džipa, vatre i policajaca koji dotrčavaju iz obližnje stanice Brigade - kaže naša sagovornica vidno potresena zbog svega.

s2

Uviđaj... Od eksplozije popucala i stakla na okolnim zgradama

Muškarac koji je povređen u eksploziji prebačen je na odeljenje za reanimaciju Urgentnog centra, rekao je portparol Kliničkog centra Srbije Drago Jovanović ne precizirajući o kakvim je povredama reč.

Međutim, prema nepotvrđenim informacijama, odmah po prijemu u Urgentni centar mladiću je amputirana leva ruka, gotovo raznesena u eksploziji, dok su po njegov život bile daleko opasnije brojne povrede koje je zadobio po glavi i grudima od delova džipa koji su se razleteli nekoliko desetina metara od mesta na kojem je bio parkiran.

Satima posle eksplozije Trebevićka ulica bila je blokirana za saobraćaj, dok je sam prilaz zgradi bio zatvoren čak i za pešake. Brojne specijalizovane ekipe policije pretraživale su svaki pedalj okoline i sakupljale delove džipa.

SEKTE UZIMAJU DANAK

Porodična tragedija u Nišu je, po svemu sudeći, još jedna nesreća čiji se uzrok može tražiti u satanističkom delovanju

s1

Zločinakom rukom sve češće upravlja antihrist... Danijel Jakupek (gore) pio je krv svojih žrtava, a Nikola Radosavljević (dole) nasumice je pucao na sve koji su mu se našli na putu

Ubistvo Dragane Stanković (50) iz Niša, koju je 15. decembra na spavanju hladnokrvno usmrtio njen sin Igor, po svemu sudeći, samo je još jedan u nizu monstruoznih zločina koji su u vezi s delovanjem satanističkih sekti u Srbiji!

On je prekjuče pred istražnim organima rekao da je majku ubio po naređenju satane, na šta ukazuje i vreme izvršenja samog zločina, počinjenog u 6 sati, 6 minuta, 6 sekundi, što čini tri šestice, odnosno jedan od prepoznatljivih simbola antihrista.

Nažalost, ubistvo u Nišu nije jedino u kojem se počinilac poziva na iskrivljenu svest i delovanje zlih sila mimo svoje volje. Nešto slično smo videli i u junu prošle godine kada je u selu Jabukovac Nikola Radosavljević izvršio pravi masakr ubivši devetoro komšija, nasumice pucajući na sve koji su se tada zatekli na ulici. Skoro istovremeno, pažnju javnosti je privukao i slučaj Gorana Alfirovića (33), koji je držao zatočenu svoju teško bolesnu baku Vasiliju (74), a prethodno je nožem ranio dedu Boška (75). Kada je policija nakon prijave uletela u dvorište, Alfirović je presudio sebi pucajući u glavu.

Delovanje natprirodnih sila je bio razlog da i Danijel Jakupek (26), avgusta prošle godine, ubije vršnjaka Vasilija Trbovića i njegovog petogodišnjeg sestrića Luku Opačića. Zločinac je žrtve mučio, a zatim im odsekao glave i bacio u Dunav. U podrumu njegove kuće, policija je pronašla improvizovan oltar i literaturu o grofu Drakuli, koji mu je bio uzor i zbog koga je, navodno, pio i krv svojih žrtava.

Ovo su najsvežiji, ali ne i jedini slučajevi koji se dovode u vezu s delovanjem satanista. Sva trojica izvršilaca su ispoljavala takozvano sektaško ponašanje, a poznanici su ih opisivali kao preterano povučene, čudne i nesigurne.

Doktor Miodrag Anđelković, upravnik zatvorske bolnice Okružnog zatvora u Beogradu, kaže za Press nedelje da su ovi primeri veoma retki i da on tokom tri decenije rada nije imao previše takvih slučajeva.

Povučeni i nesigurni

- Kada neko počini krivično delo, koje objašnjava pripadnošću sekti ili time da je neko drugi rukovodio njegovim postupcima, smeštamo ga na psihijatrijsko odeljenja zatvorske bolnice - kaže naš sagovornik. - Cilj lekara je da se utvrdi psihičko zdravlje počinioca, a praksa je pokazala da su neki od njih zaista pripadnici sekte, dok drugi to nisu. Pojedini sektaši su potpuno psihički zdravi, dok drugi zaista imaju ozbiljnih problema.

s2

Tretman ovakvih pritvorenika je identičan onom koji se daje psihičkim bolesnicima. Nakon lekarskih pregleda i detaljnog utvrđivanja njihovog zdravstvenog stanja, propisuje se adekvatna terapija.

- Većina njih je mirna, ne pravi probleme, ali imamo i one agresivnije kojima dajemo jaku terapiju - kaže Anđelković. - Po pravilu ih ne smeštamo u samicu, nego u grupnu sobu, pri čemu imaju i pojačan nadzor.

- Tvrdnja počinioca da je pripadnik sekti može biti i motivisana manipulacijom. Međutim, ako neko kaže da je u ime sekte ubio nekoga, mišljenja sam da zakonom treba odrediti da takva sekta bude odmah zabranjena - kaže Petronijević.

Branko Mandić, sudski veštak neuropsihijatar, koji je svojevremeno procenjivao duševno stanje Danijela Jakupeka, Nikole Radosavljevića i drugih počinilaca surovih ubistava, kaže da se u većini slučajeva do sada pokazalo da su oni koji se pozivaju na pripadnost sekti po pravilu psihički bolesnici.

Krize u Crkvi pospešuju delovanje sekti Iako pripadnost sekti mnogi počinioci zločina koriste u svojoj odbrani, advokat Goran Petronijević kaže da za naše zakonodavstvo nema nikakvog značaja da li je optuženi član neke ideološke, nacionalne ili verske zajednice, pa samim tim na presudu neće uticati ni to da li je neko sektaš ili nije. - Ono što može uticati na konačnu presudu Suda su dejstvo alkohola, droge, trajna ili privremena duševna poremećenost - objašnjava advokat Petronijević, koji zapaža da se takozvani sektaški zločini u većoj meri javljaju u trenucima krize i nestabilnosti u Srpskoj pravoslavnoj crkvi.

- Isto je i s onima koji zaista pripadaju nekoj sekti jer su upravo takve labilne i nestabilne ličnosti najpogodnije za vrbovanje sekti. S takvima je lako upravljati, još lakše manipulisati - kaže Mandić.

Naš priznati stručnjak navodi primere Jakupeka i Radosavljevića, koji su tek nakon jednog perioda lečenja bili u stanju da donekle objasne svoje učinjeno delo.

Duševni bolesnici

- To su klasični duševni bolesnici, s tim što su se u slučaju Radosavljevića nesigurnost i počeci bolesti manifestovali stalnim odlascima kod raznoraznih vračara - kaže naš sagovornik. - Vremenom se njegova psihoza produbljivala, a psihička bolest se razvijala i završila se kako se završila - masakrom nedužnih. Međutim, ni on ni Jakupek pre početka lečenja nisu mogli da razgovaraju racionalno.

Mandić kaže da nema sigurnog načina da se prepozna potencijalni član sekte jer u prvo vreme i nema jasnih simptoma.

- Kada simptomi izađu na površinu, po pravilu, već je kasno. Međutim, većina žrtava sekti je veoma nesigurna u sebe, skloni su povlačenju u samoću, imaju kompleks niže vrednosti i potpuno ne izraženi identitet. Mogu biti i agresivni, što je svakako jedan od signala duševne poremećenost, ali se ne može smatrati pravilom - objašnjava Branko Mandić.

Uhapšeni pred istražnim sudijom

Beograd -- Devet od deset osoba uhapšenih u Preševu, zbog sumnje da su počinili ratni zločin 1999, danas bi trebalo da bude izvedeno pred istražnog sudiju u Beogradu.

Dovođenje osumnjičenih u Specijalni sud u Beogradu (Beta)

Jedan od njih zadržan je u pritvoru u Polcijskoj upravi Vranje. Uhapšeni se sumnjiče da su kao pripadnici OVK, na području Gnjilana kidnapovali 159 i na monstruozan način mučili i ubili namjanje 51 civila srpske nacionalnosti.

Akciju hapšenja je juče rano ujutro sprovela Žandarmerija po nalogu tužilaštva za ratne zločine, uz logističku podršku Bezbednosno-informativne agencije.

Iako je ministar policije Ivica Dačić izjavio da je akcija protekla bez problema, kao i da je zabeležena kamerama, u Preševu tvrde da je žandarmerija upotrebila prekomernu silu.

Ipak, situacija u Preševu se smirila ubrzo posle akcije žandarmerije.

Tužilaštvo za ratne zločine istragu o ovom slučaju vodi već duže vreme. Zločin u Gnjilanu dogodio se po dolasku Kfora, a osumnjičeni su bili pripadnici takozvane "gnjilanske grupe", koja je imala zadatak da to područje očisti od preostalih Srba.

Tokom zločina u Gnjilanu veliki broj žena je silovan. Nekoliko žrtava stradalo je tako što su pripadnici "gnjilanske grupe" proveravali kroz koliko tela može da prođe jedan metak.

Sva tela su komadali i raznosili na različita mesta kako ih ne bi pronašli. U akciji nisu uhapšene vođe grupe jer oni danas žive u Gnjilanu i nisu dostupni srpskim organima.

Dačić: Hapšenja nose bezbednosni rizik

Ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić izjavio je da hapšenja u Preševu nose izvestan bezbednosni rizik jer je moguće očekivati "određenu reakciju onih koji su takođe pogođeni akcijom, a koji su učestvovali u ratnim zločinima protiv Srba".

Dačić je novinarima u centru Protivterorističke jedinice policije rekao da jučerašnja akcija nije uperena protiv albanskog stanovništva i da kao ministar unutrašnjih poslova garantuje bezbednost građanima Srbije, bez obzira na nacionalnu pripadnost.

Ministar je rekao da borba protiv kriminala i onih koji su činili ratne zločine ne poznaje nacionalne razlike i da je policija postupala po nalogu Tužilaštva za ratne zločine.

"Mi smo postupili po nalogu Tužilaštva, isto kao što smo procesuirali jedan broj Srba koji su bili na značajnim funkcijama i u policiji zbog zločina protiv Albanaca", rekao je Dačić.

Prema njegovim rečima, svako pogoršanje situacije ne ide u prilog potrebi da Albanci budu sastavni deo društva u Srbiji.

Dačić je kazao da je država spremna da sarađuje sa Albancima na jugu Srbije.

Ministar je pozvao na mir, jer policija u jučerašnjoj akciji nije upotrebila silu i nije bilo incidenata. Dodao je da je akcija bila od velikog državnog značaja.

"Država Srbija, naravno, učestvuje u istraživanju ratnih zločina na prostoru prethodne Jugoslavije. Mislimo da ceo svet treba da zna kakvi su se zločini činili protiv naroda bivše Jugoslavije, a pogotovu na teritoriji Kosova i Metohije", rekao je Dačić.

PRVI SEKS VEĆ SA 12 GODINA!

Deca sve ranije ulaze u polne odnose iako o njima malo znaju, u Institutu za majku i dete urađen abortus devojčici od 12 godina

Tinejdžeri prerano istražuju svoju seksualnost

Ljubi, ljubi, al' glavu ne gubi... Tinejdžeri prerano istražuju svoju seksualnost

Veliki broj tinejdžera u Srbiji sa seksom eksperimentiše još u petom-šestom razredu osnovne škole, pokazuje istraživanje Pressa! Posledice su ozbiljne, a najdrastičnija je nekoliko hiljada prekida trudnoće godišnje kod maloletnica!

Ginekolog Zoran Stanković sa Odeljenja za dečju i adolescentnu ginekologiju Instituta za majku i dete kaže za Press da je najmlađa devojčica kojoj je u ovoj ustanovi u 2008. urađen abortus imala samo 12,5 godina.

Porno-snimci

Stanković ističe da je neophodna edukacija mladih i da će se broj prekida trudnoća, kao i širenje polno prenosivih bolesti smanjiti samo ako se angažuje cela zajednica - roditelji, država, zdravstveni radnici, škole i mediji.

- Svi moramo da se potrudimo da situacija u Srbiji bude barem slična onoj u Finskoj, gde je broj neželjenih trudnoća smanjen na minimum i deset puta je manji nego u Srbiji - ističe dr Stanković.

Starosna granica ulaska u polne odnose sve više se pomera naniže, a javnost je ove godine nekoliko puta bila šokirana snimcima eksplicitnog seksa snimljenim u školskim učionicama i toaletima. Akteri porno-snimaka bili su osnovci, deca od 12, 13 i 14 godina. Posle objavljivanja đačkih snimaka u šoku su bili svi - škola, roditelji, javnost...

Pitanja tinejdžera na sajtu www.21dan.com: * Može li se povratiti nevinost? * Da li može da se zatrudni u vodi? * Mogu li da ostanem trudna preko gaćica? * Koliko dugo spermatozoid može da preživi na klupi u parku ili na prstu? * Da li spermatozoidi uginu u toploj ili hladnoj vodi? * Da li i koliko trbušni ples utiče na reproduktivno zdravlje?

Specijalista školske psihologije Biljana Lajović kaže za Press da je na ovom planu zakazala cela društvena zajednica.

- Granice se spuštaju za sve vrste izazova koje su mladi spremni da probaju. Kod njih prevladava filozofija - „hoću sve, sad, odmah". Roditeljima je nelagodno kada treba da razgovaraju s decom o seksu. S druge strane, škola pretpostavlja da su roditelji već sve uradili. Apsurdno je što deca moraju da nauče kako se razmnožavaju paramecijumi, a da o svojoj seksualnosti ne znaju dovoljno - ističe Lajovićeva.

Istraživanja pokazuju da su tinejdžerima naročito privlačani seks „na brzinu", kratkotrajne veze, menjanje partnera, upoznavanje putem interneta... Najstrašnije je, upozoravaju stručnjaci, što njihove seksualne slobode ne prate ni znanje ni zdravstvene navike.

- U prosečnoj srpskoj porodici o seksu se ne razgovara s decom. U školi ne učimo o tome. Ostaju nam vršnjaci, koji ni sami nisu dovoljno upućeni. Treba poboljšati edukaciju mladih jer nikada ništa nećemo naučiti ako nemamo od koga - priča učenica Prve beogradske gimnazije Jovana Marić.

Hepatitis C i HIV

Načelnik Dnevne bolnice GAK „Narodni front" dr Spaso Anđelić kaže za Press da je najmlađa devojčica kojoj je u ovoj ustanovi prošle godine urađen prekid trudnoće imala samo 14 godina!

- Trudnoća je jedan od problema koji može da zadesi mlade ljude koji prerano stupaju u seksualne odnose, a nisu naučeni kako da se zaštite. Tu je i opasnost od seksualno prenosivih infekcija, koje mogu ostaviti trajne posledice po njihovo reproduktivno zdravlje, a postoji opasnost i od zaraze hepatitisom C ili HIV-om - upozorava dr Anđelić, i dodaje da je najmlađa devojčica kojoj je on u svojoj karijeri uradio prekid trudnoće imala samo 12 godina.

Kada je vreme za prvi seks?
(anketirani su maturanti I beogradske gimnazije)

Milica Mladenović

- Pravo vreme za prvi seksualni odnos je sa 17 godina. Roditelji bi trebalo da pripreme svoju decu pre ulaska u svet odraslih i da nikako ne dozvole da seks bude tabu tema u porodici.

Srđan Belić

- Smatram da je najbitnije da se pronađe prava osoba. Po meni, 17 godina je pravo vreme za prvo iskustvo. Svi smo imali priliku da na sajtu „Jutjub" vidimo video-klipove na kojima osnovci seksualno zlostavljaju svoje vršnjakinje. To je strašno.

Ana Mandić

- Mislim da za prvo seksualno iskustvo nije važan broj godina. Devojke koje napune 18 godina smatraju da je to „poslednji čas" i požure da ostvare prvi seksualni odnos posle samo sedam dana poznanstva s mladićem.

Aleksandra Đorđević

- Jasna starosna granica ne postoji. Postoji samo „previše rano" jer neko ko ima 13-14 godina još je dete i nije spreman za seks. Meni bliski ljudi u seksualne odnose stupaju sa 15-16 godina i, na sreću, niko od njih nema negativna iskustva.

Operativci: Mladić tempirana bomba

Ratko Mladić (FoNet, arhiva) Ratko Mladić odbacuje mogućnost predaje, operativci procenjuju da je posle godina skrivanja psihički neuračunljiv, piše u dokumentu u koji je B92 imao uvid. Ratko Mladić odbacuje mogućnost da se dobrovoljno preda Haškom tribunalu, zaključuju operativci koji tragaju za njim. U dokumentu u koji je B92 imao uvid navodi se da je, posle višegodišnjeg skrivanja, odbegli general tempirana bomba, koja lako može u smrt da povede i nedužne ljude iz svoje okoline. Ratni komandant Vojske Republike Srpske ne razmišlja o brojnim pozivima da dobrovoljno izađe pred sud u Hagu, gde se tereti za genocid i ratne zločine u Bosni, piše u jednom od izveštaja o potrazi za njim. Mladić se, navodi se, ne obazire na pozive da dobrovoljnom predajom skine teret sa građana Srbije i Republike Srpske. Operativci koji ga traže beleže da je general bio "veoma uvređen" kada je, 2002. godine, od njega traženo da napusti objekte Vojske Jugoslavije, kao i da se godinu dana posle toga skrivao u stanovima na Novom Beogradu. Tim za potragu saznaje da se sve vreme ponašao kao iskusni ilegalac, da se po stanovima u kojima se krije nečujno kreće u vunenim čarapama, da ne dozvoljava glasan razgovor, a da zbog straha od bolesti i mogućnosti odlaska u bolnicu veoma vodi računa o higijeni. Takođe, dugo je insistirao da ga posećuje porodica, redovno gledao televiziju, čak igrao i šah. Upućeni su ispričali da sa članovima obezbeđenja postupa prilično grubo, zahteva da probaju hranu pre njega, kao i da ga redovno izveštavaju o tome gde su je i od koga kupili. Sistem obezbeđenja podrazumeva i da se članovi tog tima međusobno kontrolišu i prisluškuju, a neki bivši saradnici navodno su negodovali što su u ceo posao uvučena i njihova deca. Operativci procenjuju da je, posle višegodišnjeg skrivanja, moguće da je Ratko Mladić "psihički neuračunljiv". U izveštaju se čak nalazi i procena da je odbegli general "tempirana bomba" i da bi mogao sa "sobom u smrt da povede i potpuno nedužne osobe iz svoje okoline". Saznanja tima koji traga za beguncima potvrđuju da novac sakupljen za Mladićevo skrivanje često završava u džepovima i firmama njegovih najbližih saradnika.

PROFESORKU UBIO SIN!?

Dragana Stanković Nikić (50), koja je nestala pre desetak dana, juče pronađena mrtva. Policija privela njenog sina pod sumnjom da je ubio majku. Motiv nepoznat

Dragana Stanković Nikić (50), profesor Medicinskog fakulteta u Nišu, koja je nestala pre desetak dana, juče je pronađena mrtva

Dragana Stanković Nikić (50), profesor Medicinskog fakulteta u Nišu, koja je nestala pre desetak dana, juče je pronađena mrtva - saznaje Press u izvorima bliskim istrazi. Zbog sumnje da je odgovoran za ubistvo policija je na saslušanje privela njenog devetnaestogodišnjeg sina. Motiv ubistva je zasad nepoznat, a poznanici ove porodice kažu da se Nikićeva nikada nije žalila na sinovljevo ponašanje.

Policija je pronašla telo nesrećne žene posle opsežne potrage, a postoji sumnja da ga je ubica više puta premeštao u nameri da ga sakrije.

Sin priznao ubistvo Policija je kasno sinoć potvrdila da je ubica profesorke dr Dragane Nikić njen sin. On je, kako se navodi, priznao ovaj zločin. Telo nesrećne žene pronađeno je u njihovoj vikendici na Oblačinskom jezeru, u merošinskoj opštini.

- Nesumnjivo je utvrđeno da je u pitanju nasilna smrt, a njeno telo je upućeno na Institut za sudsku medicinu radi obdukcije, kako bi se utvrdilo na koji je način ubijena - kaže izvor iz istrage. Kako Press saznaje u ovoj ustanovi, obdukcija će biti obavljena već danas.

Nikićeva je poslednji put viđena 15. decembra, a njen nestanak policiji su pre dva dana prijavili rođaci. Njen sin je kazao policiji da je Dragana otputovala iz grada, te da se nije vratila kući niti se javila.

Kako Press saznaje iz pouzdanih izvora, rezultati policijskog uviđaja ukazali su na sina pokojnice kao na mogućeg ubicu. Nezvanično se pominje da je pronađeno i oružje kojim je Nikićeva ubijena.

Dragana Nikić bila je redovni profesor i šef katedre za higijenu i medicinsku ekologiju na Medicinskom fakultetu u Nišu. Takođe, odnedavno je bila i pomoćnik direktora Instituta za javno zdravlje. Nikićeva je bila poznati stručnjak i autor brojnih radova na temu zagađenja vode i vazduha. Milan Višnjić, dekan Medicinskog fakulteta, kaže da je šokiran vešću o njenoj smrti.

- Dragana je bila izuzetan stručnjak i izuzetan čovek. Nisam je video duže vreme jer sam na bolovanju, ali sam od kolega saznao da se nekoliko dana nije pojavljivala na poslu. To nam je svima bilo čudno jer je Dragana veoma odgovorna osoba. Ipak, smatrali smo da je izostala zbog nekih obaveza, mada nam je bilo neobično što se nije javila ni telefonom. Kolege su preuzele njena predavanja i vežbe, očekujući da se pojavi - kaže Višnjić. On naglašava da ne može ni da pretpostavi šta može da bude motiv ubistva.

- Ne znam ko bi i zašto mogao da ubije onakvu osobu. Koliko ja znam, ona ni sa kim nije bila u sukobu i neshvatljivo mi je da je neko mogao da je usmrti - ističe Višnjić.

Milan Višnjić, dekan Medicinskog fakulteta

Milan Višnjić, dekan Medicinskog fakulteta

Nikićeva je nakon smrti supruga živela sa sinom. Kako Press saznaje od poznanika ubijene, dečko nije bio problematičan niti se Dragana ikada na njega žalila. Kada je nestala, Draganine kolege iz Instituta za javno zdravlje zabrinule su se zbog njenog odsustva i više puta su je zvale na kućni telefon.

- Na telefon se uvek javljao njen sin i govorio da je Dragana otputovala, te da očekuje da se vrati svakog dana. To nam je bilo neobično, ali nismo ni slutili da je Dragana mrtva - kaže jedan od prijatelja Nikićeve.

Ljajić: U budžetu nema para za rezerviste

Većina bivših vojnih rezervista nekadašnje Treće armijske oblasti, koji od podneva protestuju ispred zgrade Vlade Srbije, razišli su se večeras pošto je njihove predstavnike u Palati Srbija primio ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić.


Ljajić je, posle razgovora sa rezervistima, rekao Tanjugu da im je izneo predlog rešavanja njihovog zahteva koji je pripremila ranije izabrana radna grupa sastavljena od predstavnika više ministarstava. Ministar je, međutim, rekao da objektivno para u budžetu za zahteve rezervista nema i da bi se, ukoliko bi neki dogovor ipak bio postignut, početak njegove realizacije mogao očekivati tek u drugoj polovini naredne godine.
"Predlog radne grupe treba da prođe određenu proceduru da bi bio usvojen na Vladi", objasnio je Ljajić i dodao da se sa rezervistima dogovorio da se ponovo sastanu 19. januara, do kada očekuje da će predlog radne grupe proći tu proceduru.
Rezervisti su izneli još neke probleme sa kojima se, kako je rekao ministar, suočavaju i kao primer naveo visoke račune za struju pa rezervisti traže da ih država oslobodi bar plaćanja kamate.


Bivši ratni vojni rezervisti iz Leskovca, Niša, Kruševca i Kraljeva zahtevaju isplatu razlika u ratnim dnevnicama za period proveden na Kosovu i Metohiji tokom NATO bombardovanja SRJ 1999. godine. Oni traže da im se ta razlika isplati na način kako je to učinjeno za njihove saborce iz Topličkog okruga, koji su krajem prošle godine dobili u proseku po 200.000 dinara i taj iznos im je isplaćen u šest jednakih mesečnih rata.
Protest rezervista ispred zgrade Vlade Srbije obezbeđivao je veliki broj policajaca.
Ispred Vlade Srbije danas su protestovali i Sindikat zaposlenih u pravosuđu, Novi sindikat zaposlenih u zdravstvu i Samostalni sindikat metalaca Srbije. Više o tome možete pročitati ovde.

I PREMIJER GAZI STAZU ZA SLEPE!

Premijer Srbije Mirko Cvetković, posle Velimira Ilića i Tomislava Nikolića, parkirao juče na stazi za slepe i slabovide ispred Skupštine

Posle bezobrazluka Velimira Ilića i Tomislava Nikolića, koji su svoje automobile parkirali na stazi za slepe na trotoaru ispred Skupštine Srbije, to je juče uradio i niko drugi do premijer Srbije Mirko Cvetković!

Više od dva sata, naočigled desetak policajaca, dva službena automobila premijera Cvetkovića, „BMW" i „audi", potpuno su blokirali stazu koju koriste slepi i slabovidi u ulici Kralja Milana.

Premijer Mirko Cvetković, koji je u Skupštini razgovarao sa šefovima poslaničkih klubova o budžetu, bio je vrlo zbunjen i iznenađen kada ga je novinar Pressa upitao zašto je parkirao automobil na stazi koju koriste slepi!

Zbunjeni premijer

- Nisam znao da je moj vozač tako parkirao. Ne znam... Stvarno ne znam - rekao je zbunjeno premijer Cvetković za Press.

Savez slepih: premijer zgazio naša prava Član Saveta slepih Srbije Viktor Živojinović kaže za Press da „ne može da se načudi ponašanju premijera Mirka Cvetkovića". - Parkirajući vozilo na stazi za slepe premijer je prekršio zakon i onemogućio nama slepima da se bezbedno krećemo po stazi na kojoj se osećamo najsigurnije. Razočaran sam njegovim ponašanjem, sramota je da tako nešto uradi premijer, da zgazi na naša prava - kaže Živojinović.

Na pitanje da li će da plati kaznu za nepropisno parkiranje ispred Skupštine, premijer je odgovorio:

- Pa... Ako policija vidi da je službeni auto parkiran tako kako vi kažete, sigurno da ću da platim kaznu. A možda su je već i platili. Ako nisu, platićemo... - rekao je premijer.

Posle dva sata provedena u Skupštini, premijer je izašao iz zgrade, nije ni pogledao gde mu je parkiran automobil, mirno je prošao pored policajaca, seo u kola i otišao. Od policije koja obezbeđuje parlament saznali smo da niko od njih nije ukazao premijeru Cvetkoviću na nepropisno parkiranje, niti mu je napisao kaznu.

Kada smo pitali policajce zašto premijeru nisu napisali i naplatili kaznu od 2.000 dinara, koliko iznosi prekršaj za nepropisno parkiranje, policajci su nas začuđeno gledali. Kada smo im rekli da je sam premijer rekao da policija treba da mu napiše kaznu i da će je platiti, policajci su nas gledali u neverici.

- Vi to ozbiljno? Da pišemo kaznu premijeru?! Mora da se premijer Cvetković šalio sa vama, jer mi ovde nikada nismo ni napisali ni naplatili kaznu! Jes', da ih kaznimo, pa da izgubimo posao - kaže nam jedan od policajaca.

Ilić: Na naslovnu!

Lider NS Velimir Ilić, koji je izvređao novinarku Pressa kada ga je prošle nedelje pitala zašto parkira na stazi za slepe, kaže da bi „baš voleo da vidi da li će se i premijer Cvetković naći na naslovnoj strani", kao što je i on bio!

- Ne znam da li premijer treba da plati kaznu, ali treba da dobije naslovnu stranu Pressa! Evo, ja navijam za njega. Mene ste „odrali", naučio sam školu. Sad parkiram bogu iza tregera, idem peške do Skupštine. E, da vidimo kako će sad premijer - kaže Ilić.

Bahato... Premijer Mirko Cvetković i njegova pratnja

I Tomislav Nikolić, koga smo takođe uhvatili kako parkira na stazi za slepe, kaže da bi bilo dobro da i premijer Cvetković prizna da je pogrešio i pokaže gest pokajanja.

- Ja sam priznao i izvinio se. Pokušao sam da pokažem i neki dobar gest prema tim ljudima, pa sam Savezu slepih poklonio 100.000 dinara. Evo, pozivam Cvetkovića da sledi moj primer - dodaje Nikolić.

POGINUO BEŽEĆI OD POLICIJE!

Milan Todorović (41) iz Lučana provalio u stan Milivoja Šojića u centru Požege. Kada su došli vlasnik stana i policija, lopov pobegao kroz prozor, pao s drugog sprata zgrade i na mestu ostao mrtav

Odmah preminuo... Provalnik Milan Todorović

Odmah preminuo... Provalnik Milan Todorović

Milan Todorović (41) iz Lučana poginuo je juče bežeći od policije posle provale u stan u ulici Kneza Milana 12 u centru Požege! Todorović je pao s prozora drugog sprata zgrade, s visine od deset metara, i na mestu ostao mrtav!

Milan Todorović pronašao je juče pre podne ključ ispod otirača ispred vrata stana Milivoja Šojića (56), koji je otišao kod komšije. Todorović je otključao vrata, ušao unutra, zaključao vrata i ostavio ključ u bravi.

- Počeo je premetačinu u stanu kad je iznenada naišao vlasnik stana. Potom je krenuo da beži kroz prozor i pao na pločnik ispred zgrade. Doktorka iz požeškog Doma zdravlja konstatovala je da je provalnik preminuo na licu mesta. Todorović je odneo manju količinu bižuterije. Posle istrage utvrdiće se šta je tačno ukradeno - rekao je Ljubiša Đurić, istražni sudija Opštinskog suda u Požegi.

Milivoje Šojić, vlasnik stana, kaže da se juče oko 9.30 sati vratio s posla i svratio kod komšije Krunislava Kolarevića.

- Pozvao sam komšiju da odemo kod mene na kafu. Pošli smo do mog stana. Znao sam da u stanu nije bilo nikog, ni sina, ni ćerke, ni supruge. Ključ smo ostavljali ispod krparice pred vratima, ali ključa nije bilo. Pozvao sam suprugu Mirku da dođe i donese ključ. Kad je ona stigla, čuli smo da je neko u stanu. Znali smo da ni sin, ni ćerka nisu unutra. Pokušali smo da otključamo našim ključem, ali nije išlo jer se ključ nalazio u bravi s unutrašnje strane. Izašli smo iz zgrade i pozvali policiju - rekao je Milivoje Šojić.

On kaže da su policajci ubrzo stigli i krenuli stepenicama do stana.

Mesto nesreće... Provalnik pao sa 10 metara visine

Mesto nesreće... Provalnik pao sa 10 metara visine

- Provalnik je verovatno čuo galamu, pa je pokušavao da smisli šta da radi. U trenutku kad je policija provalila u stan, lopov je izašao kroz prozor i preko oluka pokušao da se dočepa susedne zgrade, ali je pao. Koliko sam primetio, iz stana je uzeo nešto bižuterije i zlatan prsten. Po stanu nisu mnogo ispreturane stvari jer je provalnik tek počeo s premetačinom - ispričao je Šojić.

Njegov komšija Krunislav Kolarević bio je na stepenicama i kroz svetlarnik zgrade video je da je nešto proletelo.

- Kada je policija naišla, stajao sam na stepenicama. Video sam kroz prozor u hodniku da je nešto proletelo, a onda sam čuo tup udarac. Pogledao sam i video čoveka kako leži u lokvi krvi - rekao je komšija Kolarević.

Pored tela Milana Todorovića nalazile su se crna kapa i kesa. Inače, za delo koje je počinio Todorović bi dobio maksimalno godinu dana zatvora!

UHAPŠENA NARKO-BANDA!

Policija uhapsila četvoricu narko-dilera koji se sumnjiče da su prodavali velike količine droge po Beogradu. Kod osumnjičenih pronađeno 4 kilograma heroina, 3 kilograma kokaina, novac i oružje

Zaplena... Policija pronašla drogu, oružje, vagice za merenje droge i novac

Policija je uhapsila četvoricu narko-dilera, koji su deo jedne od najvećih kriminalnih grupa u Beogradu! Kako Press saznaje, u dve akcije na Novom Beogradu uhapšeni su Ognjen Šekularac (29), Matija Šporčija (30), Filip Petričević (28) i Dejan Pavlović (24), svi iz Beograda. Kod njih je pronađeno četiri kilograma heroina, tri kilograma heroina, novac, naoružanje i skupoceni automobili!

Akcija hapšenja ove grupe usledila je nakon višemesečnog rada policije. Dvojica mladića uhvaćena su u jednom stanu na Bulevaru Zorana Đinđića, a dvojica u garaži u ulici Otona Župančića.

- Uhapšeni narko-dileri deo su organizovane kriminalne grupe koja je prodavala velike količine narkotika po Beogradu. Sumnja se da je ova grupa za sedam meseci po Beogradu rasturila više od 300 kilograma droge! Osim trgovine narkoticima, policija ih sumnjiči i za nedozvoljeno posedovanje oružja. Članovi grupe poznati su policiji odranije, a dvojca članova grupe učestvovala su u pljački Privredne banke pre nekoliko godina, kada su upotrebili oružje - kaže za Press izvor blizak istrazi. U saopštenju MUP-a Srbije navodi se da je kod uhapšenih pronađena velika količina droge.

BEGUNAC... Radoslav Živanović

BEGUNAC... Radoslav Živanović

- Prilikom hapšenja i tokom pretresa iznajmljenih stanova i garaža koje su uhapšeni koristili, pronađeno je i oduzeto oko četiri kilograma kokaina, više od tri kilograma heroina, 50 kilograma paracetamola, 100 grama senacetina, 100 grama laktoze, više elektronskih vagica, miksera, hidrauličnih presa, kao i 3.000 evra, 37.000 dinara, više skupocenih vozila i dva pištolja.

Članovi ove kriminalne grupe heroin i kokain su čuvali u prethodno iznajmljenim stanovima i garažama, a potom bi ga preko lanaca preprodavaca prodavali po Beogradu - navodi se u saopštenju.

Policajci su tokom ove godine, u dve odvojene akcije, uhapsili i druge pripadnike ove kriminalne grupe - Milenka Vasića (34), Igora Tomkovića (34) i Bojana Markovića (32), takođe zbog sumnje da su trgovali narkoticima. Za Radoslavom Živanovićem (43), koji je u bekstvu, policija traga.

Policija je saopštila i da je u trećoj odvojenoj akciji uhapšen Ruško Pajić (43), kod kojeg je pronađeno i oduzeto više od pola kilograma heroina i 150 grama kokaina. Pajić se sumnjiči da je deo ove kriminalne grupe.

Kilogram heroina u „golfu"

Policija je u Nišu presekla još jedan kanal trgovine drogom i zaplenila više od jednog kilograma heroina. Uhapšeni su Slađan Velinović (32) iz Vranja, Imeri Bekim (35) i Saćipi Šabi (35), obojica iz Preševa, zbog sumnje da su trgovali narkoticima. Prilikom pretresa automobila „golf 2" vranjskih registarskih oznaka, kojim je upravljao Velinović, ispod njegovog sedišta policija je pronašla pakovanje oblepljeno selotejp-trakom braon boje, u kome se nalazio heroin. Osumnjičeni Velinović je heroin preuzeo od Bekima Imerija i Šabija Saćipija, koje je policija uhapsila na naplatnoj rampi Nais.

Elektronske karte za manje „švercera”

Da postoji mogućnost elektronske naplate karata, „švercovanje” u vozilima javnog prevoza otišlo bi u istoriju. Kad bi svi putnici plaćali karte, Grad bi imao više novca, a prevoz bi bio bolji i pouzdaniji. Tenderi za uvođenje GPS i GPRS sistema, u okviru koga je i elektronsko naplaćivanje karata, više puta su propadali a za to vreme čak 12 odsto od ukupnog broja prevezenih putnika ne plaća kartu.


„Pred vratima” novog poskupljenja, Beograđani koji ne kupuju mesečne karte i dalje moraju da vode računa o tome da li će na kiosku pronaći kartu za prevoz ili o tome da li će vozač imati da vrati kusur. Osim toga, sadašnji sistem kontrole karata u javnom prevozu na ivici je pouzdanosti. Kontrola GSP dobro radi svoj posao ali su mogućnosti za malverzacije putnika i „gledanje kroz prste” od strane kontrolora velike. Na primer, često se dešava da putnici psuju kontrolore ili se prave da ih ne čuju, ali ni opraštanja kontrolora nisu retka.
- Ni u jednom sistemu ne može biti veća mogućnost za šverc od ovoga - kaže Drago Tošić, direktor privatnog prevoznika „Beobus”.
Gradovi sa kojima se Beograd često poredi odavno su preležali ove „bolesti”. Francuska, Italija, Portugal, a odnedavno i Hrvatska samo su neke od zemalja gde se karte za gradski prevoz mogu platiti uz pomoć mobilnog telefona ili kartice koja je nalik onoj za bankarski automat. Kako se to radi u inostranstvu pokazali su stručnjaci iz Francuske, koji su pre mesec i po dana u Sekretarijatu za saobraćaj predstavili projekat GPS i GPRS sistema, u okviru koga je i sistem elektronskog naplaćivanja karata. Softver firme „Calypso” iz Francuske primenjuje se u nekoliko evropskih zemalja i u Americi. Svaki putnik ima karticu na kojoj postoji određena svota novca kojom može plaćati prevoz. Kad uđu u autobus putnici provuku karticu kroz automat i plate vožnju. Provera putnika je znatno olakšana jer kontrolori kod sebe imaju automate kroz koje provlače kartice i utvrđuju da li je putnik platio ili ne. Dakle, nema „moljakanja” putnika da daju lična dokumenta ako nisu platili kartu a nema ni pisanja kazni na indigo papiru.
- Kad kontrola uđe u autobus, automatski se blokiraju svi automati i onda je lako odgonetnuti ko nije platio kartu. Uvođenjem GPS i GPRS sistema, u paketu i novog sistema naplate uz pomoć kartica ili mobilnih telefona, sistem kontrole će biti znatno olakšan, a broj „švercera” smanjen - kaže Drago Tošić.
Drugi način da se putnicima olakša plaćanje je slanje sms poruka. Prema rečima direktora GSP Radoslava Nikolića, plaćanje putem mobilnih telefona ipak ima mane.
- Recimo, uđe putnik u autobus, na telefonu otkuca poruku i čeka da vidi da li će naići kontrola. Ako naiđe, on pošalje poruku i plati kartu. Mnogo je realnije da imamo kupovinu karata na automatu. U Zagrebu postoje automati na određenim punktovima u gradu do kojih putnik dođe, otkuca poruku, pošalje i dobije kartu iz automata sa kojom kasnije ulazi u autobus. Taj sistem je tehnički pouzdaniji jer smanjuje mogućnost zloupotrebe - kaže Radoslav Nikolić, direktor GSP i najavljuje da bi elektronske karte, kamere i sve drugo što ulazi u sistem moglo da zaživi za godinu dana. Koliko će se ta procena obistiniti ostaje da se vidi, a jedan od razloga za sumnju je i to što je već nekoliko puta propadao tender za uvođenje ovog sistema zbog, kako su nadležni objasnili, nedostatka zainteresovanih firmi.
Osim elektronskog naplaćivanja karata, prednosti GPS i GPRS sistema su velike i u drugim segmetima javnog prevoza. Usluga je prilagođena svakom korisniku, putnici ne moraju da kupuju karte na kiosku i da brinu da li ih tamo uopšte ima, manje je švercera a samim tim i veći prihod koji Grad ostvaruje, ali su moguće i brze korekcije trasa kojima saobraćaju linije.
- Lako je utvrditi koje su najčešće putanje većine putnika. Na osnovu toga mogu se menjati i linije gradskog prevoza i usklađivati prema potrebi korisnika - zaključuje Tošić.

Nezavisni kontrolori
Direktor grupe „Beobus”, jednog od najvećih privatnih prevoznika u gradu, kaže da bi sistem kontrole morao biti izopšten iz GSP „Beograd”.
- Bilo bi dobro kad bi putnike kontrolisala nezavisna privatna firma, a ne sam GSP. Privatnik ili neko drugi, suština je da kontrola mora da bude u potpunosti nezavisna a samim tim organizovanija i bolja - kaže Tošić.

Ne plaćaju karte
Prema rečima direktora GSP Radoslava Nikolića, u Beogradu ima između osam i 12 odsto građana koji ne plaćaju nijednu vrstu karte. Ukoliko se ima u vidu da se svakodnevno vozilima GSP prevoze milion putnika, gruba računica kaže da u Beogradu ima barem 80.000 „švercera”.

Dvoje poginulo, dve devojčice povređene

KIKINDA - Stariji muškarac, čiji identitet još nije utvrđen, preminuo je preksinoć u Opštoj bolnici u Senti od posledica teških povreda koje je zadobio kada ga je udario kamion dok je u Molu vozio bicikl. Samo nekoliko sati ranije, u kikindskoj Ulici oslobođenja, ispred broja dva, vozeći automobil poginuo je Mirko Soleša (57) iz Banatskog Velikog Sela.


U centru Kikinde, u Ulici Vuka Karadžića, ranije istog dana lakše su povređene dve devojčice od 13 i 14 godina, koje su se vozile istim biciklom. Povrede su zadobile u sudaru sa automobilom koji se kretao u istom smeru i čiji je vozač pobegao.
Policija je povodom prve nesreće saopštila da je muškarac star oko 60 godina, u tamnom zimskom radnom odelu, sa kapom na glavi, oko ponoći vozio bicikl Aranđelovačkim putem u Molu kod Ade. Iz zasad neutvrđenih razloga, u zadnji deo bicikla udario ga je kamion koji je išao u istom smeru, a kojim je upravljao Petar D. (56) iz Ade. Da bi se utvrdio identitet, ali i okolnosti povređivanja nepoznatog bicikliste, njegovo telo poslato je na obdukciju na Institut za sudsku medicinu u Novom Sadu. Protiv vozača kamiona Petra D. biće podneta krivična prijava.
U drugoj saobraćajnoj nesreći u Kikindi, u Ulici oslobođenja, ispred kućnog broja dva, radnik „Naftagasa“ Mirko Soleša poginuo je u svom automobilu, ali je prethodno doživeo pravi karambol. Policija saopštava da je Soleša najpre sletelo s puta, jer je izgubio kontrolu nad vozilom. Automobil se potom „očešao“ o stub ulične rasvete, vratio se na levu kolovoznu traku, ali je tada udario u zadnji deo teretnog motornog vozila, kojim je upravljao Uroš P. (52) iz Sombora.
Povodom treće saobraćajke, u vrlo prometnoj Ulici Vuka Karadžića u centru Kikinde, policija još nema saznanja kako su dve maloletne devojčice koje su se vozile na istom biciklu, došle u kontakt s automobilom jer je vozač pobegao s mesta događaja. Poznato je samo da su se automobil i bicikl kretali u istom smeru. Da bi se utvrdile okolnosti ove nezgode, policija moli građane koji su eventualno videli sudar da se jave na broj 0230/34-544 ili 34-562, ili da odu lično u Saobraćajnu policiju u Vatrogasni dom.

Devojčica u teškom stanju
U Urgentnom centru u Beogradu još se oporavlja J. D. (14) iz Novih Kozaraca kod Kikinde, koja je teško povređena proteklog četvrtka uveče na pešačkom prelazu u centru Kikinde. Ona je zadobila ozbiljne povrede glave kada je na nju, na obeleženom pešačkom prelazu kod Autobuske stanice, naleteo automobil kojim je upravljao Bojan S. (23) iz Kikinde. Protiv njega je podneta krivična prijava.

Sudar ispred policijske stanice
VRBAS - U vrbaskoj Ulici narodnog fronta, ispred policijske stanice, juče oko 11.35 sati, automobil „reno“ udario je u taksi „ford askonu“ u suprotnoj traci. Vozač i suvozač „renoa“ pretrpeli su lakše povrede glave, dok je vozač taksija prošao bez povreda.

Ovo nije vreme za one koji se lako pokaju

Jagoda Tolicki, predsednica

KIKINDA - Mada je javnost kao i veliki deo članstva u lokalnom DS-u letos bio iznenađen kada se pojavila informacija da će Jagoda Tolicki (DS), tadašnja direktorka Filijale zdravstvenog osiguranja, zameniti bivšeg radikala Branislava Blažića na mestu predsednika opštine Kikinda, ona je pokazala spremnost da prihvati novu odgovornost. U prvom intervjuu "Blicu" ocenjuje da je "svaki novi posao izazov, ali i iskušenje".

- Za neke je funkcija predsednika opštine privilegija. Za mene - velika obaveza koja povlači odgovornost za svaki potez. Da li sam se pokajala? Odgovoriću na kraju mandata. Ovo vreme nije za one koji se lako pokaju - kaže druga žena predsednica opštine u istoriji Kikinde.

Da li je tačno da ste iz "Blica" saznali da će vam DS ponuditi mesto predsednice opštine?
- Bilo bi neozbiljno da je tako. Ne umanjujem, naravno, vašu potrebu za ekskluzivnošću. Demokratska stranka je najozbiljniji politički faktor u Srbiji, pa je nezamislivo da na takav način vodi kadrovsku politiku. A možda se vi samo šalite?

Pre desetak godina u politici i DS-u veoma je bio aktivan vaš suprug Dušan Tolicki. Da li je bila presudna njegova podrška?
- Zrele smo ličnosti, pa samim tim smo i sposobni da donosimo samostalne odluke. Naravno, u okviru objektivnih okolnosti. Funkciju ste preuzeli u oktobru.

U kakvom stanju vam je Branislav Blažić predao gradsku upravu?
- Nova vlast zatekla je brojne probleme, prevashodno kao posledicu nedomaćinskog ponašanja onih koji su prethodne četiri godine upravljali opštinom. Otklanjamo postepeno sve ono što smatramo da nije dobro. Dočekali su nas ispražnjeni fondovi, neplaćeni računi, krediti čija otplata tek sledi. Sve te nedaće najdirektnije su uslovile projekciju budžeta za 2009. godinu. Principijelno, neću previše da se bavim prethodnicima, da se zamerke ne protumače kao kritizerstvo i politikanstvo. Naša koalicija je tu da se mnogo ne osvrće, već da ponudi i uradi znatno više.

Da li je opština zadužena i koliko će to opterećenje biti narednih godina?
- Sigurno je da će velika zaduženja iz prethodnog perioda na duži rok opteretiti opštinu. Učinićemo sve da ublažimo posledice takvog pritiska na opštinsku kasu. Uspećemo, ubeđena sam, da Kikindi vratimo renome sredine u kojoj se bolje živi nego do sada.

Kako ocenjujete ranije zaključene poslove sa firmom iz Beograda o parkingu i sa austrijskom "Asom" o deponiji?
- Suštinska dilema jeste to skrivanje sadržine pomenutih ugovora o javnim poslovima, uporno izbegavanje da se građanima predoče detalji dokumenata koji ne mogu da budu službena tajna. Te igre skrivalice izazivaju podozrenje i podgrevaju sumnju da nešto u tim poslovnim aranžmanima nije čisto. Podrobno analiziramo pomenute ugovore, ali i sve ostale. Imala sam kontakte sa rukovodstvom "Ase". Po funkciji sam član njihove skupštine. Prezentovali su mi svoje viđenje rezultata poslovanja. Kao što nama ne odgovaraju neočekivani poremećaji na svetskom tržištu, a u smislu neprekidnog rasta opštinske obaveze za odlaganje smeća, tako ni oni nisu zadovoljni ostvarenim prihodom. Druga strana priče je ugovor koji je s njima sklopila prethodna vlast. On je veoma obiman, pa će za konačnu ocenu sadržine biti potreban duži period.

Šta će biti najznačajnije investicije naredne godine?
- Sve je u razvojnom smislu značajno. Poduži je spisak želja koji se vuče skoro dve decenije. Suština investicione politike jeste obezbeđivanje uslova za razvoj biznisa, za otvaranje što više preduzeća i fabričkih pogona, da bi Kikinđani imali gde da rade, da zarade za normalan život. Odavno nemamo odgovor o zdravoj pijaćoj vodi. Naredna godina neće biti godina investiranja nego godina preživljavanja, makar kada su budžetska sredstva u pitanju.

Već ste rekli da je u SO previše zaposlenih. Koliko službenika je višak i hoće li biti otpuštanja?
- Nikada nisam rekla da je u opštini previše zaposlenih, pa samim tim nisam najavila, eventualno, otpuštanje prekobrojnih. Govorila sam o racionalizaciji u širem smislu. Nisam pristalica brzopletih procena i olakih odluka. Broj i strukturu zaposlenih svakako ćemo uskladiti sa objektivnim potrebama i očekivanom zakonskom regulativom.

Hoće li u opštini i javnim preduzećima biti novog zapošljavanja po stranačkoj liniji?
- Pitam se na koje "staro" zapošljavanje mislite kada pominjete "novo". Funkcioneri jesu iz političkih partija. Sva ostala radna angažovanja, naravno, u domenu moje nadležnosti, podrazumevaju pre svega stručnost, sposobnost i vrednoću.

Lična karta Mesto i godina rođenja: Kikinda, 1959. Obrazovanje: Diplomirani ekonomista Porodica: Udata, majka dve studentkinje Muzika: Muzika je za mene odraz sveukupne stvarnosti. Onoliko koliko smo sposobni da se poistovetimo sa raznim aspektima života, toliko vrsta muzike i volimo. Ako bih baš morala da izdvojim, trenutno mi najviše prija klasična muzika. Omiljena knjiga: Ne mogu da izdvojim samo jednu. Volim da čitam i da učim. Svaki period mog života je vezan za određenu tematiku i literaturu. Omiljene su mi sve knjige koje su na taj način postale deo moje ličnosti. Životni moto: Budi ono što jesi. Automobil koji vozi: Moram malo da se našalim. Iskusan sam vozač, pa mogu da vozim bilo koji. Slobodno vreme: Skoro da ga i nemam. Zanimljivost: Jagoda Tolicki je druga žena u istoriji Kikinde koja je postala predsednik opštine. Pre nje to je kratko bila samo Živodarka Dacin (SPS).

Mejdofov investitor izvršio samoubistvo

Francuski menadžer koji je uložio 1.4 milijarde dolara u piramidalnu šemu prevare brokera Bernarda Mejdova izvršio je samoubistvo u svojoj kancelariji u Njujorku, saopštila je policija, preneo BBC.



Rene Tijeri Magon de la Vijeuš (65) pronađen je kako sedi za svojim stolom prerezanih vena. Pored njega policija je pronašla bočicu s pilulama, ali ne i oproštajnu poruku.
Mejdof je optužen za proneveru 50 milijardi dolara na osnovu Ponzi piramidalne šeme, koja je upropastila poslovanje investitora širom sveta.
Veliki fondovi, poput Vijeušovog, posebno su teško pogođeni prevarom. Pariski mediji naveli su da je "provodio dane i noći pokušavajući da nađe način da povrati svoj novac".
Vijeuš je bio ko-osnivač i finansijski menadžer kompanije "Ekses Internešenel".
Žrtve Mejdofove prevare su brojne svetske banke i investicioni fondovi, dobrotvorna društva širom sveta, bogati vernici iz njegove sinagoge, ali i stanovnici gradića Ferfild u Konektikatu, čije je penzioni fond od 45 miliona dolara jednostavno nestao.
Pun iznos gubitaka za sada je nepoznat.
Mejdof se nalazi u kućnom pritvoru u svom apartmanu na Menhetnu, a njegovi računi su zamrznuti.
Investitor Filis Molčatski (61), penzioner iz Njujorka, koji je Mejdofu dao dva miliona dolara tužio je američkog brokera i traži 1.7 miliona dolara odštete od američke Komisije za hartije od vrednosti.
Smatra se da je ovo prvi pokušaj nekog investitora da traži odštetu od Komisije.

Prodaja automobila ipak unosan biznis

Najstarija kompanija koja se u Srbiji bavi prodajom novih automobila je otvorena davne 1921. godine. Od tada se na našem tržištu pojavio ogroman broj trgovaca automobilima, a retki su oni, ako ih uopšte ima, koji su prestali da rade jer nisu imali zaradu.

U Srbiji se danas prodaje više od 20 različitih marki automobila, a skoro svake godine se na tržištu pojavljuju novi igrači. Poslednji novitet na srpskom tržištu automobila su kineski četvorotočkaši koji su kod nas stigli pre mnogih drugih evropskih zemalja. Takođe, retki su uvoznici i trgovci koji poslednjih godina nisu izgradili nove prodajno-servisne objekte, od kojih su neki vredni i preko 15 miliona evra.
Razlog za ovako veliko interesovanje svetske auto-industrije za ulaganje u tržište kao što je srpsko sigurno nije u njegovoj veličini i kapacitetima. Godišnja prodaja novih vozila u Srbiji je, u proseku, oko 60.000 jedinica, što je manje od Slovenije koja ima daleko manji broj stanovnika.
Ono što, čini se, trgovci automobilima vide u Srbiji jeste tržište koje je, kao i ostatak ekonomije, prilično nesređeno i pruža priliku za velike zarade. To se prvenstveno odnosi na zaračunavanje marži prodavaca.
Većina trgovaca svoj udeo u ceni automobila ne saopštava, ali se ako se uporede cena automobila kod nas i u inostranstvu, može naslutiti koliko se uvoznici „ugrađuju”. Tako su pojedini modeli na hrvatskom tržištu jeftiniji od onih koji se prodaju kod nas od nekoliko stotina do čak hiljadu evra.
Uvoznici i prodavci ovu razliku u cenama objašnjavaju činjenicom da je Hrvatska, kao rezultat primene SSP-a, odavno ukinula carine na uvoz novih automobila. Međutim, Hrvati su, kako budžet ne bi ostao uskraćen za ta sredstva, posle ukidanja carina uvoznike opteretili novim dažbinama (takozvane trošarine) zbog kojih su cene vozila ostale gotovo iste.

Prodaja iz treće ruke
Pored visokih marži, na cene novih vozila u Srbiji utiče i to što je većina ovdašnjih uvoznika i trgovaca, u stvari, treća ruka, jer predstavljaju samo ogranke glavnih zastupnika koji se najčešće nalaze u Sloveniji, Mađarskoj ili Hrvatskoj. Matične firma vozila dobijaju od proizvođača, a tek onda ih prosleđuju srpskim prodavcima. To znači da naši kupci, praktično, plaćaju zaradu ovdašnjih uvoznika, ali i njihovih matičnih firmi u okolnim zemljama. Stvar je još gora ako se vozilo kupuje od ovlašćenog dilera jer je broj onih čije zarade treba podmiriti još veći.
Kupci automobila u Srbiji, ali i drugim istočnim zemljama, stalno su zabrinuti i zbog kvaliteta vozila koja se prodaju na tim tržištima. Takve strepnje su ostale još od vremena kada je „golf” druge generacije, pored Nemačke, sklapan i u Tvornici automobila Sarajevo, a o kvalitetu jednog i drugog najbolje govori činjenica da su i danas modeli sa znakom TAS dosta jeftiniji od „originala”.
Mnogi proizvođači svoje modele za istočnoevropsko tržište proizvode u pogonima u Turskoj, Rusiji i drugim istočnim zemljama, a pretpostavlja se i da određeni rezervni delovi za takva vozila potiču iz Kine.
Međutim, čak i kada kupe svoje vozilo, ovdašnji kupci nisu u potpunosti ravnopravni sa onima u inostranstvu. Do pre nekoliko godina su čak i garancije za vozila kupljena kod nas bile znatno manje nego za automobile iz inostranstva, što je pravdano lošim putevima, kvalitetom goriva... Danas je situacija nešto bolja, pa se u Srbiji prodaju čak i vozila sa garantnim rokom od osam godina.

Problem sa garantnim rokom
U praksi se, ipak, pokazalo da srpskim prodavcima garantni rokovi ne znače puno jer, po reklamaciji vozila ili nekog dela, trgovci prvo pokušavaju da dokažu da se radi o kvaru koji garancija ne pokriva ili nalaze druge začkoljice. Jedan od najčešćih slučajeva jeste uslovljavanje garancije pređenom kilometražom, tako da garantni rok ne važi ukoliko je vozilo prešlo, na primer, više od 100.000 kilometara, bez obzira na to koliko je staro.
Najveće tržište automobila kod nas je, zbog slabe platežne moći, vezano za prodaju polovnih vozila i upravo su tu najvidljivije velike zarade, ali i česte prevare kupaca.
Srbija je jedna od retkih zemalja u kojoj se cene vozila starih i po dve decenije mere hiljadama evra, dok se takvi automobili u ostalim kupuju za svega par stotina evra. Tako visoke cene se najčešće pravdaju velikom potražnjom za polovnjacima, ali i time što tržište Srbije nije dovoljno liberalizovano, pa je ponuda relativno mala.
Situacija je nešto drugačija sa automobilima iz uvoza, koji zadovoljavaju Euro 3 standarde. Starost takvih modela ide i do desetak godina, ali su i njihove cene na našem tržištu naduvane. To se naročito odnosi na cene na placevima polovnih automobila gde se po jednom prodatom vozilu ostvaruju zarade jednake, pa i veće od onih koje imaju uvoznici i prodavci novih automobila. Model srednje niže klase, star pet godina, u inostranstvu košta oko 3.500 evra, a njegova cena u Srbiji je najčešće od 6.000 do 7.000 evra. Taj automobil, sa plaćenom carinom i PDV-om, košta između 5.000 i 5.500 evra, što znači da je zarada prodavca najmanje 500 evra. Međutim, na placevima se na ovakvim modelima zarađuju još više, jer se za njih dobija niža cena pošto se odjednom kupuje najmanje desetak vozila.
Još jedan veliki problem kupaca polovnjaka u Srbiji jesu česte prevare sa vozilima tako da je, prema nekim procenama, skoro deset odsto vozila iz uvoza nelegalno. Vlasnik jednog od placeva kod nas kaže da se ovakve prevare najčešće organizuju u saradnji sa korumpiranim državnim službenicima.
- To može da bude čak i neki policajac u zemlji u kojoj je vozilo ukradeno. Njegov posao je da odloži objavljivanje poternice za automobilom dok on ne prođe carinu kod nas, tako da se dešava da ljudima auto oduzmu posle nekoliko meseci, ali i godina - objašnjava naš sagovornik.
Međutim, krivicu za veoma loše stanje na tržištu automobila ne snose samo prodavce i uvoznici već i državni organi čiji je posao da zaštite kupce i onemoguće zloupotrebe. Nerealne cene i prevare kupaca nisu karakteristične samo za Srbiju, ali u razvijenim zemljama postoje mehanizmi zaštite najslabijih učesnika u ekonomskim tokovima, a to su svakako kupci.

Uprava carina savetuje one koji dolaze u Srbiju

Uprava carina uputila je nekoliko korisnih saveta putnicima, koji će ove godine doći u Srbiju iz inostranstva u vreme predstojećih praznika, koji se odnose na proceduru na carinskim prelazima.

Putnici treba da na graničnim prelazima koriste "kontrolni zeleni prolaz", ukoliko ne poseduju robu koja je zabranjena ili podleže plaćanju carine.

U Srbiju, pored prtljaga i lekova za ličnu upotrebu, slobodno se može uneti do 200 cigareta, jedan parfem ili litar alkoholnog pića.
Za unos životinja, kućnih ljubimaca, sirovina životinjskog porekla, biljaka i amaterskih radio-stanica potrebne su posebne dozvole.
Zabranjeno je unošenje oružja i municije, nedozvoljenih supstanci, otrova i štetnih materija, kao i piratske robe – plagijata.
Uprava carina savetuje putnike da ne unose komercijalnu robu, niti robu u ime neke druge osobe.
Unos deviza je slobodan, dok se iz zemlje može izneti do 10.000 evra.
Građanima će u periodu oko Nove godine na raspolaganju stajati 60 graničnih prelaza za međunarodni saobraćaj.
Uprava carina je najavila da će "efikasnom organizacijom i primenom najmodernijih carinskih procedura obezbediti da svi koji dolaze u Srbiju da proslave novogodišnje i božićne praznike, lako, brzo i bezbedno prođu carinsku kontrolu".

BACIO SE SA GAZELE NA BUS

Aleksandar M. (36) iz Beograda preskočio ogradu kod Mostarske petlje i bacio se sa 20 metara visine na minibus. Mladić udario u krov i pao na kolovoz, s teškim povredama prebačen u Urgentni centar

Pokušaj samoubistva... Aleksandar skočio sa Mostarske petlje

Aleksandar M. (36) iz Beograda bacio se juče oko 16.30 časova s mosta Gazela na minibus! Mladić je kod Mostarske petlje preskočio ogradu, udario u krov minibusa i pao na kolovoz! On je s teškim povredama prebačen u Urgentni centar.

Aleksandar M. pokušao je da se ubije juče oko 16.30 časova. On se kretao pešačkom stazom na Mostarskoj petlji u pravcu Novog Beograda. Iznenada je preskočio ogradu i bacio se sa 20 metara visine! U tom trenutku naišao je minibus na liniji E2, koji saobraća od Dorćola do Petlovog brda, a kog je vozio Miodrag A. Pošto je prošao stanicu ispod mosta Gazela i nastavio ka Sajmu, na semaforu se upalilo crveno svetlo.

- Minibus je bio pun putnika. Čekao sam da se upali zeleno svetlo kada smo začuli strahovit udarac u krov minibusa. Nikome od nas nije palo na pamet da je neko skočio s mosta! Mislili smo da je neki poveći predmet pao na krov. Otvorio sam vrata i izašao da vidim šta je to bilo - ispričao je vozač Miodrag A.

Krvavo... Mladić udario najpre u krov minibusa i pao na kolovoz

Kada je izašao iz minibusa, video je stravičan prizor. S desne strane minibusa, odmah uz ogradu puta, ležao je muškarac u lokvi krvi.

- Mladić je bio krvav i u nesvesnom stanju - pričao je vozač, još šokiran i potresen užasnim događajem. Sve vreme se raspitivao kod policajaca da li je Aleksandar M. živ i kakvo je njegovo stanje.

Odmah je pozvana Hitna pomoć, svi su se nadali da će mladić ostati živ. Lekari su brzo stigli i prebacili Aleksandra M. u bolnicu.

Iza minibusa stajala je kolona automobila. Radoznali vozači i putnici izlazili su da pitaju šta se dešava. Vozač jednog automobila koji je išao iza minibusa rekao je da je video da „nešto pada" s mosta:

- Dok sam stajao na semaforu, odjednom sam primetio kako nešto pada s mosta! Zatim se čuo jak udarac i telo je s krova palo uz ivičnjak... Vozač je izašao iz minibusa. Kad je primetio telo, potpuno se ukočio - priča ovaj očevidac.

U prvom trenutku nikome nije bilo jasno da li ga je neko bacio s mosta ili je sam skočio, ali je policija nakon uviđaja pretpostavila da je sam skočio.

- Na delu mosta s kojeg je skočio niko nije video šta se desilo. Najverovatnije je da je u pitanju pokušaj samoubistva - kažu u policiji.

Mada je Aleksandar M. bio u nesvesnom stanju kada je prebačen u Urgentni centar, nakon prijema na Odeljenje reanimacije došao je svesti.

MARKO ŽIVIĆ SE BORI ZA ŽIVOT!

Lekari Marku odstranili tumor koji je zahvatio jednjak i želudac, operacija trajala nekoliko sati. Glumac se uspešno oporavlja

Popularni glumac i TV voditelj Marko Živić (36) operisan je u petak na Prvoj hirurškoj klinici u Beogradu! Marku je, kako saznajemo, tokom višečasovne hirurške intervencije odstranjen zloćudni tumor koji mu je bio zahvatio delove jednjaka i želuca! Operacija je, kažu lekari, bila uspešna, ali Marku sledi dug, višemesečni oporavak.

Poznatog glumca operisao je profesor dr Predrag Peško, direktor Prve hirurške, koji važi za jednog od najboljih hirurga u Srbiji. Profesor Peško juče nam je rekao da se „sve dobro završilo" i da se Marko sada dobro oseća. Kako saznajemo, Marko Živić bi već krajem ove nedelje mogao da bude pušten na kućno lečenje.

Prijatelji popularnog glumca kažu da je Marko u poslednjih nekoliko meseci osećao tegobe i da mu je operacija zakazana posle samo nekoliko pregleda.

- Marko je imao nepodnošljive bolove u stomaku. U prvi mah lekari su pomislili da mu je pukao čir, jer je imao simptome karakteristične za taj zdravstveni problem. Međutim, kada je po hitnom postupku pregledan, utvrđeno je da ima tumor koji je zahvatio kraj jednjaka i početak želuca - kaže za Press izvor blizak Živiću. On kaže da je Marko imao sreće što je taj tumor otkriven u ranoj fazi i što se nije proširio po organizmu.

- Najvažnije je to što je on sve ovo prihvatio prilično normalno, nije paničio niti pravio dramu. To je u ovakvim situacijama jako važno... - kaže za Press jedan od Živićevih bliskih prijatelja.

Marko Živić važi za jednog od najpopularnijih i najtalentovanijih glumaca svoje generacije. Trenutno radi kao jedan od voditelja-učesnika emisije „Genijalni šou" na TV Avala. Do zaključenja ovog našeg izdanja na telefon Marka Živića niko nije odgovarao, a sve pozorišne predstave u kojima on glumi otkazane su.

Nataša Stojčević: Biće mu bolje, verujem u Marka!

Marko Živić je do pre dve godine bio oženjen voditeljkom emisije „Plesom do snova" Natašom Stojčević, koja se nedavno preudala za Predraga Pavlovića Bakija, producenta na TV Pinku. Nataša nije želela da se priča o detaljima Markove bolesti.

- Ne bih volela da komentarišem takve stvari. Znam sve, čula sam se s Markom. Verujem u njega, ne mislim da je to toliko strašno i sigurna sam da će mu biti bolje - kaže Markova bivša supruga.

Poznati menadžer Aleksandar Kukanjac kaže da je bio zatečen vešću o bolesti svog bliskog prijatelja:

- Bio sam na putu kada su mi javili da je Marko u bolnici. Čuo sam se s njim posle operacije. Još uvek je u bolnici i mnogo bolje se oseća - naveo je Kukanjac.

UPUCAN JER JE ODBIO STOPERA!

Nemanja Živanović (24) iz beogradskog naselja Ledine ranjen je hicem iz pištolja u stomak ispred kafane "Magija". Nesrećni mladić nije hteo da primi neznaca u auto, koji ga je samo zbog toga ranio

Nemanja Živanović (24) iz beogradskog naselja Ledine ranjen je hicem iz pištolja u stomak ispred kafane "Magija

Nemanja Živanović(24) iz beogradskog naselja Ledine ranjen je hicem iz pištolja jer je odbio nepoznatog stopera! Na ovog mladića u nedelju ujutro je pucao zasad nepoznati mladići pogodio ga u stomak ispred kafane "Magija" u Malom Mokrom Lugu, samo zato što nije hteo da ga poveze. Napadačje posle pucnjave pobegao i policija intenzivno traga za njim.

Nemanja bio heroj godine Nemanja Živanović je pre deset godina, kao 14 - godišnji dečak, spasao svog vršnjaka koji se davio na bazenu. Posle tog doga|aja, Nemanja je 1998. godine dobio plaketu za najplemenitiji doga|aj godine. - Moj sin je na bazenu "11 april" izvukao druga koji je potonuo na dno i spasao ga sigurne smrti. U to vreme je bio oduševljen serijom "Čuvari plaže" i upijao je svaki njihov pokret. Kada je video da je dečak potonuo, bez razmišjanja je zaronio i izvukao ga na površinu. Dete je veće bilo modro, ali su lekari uspeli da ga spasu. Ne mogu da verujem da on, deset godina kasnije doživi da mu neko uperi pištolj u glavu - kaže majka Smilja Živanović.

Ranjeni Živanović je svojim automobilom "BMW" serije 7, u pratnji druga S.Ž. uspeo da se doveze do Urgentnog centra, gde je hitno operisan. Lekari su uspeli da mu saniraju prostrelnu ranu debelog creva i zaustave unutrašnje krvarenje. Mladićje juče izašao iz šoko sobe i uspešno se oporavlja.

Pucnjava se dogodila na parkingu kafane "Magija" u naselju Mali Mokri Lug u nedelju, oko dva ujutro. Kako za Press tvrdi njegov drug S. Ž. koji je sedeo na mestu suvozača, Živanovićje ranjen bez ikakvog razloga. Nepoznati mladić, obučen u crno sa kapuljačom navučenom preko glave, prišao im je dok su ulazili u kola i pitao ih da ga povezu. Kada su odbili njegov zahtev nastavio je da ide za njima i uporno ih dozivao da stanu.

- Desetak metara je išao za nama. Prošao je pored čuvara i pratio automobil dok smo izlazili sa parkinga. Kada se približio kolima, odjednom je izvadio pištolj i uperio ga Nemanji u glavu kroz prozor koji je samo na vrhu bio otvoren. Nemanja je rukom odgurnuo cev pištolja, ali je mladić odmah posle toga kroz staklo pucao u njega! Pogodio ga je u stomak, a kada je moj drug nastavio da vozi ispalio je još dva hica u vrata - kaže S. Ž. koji je glavni svedok ovog zločina.

Svedok pucnjave kaže da je Nemanja od straha nije osetio bol u stomaku.

- Uhvatio se ispod jakne. Kada je video krv na ruci bilo mu je jasno da je ranjen. Rekao sam mu da stane da se zamenimo, ali je on odbio plašeći se da ćemo izgubiti dragoceno vreme i da će napadačmožda da nas sustigne. On je sam dovezao kola do urgentnog centra, a ja sam posle njegovog prijema u bolnicu pozvao njegove roditelje - priča mladićkoji je sa Nemanjom bio u noćnom provodu i dodaje:

- Ovo je zaista neverovatno! Neznanac nije tražio pare, bilo je očigledno da je imao nameru pošto-poto da uđe u kola. Nesmem ni da pomislim šta bi se dogodilo da smo ga zaista primili u kola. Verovatno bi nas obojicu ubio - kaže S.Ž.

Roditelji ranjenog mladića..... majka Smilja i otac Slobodan

Nemanjin otac Slobodan Živanović neće odustati od istrage sve dok napadačne bude prona|en.

- Moj sin je u toj kafani popio "koka-kolu" koja je mogla da ga košta glave! Otišli su tamo zbog žive muzike ili devojaka, a umalo nisu nastradali. Tražiću od gradskog sekretara za bezbednost da se ovaj slučaj do kraja rasvetli. Biće žalosno ako se ne zaustavi bezakonje i dozvoli nelegalno no|enje oružja - kaže ogorčeni otac Slobodan.

Doktorka nije sačinila lažan izveštaj o povredama mladića

Slučaj Nemanje Mijaljevića (24) iz Aranđelovca, koji tvrdi da ga je policija brutalno pretukla, podigao je popriličnu buru kojoj se još uvek ne nazire kraj.

Priča u kojoj policija kaže da vozač u pijanom stanju nije zaustavio vozilo na znak policajca i ona u kojoj Nemanja Mijaljević to demantuje dobila je i trećeg aktera, dr Svetlanu Grujić (47), doktora specijalistu radiologije Zdravstvenog centra u Aranđelovcu. Krivična prijavu koju je policija podnela protiv doktorke zbog sumnje da je sačinila lažni izveštaj o stanju Nemanje Mijaljevića, dr Cvetko Jeličić, direktor Zdravstvenog centra u Aranđelovcu okarakterisao je kao nekorektnu kampanju policije.
– Preduzeću sve potrebne mere kako bi zaštitio doktorku Grujić i lekarsku profesiju. U radnoj dijagnozi dr Grujić, napisanoj posle pregleda pacijenta Nemanje, vrlo eksplicitno se kaže da se sumnja na mogući prelom, nigde se ne navodi da je reč o prelomu. Upravo zbog toga je i pacijent upućen u Kragujevac na detaljan pregled i na zahtev tužilaštva dostavili smo zvaničan lekarski izveštaj. Tvrdnje da se radi o prelomu koje su mediji objavljivali proteklih dana izjave su koje su davali članovi porodice, a ne lekari. Ova hajka na našeg doktora je krajnje nekorektna – stav je direktora Jeličića.
Nakon pregleda u Kliničkom centru u Kragujevcu utvrđeno je da Nemanja Mijaljević nema prelom rebra niti bilo koje druge teške povrede, kako je tvrdila Nemanjina porodica. Kako saznajemo, više detalja o ovom slučaju biće poznato u ponedeljak kada će se oglasiti i Opštinsko tužilaštvo u Aranđelovcu.

BIA uporno krši zakon i prava građana

Sa BIA je bilo neshvatljivih problema. Ignorisala je zahteve građana, nije se izjašnjavala po zahtevima, niti postupala po nalozima poverenika, nije izvršavala nikakve obaveze iz zakona - kaže u intervjuu za „Blic“ Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja, i naglašava da je pitanje različitih oblika civilne, pre svega parlamentarne kontrole rada tajnih službi trajno aktuelno pitanje za društvo koje želi da bude demokratsko.

Na dan kada kancelarija poverenika za informacije od javnog značaja obeležava četiri godine od osnivanja, Šabić podseća da je „tajna služba“ u Crnoj Gori, na zahtev tamošnjeg poverenika, objavila koliki broj građana prisluškuje, dok srpska BIA čak i to uporno odbija. Time praktično krši osnovna demokratska prava građana.
- Najveći deo informacija BIA i VBA, jasno je, ne može biti dostupan javnosti, ali to ne znači da za njih ne važe obaveze iz zakona - kaže Šabić za „Blic“.

Sudije upozoravaju da BIA prisluškuje bez jasnih razloga, a Inicijativa mladih nije uspela da dobije podatke o broju prisluškivanih 2005. godine. Kakva je vaša saradnja sa tajnim službama?
- BIA je odgovorila Inicijativi mladih da ne postoji poseban dokument koji sadrži takvu informaciju. A ako ne postoji, po zakonu zaista nisu dužni da ga prave. Mislim da bi bilo bolje da su ga napravili. Podatak o broju prisluškivanih, bez drugih podataka koji govore o vremenu, mestu, razlozima, sredstvima, trajanju i slično, ne može ugroziti interese službe, a mogao bi doprineti demistifikaciji nekih stvari. Crnogorska ANB je objavila podatke o broju prisluškivanih i praćenih, koliko znam bez ikakvih štetnih posledica. I naša VBA je to isto učinila na sličan zahtev.

S kojim institucijama, ministarstvima i službama najlošije sarađujete?
- Ocene o tome dajem svake godine u izveštajima koje podnosim Skupštini, a koji su javnosti dostupni na sajtu www.poverenik.org.rs. Do sada kao negativni prednjačili su Ministarstvo za kapitalne investicije, odnosno za infrastrukturu, i BIA. U izveštaju za ovu godinu stvari bi se mogle promeniti. Izraziti „negativni favorit“ bi mogao biti NIS.

AMERI ŠTEDE NA POKLONIMA

Zbog ekonomske krize 59 odsto Amerikanaca smanjiće božićnu potrošnju, tako da će svako prosečno kupiti samo 21 poklon, a na spisku darova naći će se čak i bonovi za benzin i stvari sa rasprodaje

s

KRIZA... Amerikanci će dobro da razmisle pre nego što kupe poklone

Božić u Sjedinjenim Američkim Državama ove godine neće izgledati kao pre. Prema tradicionalnom istraživanju konsultantsko-revizorske kompanije „Dilojt", zbog svetske ekonomske krize čak 59 odsto Amerikanaca planira da smanji prazničnu potrošnju, tako da će se na spisku poklona naći čak i bonovi za benzin i stvari koje su na rasprodajama.

slika1

Rasprodaja... Popusti i do 70%

Ipak, prosečan Amerikanac kupiće 21 božićni poklon, na koji će potrošiti ukupno 532 dolara. Građani najmoćnije države na svetu, naime, imaju jaku tradiciju prazničnog darivanja. Međutim, prema rezultatima „Dilojtovog" istraživanja, ove godine moraće da preispitaju svoje dosadašnje kupovne navike.

Kao glavni razlog za manju potrošnju dve trećine ispitanika navodi više cene prehrambenih proizvoda i energenata, dok ih malo manje ističe slabljenje ekonomije i neizvesnost u vezi s radnim mestom. Neki potrošači imaju još jedan dobar razlog da se suzdrže od preterane božićne kupovine. Naime, 11 odsto Amerikanaca toliko je preteralo u šopingu da još otplaćuje kredite za prošlogodišnje poklone.

slika2

Porcelanski Obama najpopularniji Popularan poklon ove godine za Božić jesu razni predmeti s likom novoizabranog predsednika SAD Baraka Obame i njegove porodice. Među najpopularnijim sitnicama su tanjiri, šolje, čaše i ukrasi za jelku, koji su praktično preplavili američko tržište. Reklame za tanjire od porcelana „Barak Obama, 44. američki predsednik" neprestano se vrte na svim TV kanalima, s napomenom za one koji ih budu koristili za jelo da mogu da se peru u mašini za pranje sudova. Njihova cena u onlajn prodavnicama kreće se od 16,99 dolara za komad do 6,49 dolara za narudžbinu za više od 288 tanjira. Za prave kolekcionare tu su i šolje za čaj i kafu, čaše za vino, viski ili šampanjac, kao i krigle.

Za predstojeće praznike Amerikanci će najviše štedeti na prigodnim dekoracijama i uređenju kuće. Očekuje se i pad potrošnje na odeću i izlaske, a donekle i na dobrotvorne priloge koji se tradicionalno daju za praznike. Zanimljivo je da se najmanji pad potrošnje, od svega 6,5 odsto, očekuje za klasične božićne poklone, za koje Amerikanci planiraju da potroše u proseku čak 532 dolara. Prosečni potrošač će ove godine kupiti 21,5 poklona, što nije značajan pad u odnosu na 23, koliko ih je kupio prošle godine.

Ekonomske brige građana SAD znače da će ove godine vodeća destinacija za prazničnu kupovinu biti diskontne prodavnice. Iza njih slede supermarketi, a šest odsto kupaca orijentisaće se na radnje s korišćenom robom. Dve trećine američkih potrošača ove godine kupovaće prvenstveno u radnjama s najpovoljnijim cenama. Skuplje prodavnice koje se nalaze na povoljnijim lokacijama i imaju bogatiji izbor proizvoda ili nude prijatnije iskustvo kupovine izgubiće na popularnosti. Čak 81 odsto potrošača kupiće veći broj poklona na rasprodaji, dok 58 odsto njih planira da smanji broj odlazaka u praznični šoping da bi uštedeli na benzinu. Tako čak 17 odsto Amerikanaca za božićne praznike planira da svojim najbližima pokloni bonove za benzin.

Inače, početak sezone predbožićnih rasprodaja u Americi počeo je još početkom decembra. Maloprodajne trgovinske kompanije su se ove godine zbog teške ekonomske situacije u zemlji odlučile na rekordna sniženja cena, ponegde i do 70 odsto.

DALA SAM MACI KORPU

Atraktivna crnka kaže da nije imala pojma ko je navalentni tip, sve dok joj kolega iz benda nije rekao da je reč o Draganu Marinkoviću, voditelju „Operacije Trijumf"

s

Atraktivnu pevačicu Maju, otkad je počela da peva po srpskim i bosanskim diskotekama i klubovima, muškarci ne ostavljaju na miru. Odbrana od nasrtljivih obožavalaca postala joj je uža specijalnost, a za Press otkriva kako je na nedavnom nastupu u jednoj diskoteci „oduvala" i voditelja Dragana Marinkovića Macu.

- Pevala sam u jednom klubu nedaleko od Bratunca. Posle skandala u kome sam dobila šamar od jednog gosta jer nisam htela da mu sednem u krilo ne dozvoljavam čak ni da mi neko pošalje piće. U pauzi između dva bloka prišao mi je neki krupan lik i pitao me za broj telefona i šta ću da popijem, ali, i ne pogledavši ga, samo sam odmahnula rukom, čak sam i nešto opsovala. Učinio mi se poznat, ali od kada sam dobila šamar, mogao bi da mi dođe i moj omiljeni glumac Silvester Stalone, ja ga ne bih konstatovala. Tek, kada je posle dugog prepucavanja otišao besan od mog stola, kolega iz benda mi je rekao da je to Maca, i da sam možda propustila šansu da me ugura u drugu sezonu „Operacije Trijumf".

slika

Maja kaže da joj uopšte nije žao što je ispustila veoma „dobru preporuku" za iduću sezonu najpopularnijeg rijaliti-šoua na Balkanu. O studentima akademije OT, inače, nema baš dobro mišljenje, u profesionalnom smislu.

- Ma kakav Maca, kakva „Operacija Trijumf". To je samo gomila ljudi koji nemaju veze sa pevanjem. Jedini koji iole zna da peva je Danijel, brat Marije Šerifović, ali njemu fali kućnog vaspitanja. Što bi reko Saša Popović, ako neko hoće da postane zvezda, narod ne treba da ga gleda kako krmelja i kako spava.

Za atraktivnu crnku „Zvezde Granda" su mnogo bolja opcija i, kako kaže, nema ništa protiv onih koji su se prijavili za to takmičenje, ako već nemaju drugu šansu da postanu popularni.

- Ali, ja ne želim da budem nečiji rob i da mi neko određuje šta smem, a šta ne, i gde ću da pevam i za koliko para. Rešila sam da idem sama pa će se valjda to jednom i isplatiti.

Mada joj prvi album „Džin i limunada", koji su radili Mili i Marina Tucaković i koji je izdala za „Grand", nije baš sjajno prošao, Maja se nada da će drugi, „Crno zlato" - koji se upravo pojavio, imati mnogo bolji odjek kod publike.

- U prvi sam uložila mnogo para, ali bez rezultata. Ni to što sam izdala za „Grand" nije imalo svrhe jer Saši Popoviću je naslovna pesma, na koju je Mili tipovao, zvučala suviše turski i nije hteo da je emituje, pa mi čak nije dao ni da učestvujem na prvom „Grand" festivalu. Zato sad imam svoju produkciju i niko mi više ništa ne može, pa šta bude - biće.

ĐACI BUBAJU GLUPOSTI

Veliki broj školskih udžbenika je zastareo, napisan nejasnim jezikom, sa slovnim greškama, arhaizmima, a tu su i brojni „biseri" autora

s

Muke đaka... Deca uče iz loših udžbenika

Veliki broj udžbenika iz kojih uče đaci u Srbiji je zastareo, napisan jezikom koji nije primeren uzrastu kojem je namenjen i opterećen gomilom nerazumljivih termina. U nekima se mogu pronaći i pravi „biseri" autora, gluposti i slovne greške, pokazuje istraživanje Pressa!

Na primer, u knjizi istorije za VII razred osnovne škole, između ostalog, stoji: „Posledice konzulstva manifestovale su se u građanskom zakonu koji je bio jevanđelje poretka." A u fizici za VI razred: „Pritisak je obrnuto srazmeran dodirnoj površini sile."

Katastrofa

Profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu dr Ivan Ivić kaže za Press da školski udžbenik koristi 80.000 đaka u jednoj generaciji i da to samo po sebi govori kolika je njegova važnost.

Sukob interesa Učitelj Miroslav Marinković kaže da je nedopustivo da pomoćnici ministra prosvete budu autori udžbenika koje štampa državni izdavač - Zavod za udžbenike. - U pitanju je sukob interesa! Kako to da su baš ministrove pomoćnice Vesna Fila i Milka Andrić godinama autori udžbenika, prva iz francuskog, a druga iz srpskog jezika? - pita učitelj Marinković, i podseća da je svojevrsni sukob interesa i to što je doskorašnji direktor Zavoda Radoš Ljušić autor udžbenika iz istorije koji je štampala kuća na čijem se čelu nalazio.

- Naši udžbenici imaju brojne nedostatke. Kao prvo, jezik kojim su napisani nije prilagođen uzrastu. Tu, pre svega, mislim na dužinu rečenice, ali i na arhaizme, tuđice i stručne termine koji nisu odmah objašnjeni, pa samo zbunjuju decu. Nema povezivanja stručnog znanja sa školskim i životnim iskustvima koje deca imaju. Sadržaji nisu izloženi na taj način da detetu pruže mogućnost za samostalan rad. Pitanja i zadaci u udžbenicima su ponekad potpuno besmisleni - priča dr Ivić.

On ističe da je dobar školski udžbenik najbolji način da se popravi kvalitet obrazovanja u celini. Ali, sudeći po žalbama koje na račun kvaliteta udžbenika stižu od prosvetnih radnika, đaka i njihovih roditelja, Srbija je još daleko od kvalitetnog obrazovanja. Učitelj u beogradskoj osnovnoj školi „Kralj Petar I" Miroslav Marinković kaže za Press da praksa pokazuje da su udžbenici namenjeni učenicima od petog do osmog razreda katastrofalni!

- Oni su samo lepo obojeni, ali su prepuni termina koji zbunjuju decu. Preobimni su, napisani nerazumljivim jezikom, rečima koje nisu u duhu srpskog jezika. Ta terminologija traži dodatno tumačenje i od nastavnika i od roditelja. U našim udžbenicima najmanje ima primenljivog znanja - kaže Marinković.

Predrasude

On upozorava da se neko dosetio i uveo i obavezne radne sveske kako bi izdavači zarađivali, nastavnici što manje radili, a roditelji plaćali!

Tržište od 100 miliona evra! Stručnjaci su izračunali da je izdavaštvo udžbenika veoma unosan posao, pa ne čudi što se svi bore za „svoj deo kolača". A računica izgleda ovako - u Srbiji ima 650.000 učenika osnovne škole i, ako komplet udžbenika košta 100 evra, to je tržište od 65 miliona evra. Kada se tome doda i srednja škola, dolazi se do fantastične cifre od oko 100 miliona evra. U Srbiji trenutno, pored državnog, ima i 26 privatnih izdavača udžbenika, a novi zakon o udžbenicima, koji bi uredio ovu oblast, još čeka na usvajanje.

- Deca gradivo nauče napamet, a nastavnici od njih traže da popune radnu svesku dok oni sede besposleni. Učenici se najviše žale na udžbenike iz geografije, biologije i istorije. Kažu da im je toliko teško da iz njih uče da ih to nekada natera u plač - priča Marinković.

Savetnica ministra za nauku Ana Pešikan, koja se dugo bavi ovom problematikom, ističe za Press da analize kvaliteta udžbenika ukazuju na brojne nedostatke.

- Ima tu i ponešto što valja, ali većim delom naši udžbenici nisu dobri. Problem je što se samo nasumično menjaju, bez jasne svesti šta se s tim zaista želi da postigne. Uočljivo je da se više menja izgled udžbenika nego njihova suština - kaže Pešikan, i upozorava da u školskim knjigama još mogu da se nađu predrasude i stereotipi, što je nedopustivo.

BISERI

Istorija za VII razred osnovne škole:

„Posledice konzulstva manifestovale su se u građanskom zakonu koji je bio jevanđelje poretka."

Fizika za VI razred:

„Pritisak je obrnuto srazmeran dodirnoj površini sile."

Geografija VII razred:

„Glavni grad Izraela je Jerusalim", stoji na početku lekcije. Posle dve stranice nalazi se slika Zida plača, a ispod slike potpis: „Jerusalim je najveći grad u Izraelu, ali nije glavni."

Geografija VII:

„Aziju zapljuskuju vode četiri okeana", napisao je autor. Međutim, Aziju zapljuskuju tri okeana - Indijski, Tihi i Severni-ledeni.

Matematika za II razred:

Lekcija „Polovina i četvrtina", zadatak: „Jova daje Aci četvrtinu svojih bombona. Aca mu kaže da je cicija i da želi bar polovinu bombona." Pitanje glasi: „Šta misliš o Aci?" Zadatak je postavljen tako da uopšte nije matematički i ovo je primer besmislenog pitanja.

Veronauka za I razred:

U ovom udžbeniku, koji je napisao jedan od vladika Srpske pravoslavne crkve, nalazi se rečenica koja je sastavljena od čak 56 reči, a rečenica za ovaj uzrast ne sme da ima više od sedam reči

DVE TREĆINE ŽIVOTA PROVEO U ZATVORU

Piroćanac Dimitrije Jovanović (68), poznatiji pod nadimkom Mita Šerif, 40 godina proveo je po raznim zatvorima jer je, kako kaže, bio slab na garderobu

s

Dimitrije Jovanović iz Pirota od 68 godina, koliko ima, čak 40 proveo je po raznim zatvorima! Jovanović je u zatvorima boravio zbog brojnih krađa, uglavnom garderobe, a tri godine proveo je i na Golom otoku jer je opsovao druga Tita! Poslednji put Jovanović je u zatvoru bio zbog krađe deset kilograma mesa!

I pored činjenice da je veći deo svog života proveo iza rešetaka, Jovanović, koga u Pirotu svi zovu Mita Šerif, za sebe kaže da je „lopov sa stilom".

- Rođen sam u dvanaestočlanoj porodici. Od šestoro braće i sestara, ja sam bio najmlađi i najluđi! Školu sam brzo batalio i odrastao sam na ulici, koja mi je postala i majka i maćeha. Nisam ubijao, niti se tukao, niti nekome učinio zlo. Jedino sam bio slab na skupu i markiranu garderobu. Prosto me je mamila iz izloga i morao sam da je „probam". To je bilo jače od mene. Ukradenu robu sam prodavao uvek u nekom drugom gradu i tako se živelo, i to prilično dobro - kaže Mita Šerif u razgovoru za Press.

slika

Mita se zarekao se da se više ne vraća... Zatvor mu se ogadio

Tucao kamen na Golom otoku

Spisak zatvora u kojima je Šerif okajavao svoje grehe dugačak je.

- Prvo sam bio u popravnom domu četiri godine, zatim u Kruševcu tri, pa u Negotinu, a više se i ne sećam gde sam sledeće bio. U dva navrata boravio sam i u niškom zatvoru, a tri godine proveo sam i na zloglasnom Golom otoku. Jedina moja krivica, koja me je i odvela tamo, bila je što sam jednom prilikom opsovao druga Tita. Kako to obično biva u Srbiji, odmah su me otkucali kod udbaša, pa sam prebačen na Goli otok, gde sam od šest ujutru do šest uveče tucao kamen. Tada sam bio mnogo jak, vredno sam radio, pa nisam imao većih problema. I u drugim zatvorima bio sam primeran zatvorenik. Gledao sam svoja posla, ali nisam dozvoljavao nikome da me ponižava. Radio sam naporno i vredno i nikada nisam imao problema s čuvarima - kaže Jovanović.

Uvek „šetao" najmodernija odela

Poslednji put Mita je u boravio u zatvoru zbog krađe deset kilograma mesa.

- Poslednja robija bila mi je i najgora. Iako sam osuđen samo na mesec dana zatvora, koji sam proveo u Leskovcu, bilo mi je mnogo teško, nikad teže. Valjda zato što sam zaš‘o u godine. Sedamdeseta je na pomolu, pa mi sve to mnogo teže pada nego pre. Kada sam izašao iz leskovačkog zatvora, zarekao sam se da Mita više neće videti zatvorsku ćeliju - kaže Dimitrije.

Iako je nekada, kako kaže, poput manekena šetao ulicama Pirota, obučen u najnovija odela, danas Mita živi teško, radeći svakakve poslove.

- Iako lopov, bio sam pravi gospodin. Svi su se za mnom okretali na ulici kada bih prošetao u najnovijem odelu poznatih modnih kuća. Sada se sve nekako okrenulo. Ni Pirot nije više onaj grad iz moje mladosti, kada je bio poznat kao „mali Pariz". Ljudi su se promenili. Danas preživljavam radeći praktično sve što stignem. Cepam ljudima drva i radim slične fizičke poslove da bih preživeo, s obzirom na to da nemam svoj dom. Jedini drugovi su mi psi lutalice, koji imaju sličnu sudbinu kao i ja - kaže Mita Šerif.

BILA SAM UDATA ZA MAFIJU

Zašto žene vole razbojnike - istraživala je u najnovijem broju FAME magazina Ana Ninić kroz ispovesti Srpkinja koje su birale prave muškarce na poternicama Interpola, da bi se, kao ozloglašene udovice, ponašale poput gazdarica svega što su im ratnici podzemlja ostavili

Goca Božinovska

Goca Božinovski: Da mi je dao pištolj i rekao: „Sad, kad ovi uđu, ti pucaj" - bez razmišljanja bih to uradila. Zoran je znao da kaže: „Kad bih rešio da opljačkam banku, samo bi Goca išla sa mnom!"

Gordana Božinovska je jedna od onih žena kojoj je ljubav motiv da potisne ženstvenost, pokaže snagu i hrabrost kakvu nemaju čak ni oni koji sebe smatraju muškarčinama. Poznanstvo sa Zoranom Šijanom, žestokim momkom iz Surčina, posle samo jedne noći je preraslo u ljubav za ceo život.

- Zoran je bio jaka ličnost, pravi muškarac kakvog bi svaka žena poželela. Imao je svoj stav i mišljenje. Nije zahtevao da mi to poštujemo, ali je ipak njegova bila poslednja. Naša deca su vaspitavana da je tata autoritet iako nikada nije na njih ni ton povisio, a kamoli da ih je udario. Zoran i ja smo se zabavljali dva dana. Jednu noć smo proveli zajedno, a sledeće me je zaprosio.

Zoran je bio agresivan jedino kad su laž i nepravda bili u pitanju. Desi se svakoj ženi da hoće nekad nešto da isfolira. Nije tu reč o nekim ozbiljnim stvarima - na primer, zadržim se kod drugarice duže. Pošto je to njemu veoma smetalo, ja počnem da muvam, kao, bila sam tamo pa sam krenula peške i - on me odmah provali. U tim situacijama je znao da se naljuti. Nikada me nije tukao, ali je uvek bio za to da mu sve kažem. Mnogo mu je smetalo svako moje odsustvo od kuće, a ako kažem da dolazim za sat, to je moralo i da bude tako. Jednostavno, nije želeo ni s kim da me deli jer je bio vrlo posesivan. To mi je teško padalo, s obzirom na to da sam bila i mlada i željna svega, pogotovo što mi se sve desilo odjednom: dvoje dece i sve ostale obaveze. S druge strane, meni je Zoran ispunjavao svaki trenutak i trudio se da mi uvek bude lepo. Stvarno je bio čovek krajnosti. Mnogo mi je značilo i to što je poštovao moje roditelje. To su momenti kada je stvarno bio divan. Često smo odlazili u selo kod mojih i, pred zimu, kad se spremaju drva za ogrev, obavezno je cepao i pakovao drva. Znao je da kaže: „Ćale, dolazim. Pripremi mi sekire, testeru i sve što treba. Meni je ovo bolje od bilo kakvog treninga!"

Saša Krajnc

Saša Krajnc: Odrasla sam na mitu o Ljubi Zemuncu, koji je, od mojih malih nogu, bio model čoveka mog života, ne zato što su pričali da je mafijaš i kriminalac, nego zbog snage i harizme

Šijan je bio najbolji otac na svetu. Uvek je bio tu da pomogne kada kupamo bebu. Nije bilo šanse da to prođe bez njega. Imala sam običaj da ga, iako je u gradu, pozovem i kažem da mi fale AD kapi ili pelene. On bi tada bio u stanju da ostavi sve i odmah mi to nabavi i donese. S druge strane, nije učestvovao u kućnim poslovima jer ja to nikad nisam volela ni dozvoljavala. Nisam žena koja bi podnela da se muškarac s keceljom muva oko mene. Mislim da bi u trenutku sva ljubav nestala. Ljudi su mislili da imamo milione, a dešavalo se da ostanemo bez dinara u kući. Bila sam dobra i ekonomična domaćica, pa sam znala, što kažu, od jednog krilca da napravim ručak. Pare su stajale kod mene. Zoran je često znao da mi kaže: „Gocilija, ‘ajde daj koji dinar svom mužu da ide život!"

Zoran mi je pričao sve, bukvalno ništa od mene nije krio. Sto puta je dolazila milicija u našu kuću, ali ja sam se dobro snalazila u tim situacijama. Nisam tremaroš, a Zorana sam toliko volela da sam bila spremna na sve. Da mi je dao pištolj i rekao: „Sad, kad ovi uđu, ti pucaj - bez razmišljanja bih to uradila". Zoran je često i svojim drugovima pričao o mojoj hrabrosti i snalažljivosti. Znao je da kaže: „Kad bih rešio da opljačkam banku u Švajcarskoj, nikoga od vas ne bih poveo, samo bi Goca išla sa mnom!"

Najveće interesovanje javnosti devedesetih izazvala je ljubav između kontroverznog komandanta Željka Ražnatovića Arkana i pevačice Svetlane Veličković. Uprkos njegovom braku i ozloglašenoj biografiji i njenoj mladosti i reputaciji zvezde u usponu, ljubavna romansa je krunisana brakom. Njihova svadba je proglašena svadbom stoleća.

- Čoveka svog života sam prvi put videla u „Plejboju". Zurila sam u njegovu fotografiju jer mi se strašno dopao. Delovao je kao moćan, poslovan čovek, a bilo je tu i sijaset njegovih fotografija u vojničkoj uniformi iz neke arhive. To je, dakle, Arkan! Jedino o čemu sam tada razmišljala je kako takvom čoveku biti žena. Stajala sam s dečkom koji je primetio da sam kao hipnotisana. Rekla sam mu: „Pogledaj to fantastično stvorenje! Kako bih volela da sam žena takvog muškarčine".

slika2

Svetlana Ražnatović: Pošto sam šaržer ispucala u centar mete, svi su pogledali u Željka, koji je rekao: „Slušaj mala, biću ti veran do kraja života"

I onda u septembru 1993. godine sam se vratila u zemlju i krenula na turneju. Bio je to moj veliki kambek posle pauze od dve godine. Počela sam da obaram rekorde po čitavoj zemlji, a tada je stigao i poziv menadžera Baneta Stojanovića da se, zajedno s Džejem i Oliverom Mandićem, pojavim u Erdutu. Za vreme smotre vojske, sedeli smo sa strane i čekali da fešta počne. I kako sam stajala do nekog generala, samo sam prokomentarisala: „Uh! Kakvo mače! Ko je ovaj tip? Bruka, kako izgleda!" Čovek samo što se nije šlogirao: „Da li si ti normalna?! To je komandant!" Željko je jedini bio u odelu, a ja sam očekivala Arkana u maskirnoj uniformi. Prišao mi je i rekao: „Jesi li ti ta zvezda koju ja redovno šišam?!"

Kada je osnovao Stranku srpskog jedinstva, pozvao nas je ponovo da pevamo. Već sam bila smrtno zaljubljena i, što se mene tiče, mi smo se već tada zabavljali, samo što on to nije znao. U početku je ignorisao to što sam mu direktno izjavljivala ljubav, a onda se, valjda prvi put u životu, predao.

Krila sam to kao zmija noge. Tek kad smo se dogovorili da se venčamo, rekla sam mojima da ću se udati za Željka, a mama će: „Za Šašića - divno! On je sjajan momak!" Ćale se u to nije mešao. Samo me je pogledao i rekao: „A, Šašić?" Ja kažem: „Ma, koji, bre, Šašić?! Udajem se za Željka Ražnatovića Arkana!" Ljudi kad ne popadaše. Onda se otac uozbiljio: „Budeš li to uradila, ja ću te se odreći". Znala sam da me samo plaši. Gde da me se odrekne! Možete svi da se poubijate, ja ću se udati za njega jer ga obožavam. U svom životu, hrabrije stvorenje nisam srela. To je ona luda odvažnost koja prelazi u egzibicionizam. Taj čovek je sve smeo! Kako onda žena da ne umre za njim?! Kada je poginuo, godinu dana nisam izašla iz kuće. Da sam mogla, i zidove bih ofarbala u crno. Duh iz prošlosti je i dalje toliko jak da svakog svog udvarača ubijem u pojam.

slika3

Uvek je bio okružen lepoticama... Đorđe Božović Giška

Jedna od onih devojaka koje su delovale kao pristojne cure iz komšiluka bila je i Tanja Vuković. Dobra učenica primernog vladanja, duge plave kose, ničim nije odavala da su joj afiniteti u izboru muškaraca najžešći momci beogradskog asfalta. Devojka s osmehom devojčice zavela je Gorana Vukovića Majmuna, ozloglašenog ubicu Ljubomira Magaša - Ljube Zemunca.

Tanja je važila za skromnu i povučenu devojku i njihova veza je bila šok za sve koji su ih poznavali. Goran je veoma često u društvu pokazivao svoju naklonost prema simpatičnoj plavuši. Obasipao ju je parfemima, firmiranom garderobom, skupim cipelama i zlatnim nakitom. Udajom se Tanja potpuno povukla iz gradskog života. Ubrzo je rodila devojčicu, koja je imala samo nekoliko meseci kad je ostala bez oca.

Snežana - Nena Bogdanović je bila posebna po mnogo čemu. Odgajana u skromnoj porodici bez oca, uz majku i brata, ova stasita plavuša se zaljubila u snagu, moć i zaštitu znatno starijeg čoveka. Veza s dorćolskim kriminalcem Isom - Lerom Džambom posle nekoliko meseci je prerasla u vanbračnu zajednicu. Nena je odmah prihvatila ulogu gazdarice kao da ju je celog života vežbala. Nije se libila da pošalje po cigarete nekog od njegovih žestokih momaka, zaposlenih u agenciji Karmen, koja se bavila uterivanjem dugova. Psovala je identično, pušila cigaretu za cigaretom i često pričala o religiji, baš kao i njen nevenčani suprug. O ljubavi s Džambom ponosno je pričala svima ne ustručavajući se da iznosi detalje svog intimnog života. Devojčice s Dorćola su otvorenih usta slušale priče o tome kakav je Džamba u krevetu, šta radi i kako se ljubi onaj kome se sklanjaju i koga se plaše svi iz kruga dvojke. Glasine da je on vara je uvek odbacivala kao komentare onih koji joj na sreći i uspehu zavide. Džamba je retko izlazio sa svojom devojkom. Najčešće je bio u društvu ortaka i nepoznatih, ekstremno mladih i koketnih cica. Svoja neverstva nije skrivao. Za njega je epitet švalera bio samo plus više. Kao i svaki gangster tog vremena, i on je bio veoma galantan, kako prema ljubavnicama, tako i prema Neni. Posle više godina zajedničkog života, Nena je ostala u drugom stanju.

Bilo je leto 1992. godine. Kao i mnogo puta ranije, Džamba je otišao s ortacima u grad, ali se nije vratio. Rodbina Ise Lera, koja nikada nije odobravala njihovu vezu, jasno joj je stavila do znanja da u Džambinoj kući za nju nema mesta. Bez krova nad glavom i bez posla, s detetom u naručju, tri godine posle Džambinog nestanka, s Dorćola je zauvek nestala i Nena.

Legendarna Saša Krajnc je živela pored mnogih ozloglašenih momaka devedesetih, ali ih nije tako doživljavala, niti opisala u svojoj knjizi „Princeza trotoara".

- Svi već znamo koliko su oni bili loši, ali malo je onih koji prepoznaju njihove dobre osobine. Odrasla sam na mitu o Ljubi Zemuncu, koji je od mojih malih nogu bio model čoveka mog života, ne zato što su pričali da je mafijaš i kriminalac, nego zbog snage i harizme. U društvo žestokih momaka me je uveo kum i, u to vreme najbolji prijatelj, Darko Ašanin. Ispunjavao mi je sve moguće i nemoguće želje, bilo da su glupe, opravdane, neopravdane, skupe, jeftine... Imao je i vremena i strpljenja da ispoštuje sve moje hirove, od slanja kola gde god da se nalazim, preko naručivanja žabljih bataka, do nekih krajnjih bezobrazluka, kao što je maltretiranje ljudi na ulici. Sve mi je dozvoljavao. Imali smo smešnih i tužnih momenata. Jedina olakšavajuća okolnost je to što smo uvek bili zajedno. Jednom prilikom, kada nam je umro prijatelj (devedesetih je postalo uobičajeno da jednom nedeljno bude neka sahrana), Darko i ja smo sedeli i dogovarali se šta ćemo i kako ćemo. Tada me je naučio još jednu važnu lekciju u životu, koju sam kasnije primenjivala. Rekao je da se za sahranu iz poštovanja treba lepo obući jer to je poslednji ispraćaj. Na prvi pogled sam se bila zaljubila i u Đorđa Božovića. Znala sam ko je Giška, ali u početku nisam mogla da spojim lik i delo. I pored grube spoljašnjosti, njegova dva metra, sto dvadeset kilograma i ogromnih šaka, on je bio nenormalno nežan - pravi Robin Hud koji štiti nemoćne.

s2

Koliko su bili žestoki na asfaltu, toliko su bili nežni u ljubavi... Željko Ražnatović Arkan, Goran Vuković Majmun, Aleksandar Knežević Knele, Slobodan Šijan s decom i Ljuba Zemunac

Ipak, najveća ljubav mog života je, svakako, Danijel Išljemović - mlad, brz, uvek naoružan i ekstremno opasan. On je bio u svakom trenutku kao tempirana bomba. Takvog su ga svi znali i zazirali od njega. Danijel je bio potpuno nebaždaren na ulici, dok je u kući bio apsolutno divan. Recitovao mi je, pisao mi pesme. Kasnije mi se desilo da je jedan nesrećni Nikšićanin pucao na mene. Stvarno ne znam šta me je na njemu privlačilo.

Imala sam još jedan fatalan susret s nekim crnogorskim plejbojem, Mićkom Zečevićem Talijanom, koji je poznat po tome što je po primorju vodao Silvestera Stalonea, Klaudiju Šifer i ekipu. Znala sam da je psihopata, ali smo ga svi tretirali kao potpuno bezopasnog.

Ne srećem više muškarce, srećem samo otirače. Kakva sam ja stvarno, sazna mali broj muškaraca. Uglavnom mi prilaze s pogrešnom pričom: kamioni, avioni, šleperi, baloni jer misle da mene to fascinira, a mene to odavno ne interesuje. Mnogo mi više znači kad mi neko dođe s Jesenjinom ili ružom.

SJAJ I BEDA HOLIVUDA

Ovde su bile vrhunske umetnice, poznate glumice, priznate i voljene. A onda su ih zanela svetla velegrada. Prekinule su karijeru, otisnule se u svet i krenule iz početka. Neke su ponovile uspeh, druge mu se još nadaju

s

Zapažene u svetu... Branka Katić, Ana Sofrenović i Anica Dobra

Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu iznedrio je mnoge glumice na kojima bi nam pozavideo i sam Holivud. Nažalost, filmska i pozorišna industrija u Srbiji daleko je od holivudskog sjaja. Pre bi se moglo reći da je bavljenje glumom u našim uslovima više stvar ljubavi nego novca. Srećom, bilo je i onih koji su uspeli da se umešaju i u sam vrh svetskog džet-seta. Nakon zapaženih uloga u domaćim ostvarenjima, u pečalbarski svet su se otisnule Mira Furlan, Mirjana Joković, Branka Katić, Anica Dobra, Ana Sofrenović, Dragana Varagić...

Doduše, malo je onih koje su doista zakoračile u svet Holivuda, ali su ostavile trag u svetskom teatru i evropskoj produkciji. Pohvalno je, takođe, što se većina njih, i pored međunarodnog uspeha, i dalje rado odaziva pozivu srpskih reditelja pa ih ni domaća publika nije zaboravila.

Mukotrpan rad bez pauze

Početkom devedesetih godina prošloga veka, kada je ovde bilo teško živeti a još teže raditi, Mira Furlan se otisnula preko Atlantika. Nakon brojnih ostvarenja i prvorazrednih uloga koja je ostvarila u domaćoj kinematografiji, Mira se ponovo našla na početku. Ipak, nije se dala pokolebati. Prvu ulogu je dobila u naučno-fantastičnoj seriji „Babilon 5", a nakon nje se posvećuje podizanju deteta. Karijeru nastavlja ulogom u popularnoj EBC seriji „Izgubljeni", dok će u „Apolodžiju" ostvariti i glavnu rolu. Glumila je u brojnim televizijskim i pozorišnim ostvarenjima, a u Los Anđelesu je snimila i muzički album s pesmama iz filmova koji nikada nisu snimljeni. Nakon skoro dve decenije boravka u Americi, ističe da je rad u inostranstvu teži nego ovde.

- Istina je da se u Americi može zaraditi puno novca, ali je činjenica da je i sve skuplje nego u Srbiji - kaže umetnica koja se u našu kinematografiju vratila posle punih 12 godina. - Ritam koji se tamo nameće je znatno brži nego ovde, pa se nama koji dolaze iz jednog drugačijeg sveta sve to čini veoma zamornim, često i zastrašujućim. Čovek često poželi da malo predahne, da napravi pauzu, ali to tamo jednostavno nije moguće.

Prva uloga koju je nakon povratka odigrala u Srbiji je bila u filmu „Diši duboko", a zatim se pojavila i u kultnoj seriji „Vratiće se rode". S rodama se vratila kući i Mirjana Joković, koja je, takođe posle uspešne karijere u zemlji, sreću potražila u Americi. Najpre je odigrala nekoliko pozorišnih uloga, a pojavila se i u akcionom trileru „Bolji put za umiranje". Igrala je i u engleskom niskobudžetnom filmu „Prajvat properti", da bi se 2002. godine posljednji put pojavila pred kamerama u maloj ulozi sobarice u romantičnoj komediji „Sobarica s Menhetna" s Ralfom Fajnsom i Dženifer Lopez.

Manje slavne, ali bogatije

Za Anicu Dobru se teško može reći da li je popularnija kod nas ili u Nemačkoj, čemu je, dobrim delom, doprineo i njen savršeni nemački akcenat. Domaćoj publici se najpre predstavila ulogom Lune u „Crnom bombarderu", a potom je u Nemačkoj požnjela sijaset nagrada, među kojima i „Zlatnu kameru".

- Nemački film je već duže vreme u specifičnoj situaciji - izjavila je svojevremeno Anica u jednom od retkih intervjua. - Stalno se priča o krizi koja je nastala, čeka se da prođe, a ona ne prolazi. Američki filmovi su znatno popularniji, a samo od pojedinca zavisi da li će domaće ostvarenje privući pažnju publike. Otprilike, kao i kod nas. Razlika je samo u tome što je reč o znatno većem prostoru i što ima više para. S druge strane, kada pogledate u kakvim uslovima rade naši stvaraoci, moramo biti više nego zadovoljni.

Ni poreklo ne pomaže

Poput Anice, veliku popularnost je stekla i Branka Katić, koja već godinama živi i radi u Engleskoj. Doduše, s vremena na vreme „skokne" i do Beograda, gde odigra poneku ulogu, ali se može reći da je reč o glumici koja je ponajviše uspela u „belom svetu". Jedna od omiljenih Kusturičinih glumica je snimala u Engleskoj i Belgiji, da bi naposletku stigla i do Holivuda, gde je maestralno odigrala ulogu Ane Sejdž, fatalne dame u crvenom u visokobudžetnom trileru „Javni neprijatelj". Igrala je, da podsetimo, rame uz razme sa slavnim Džonijem Depom. Sem toga, publika u Americi je gleda i u popularnoj seriji „Velika ljubav", ali s obzirom na to da nikada nije savršeno savladala engleski, najčešće igra misteriozne strankinje, uglavnom Ruskinje.

Uspešne i u teatru Dok su za neke merilo uspeha tri sekunde slave pred kamerama, drugima su pozorišne daske daleko primamljivije. Tako je Jelena Ivanišević od 1998. godine ostvarila niz zapaženih uloga u švedskom Kraljevskom teatru „Dramaten", a ništa manji uspeh nije ostvarila ni Mila Savić u Francuskoj. Tanja Pujin, koja živi u Rimu, nastupa s velikim uspehom u najvećim italijanskim pozorištima.

- Istina je da mi najčešće zapadnu uloge prostitutki ili izbeglica, a onda se ja naljutim pa ih maestralno odigram - rekla je Branka prilikom jedne posete Beogradu. - Inat mi očigledno pomaže da budem bolja nego što jesam, a svaka uloga je novo iskustvo i veliki izazov. Moram priznati da mi je ljubav naše publike sasvim dovoljna, a inostranstvo mi pruža mogućnost da radim zanimljive projekte i prosto me tera da savršeno naučim engleski jezik.

Ani Sofrenović, koja je jednim delom britanskog porekla, ni to nije bilo dovoljno da bi lako snašla u engleskoj filmskoj industriji. U London se, zajedno sa suprugom, takođe glumcem Draganom Mićanovićem, preselila pre nekoliko godina, ali se često može sresti i u Beogradu. Igrala je u seriji „Strejndž", nešto poput britanskog „Dosijea Iks", te u desetak epizoda serije „Holbi Siti". Sem toga, s Džeremijem Ajronom i Mikijem Manojlovićem glumila je i u filmu „Matilda".

- Ne mogu reći da sam se uklopila u svet engleske kinematografije ili pozorišta jer tamo nisam stalno prisutna. Mnogo toga me zanima, mnogo toga me odvuče na sasvim drugu stranu i ne mogu reći da sam nesrećna zbog toga. Rad u inostranstvu je, svakako, ogromno iskustvo. Način rada u Engleskoj je znatno drugačiji nego kod nas, a meni je posebno bilo zanimljivo da upoznam odnos njihovih reditelja prema glumcima, šta misle o njima, kako ih tretiraju. Posao je u suštini svuda isti, ali su uslovi rada veoma različiti - kaže Ana.

Dijamanti su večiti, ali sve ih je teže prodati

Na najvećoj svetskoj berzi dragulja u Antverpenu promet opao za 35 odsto

Brisel, 20. decembra – Tržište dijamanata jedno je od prvih koje je izračunalo štetu od globalne finansijske krize. Iz centra svetskog tržišta nebrušenim dijamantima u Antverpenu stižu vesti o dramatičnom padu prometa za oko 35 odsto (619 miliona evra) i planu za otpuštanje 14.000 zaposlenih i drugim posledicama globalne finansijske krize. Da se veoma malo trguje poslednjih meseci potvrđuju i zvaničnici Svetskog centra dijamanata, koji tvrde da je otkupna cena jednokaratnih dijamanata od oktobra opala za 11 odsto. Zbog činjenice da je dijamante danas lako kupiti, ali ih je sve teže prodati, vodeće kompanije za dijamante AVDC i „Rio Tinto” smanjiće proizvodnju u idućoj godini i nastaviće sa otpuštanjima.

Antverpen, na obalama Shelde, još od 16. veka poznat je kao centar svetske industrije i trgovine dijamantima koji su dopremani iz Afrike. Na površini većoj od jednog kvadratnog kilometra, stvoren je distrikt u kojem se trguje dijamantima u više od 1.500 juvelirnica i drugih specijalizovanih radnji. Parola „Dijamanti vole Antverpen” zaštitni je znak drugog po veličini belgijskog grada sa 470.000 stanovnika, u kojem se obavlja oko 85 procenata svetske trgovine nebrušenim, 40 odsto brušenim i 50 odsto trgovine industrijskim dijamantima. U trgovini najtvrđim mineralom zaposleno je 34.000 ljudi.

Da je kriza sasvim ozbiljno potresla najveću svetsku berzu govori i činjenica da je Svetski dijamantni centar (SDC) otkazao tradicionalnu gala-večeru kojom se obeležava kraj godine. Tako će, za razliku od prošle godine kada su na večeri govorili Bob Geldof, Bil Klinton i Al Gor, izostati glamurozna svečanost. „Ljudi očekuju da se u dijamantnoj industriji sve vrti oko glamura i iluzija. Ove godine, uz sve što se događa, to je pogrešan osećaj”, objasnio je razloge za otkazivanje večere i prateće dvodnevne svečanosti Filip Klas, iz SDC-a. Kriza je najveća koja je do sada potresla Antverpen, još od „velike depresije”.

Ono što situaciju još više otežava jesu pokrenute policijske istrage protiv nekih značajnih antverpenskih trgovaca dijamantima zbog sumnji u prevare i nesavesno poslovanje. Ali za utehu im može biti to što ruže ne cvetaju ni konkurenciji. U Izraelu je u poslednjoj godini dana promet opao za oko 45 odsto. Iz ostalih vodećih svetskih kompanija stigle su najave o smanjenju proizvodnje i isporuka u 2009. godini do 40 odsto. Loše vesti stižu sa tržišta u Rusiji, Italiji, Japanu…

Filip Klas je objasnio da se cene i dalje koliko-toliko drže, jer je tržište, kao i svet, tek na početku krize, pa trgovci čekaju da vide šta će se desiti, ali postoji ogroman pritisak tržišta da cene padnu i to će se pre ili kasnije desiti. U prognozi za narednu godinu on predviđa još 10 odsto pada prometa u maloprodaji, pad vrednosti nebrušenih dijamanata od 20 odsto i brušenih od 35 odsto.

„Pod trenutnim okolnostima pad u maloprodaji od 10 odsto nije smak sveta”, kazao je Klas, dok su radnje već beležile pad prodaje u odnosu na decembar prošle godine.

Među savetima koji se upućuju široj javnosti o postupanju prema izazovima da se jeftino kupuje i zaradi na krizi, naglašava se da je trgovina dijamantima rizičan posao i preporučuje se samo pojedincima sa zaista velikim kapitalom. Na dobitak od prodaje po višoj ceni može se čekati decenijama, a to nije ono za čime tragaju amateri u poslu. Tokom krize koja je potresla tržište tokom osamdesetih godina prošlog veka, kada su cene pale mnogi su potrošili velike sume novca za kupovinu dijamanata, a kasnije su bankrotirali. Iako su izveštaji sa berzi uznemirujući, među profesionalcima nema panike, jer dijamanti neće izaći iz mode.

Jedna od izreka iz antverpenskog distrikta – „dijamanti su za sva vremena, ali nisu za svakoga” – danas se tamo često citira.

Nije važno da li je mačka crna ili bela

Tri decenije od početka kineskih reformi koje su promenile najmnogoljudniju naciju – ali i svet

Kinezi već 30 godina uspešno plivaju u moru biznisa, gde je novac jedino merilo vrednosti. Tvorac ekonomskih reformi Deng Sjaoping ostavio je Kinezima legendarno zaveštanje da „nije važno da li je mačka crna ili bela – ako uspešno lovi miševe“.

Kina je upravo obeležila tri decenije reformi koje su suštinski izmenile najmnogoljudniju zemlju sveta (1,3 milijarde), uz obećanje lidera da će nastaviti putem otvaranja i ekonomskog razvoja, ali sa težištem na stabilnosti, izvestila je Sinhua.

Kineski predsednik Hu Đintao je u govoru, povodom 30 godina reformi, krajem minule nedelje ukazao na promene, pre svega na ekonomskom planu, koje su dosad ostvarene. Nova era u istoriji Kine počela je na sastanku rukovodstva KP, održanom od 18. do 22. decembra 1978. godine.

Tridesetogodišnje reforme preobrazile su nekada siromašnu Kinu u zemlju čiji se ekonomski rast već petu godinu zaredom kreće oko 10 odsto i čija je ekonomija po snazi na četvrtom mestu u svetu, posle SAD, Japana i Nemačke, sa godišnjim prihodom po glavi stanovnika koji je prošle godine iznosio 19.000 juana (2.760 dolara), za razliku od 380 juana 1978. godine.

Pred ulazak u ekonomske reforme, Kina je bila zemlja izrazite uravnilovke. Danas je kineska reč tajkun, tačnije tai guan (velika svota), odomaćena u svim jezicima sveta, uključujući i srpski. Prema proceni šangajskog „Huruna“, u Kini danas ima 118 dolarskih milijardera i 326.000 milionera.

U Kini, doduše, i dalje postoji snažna komunistička partija (sa 73 miliona članova), ali je državna svojina izgubila tron, a privatna i mešovita danas imaju ogroman udeo u nacionalnom proizvodu.

Zabeležen je najbrži ekonomski rast u istoriji, koji najduže traje. Od Maove smrti 1979, na svakih devet godina Kina je duplirala nacionalni dohodak. Americi je za to bilo potrebno 50 godina, Britaniji 60, Japanu koji se meteorski razvijao – 35. Taj uspeh Kine neizbežno je promenio svet.

Sa svojih hiljadu i po milijardi dolara deviznih rezervi (tačnije 1.520 milijardi dolara), sve većom vojnom potrošnjom i diplomatskim inicijativama u Aziji, Africi i na Bliskom istoku, Peking je počeo da ističe svoje interese daleko izvan svojih granica.

Danas je postalo moderno, naročito u Americi, da za sve svetske probleme krive Kinu. Kada izvozi, ona izvozi deflaciju, a kada uvozi – svetu nameće inflaciju. Ako koristi svoje zlatne rezerve za kupovinu američkih dugoročnih državnih obveznica, ona pokušava da obezbedi kontrolu na finansijskim tržištima SAD.

Ukoliko razmišlja o prodaji svojih američkih državnih hartija od vrednosti, onda je to finansijska ucena. Ovom spisku optužbi nema kraja. I to Kineze strašno nervira.

Nekad su Kinezi kopirali američke banke. Danas se slika ubrzano menja. Amerikanci su dosad govorili da kineska privreda još nije dovoljno tržišna i dovoljno liberalna jer je pod velikim nadzorom države. Kinezi, pak, sad vide da su Amerikanci, sa svojom idealizovanom liberalnom privredom, upali u finansijsku krizu, a da Kina i dalje napreduje, uprkos prognozama SAD da će se u dinamici strmoglaviti.

Kina je postala nezadrživo, i to tihom promenom, diskretni lider sveta. Ona, pak, nikada nije bila nepokretna. Stalno se menjala – promena ili hua, kako kažu Kinezi, ključna je reč konfučijanizma.

Ova zemlja već je prevazišla Japan, Rusiju, Britaniju, Francusku, Nemačku i Indiju kada je reč o njihovoj ekonomskoj, vojnoj i političkoj sili. Time je došla na drugo mesto – odmah iza SAD.

Iako politička reforma u Kini znatno zaostaje u odnosu na ekonomsku, ipak se zemlja udaljila od komunističke ortodoksije. Ali, opozicija i višepartijski sistem i dalje su tabu teme.

Bitna karakteristika kineskih promena jeste njihova postupnost. U Kini ništa nije urađeno preko noći i na brzinu, ali je sve podložno promenama. Sve izuzev KP. „Put KP Kine je zacrtan za narednih 100 godina“, govorio je Deng.

Iznad ulaza u Zabranjeni grad i danas stoji veliki portret Mao Cedunga, njegovo balsamovano telo počiva u mauzoleju na Tjenanmenu, a Kinezi već 30 godina žive u ritmu Dengovih reformi, ponavljajući njegove reči da „nije važna boja mačke“.

Đaci tužili jagodinsku gimnaziju

Stipendije, koje isplaćuje Ministarstvo prosvete, nije dobilo 67 učenika, kojima škola ukupno duguje 603.000 dinara

Prva podnela tužbu: Sofija Purić (Foto N. Miletić)

Jagodina – Trinaest učenika Gimnazije „Svetozar Marković“ u Jagodini tužilo je ovu školu jer im nije isplatila tri đačke stipendije, odnosno po 9.000 dinara, za školsku 2007/2008. godinu. Inače, ove stipendije, koje isplaćuje Ministarstvo prosvete, nije primilo 67 đaka, kojima škola ukupno duguje 603.000 dinara. Na tužbe su se za sada osmelili samo đaci koji su u toj školskoj godini završili gimnaziju, dok se ostali još uvek premišljaju, jer i dalje pohađaju istu školu. Međutim, kada su oni koji su je završili saznali da su Sofija Purić i Mirjana Ignjatović dobile presude u svoju korist, Opštinskom sudu u Jagodini svakodnevno su počele da stižu nove tužbe.

– Još u maju, školi je uplaćen novac za četiri mesečne rate stipendije, odnosno 12.000 dinara po učeniku. Dobili smo samo po 3.000. Očekivala sam da ostatak novca primim do kraja školske godine. Kako nam novac nije isplaćen, direktoru Gimnazije Miroslavu Veljkoviću obratila sam se pisanim zahtevom. Pošto on nije odgovorio da li će ni kada će isplatiti stipendije, tužila sam školu – kaže za „Politiku“ Sofija Purić, koja je sada student prve godine Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu.

Direktor Veljković potvrdio je njene navode o dugovanju i obećao da će naći način da svima isplati stipendije.

– U trenutku kada je trebalo obaviti isplatu, žiro-račun škole bio je blokiran, jer su stigla izvršenja na osnovu tužbi profesora koji nisu dobili jubilarne nagrade. Tako je sav novac otišao za to. Deca ne smeju da ostanu bez svog novca, pa ćemo videti da to nekako reguliše opština. U protivnom, ukoliko i stipendisti blokiraju žiro-račun, ostaćemo bez novca za pokrivanje redovnih troškova – ističe Veljković za naš list.

Zanimljivo je i da je Sofija Purić nosilac zvanja „đaka generacije“, ali je Ministarstvu prosvete uputila zahtev da ono poništi izbor, jer je i D. V., đak iste škole, dobila isto zvanje. Sofija kaže da ne želi da bude „đak generacije“ „takve gimnazije“, jer škola nije imala pravilnik sa kriterijumima za izbor „đaka generacije“, što nam je potvrdio i direktor. O Sofijinim rezultatima najbolje govori podatak da je, iako nije polagala prijemni ispit, jer je na „Arhimedes“ i republičkom takmičenju iz matematike osvojila treće mesto, bila prva na rang-listi Elektrotehničkog fakulteta.

Ukrajinac otvara jagodinske brave i sefove

Gena, kako mu je nadimak, i po kome ga svi Jagodinci znaju, više puta asistirao je i ovdašnjoj policiji prilikom otvaranja stanova u kojima je neko, a najčešće su to ostareli samci, preminuo

Genadij Vučenić ispred svoje pokretne radionice Foto A. Dobrosavljević

Jagodina – Genadij Vučenić rođen je pre 38 godina u Kijevu iz braka Srbina Čede iz Čente i Ukrajinke Vjere. U Srbiju je prvi put došao 1991. da bi se kao dobrovoljac pridružio JNA. Tu svoju želju kao stranac nije uspeo da ostvari, ali je u domovini svog oca ostao, a uz nagovor svog prijatelja Radeta Miloševića, koga je upoznao u Kijevu, došao u Jagodinu i u njoj ostao i zasnovao porodicu koju danas, uz suprugu Vericu, krase dve kćeri – Aleksandra (14) i Jovana (9). Kako navodi, srpski je naučio za dva-tri meseca radeći razne poslove – od šankerisanja po okolnim seoskim kafanama do mašinbravarskih i varilačkih, za šta se u Ukrajini i školovao. U specijalizovanoj radionici uglednog jagodinskog majstora Ljube Jankovića, kod koga je radio šest godina, naučio je da servisira lovačko i lično oružje i od drveta izrađuje unikatne kundake i drške za pištolje, da bi se 1998. osamostalio, uz već zvanično dobijenu potvrdu o stalnom boravku.

U pokretnoj radionici, smeštenoj u preuređenom starom zelenom kombiju, otvorio je servis za izradu ključeva, popravku svih vrsta brava i po hitnoj intervenciji otvaranje sefova, kako onih privatnih, tako i po firmama. U njihovu sadržinu nikad ne zaviruje. Glavno je da su ponovo dostupni svojim vlasnicima. Neretko, pa čak i noću, zovu ga da otvara i mehaničke brave raznih automobila čiji su vlasnici izgubili ključeve, ili vrata zalupili, a da su oni, ključevi, ostali unutra. Tako je nedavno bezbedno i brzo otvorio jedna kola u kojima je ostalo zaključano i uplakano dete. Gena, kako mu je nadimak, i po kome ga svi Jagodinci znaju, više puta asistirao je i ovdašnjoj policiji prilikom otvaranja stanova u kojima je neko, a najčešće su to ostareli samci, preminuo.

O tajnama svog zanata ne želi da priča, a „terenski“ alat koji je i sam usavršavao ne pokazuje nikom.

– Kad gledaš na filmu kako tamo neki likovi začas otvore neki bančin trezor, ili sef nekog bogataša, to je samo filmska priča koja je u stvarnosti sasvim drugačija i predstavlja moju poslovnu, odnosno zanatsku tajnu – kaže Gena, dodajući da od ovog specifičnog posla ipak nema neke velike zarade i da nekako, kao i sav ovdašnji običan narod, preživljava u složnom braku školujući decu.

– U Ukrajini, i mom rodnom milionskom Kijevu, u kome imam majku, tri sestre i brata, danas se bolje živi nego u Srbiji, ali ja sam svoju sudbinu nepovratno vezao za Jagodinu koja polako doživljava prosperitet. Kad uspem da skupim nešto para, odem bar jednom godišnje da se vidim sa mojima, udahnem miris rodnog zavičaja, upalim sveću na očevom grobu, i vratim se u Srbiju, svojoj porodici, i svojoj kombi-radionici parkiranoj u centru grada – navodi za „Politiku“ Genadij Vučenić.

Kako odgajiti šampiona?

Pomodarstvo u Srbiji se pored ostalog ogleda i u želji mnogih roditelja da pošto poto, preko noći, od svoje dece stvore vrhunske sportiste. Pritom, većina njih i ne pomišlja da najpre i najviše treba pre svega da poradi na – sebi!

Sport primeren uzrastu

Sedite na tribinama, nervozno pušite cigaretu i psujete, dok vaš maloletni naslednik u areni grčevito vodi gladijatorsku borbu da postane svetski prvak u tenisu, košarci, klizanju... Vaša ambicija i njegov godišnji obrt na računu govori da ste uzorni roditelj uspešnog, zdravog sportiste.

– Pomodarstvo u Srbiji ogleda se između ostalog i u tome što roditelji na silu teraju svoju decu da preko noći dostignu vrhunsku formu i rezultate u najperspektivnijem polju zarade, sportu – kaže primarijus dr Miodrag Srećković, pedijatar, pulmolog i kardiolog, počasni predsednik Sekcije pedijatara Srbije.

– Većina roditelja, zaslepljena vlastitim ambicijama i frustracijama, ne shvata koliko imunitet njihovog deteta i njegova predispozicija da se bavi bilo kojom aktivnošću u mnogome zavisi od navika, psihofizičkog stanja i ponašanja samih roditelja u periodu dok još nije stiglo na svet. Pripreme za ispravan i zdrav razvoj jedne individue treba da počnu pre odluke da se ona začne. To znači da roditelji moraju prvenstveno dobro da porade na sebi i svojoj spremnosti da zasluže zdravo potomstvo. A to nimalo nije jednostavno – smatra dr Srećković.

Pluća su kao padobran

Da li ćete na svet doneti Gulivera ili Biberče, da li će vaš potomak trčati brzo kao Ahil ili biti spor kao kornjača osim od genetike zavisi i od navika u ishrani same majke pre i za vreme trudnoće.

dr Miodrag Srećković, pedijatar

– Ishrana treba da bude uvek usklađena, raznovrsna i izbalansirana sa po pet manjih obroka u toku dana (tri glavna i dve užine)… Buduća majka treba da uživa u sezonskim plodovima, hranljivim materijama karakterističnim za domaće podneblje. Jednostavnost u ishrani podrazumeva da se u redovne obroke uvrsti sve ono što su jeli naši preci. A to svakako nisu čizburgeri, čokolade, „smoki“. Dobre navike u ishrani: kontinuitet, pravilnost, redovnost i raznovrsnost su azbuka života, prva kojom deca treba da ovladaju – kaže naš sagovornik.

Prema njegovom mišljenju, ako majka praktikuje neki od alternativnih vidova ishrane, npr. vegetarijanstvo, detetu ne sme da bude uskraćena dostupnost raznovrsnih namirnica. U tom smislu roditelji umesto da rizikuju i eksperimentišu na svoju ruku, treba da prihvate savete i sugestije pedijatra koji prati razvoj njihovog naslednika.

Zdravo srce i pluća jesu još jedan od preduslova dobrog imuniteta kod dece i njihove kasnije sposobnosti za različite fizičke aktivnosti. Nema rasta bez razmene hranljivih materija i bez kiseonika, zato je važno da pluća budu zdrava, otvorena, prohodna, da srce bude dovoljno snažno da može da izvrši razmenu gasova, poručuje dr Srećković.

– Pluća su kao zatvoreni padobran, sve do momenta rođenja. Zato je prvi detinji plač veoma bitan. On treba da bude jak i snažan. Kad dete zaplače, to znači da se ,,padobran otvorio“ – kaže naš sagovornik.

I Švarceneger je počeo sa lopticom

Fizička aktivnost za dete treba da počne od prvog dana. Kad roditelji raspoviju bebu, laganim pokretanjem njenih ruku i nogu oni razvijaju njene mišiće. Masiranje leđa, trbuščića i stopala je poželjan i dvostruko koristan ugođaj, uverava nas dr Srećković, jer uz jačanje bebine muskulature i cirkulacije uspostavlja se jaka emotivna veza sa roditeljima. Čim beba nauči da sedi treba je podsticati da koristi ruke. A kad počne da hoda, stimulisati je lopticom i igračkama da u svom kretanju napreduje.

Boravak u prirodi, odlasci iz grada na planinu i more jesu veliki podsticaj za razvoj kako dečijeg imuniteta, tako i avanturističkog duha cele porodice. Radost ponovnog odrastanja uz dete, a ne krutost u uverenju da su svi rođeni da budu profesionalni sportisti, treba da usmeri roditelje na izbor odgovarajuće sportske aktivnosti koja je prema dragocenom savetu svakog pedijatra strogo individualno prilagođena fizičkoj građi i kondiciji deteta.

Sa dve godine dete već može da počne sa plivanjem. Poželjne su i aktivnosti na snegu – sankanje i skijanje. Ritmička gimnastika, džudo, aikido i karate su, kako nas uverava naš sagovornik, odlični sportovi ne samo za psihofizički napredak deteta, već i za druženje kroz koje se razvijaju sportski duh, motorička inteligencija, spretnost, borilački stav, borbenost u postizanju rezultata.

– U svakom sportu neophodni su postupnost i kontinuitet. Dozvolu za ozbiljnije rekreativno ili profesionalno bavljenje sportom daje lekar. Dete mora prethodno da bude detaljno fizički pregledano, da bi se stepen opterećenja tokom treninga dozirao postepeno u skladu sa stanjem organizma. Odmah po ustajanju dan može i za decu i za odrasle da počne laganom aktivnošću. Veoma je važno da se sa svim fizičkim naporima okonča do 21 čas, jer je organizmu potrebno minimum dva sata da se primiri i pripremi za san. Deca su danas pretrpana obavezama i hronično umorna. Usled lošeg dnevnog ili školskog rasporeda često su prinuđena da treniraju kasno noću. To svakako nije dobro za srce, a remeti i ritam spavanja – upozorava dr Srećković i apeluje: – Suština sporta nije u tome da iscrpi organizam, niti da nabilduje telo, već da na postupan način, umereno i zdravo očvrsne mišićno tkivo i tetive koji treba da budu srazmerni uzrastu deteta i spremni da odgovore na određeni napor. Baviti se sportom – podvlači dr Srećković – znači baviti se celim svojim bićem. Zato je bitno da se uz fizičku aktivnost orgnizmu ponudi prirodna i zdrava ishrana i neophodan odmor. Samo hipokratskom umerenošću se postiže da dete stasa u zdravog čoveka ili dobrog sportistu.

Menjamo dan za noć

Sa dr Miodragom Srećkovićem slaže se i dr Dušan Ilić, profesor (biomehanike i motorne kontrole) na Fakultetu sporta u Beogradu i ističe – idealno vreme za rekreativno bavljenje sportom i za decu i za odrasle je tri puta nedeljno po devedeset minuta ili u jutarnjim satima ili u popodnevnim satima sve do 21 čas. Pauza u kojoj se telo odmara, priprema i dostiže željeni rezultat između dva treninga jeste 48 sati. To je najbolji vremenski interval da organizam prihvati blagotvoran učinak završene aktivnosti i pripremi se za narednu. Profesionalno bavljenje sportom najčešće zahteva dvokratne dnevne treninge. Stoga je bitno da se deca čiji su fizički napori mnogo veći nego kod rekreativaca na svakih mesec dana podvrgnu redovnim i detaljnim lekarskim pregledima. Bilo da brinemo o mladim naraštajima ili o vlastitom zdravlju na nama je da poštujemo prirodni i urođeni ritam smene dana i noći na koji naše fizičko biće instinktivno odgovara svojim potrebama za odmorom i fizičkim kretanjem, a ne da kao u pesmi Ekatarine Velike „menjamo dan za noć i noć za dan“ – zaključuje dr Ilić.

Savet Evrope kritikuje Austriju zbog korupcije i politizacije policije

Savet Evrope kritikovao je Austriju zbog nedovoljne borbe protiv korupcije i jake politizacije policije i državnog tužilaštva, navedeno je u izveštaju Grupe protiv korupcije (Greco).

Austrija se, i pored pojedinih interesantnih inicijativa, još uvek nalazi u ranom stadijumu borbe protiv korupcije. Policija i državno tužilaštvo nisu dovoljno nezavisni, odnosno previše su ispolitizovani, kritikuje ovo telo Saveta Evrope. Problemi postoje u mnogim oblastima. Izuzev reformi u pravosuđu i krivičnom zakonu nema posebnog antikorupcionog programa vlade, navodi Greco, dodajući da "se čini da nijedan sektor nije imun na korupciju".

Komisija SE kritikuje Austriju jer postoji utisak jake politizacije policije i državnog tužilaštva. Greco je zabrinut i zbog ophođenja sa imunitetom poslanika. Kritikuje se konkretno odluka austrijskog parlamenta u vezi Petera Vestentalera, poslanika Saveza za budućnost Austrije (BZO), kojem nije ukinut imunitet kada je postojala sumnja da je intervenisao u slučaju pronevere novca u banci Bavag.

Potrebno je razviti pravila koja jasno određivala konkretne i objektivne kriterijume za oduzimanje imuniteta. Greco je u svom izveštaju dao 24 preporuke austrijskim vlastima za pospešivanje borbe protiv korupcije.
Ministar unutrašnjih poslova Austrije Marija Fekter odbacila je kritike koje su stigle iz Saveta Evrope pre svega u vezi nezavisnosti policije i državnog tužilaštva, ali i rada BIA. Prema njenim rečima tvrdnje o politizaciji policije i tužilaštva nisu na mestu.

Kina zabranila internet pristup Njujork tajmsu

Kina je blokirala internet pristup vebsajtu "Njujork tajms"a u poslednjih par dana, ali se ne zna da li je uzrok tome određeni sadržaj tog američkog dnevnika ili je reč o ponovnom uvođenju striktne cenzure korišćenja interneta.

Po navodima "Njujork tajmsa", pristup njihovom vebsajtu u Kini nekima je uskraćen još od četvrtka uveče. Izvesno je da nije u pitanju nikakav tehnički problem, saopšteno je iz veb-tima američkog dnevnika.
Ministarstvo industrije i informativne tehnologije Kine, koje je odgovorno za regulativu interneta, odbilo je da komentariše ovu blokadu.
Portparol Ministarstva spoljih poslova izjavio je danas da se njegovo ministarstvo ne bavi internetom, mada je ranije ove nedelje branio pravo Kine da cenzoriše vebsajtove čiji sadržaj vlada u Pekingu smatra ilegalnim. Uz to je dodao da i druge zemlje regulišu korišćenje interenta.
Peking je olabavio kontrolu medija i pristup internetu tokom Olimpijskih igara, što je trebalo da pokaže međunarodnoj zajednici da su Igre donele veću slobodu kineskom narodu. Tokom letnjih meseci, Kinezi su mogli da pristupe sajtovima kojima dugo nisu imali pristup, poput BBC-a, Hjuman Rajts Voča i drugih.
Njujork tajms navodi da je Peking ranije ove nedelje blokirao pristup vewbsajtu BBC-a na kineskom, kao i sajtu Vois of Amerika, Ejžavik i hongkoškim novinama "Ming Pao", ali da je nekima od njih pristup vraćen u petak.
Kina ima najviše onlajn korisnika na svetu - više od 250 miliona, ali ima i vrlo sofisticirani sistem na policijskom vebsajtu za "detektovanje" senzitivnog materijala i rutinski blokira sajtove koji, recimo, pružaju podršku nezavisnosti Tibeta ili tibetanskom duhovnom vođi Dalaj lami.

Lekovi u Srbiji od danas su skuplji od deset odsto, a gorovo je pojeftinilo za sedam odsto.

Lekovi su od danas skuplji za 10,28 odsto. U Ministarstvu zdravlja objašnjavaju da je do poskupljenja došlo zbog promena kursa dinara, kao i da je ta mera neophodna zbog omogućavanja redovnog snabdevanja tržišta lekovima.

Iz Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje poručuju da će neki domaći lekovi poskupeti "malo više" od navedenog procenta, jer im je cena bila niža od propisane.

A gorivo na pumpama u Srbiji od danas je jeftinije u proseku za 7,16 odsto, odnosno 5,42 dinara po litru.

Kako je najavilo Ministarstvo rudarstva i energetike Srbije, motorni benzini su u proseku pojeftinili 5,07 dinara po litru, a dizel goriva 5,93 dinara po litru.

Litar bezolovnog benzina BMB 95 i motornog benzina MB 95 košta 77 dinara ili 4,9 dinara manje, dok litar evro premijum BMB 95 košta 81,83 dinara ili 5,73 dinara manje.

Dizel gorivo D2 umesto za 65,35 dinara po litru prodavaje se za 59,97 dinara, dok je nova cena litra eko 3 dizela 61,96 dinara, a evro dizela 64,3 dinara.

Litar ulja za loženje pojeftinio je 6,84 dinara i umesto 52,86 dinara košta 46,02 dinara.

Ministarstvo je saopštilo da su se uslovi za smanjenje cena naftnih derivata stekli pošto je cena sirove naftne na svetskom tržištu, izražena u dinarima, u proseku smanjena za 14,58 odsto u poslednjih 15 dana.

Poslednja promena cena naftnih derivata u Srbije bila je 3. decembra, kada je gorivo u proseku pojeftinilo 7,74 odsto, odnosno 6,11 dinara po litru.

Srbi u 2008. na internetu više tražili muziku nego seks

Na vrhu liste top-pretraga različitih pojmova nalazi se mp3 muzika. Korisnici iz Srbije vole da znaju šta im zvezde govore pa su preko 150.000 puta tražili horoskop, dok je treći pojam, koji je već po pravilu u samom vrhu najtraženijih - seks...

Građani Srbije su se u 2008. uglavnom interesovali za nove automobile, za razliku od prethodnih godina, kada su ih više zanimala polovna kola, kaže za „24 sata” Dragana Vukajlović iz srpskog internet pretraživača Pogodak.rs, koji od 2005. sprovodi istraživanja šta Srbi najviše traže na internetu. Ova godina je potvrdila da je i seks standardno u vrhu interesovanja srpskih korisnika interneta.

PRETRAGA - Srbi su izgleda, za razliku od prethodnih godina, u 2008. više okrenuti zabavi nego trgovini i poslu. Razlog za takvu tvrdnju mogao bi da se nađe u činjenici što se na internetu više interesovali za mp3 muziku nego za oglase - kaže Vukajlović.
Srpski internet pretraživač www.pogodak.rs je analizirao pretrage svojih korisnika i napravio detaljan pregled najviše traženih reči u 2008.
Na vrhu liste top-pretraga različitih pojmova nalazi se mp3 muzika. Korisnici iz Srbije vole da znaju šta im zvezde govore pa su preko 150.000 puta tražili horoskop, dok je treći pojam, koji je već po pravilu u samom vrhu najtraženijih - seks. Slede pojmovi kao što su automobili, erotske priče, posao, vesti, oglasi, igrice i nekretnine.
Ana Ivanović je na čelu najtraženijih osoba. Iza Ane je vaterpolista Danilo Ikodinović, a za njim Novak Đoković. Potom sledi Jelena Žeželj, koja je kao i Severina i Suzana Mančić dobro prošla u medijima zbog svog privatnog video snimka. Na šestom mestu je najbolja teniserka na svetu - Jelena Janković.
Među najtraženijima nalaze se i dvoje umetnika koji su u 2008. napustili ovaj svet - naša glumica Sonja Savić i hrvatski pevač Dino Dvornik. Jedina među najtraženijim osobama koja nije sa naših prostora je uvek aktuelna Pamela Anderson.
Od domaćih muzičara traženi su: Bad Copy, Đogani, Beogradski sindikat, Van Gogh, Bajaga, Neverne Bebe, Flamingosi.
Zanimljivosti koje vredi izdvojiti su: srpski korisnici su još više zagrejani za bingo i loto, vole da igraju Sudoku, sve više prate stanje na berzi. Srbi najviše vole da putuju po svojoj zemlji, a omiljena destinacija je Zlatibor.

Partizan vratio Zvezdi za poraze iz 2007. i 2006.
Večiti duel Crvene Zvezde i Partizana na Internetu je ove godine dobio Partizan sa 12.340 prema 9.552 u pretragama. Tako su se crno-beli osvetili komšijama jer su i 2007. godine (11.670 prema 8.151 u koristi Zvezde) i 2006. godine (3.333 : 2.281 u koristi Zvezde) ubedljivoporaženi.

pojmovi
1. mp3 muzika
2. horoskop
3. sex
4. automobili
5. erotske priče
6. posao
7. vesti
8. oglasi
9. igrice
10. nekretnine

strani izvođači
1. Rebelde
2. Rihanna
3. Madonna
4. Tokio Hotel
5. Britney Spears
6. Morandi
7. 50 cent
8. Avril Lavigne
9. Enrique Iglesias
10. Alicia Keys

turističke destinacije
1. Zlatibor
2. Sokobanja
3. Budva
4. Vrnjačka Banja
5. Tunis
6. Tasos
7. Ohrid
8. Tara
9. Bugarska
10. Divčibare

poznate osobe
1. Ana Ivanović
2. Danilo Ikodinović
3. Novak Đoković
4. Jelena Žeželj
5. Vojislav Šešelj
6. Jelena Janković
7. Sonja Savić
8. Pamela Anderson
9. Radovan Karadžić
10. Dino Dvornik

domaće grupe
1. Bad Copy
2. Đogani
3. Bg sindikat
4. Van Gogh
5. Riblja čorba
6. Bajaga
7. Neverne Bebe
8. Flamingosi
9. Luna
10. Negativ

TV emisije
1. Bingo
2. Veliki brat
3. Loto
4. Operacija Trijumf
5. Zvezde Granda
6. Vratiće se rode
7. Američko rvanje
8. Seranovi
9. Interfejs
10. Plesom do snova

muzički izvođači
1. Ceca
2. Severina
3. Seka Aleksić
4. Dženan
5. Jelena Karleuša
6. Aca Lukas
7. Nataša Bekvalac
8. Lepa Brena
9. Kaja
10. Boban Rajović

marke automobila
1. Opel
2. Chevrolet
3. Zastava
4. Renault
5. Dacia
6. Ford
7. Kia
8. Citroen
9. Hyundai
10. Honda

kompanije
1. NBS
2. MTS
3. APR
4. Telenor
5. Poštanska štedionica
6. VIP
7. SBB
8. Ministarstvo prosvete
9. JAT
10. Komercijalna banka

Ubijao po nalogu tajne službe

Veselin Vesko Vukotić

BEOGRAD - Veselin Vesko Vukotić, izvršilac prvog mafijaškog ubistva u Beogradu u klubu „ Nana”, 1990. godine kada je likvidiran Andrija Lakonić, sinoć je iz Belgije, posle dvogodišnjeg zatvora pod optužbom da je po nalogu službe Državne bezbednosti u Briselu ubio političkog emigranta i agenta CIA, Envera Hadrija, izručen Srbiji, ekskluzivno saznaje „Blic”.

Pod specijalnim merama pratnje, ovaj Nikšićanin, koji je i na Interpolovoj poternici Crne Gore zbog ubistva Duška Boškovića, pomorca iz Kotora, na beogradski aerodrom prebačen je oko 20. 30 sati, redovnom linijom iz Brisela. Izručenje, koje je do sinoć, zbog visoke procene rizika bilo jedna od najčuvanijih tajni u MUP Srbije, izveli su pripadnici specijalnih jedinica belgijske i naše policije. U koloni od tri policijske marice i nekoliko automobila sa blindiranim staklima, Vukotić je po sletanju aviona, sa lisicama na rukama odvezen do Okružnog zatvora u Bačvanskoj ulici u Beogradu.

- Vukotić je bio saradnik srpske tajne policije, za koju je u Evropi izvršavao zadatke od „ najvišeg državnog interesa”. Zbog veza sa moćnicima nekadašnje UDBE, i veza sa crnogorskim kriminalnim miljeom, na njegovoj ekstradiciji preduzete su najopsežnije bezbednosne mere - kaže za „Blic” izvor iz MUP.
Vukotić je u zatvoru u Belgiji bio od februara 2006. godine kada je po poternici ove države uhapšen na madridskom aerodromu, po povratku iz Pariza. I to hapšenje izvedeno je po saznanjima srpske policije koji su dostavljeni kolegama u Francuskoj.
Uhapšen je sa lažnim hrvatskim pasošem, čiji je registarski broj za jedan veći od pasoša koji je u bekstvu koristio hrvatski general Ante Gotovina. Iz Španije, Vukotić je ubrzo prebačen u Belgiju koja je protiv njega vodila postupak zbog ubistva Hadrija, bivšeg lidera Komiteta za zaštitu ljudskih prava.
Hadriju je ubijen u automobilu sa diplomatskim tablicama, 26. februara 1990. godine kod hotela „ Šeraton” kada su ga dva hica ispaljena iz vozila u pokretu pogodila u glavu. Ovo ubistvo izazvalo je veliku medijsku pažnju, jer je Hadriju navodno kod sebe imao listu sa imenima 32 ljudi koje je srpska policija ubila za vreme „ prodemokratskih” demonstracija na Kosovu. Tu listu navodno je trebalo da preda komisiji UN za ljudska prava. Hadriju je rad za tajne službe počeo šezdesetih godina, kada je postao saradnik albanske policije „ Sigurimi”. Potom je počeo da radi za UDBU, a desetak godina kasnije, pobegao u emigraciju. Neko vreme je radio u Parizu, a zatim je prebačen u Brisel gde je radio najpre za Ruse, a zatim za CIA.
Mesec dana posle ovog ubistva, u kafiću „ Nana” na Senjaku ubijen je Andrija Lakonić, bokser i kako se tada pričalo, mladić sklon narkoticima, spreman da na javnim mestima priča o tome šta se za UDBU radilo po Evropi. U trenutku ubistva u „ Nani” su bili Vukotić, Darko Ašanin i inspektor beogradske policije Miroslav Bižić Biža. Naredne noći, Vukotić je pobegao u Ameriku, dok je Ašanin završio u zatvoru. Na optuženičkoj klupi, sa njim se našao i Bižić zbog zloupotrebe položaja. Na suđenju je Bižić prvi put javno potvrdio saradnju službe bezbednosti sa beogradskim kriminalcima, koji su u inostranstvu, kao saradnici UDBE ubijali političke emigrante. Ašanin je oslobođen optužbe za ubistvo, dok je Bižić označen samo kao čovek iz policije koji je vodio kriminalce u akciju. Obojica su kasnije ubijeni, Bižić 21. maja 1996, a Ašanin 30. juna 1998., dok je za Vukotićem zbog ubistva raspisana poternica. Ta poternica je, međutim aktivirana tek 2000 godine, kada je Rade Marković sklonjen iz DB. U to vreme, Vukotić je već pobegao u inostranstvu zbog ubistva Duška Boškovića, pomorca iz Kotora 1997. godine i ranjavanja Vladimira Pavićevića, u koje je u diskoteci „ Fleš” pucao iz pištolja iz džepa jakne.

Dadin poslednji tekst
Priča o Veselinu Vukotiću i Radmilu Bogdanoviću, tadašnjem ministru srpske policije, bio je i poslednji tekst novinarke „ Duge” Dade Vujasinović, koja je ubijena 8. aprila 1994. Aferu „ Lakonić” o kojoj je Dada pisala bila je okidač za početak sukoba između savezne i republičke državne bezbednosti Srbije. Bogdanović je taj sukob iskoristo da pokaže kako je savezna DB ubijala političke emigrante po Evropi, a da srpska tajna policija i srpski MUP nisu u tome učestvovali.

Blizak s Miloševićima
Zaštićeni svedok Haškog tribunala C-48, na suđenju Slobodanu Miloševiću prozvao je Veselina Vukotića kao vlasnika novosadskog kazina „MP Rojal” u kome je organizovao tajne sastanke i provod političke vrhuške i kriminalaca. Vukotić je bio blizak i sa Markom i Marijom Milošević.

Ubistvo koje je užasnulo Ameriku rešeno posle 27 godina

Porodica Adama Volša, "malog dečaka sa bejzbol kapom" čije je ubistvo inspirisalo pokretanje TV emisije "America's Most Wanted", konačno je saznala ko je ubio njihovog sina gotovo 30 godina nakon što je on bio otet u tržnom centru, piše The Independent.

Fotografija koja je postala simbol nestale dece: Adam Volš

Policija na Floridi objavila je u utorak poslepodne da je identifikovala čoveka odgovornog za ubistvo malog Adama, koje je njegove roditelje učinilo poznatim ličnostima i koje je donelo strah čitavim generacijama porodica.
Na konferenciji za novinare, Čedvik Vagner, šef policije u Holivudu, gradu u blizini Majamija gde je Adam nestao objavio je da je Otis Tul, osuđeni pedofil i ubica koji je umro 1996. godine bio njihov jedini "pravi osumnjičeni" u istrazi i proglasio je slučaj konačno zatvorenim. Vesti su došle kao ogromno olakšanje Adamovom ocu Džonu, koji je posle smrti svog sina započeo kampanju za sigurnost dece i nešto kasnije postao domaćin američke emisije "America's Most Wanted".
"Čitavih 27 godina mi se pitamo ko bi mogao da otme šestogodišnjeg dečaka, ubije ga i odseče mu glavu. Moramo da znamo. Morali smo da znamo", rekao je Džon Volš novinarima. "Živeti u neznanju bilo je pravo mučenje, ali put je sada završen".

Džon Volš

Otkrivanje ubice dovelo je do kraja jednog od zloglasnih slučajeva u savremenoj američkoj istoriji, koji je počeo kada je Adamova majka Riv ostavila svog sina da igra igricu u ogranku prodavnice Sirs na nekoliko minuta, dok je ona kupovala lampe dva prolaza dalje. Iako je Riv podigla uzbunu kada je shvatila da njenog sina nema, osoblje prodavnice nije uspelo da obezbedi izlaze.
Kako se kasnije saznalo, Adama je ustvari sedamnaestogodišnji član obezbeđenja zamolio da napusti prostorije. Šesnaest dana kasnije pecaroši su pronašli njegovu odsečenu glavu u kanalu. Ostatak tela nikada nije pronađen. Ubistvo je zapanjilo Ameriku, a fotografija Adama sa pegama na licu postala je simbol izgubljene dečje nevinosti.
Godinama koje su usledile, roditelji u Americi su pominjali njegovo ime kad god su učili svoju decu da ne uzimaju ništa od stranaca. Čitava nacija je bila besna na policiju koja je po protokolu čekala 72 sata pre nego što je zvanično proglasila da je Adam nestao.
Džon i Riv Volš su bili šokirani kada su nedelju dana kasnije saznali da oko 80 dosto policijskih odeljenja nije bilo upoznato sa nestankom Adama. To iskustvo nateralo ih je uspeju u tome da svaka javna institucija usvoji proceduru poznatu kao "Kod Adam" u slučajevima sa nestalom decom. Od tada Džon Volš neumorno zastupa sigurnost dece, pojavljivao se u mogim TV emisijama apelujući na roditelje da nikada ne ispuštaju malu decu iz vida.
Sve je dovelo do toga da on bude izabran za domaćina pilot emisije "America's Most Wanted" koju i dan danas vodi. Na 25. godišnjicu od Adamovog nestanka 2006. godine predsednik SAD Džordž Buš potpisao je program Zaštita dece Adam Volš i sigurnosni akt, koji je ustanovio nacionalnu bazu podataka o prestupnicima koji su seksualno zlostavljajli decu.

Umro 1996. godine: Ubica Otis Tul

Tul, koji je proglašen krivim za mnoštvo nepovezanih ubistava, živeo je u blizini tržnog centra u kojem je Adam nestao. Kasnije, iza rešetaka, on je u nekoliko navrata priznao da je ubio dečaka, ali je holivudska policija odbila da mu poveruje jer je on imao reputaciju da preuzima odgovornost za ubistva koja nije počinio. Tul je umro od posledica ciroze jetre 1996. godine posle još jednog priznanja na samrtničkoj postelji.
Ovonedeljna odluka da ga formalno proglase ubicom došla je nakon duge revizije dokumenata koja je izvedena uz pomoć privatnog istražitelja. Jedini dokaz koji je mogao otkloniti svaku sumnju - krvava mrlja u Tulovom Kadilaku - policija je izgubila početkom 1990-tih pre nego što su analize DNK postale uobičajena stvar.
I, iako su vesti o zatvaranju slučaja uglavnom primljene sa olakšanjem, pojedini su bili rezervisani zbog nasleđa koje je ostalo posle Adamovog ubistva. Istaknuti kriminolog Ričard Moran rekao je novinarima juče da su kampanje Džona Volša "proizvele generacije uplašene dece koja sve odrasle i nepoznate ljude vide kao pretnju, a mnoge roditelje učinile paranoičnim po pitanju sigurnosti njihove dece".
Volš je negirao ove kritike i optužbe: "Ovo danas je potvrda činjenice da Adam nije umro uzaludno Za sve ostale žrtve koje nisu došle do pravde, imam samo jedno da kažem - Ne gubite nadu".

Obavljena prva transplantacija lica u SAD

Hirurzi sa jedne klinike u Klivlendu u saveznoj državi Ohajo obavili su prvu, gotovo potpunu transplantaciju lica u zemlji. Kako prenosi BBC, operaciji je pre dve nedelje bila podvrgnuta pacijentkinja sa ekstremnim oštećenjima na licu, zbog kojih nije mogla da se samostalno hrani i da diše.



Tokom operacije izvršena je transplantacija kostiju, mišića, krvnih sudova i živaca. Osam stručnjaka koji su učestvovali nisu saopštili identitet ženskog pacijenta, ali su na konferenciji za novinare rekli da je ona zbog povrede od pre nekoliko godina ostala bez oka, većeg dela nosa i gornje vilice.
Podsećamo, u pitanju je četvrta uspešna transplantacija lica na svetu, nakon što su doktori izveli dve slične u Francuskoj i jednu u Kini.
Vođa operacije, dr Marija Simajonau, rekla je da je urađena transplatacija 80 odsto površine lica.
"Znamo da postoje ljudi koji se skrivaju u svojim domovima, jer se boje da izađu u prodavnicu ili na ulicu", rekla je Simajonau. "Našu pacijentkinju su takođe prozivali i ponižavali".
Doktori kažu da se žena dobro oporavlja i da njeno telo ne pokazuje znakove odbijanja novog lica.
Nakon ovakvog hirurškog zahvata, pacijenti su u obavezi da uzimaju lekove do kraja života, kako bi se sprečilo da njihov imuni sistem odbaci presađenu kožu.
Prva uspešna transplatacija lica na svetu izvedena je pre tri godine u Francuskoj. Prilikom te intervencije hirurzi su koristili tkiva donatora da bi ženi, čije je lice unakaženo kada ju je izujedao pas ljubimac, zamenili nos, usnu duplju, usne i bradu.
Slična operacija je zatim izvedena u Kini, a pacijent je bio farmer koga je pri pokušaju da zaštititi svoje stado ovaca iskasapio medved. Treća operacija je obavljena u Francuskoj gde je lice pacijenta bilo unakaženo usled genetske bolesti.
Nakon operacije, piše BBC, novo lice ne izgleda kao lice donatora jer se njegov oblik izmeni zahvaljujući mišićima i kostima pacijenta. Ipak, stručnjaci upozoravaju na moguće negativne psihološke posledice koje uključuju kajanje, razočarenje i krivicu.

Vrhovni sud Ilinoisa odbio zahtev za smenu Roda Blagojevića

Vrhovni sud Ilinoisa odbio je zahtev da guverner Rod Blagojević bude privremeno odstranjen sa funkcije, zbog optužbi da je pokušao da proda mesto u Senatu.

Presuda, izdata bez komentara, usledila je posle inicijative u Senatu Ilinoisa za smenu Blagojevića. Vrhovni tužilac Liza Medigan, koja je takođe iz Demokratske stranke kao i Blagojević i Obama, tražila je od suda da iskoristi nikad do sada korišćenu meru koja dozvoljava da guverner bude smenjen zbog nesposobnosti.
Mediganova je navela da optužbe protiv Blagojevića potvrđuju da on pripada toj kategoriji.

U međuvremenu, upražnjeno mesto u Senatu još nije popunjeno, jer guverner ima isključivu moć da izabere novog senatora, a ne sprovodi je zbog sumnji da bi svaki izbor sada bio problematičan.
Nije izvesno da će mesto biti popunjeno pre zasedanja Kongresa, zakazanog za 6. januar 2009.

Blagojević je poslao svog advokata Edvarda Gensona u prestonicu Ilinoisa, Springfild, na sastanak sa komitetom državnih poslanika koji pokušava da odluči da li je postupak za smenu opravdan.
"Nisam pronašao ništa, ništa... što bi govorilo nešto o mogućim osnovama za smenu ili šta je potrebno da bi se dokazala opravdanost same akcije smenjivanja", rekao je Genson komitetu, sastavljenom i od republikanaca i od demokrata.

Genson, poznati čikaški advokat, takođe je predložio da neki članovi komiteta budu skinuti sa te funkcije, jer su već u javnosti rekli da je smena opravdana. Predsednica komiteta poručila je Gensonu da se ne radi o sudskom saslušanju i da nijedan njegov član ne može da bude izbačen.
Blagojević i njegov šef kabineta optuženi su 9. decembra za nameru da prodaju upražnjeno mesto u Senatu za novac i druge političke usluge.

Kastro: Oslobodićemo političke zatvorenike radi razgovora sa Obamom

Kubanski predsednik Raul Kastro izjavio je danas u Braziliji da bi njegova zemlja mogla da oslobodi političke zatvorenike kao jedan od ustupaka kojim bi se otvorio put za razgovore s novoizabranim američkim predsednikom Barakom Obamom.

"Hajde da obavimo ustupak za ustupak", rekao je Kastro novinarima tokom posete Braziliji, glavnom gradu Brazila.
Ovo je najkonkretnija ponuda Kube za smanjenje tenzija sa SAD od kako je Obama izabran za predsednika, ocenio je Rojters.
Kastro je pozvao SAD da oslobode petoricu osuđenih kubanskih špijuna koji se nalaze u američkom zatvoru.
"Vratite nam naših pet heroja. To je ustupak sa obe strane", poručio je Kastro SAD, koje redovno traže oslobađanje političkih disidenata koji se nalaze u kubanskim zatvorima.
"Kubanska petorka" osuđena je u junu na dugogodišnje zatvorske kazne zbog špijunaže, ali ih mnogi Kubanci slave kao nacionalne heroje.
Obama je pružio nadu za poboljšanje odnosa SAD i Kube, rekavši da je otvoren za razgovore i obećavši da će smanjiti ograničenja za Amerikance kubanskog porekla koji putuju u svoju rodnu zemlju i šalju novac rođacima.
Kuba je nagovestila i da je voljna da razgovara sa Obamom, a Kastro je nedavno izjavio da bi se sa njim mogao sastati na neutralnom terenu.

U GRČKOJ RANJEN TINEJDŽER

Zbog ranjavanja šesnaestogodišnjaka vazdušnom puškom juče u Atini izbili novi sukobi između demonstranata i policije

s1

Ranjavanje jednog šesnaestogodišnjaka u noći između srede i četvrtka, bio je povod za eskalaciju nasilja juče u Atini. Demonstranati, koji već danima protestuju zbog ubistva Aleksandrosa Grigoropulosa (15) sukobili su se sa policijom na ulicama glavnog grada Grčke.

Naime, šesnaestogodišnji sin jednog grčkog profesora ranjen je u Atini iz vazdušne puške, nakon čega mu je operisana šaka. On je razgovarao s prijateljima na Trgu Etnikis Antistaseos u Peristeriju, zapadnom predgrađu Atine, kada je iznenada osetio da ga peče dlan desne ruke. Istraga o tom incidentu je u toku, ali još nije utvrđeno ko je ispalio hitac.

Podstaknuta najnovijim događajem, grupa demonstranata, uglavnom studenata, napala je juče policiju ispred grčkog parlamenta u Atini, bacajući na njih Molotovljeve koktele. S druge strane, snage reda pokušale su da smire nerede suzavcima i vodenim topovima.

s2

Haos... Policija pokušala da umiri demonstrante suzavcima i šmrkovima

Na protestu, koji je počeo na Trgu Omonija, prisustvovalo je oko 10.000 ljudi.

EU zabrinuta Analitičari ocenjuju da su protesti zbog ubistva dečaka proteklih nedelja dobili zamah zbog raširenog nezadovoljstva građana političkim skandalima, visokom nezaposlenošću među mladima, niskim platama i posledicama globalne recesije. Budući da su demonstracije u Grčkoj već podstakle proteste solidarnosti od Moskve, preko Londona i Berlina, do Madrida, evropski političari, uključujući francuskog predsednika Nikolu Sarkozija, zabrinuti su da bi neredi mogli da se prošire, s obzirom na pad ekonomskog rasta i porast nezaposlenosti u mnogim zemljama.

Koordinaciono telo protesta učenika srednje škole u Atini (SASA), koje je organizovalo demonstracije, osudilo je novi napad na mladića. U njihovom saopštenju istaknuto je da je to direktan napad na pokret učenika i njihova izabrana tela i da će zbog toga uslediti organizovan odgovor učenika i narodnih pokreta.

S druge strane, učenici, studenti i prosvetni radnici okupljeni ispred Akropolja založili su se za prekid nastave da bi protesti bili što masovniji.

U međuvremenu, Uprava federacije grčkih prosvetnih radnika osudila je novi napad na sina njihovog kolege Kostasa Paplomatasa i uputila podršku njegovoj porodici. Oni su istakli da su neophodni masovna borba i buđenje naroda, navodeći da prosvetni radnici moraju da učestvuju u toj borbi.

Od početka protesta u Grčkoj, od 6. decembra, oko 70 ljudi je povređeno, a oko 400 demonstranata privedeno. Ujedno su stotine banaka i radnji demolirane tokom nereda.

ZEJDI ZAPROŠEN

Novinar Muntazer al Zejdi, koji je Buša gađao cipelama, pored miliona ponuđenih za otkup tog para obuće i pisama podrške, dobio je čak i ponudu za brak

s

Neponovljivo... Al Zejdi postao slavan nakon što je gađao Buša

Najpopularniji čovek među Arapima, irački novinar Muntazer al Zejdi, koji je Buša gađao cipelom, pored mnogobrojnih pisama podrške i ponuda za otkup legendarnog para obuće , nedavno je dobio i ponudu za ženidbu.

Egipćanin Saad Gumaa, oduševljen Al Zejdijevim postupkom, ponudio je pre dva dana svoju 20-godišnju ćerku Amal na udaju iračkom novinaru. Saadova ćerka je, inače, studentkinja žurnalistike na Univerzitetu Minija i potpuno se slaže sa očevim predlogom.

- Za mene će to biti čast. Volela bih da živim u Iraku, naročito kada bih bila vezana brakom za tog heroja - izjavila je mlada žena.

Njen otac kaže da je pozvao Zejdijevog brata Derghama da mu saopšti ponudu.

- Nemam ništa vrednije od svoje ćerke da mu ponudim i spreman sam da joj obezbedim sve što joj je potrebno za svadbu - rekao je Gumaa.

Irački novinar postao je mitska figura i u Alžiru, gde je po njemu nazvan jedan novi model cipela. Fabrika koja proizvodi obuću nalazi se u planinama Kabilije, u selu Tulmut, 60 kilometara od Alžira.

Pored toga, saudijski princ Hasan Mohamad Makhafa ponudio je 10 miliona dolara za famozni par Al Zejdijevih cipela.

Međutim, te cipele su navodno uništene tokom postupka kojim je utvrđivano da li u njima ima eksploziva.

Jedan istražni sudija izjavio je da je poslao zahtev službama bezbednosti da mu pošalju telefon, cipele i izveštaj o učinku Muntazera al Zejdija, a da je dobio sve osim cipela.

- Cipele su proverile iračke i američke službe bezbednosti, a onda su uništene tokom analize - dodao je irački sudija.

Al Zejdi, koji je radio za satelitsku televiziju Al Bagdadija, nalazi se u zatvoru, u kojem čeka suđenje, a preti mu kazna od sedam godina.

SEKSI INGRID

Vrlo sam svesna svog tela, skinula bih se gola ako uloga to zahteva, ali se nikada ne bih slikala za neki muški magazin

Ana Sakić

Ana Sakić, koju će TV publika i narednih meseci gledati u ulozi Ingrid, Radašinove snajke u seriji „Selo gori, a baba se češlja", najavljuje da će gledaoci seksi Šveđanku upoznati kao senzualnu i odlučnu da pridobije ljubav čoveka kog voli. Seksepilna glumica otkriva za Press kako je uspostavila saradnju sa Radošem Bajićem i zašto bi pristala da se razgoliti za potrebe uloge, ali ne i za neki muški magazin:

- Radoš Bajić me je video na kastingu za neku reklamu i tada mi je ponudio ulogu u seriji. Od tada je prošlo tri godine i već sam mislila da me je zaboravio. Međutim, on me je pozvao i dodelio mi ulogu Ingrid, koja je u početku trebalo da bude samo epizodna. U međuvremenu sam dobila veliki prostor, a Ingrid je postala ozbiljan deo priče.

Ko je zapravo Ingrid u seriji?

- Ona je potpuno drugačiji lik od svih ostalih. Šveđanka, koja prvi put dolazi u srpsko selo i pokušava da se uklopi u taj mentalitet. U početku se baš i ne snalazi, ali ljubav prema detetu i mužu postaje jača od svih prepreka. Do sada ste je videli kao nežnu i pomalo zbunjenu, a zatim užasno dramatičnu u borbi za sina. U nastavcima ćete je videti i kao senzualnu i vrlo odlučnu da pridobije ljubav čoveka kog voli.

Da li ste zadovoljni saradnjom sa Radošem Bajićem i ekipom koja radi na seriji?

- Malo je reći zadovoljna. Cela ekipa je divna i kad snimamo, živimo kao jedna porodica. Radoš je pre svega divan čovek, a zatim i kolega. Od njega sam mnogo naučila. Pružio mi je veliku šansu, a zatim iz mene izvukao najbolje.

s2

Imate li uzore među starijim kolegama?

- Nemam uzore, ali su mi se uvek najviše dopadale uloge koje je tumačila Mirjana Joković. Kad vidim takvu snagu u emocijama i takvu energiju, uvek se fasciniram. Onda znam da ni ja nisam slučajno u ovom poslu.

Četiri filma u 2008. Pored serije „Selo gori" Ana stiže da glumi u nekoliko dobrih filmova i pozorišnih predstava: - Ove sezone sam snimila četiri filma, od kojih mi je najznačajnija uloga u „Srpskom filmu", u kom mi je partner bio Srđan Todorović. Završila sam i snimanje serije „Drug Crni u NOB-u". Igram u BDP-u u predstavi „Ćeif" i u Pozorištu na Slaviji u komediji „Ne šetaj se gola", kao i u dečjim pozorištima „Pužić" i „Pinokio" - kaže Ana za Press.

Ispričajte nam neku anegdotu sa snimanja serije „Selo gori"?

- Anegdota ima puno, a svima je najsmešnije kad se ja kao Šveđanka, doterana i nežna, pojavim na njivi sva blatnjava, radeći njihove poslove. Jednom sam se u kostimu vratila u hotel sa gumenim čizmama, prljava i blatnjava do kolena. Možete misliti kako su me gledali ostali gosti hotela.

Da li biste se ikada obnažili za neki muški magazin?

- Po prirodi sam egzibicionista i vrlo sam svesna svog tela, tako da od toga ne bežim. Pristala bih ukoliko bi uloga to zahtevala i ako je potpuno opravdano u tom trenutku. Ipak, smatram da skidanje za muški magazin nije dovoljno opravdan razlog da se javno razgolitim.

MIMA U VEZI SA ANOM!

Glumac Mima Karadžić i pevačica Ana Nikolić u strasnoj ljubavnoj vezi

s

Glume dobre drugove... Ana i Mima, to su srca dva, grlili se, ljubili se, sve do 13 i 30

Glumac Milutin Mima Karadžić i pop pevačica Ana Nikolić već dva meseca su u strasnoj ljubavnoj vezi. Kako saznaje Press, njihovo prijateljstvo koje je započelo ovog leta u Crnoj Gori pre dva meseca preraslo je u ljubav, a sagovornik Pressa blizak ovom paru tvrdi da atraktivna pevačica nikada nije bila srećnija i zaljubljenija.

- Ana i Mima su se upoznali ovog leta u Budvi i još tada su neki mediji primetili njihovu bliskost. Međutim, Nikolićeva je u to vreme bila u vezi sa biznismenom Matijom Ćorkovićem. Druženje sa Mimom Ana je nastavila u Beogradu, a vrlo brzo je okončala vezu sa Ćorkovićem. Pre dva meseca Mima i Ana otpočeli su svoju romansu i sve češće su počeli da se pojavljuju u javnosti, doduše, zvanično samo kao prijatelji - navodi sagovornik Pressa koji je insistirao na anonimnosti.

Naš izvor dodaje da Ana i Mima još uvek ne žele da obelodanjuju ovu vezu, iako su nedavno na očigled nekih javnih ličnosti razmenjivali nežnosti u poznatoj beogradskoj vinoteci.

- U nekim medijima je osvanulo da će Mima čak angažovati Anu kao glumicu u svojoj novoj seriji. Ipak, da osim drugarskih i poslovnih odnosa postoje i neki intimniji, videlo se nedavno na jednoj promociji vina kada su Ana i Mima razmenjivali nežnosti naočigled brojnih gostiju - zaključuje sagovornik Pressa.

Moja srpska veza

Принцеза Наталија Строци у наставку приче о узбудљивом животу своје фамилије говори о пријатељству с Тонијем Блером и Грегоријем Пеком, открива зашто слике породичних непријатеља држи на зиду трпезарије своје виле и како се десило да заволи нашу земљу и ваљевска вина

Наталија Строци испред врата апартмана који носи њено име на броду „Бахус” у Београду (клик за увећање) Фирентинска глумица, балерина и наследник угледних произвођача вина из Тоскане у Италији, Наталија Строци (31) објавила је своју прву и, како ми је рекла, једину књигу “Фациле ди Рицордаре” у којој је описала узбудљиви живот своје породице. Њен предак Франческо Гвичардини имао је за личног секретара Никола Макијавелија а даља рођака из 16. века Луиза Строци учила је цртање код Микеланђела Буонаротија. У њој је објаснила своје породично стабло које се удадбама и женидбама везало и за фамилију Марлбороу (из ње потиче и британски премијер Винстон Черчил). Писала је о својој најславнијој рођаки Мона Лизи, али и о часовима балета које су јој држали Маја Плисецкаја и Рудолф Нурејев, пријатељству с Грегори Пеком, Тонијем Блером, Андреом Бочелијем, Силвиом Берлусконијем, животу у Русији, одакле су њени баба и деда с мајчине стране. Њена књига преведена је само на руски језик, али ми је, приликом боравка у Србији, испричала неке детаље свог узбудљивог живота. У прошлом броју “Илустроване Политике” објавили смо део који делимично објашњава богату историју њене породице у Италији, хиљадугодишњу традицију прављења вина на имању на коме живе али и о томе како се у њиховој кући одувек знало да је Лиза Герардини, односно Мона Лиза, њихова рођака из 15. века. Сестре Наталија и Ирина Строци су њено петнаесто колено. Како сте се спријатељили с Блеровима? - Све што Тони Блер воли налази се у Тоскани. Ту долази двадесет година долази, а и своју супругу упознао је у Тоскани. Једном је градоначелник Сан Ђимињанија позвао Блерове и нас на чај. Коктел је приређен у близини наше куће. Тонију су се допали природа, мир, атмосфера идеална за породична опуштања. Рекао нам је да после неколико дана проведених код нас увек буде као нов. Открио је неку позитивну енергију у нашој кући. Око куће имамо много либанских кедрова старих 300 година и мислим да и они доприносе таквој атмосфери. Изненађење за Блера И Ви сте онда ишли код њега у Лондон? - Снимала сам у Лондону филм и одсела тамо месец дана. Смешно је било када сам се враћала кући после снимања и рекла таксисти “Молим вас Даунинг стрит број десет”, а он ме је питао да ли сам сигурна да тамо идем. Чекао је да видим да ли стварно улазим на та врата. Чуо сам занимљиву причу о томе како сте упознали Грегорија Пека? Рудолф Нурејев је учио да игра балет (клик за увећање) - Била сам мала када смо породично летовали у Позитану, крај Напуља. Имала сам пет година и личила, сви су ми говорили, на Мају Плисецку, која ме је, заправо, и открила. “А, ти личиш на Мају Плисецку”, рекла ми је непозната, лепа жена у једној продавници! Говорила је на енглеском, као и ја, али је приметила да име славне балерине изговарам са руским акцентом. Питала је како то? А онда смо почеле да причамо на француском, јер је она Францускиња. Била је запањена што дете прича толико језика. Онда сте се срели опет на додели награда и схватили да је то жена Грегорија Пека? - Она ме је видела и рекла “О то је моја пријатељица” и узела ме у наручје. Тако је почело наше пријатељство. Вероника је била шокирана када је открила да смо обе рођене истог дана. Наставиле смо да се дописујемо, до данас. Ваш балетски таленат открио је Рудолф Нурејев или је то била Маја Плисецкаја? - Прво је била Маја, која је дошла у Фиренцу због једне представе, а после тога свратила на пријем у нашу кућу. Ја сам одувек играла за наше госте, а Мају су деца нервирала. Била сам јој досадна и једва је пристала да ме види како играм. Гледала ме је пуних 45 минута и рекла да је “невероватно то што види”. После су звали из совјетске амбасаде и рекли да Маја жели да ме подучава. Дошла је, радила са мном и то је то. После су биле Наталија Макарова, Галина Уланова, а Нурејев ми је открио неке своје тајне балетске технике. И дао Вам своје балетске патике? - Један од његових првих пари. Он никада никоме није ништа давао, а мени их је обећао и дао. Ирина и Наталија Строци: од њихове роћаке Мона Лизе дели их четрнаест генерација (клик за увећање) Андреа Бочели је, такође, међу пријатељима породице? - Мама га је позвала кад је Блер био код нас јер је знала да Тони воли Бочелија. Спремила је изненађење. Кад је ауто с Бочелијем стигао, замолила је Тонија да отвори врата јер она као нешто ради. Тони је био шокиран кад је на вратима видео Андреу и после признао мами да је то био најбољи поклон који је икада добио. Андреа је фантастичан и прави пример снажне воље и велике скромности. Он зна да га неки критикују због гласа и начина певања. Можете га волети или не, али он је поштен према себи и другима и признаје да учи сваки дан. Понекад с њим идем на концерте и играм на бини док он пева “Аве Марија”. Хтео је да то урадим и у Београду, али одбила сам. Често имате важне личности у кући? - Не, ми смо скромна породица. Али, када имамо госте, онда су они краљеви у нашој кући, то је последица мамине словенске стране. Мама је завршила школу за преводиоце, добро слика и била је шампион на коњским тркама. Сада брине о кући. Тата је професор међународног права, написао је много књига из којих студенти уче. Још предаје у Фиренци, води винарију, потпредседник је Тосканске банке, много тога ради. Има једног брата Роберта, позоришног редитеља, и сестру која живи у Торину. Нисам сигурна чиме се бави. Не живе у Сан Ђимињану, имају децу наших годишта, али нисмо превише блиски. Једна њихова кћи се бави модерном игром а један син брине о породичним апартманима које издајемо. Моја рођена сестра Ирина је економиста, помаже ми око винарије и не воли да се експонира у јавности. Вином се дуго бавите? - Бака и дека с италијанске стране имали су винограде, али је тек мој отац од тога направио велики посао. Наталија Строци за пријатељем Милијаном Јелићем винарем из Ваљева (клик за увећање) Играли сте у много филмова па и код Клода Шаброла. Где сте учили глуму? - Када сам 2000. одлучила да се бавим глумом, већ сам снимила неколико филмова у Русији и у њима сам углавном плесала. У том периоду играла сам у неколико позоришних представа и то ми је била најбоља школа иако сам учила глуму у Француској и Русији. У Француској сам се појављивала у ТВ серијама, а у филмовима широм Европе. О Холивуду нисам размишљала јер ме тамо не гледају као глумицу већ по томе којој породици припадам. Предлагали су ми да променим име, али нисам желела јер би то значило да су ме победили. Написала сам једну књигу и то ми је за сада доста. Сада дефинитивно знам да је балет моја прошлост, а да су глума и вино мој живот данас. Поштуј свог непријатеља Како изгледа кућа у којој живите? Колико соба има? - Никад нисам бројала, али изгледа већа него што јесте. Имамо лавиринт у башти, што је реткост у Тоскани. И велики сто из једног комада дрвета у соби за дегустацију вина, што је јединствено. Мирише на кедровину. Около су базен и тениско игралиште и италијанска башта са пуно ружа. И виногради свуда около. Онај од кога правимо “содоле” стар је четрдесет година. Најстарија боца вина коју имамо је из 1930. Чуо сам да унутрашњост ваше трпезарије красе портрети породичних непријатеља из фамилије Медичи? Подрум вина породице Строци у Тоскани (клик за увећање) - Да, људи се често изненаде када их виде. “Зашто држите непријатеље у свом дому”, питају. Из два разлога. Поштујемо их и оно што су они значили у Италији. Друго, то што их држимо окачене о зидове трпезарије мала је освета јер је породица Медичи изумрла. Наши некадашњи смртни непријатељи сада су само слике са зида, одакле могу да нас посматрају како једемо и како су у 21. веку Строцијеви живи и здрави. Вино “варначи”, које сада правите, исто је као и оно које је хвалио Данте у “Божанственој комедији” - Не знам то, али покушавамо да наша вина буду јединствена, препознатљива, иначе ће људи тражити друга. Ми у породици највише волимо слатка вина, па онда црвена. Зависно од тога шта једемо. Како је настала Ваша српска веза? - Најпре, преко Бочелија с којим сам први пут дошла у Србију. После сам упознала вашег винара Милијана Јелића на сајму вина у Диселдорфу. Тражио је неко вино из Тоскане које би увозио у Србију. Стао је поред мене и изненадио се када сам почела да му причам на руском. Позвао ме је на дегустацију вина у Србију и да представим своје производе. Тада сам други пут стигла. После сам с њим била гост на избору “мис” Србије и сада, четврти пут, на прослави годишњице подрума “Јелић” у Ваљеву. Како Вам се допала Србија? - Много ми се допала а оно што се десило вашој земљи је одвратно, бомбардовање, ратови, санкције... Потпуне дезинформације довеле су до тога. Ужасно, ужасно, ужасно. Важно је што људи и даље имају енергију која их тера да се и даље боре. Можда је то због православне вере, као и у Русији. Упознала сам и неке занимљиве људе попут Бранка, Милијана и Станка, који је помогао око организације Бочелијевог концерта. А Ваш српски дечко о коме смо чули? - Не, не, то је била потпуна измишљотина једног листа из Србије. Имам дечка у Италији, није из посла са винима, али не волим да причам о интимним стварима. Зашто сте хтели да посетите руску цркву у Београду? - Мама ме је замолила да запалим свеће и зато што сам желела да одем. На жалост, била је затворена, па смо отишли у цркву светог Марка да то урадимо. Авантуре једне слике Традиционално се веровало да је Лиза Герардини била модел Леонарду да Винчију за Мона Лизу, док друге теорије нису ни узимане превише озбиљно: од тога да је модел сликарева мајка, нека племкиња, проститутка, сам уметник... а њен осмех су објашњавали тиме да је девојка имала болни артритис, сифилис, покварене зубе, фацијалну парализу, да је била трудна... Ипак, дуго је једини, колико-толико, поуздан доказ да је Герардинијева заправо Мона Лиза била књига архитекте и историчара уметности Ђорђа Вазара из 1550. године “Животи уметника”. С вашим новинаром Срђаном Јокановићем испред цркве Светог Марка... (клик за увећање) Све док пре три године директор библиотеке универзитета у Хајделбергу Вајт Пробст није објавио резултате истраживања тамошњег стручњака за манускрипте професора Армина Шчехтера. Они су, наиме, нашли књигу писама римског говорника Цицерона на чијим маргинама је тадашњи градски званичник Фиренци Агостино Веспучи, иначе познаник Леонарда, записао да га Да Винчи подсећа на грчког уметника Апелеса и да тренутно ради три портрета, међу којима је и онај Лизе Герардини. То је записано октобра 1502. године. Тада је уистину била трудна, што потврђује тезу да је слику наручио Франческо да овековечи другу трудноћу своје супруге (у благословеном стању била је баш са Андреом од кога потиче наша саговорница Наталија Строци). Леонардо није финансијски добро стајао у пролеће 1503. када је добио наруџбину од Дел Ђоконда. Касније исте године почео је да отеже са послом на Мона Лизи јер је добио много више новца да уради “Битку код Ангијарија”. До 1506. још није завршио Мона Лизу због чега му Франческо није ни платио рад, а уметник дело није испоручио клијенту. Ту почиње узбудљив живот и саме слике коју је Да Винчи завршио готово пред своју смрт, у Француској, између 1516. и 1519. године. Назив “Мона Лиза” потиче управо из књиге Ђорђа Вазарија који је написао:”Леонардо је почео да слика за Франческа дел Ђоконда портрет Мона Лизе, његове жене”. Што се имена слике тиче, “мона” је био уобичајена италијанска скраћеница за “мадона” што је значило “моја госпа” или “моја дама”, тако да је назив Леонардове слике заправо “Госпођа Лиза”. Алтернативни назив “Ла Ђоконда” је женски облик од “Ђокондо” што на италијанском значи “доброг срца” па би, тако, “Ђоконда” била “жена доброг срца”. ...у којој је упалила свеће за своју породицу (клик за увећање) Француски краљ Франсоа први је за 4.000 дуката купио слику од Леонардовог помоћника Салаија. Касније је краљ Луј Четрнаести слику сместио у дворац у Версају, да би после Француске револуције 1787. била пребачена у Версај. Током рата с Пруском 1870/71, премештана је по Француској. До тада и није била много позната. Рецимо, средином 19. века вредела је 90.000 франака док се за Рафаелова платна плаћало и по 600.000. Током следећих деценија припадници симболистичког правца у сликарству почели су да говоре о женствености модела и мистичности самог дела. Радник у Лувру Вићенцо Перуђа украо је слику 1911, делом из патриотизма (мислио је да треба да стоји у италијанском музеју), а делом јер му је пријатељ, фалсификатор уметничких дела, рекао да ће вредност лажних Мона Лиза порасти уколико права нестане. Две године је држао у свом стану. Ухваћен је када је понудио галерији у Фиренци. Слика је склањана широм француске током Другог светског рата а после тога је два пута оштећена 1956. године. Прво је један посетилац успео киселином да испрска доњи део, а неколико месеци касније је други “љубитељ уметности” погодио каменом у леву обрву! Упркос свему, слика је у добром стању, кажу стручњаци. Средином шездесетих година прошлог века осигурана је на сто милиона долара што је данас, с урачунатим стопама инфлације, око 700 милиона долара. Најскупље уметничко дело на свету око шест милиона посетилаца Лувра види годишње, а њену шармантну рођаку Наталију Строци имамо прилике често да угостимо у Србији. Прави живот Мона Лизе Рођена је као Лиза Герардини 15. јуна 1479. у фирентинској улици Мађо. Отац јој је био племић Антонмарија ди Нолдо Герардини чије су прве две жене умрле на порођају. С трећом, Лукрецијом, добио је седморо деце међу којима је била и најстарија Лиза. Рођена је у старој кући која је била преуређена радионица за прераду вуне. Доказ о рођењу пронађен је у пореској пријави Ђованибатисте Корбинелија, власника куће где је Лиза рођена. Ту пише да је Корбинели претходне године своје две радионице претворио у куће и да је једну дао свом рођаку, а другу изнајмио Антону Герардинију и Лукрецији дел Камиј, за шеснаест фјорина годишње. Не баш мало за оно доба, али Лизин отац је поседовао или изнајмљивао шест имања на којима је узгајао жито, маслине, вино и стоку. Та кућа у којој је рођена постоји и данас, али нико у Фиренци не памти да је видео њена отворена врата. Изгледа да су њени родитељи осиромашили када је Лизи било петнаест година, па су изнајмили једну половину куће у којој је живео трговац Леонардо Бузини. Он је, пише у његовој пореској пријави, једва пристао да им је изнајми, и то најдуже на три године. Нова адреса Герардинијевих у Вија Ђибелини била је преко пута куће у којој је становао Пјеро да Винчи, градски записничар и отац Леонарда да Винчија. У том дому Лиза је провела свега годину дана, док се није удала за осредње имућног трговца одећом и свилом, двоструко старијег Франческа дел Ђоконда. С обзиром да Герардинијеви више нису били толико богати, овај брак је изгледа настао из љубави. Преселила се код њега у кућу која се налазила у близини данашњег трга Сан Лоренцо и ту су живели животом средње класе. Кућа је била пристојна, али не и околини у којој су радиле проститутке. Лиза је Франческу родила петоро деце (Пјеро, Андреа, Ђокондо, Камила и Маријета), усвојивши и сина Бартоломеа из претходног Ђокондовог брака. И Камила и Маријета су постале часне сестре. Прва је узела монашко име Беатриса. Умрла је у 18. години. Маријета је у манастиру Света Урсула постала сестра Лудовика. Франческо је имао успоне и падове а развио је и присне везе са породицом Медичи. Власти Фиренце, у страху од повратка Медичијевих у град, затвориле су Франческа на годину дана. Пуштен је када су се Медичи заиста вратили у Фиренцу. Захваљујући тестаменту који је Лизин супруг направио, а потписао га Пјеро да Винчи, види се да Франческо моли њихову кћи Маријету да се побрине “о обожаваној супрузи Лизи” након његове смрти. Маријета је била монахиња у манастиру Света Урсула где је одвела мајку после очеве смрти и бринула о њој следеће четири године, све док Лиза Герардини није умрла, 15. јула 1542, у 63. години. Умрлицу је пронашао управо професор Паланти. На сахрану у манастиру Света Урсула дошло је пуно људи због чега се верује да је била позната у своје време.

Srbi u USA

Како су Срби постали „закон” у пословима камионџија и шта све можете да видите и доживите на путу од три хиљаде километара, као део овог специфичног братства које овде броји више од пет милиона људи

(клик за увећање) Камиони и камионџије у Америци наметнули су нови специфичан начин живота и понашања, развили посебну економију и тржиште, везане за овај посао, а како се то одражава на свакодневни живот и психологију људи вероватно ће једног дана уобличити нека нова камионџијска социологија. И што је још важније: у том подухвату значајан допринос дају српске камионџије. Били смо део тога током недавног боравка у Америци и путовања, које нас је водило од Чикага у Илиноису до градића Јорк поред Харисбурга, престонице Пенсилваније, у дужини од 870 миља (1.390 километара). Пошли смо у недељу око 10 сати ујутру, вратили се у уторак око 14 часова. Током путовања прошли смо кроз Илиноис, Индијану, Охајо и Пенсилванију, а поред нас остајали су велики градови као што су Индијанаполис, Кливленд и Питсбург. Наш домаћин на том путу био је Веља Виктор Мареновић, 37-годишњи „камионџијски вук” који, будући да је у овом послу више од деценије, није заобишао ниједан град у САД изнад педесет хиљада становника, а прошао је све од Аљаске до Флориде, од Источне до Западне обале. Наш репортер (лево) са српским камионџијом (клик за увећање) Срби су поред Пољака у највећем српском граду ван отаџбине „закон” у пословима са камионима. Концентрисани углавном у чикашком предграђу Лајонс, где је од пет-шест хиљада наших људи готово половина камионџија, Срби у овом делу Америке показују да су практични, сналажљиви и вешти да процене који им посао доноси највише долара. При томе, наши људи настоје да дају националну боју овом америчком послу у коме је око пет милиона људи. Двеста миља до бурека И док се домаћи надувавају хамбургерима, наш чувени Буца редовно носи на пут лонац сарми, стави га поред свог седишта и током вожње једну по једну својеручно вади из истог и мези, без хлеба. Лонац му је таман кад стигне до Сакрамента у Калифорнији. Други је, због љубави према родном крају, сваке недеље путовао по 200 миља у једном смеру да би се себе частио - буреком. Колико може да се заради у камионском послу? - Добром ценом, сматрало се дуго, долар за миљу, с тим што је главни циљ наћи повратну туру после обављеног главног посла, како се камион не би враћао празан. По правилу, те туре су слабије плаћене у просеку за трећину, али их камионџије узимају као одличну могућност да се покрију трошкови горива. Добрим профитом сматра се онај од 2.000 долара по камиону на недељном нивоу, али нарасла криза мења све рачунице - вели наш домаћин. Дремање у покрету Колика је солидарност међу камионџијама илуструје често примењивана тактика спавања у покрету. Формира се конвој у коме је само први будан, а сви остали дремају напола отворених очију. Оријентир су им позициона светла претходника. - Човек се на овај начин лепо одмори - вели Веља, додајући да је најбезбедније што пре заобићи ове ноћне конвоје, јер се никад не зна. Шта ако и први заспи? Иако је овде гориво јефтино, Веља нам вели да је његов дневни трошак за „чорбу” у просеку више од 300 долара, што за месец дана достиже цифру од готово 10.000 долара. Моћна друмска крстарица од 400 коња, чији назив марке нашем свету не значи много, очигледно није камион последње генерације, али је за тако нешто слично и ново неопходно издвојити око сто хиљада долара. Месечно у просеку прелази нешто више од десетак хиљада миља, с тим што током зимских месеци избегава да ради, препуштајући се уживањима у топлијим крајевима, у Бразилу, Куби или на Карибима. Наравно, ако то допушта зарада коју је претходно остварио. Еротика на радио-таласима Задивљује колико је прелепо, најчешће у каубојском стилу, уређених и осмишљених „тракова” на америчким друмовима, са опремом и комфором који многи немају ни код својих кућа. Праву палату на точковима видели смо на једном „tracking stopu” у лику новог „волво” примерка, коме поред изузетно удобних седишта, пространих анатомских лежаја не недостаје ни право купатило са џакузи системом и кухиња у којој су микроталасна пећница, фрижидер и остало. Сама кабина повећава цену камиона за нових сто хиљадарки, али је олакшавајућа околност да се та луксузно опремљена и са укусом дизајнирана скаламерија може сматрати домом за свог власника, ако он на територији САД нема другу кућу. Та чињеница користи се као повод за осетну пореску олакшицу приликом куповине. Камион данас возе и жене, а прави шлагер су и бакице и декице, које по пензионисању купе или изнајме камион и почну да возе спајајући лепо са корисним - путују за мале паре и плус успут нешто зараде. Њих зову камионџијама-туристима. Лично смо се на једном трак-стопу уверили како витална, ситна бакица излази из друмске грдосије и уредно са својим колегама одлази на редован јутарњи третман освежавања и припремања за нови дан. И док је класична камионска посада двојац мушкарчина, данас се то убрзано мења. Док чекају да се напуне резервоари, камионџије могу бесплатно да се окупају, обрију и освеже у купатилима на пумпи (клик за увећање) - Социјална ситуација и могућност да се солидно заради, уз максимално смањење комуналних животних трошкова, наметнули су и брачне парове као посаде. Многи парови, будући да су стално на путу, свесно немају кров над главом, чиме су постигли знатне уштеде. Живе у кабинама својих крстарица и на трак-стоповима, а кад су слободни, или викендом и празником, изнајме хотел у граду у коме су се затекли и уживају - вели Веља. С посебним жаром у очима, камионски воајери говоре о женским, углавном лезбо-посадама, које у досадним ноћним сатима забављају колеге преко радио станица директним преносом својих излива нежности у некој од кабина на одмориштима или трак-стоповима. Веле да је то најефикаснији начин одржавања будности камионџија у последње време. Та еротска димензија овог посла присутнија је него што лаик може да види, а велике заслуге за то припадају управо онима који са камионџијама немају никакве везе. Индустрија зезалица, настојећи да прода што више и камионџијама, смислила је неколико врста налепница, које духовити возачи каче по својим приколицама. Једна од најчешћих је стални шоферски захтев, нека врста америчке варијанте српске дуплерице на нашим хладњачама из шездесетих - „ако си друг на друму покажи шта кријеш под сукњом”, намењен многобројним усамљеним дамама на америчким друмовима. Пакт с полицијом Са своје краљевске висине камионџија и потенцијална несташна дама у неком спортском кабриолету миљама воде воајерску комуникацију. Она се одазива на поруку са приколице, а њему путовање постаје краће и занимљивије. Циници кажу да је то предност добрих и широких америчких путева. - Да би што боље зарадили, а избегли да буду илегалци, камионџије у САД морају да возе брже, него што је дозвољено. Ограничење је, углавном, на 55 миља, на регионалним аутопутевима којима они, избегавајући путарину, најчешће возе. Али то нико не поштује, а полиција у највећем броју држава то толерише. Нормална је појава да камионска мрцина језди брзином од 85 миља, што је око 136 километара на сат, трећом најбржом траком, а да се и те какве лимузине са огромним брзинским могућностима, склањају на оне траке предвиђене за спорије - открива наш домаћин још једно неписано правило овог посла. Српска практичност Камионџија, наше горе лист, још ненавикнут на америчке путеве, промашио је један од излаза. Испољавајући урођену српску практичност, да не би губио време тражећи тек следећи, који је на неколико десетина миља удаљености, покушао је да искористи пролаз између два правца, намењен полицији. Исправио је камион, препречио приколицу преко три траке и кад је дошао на земљану подлогу која раздваја коловозне траке, камионско чудо му је до половине точкова упало у блато. Приколица је блокирала једну страну аутопута, а њега је по доласку полиција, без размишљања, одвела да слаже кликере. „Али ја сам нормалан”, уверавао је доктора наш земљак. „Знам, сви ми то кажу”, одговарао је овај стрпљиво свом пацијенту. Ипак, нисмо нигде видели да је државна полиција која патролира друмовима зауставила неког камионџију. А оне са лимузинама не штеде. Кажу да постоји нека врста прећутне солидарности и пакта о ненападању између полиције и камионџија и то се на путевима види. Такво правило не важи једино у држави Охајо, кроз коју води већина свакодневних путева чикашких камионџија. Тамо колоне „тракова” уредно иду брзином која је прописана, уз неизбежно гунђање. Све је подређено томе да камионџија што мање времена проводи ван своје крстарице, па се води рачуна да све - од танковања горива, до окрепљења, купања или прања веша - траје што краће. Тако се на пумпама у два резервоара наточи гориво за неколико минута, будући да је проток три и по литра у секунди. У више од двадесет нормалних купатила са тоалетом, према компјутерском распореду, камионџије улазе и излазе да се освеже, окупају, обрију и обаве све што ће им помоћи да се осећају пријатније и као да нису далеко од куће. Унутра их чекају пешкири, сапуни, шампони и све је то - бесплатно. Под условом да сте сипали гориво на тој пумпи. А шта значи привући камионџије говори само број „пиштоља” на овој на којој смо ми били - 80 пиштоља који буквално непрекидно раде, јер се увек на некој од рампи за пуњење горива налази један, који пуни и један иза, који чека. Ми смо у наш камион у овом наврату наточили негде око 150 галона (више од петсто литара горива). Они који ретко свраћају кући имају шансу да оперу свој веш, јер им на располагању стоји десетак машина које га уједно и суше. Док то траје, могу да се забаве на видео игрицама, или аутоматима, да погледају неки филм или у богато опремљеној продавници набаве све што им је потребно од „камионске конфекције”. Особље је брзо и услужно, а на све што потрошите у тим продавницама добићете попуст, јер сте пазарили гориво.

Kad prezime odražava izgled, karakter ili zanimanje

Šta govore prezimena Papak, Zec ili Mudrinić a šta Popović, Protić ili Kovačević

Srpska prezimena dele u četiri osnovne grupe (Foto D. Jevremović)

Samo ime nije dovoljno da bi se znalo o kome se radi. Koliko samo Milana, Dragana, Ljiljana, Gorana živi u jednoj ulici, a da ne govorimo o naselju, istom gradu. Srećom, tu je prezime, kao dodatak – za raspoznavanje, ali ne uvek, jer i u knjigama rođenih ima mnogo onih koji se zovu i prezivaju isto, pa onda i očevo ime postaje vrlo bitno. Ili bar samo srednje slovo. Srećni su oni koji se „obično” zovu, pa ih po nadimku zna pola grada, jer im on često zameni i ime i prezime. Takvih je vrlo malo, pa Miroslav Niškanović, etnolog, specijalizovan za poreklo stanovništva, a zaposlen kao istraživač-saradnik u Etnografskom institutu Srpske akademije nauka i umetnosti, podseća da deca ime dobijaju po rođenju, da je to uglavnom izbor roditelja, ali i odraz njihovog socio-kulturnog ponašanja.

– Kombinacija ličnog imena i prezimena koja se danas koristi zadovoljava potrebu identifikacije pojedinca, jer je u dvoimenoj formuli prezime konstanta. Ono nam sleduje od rođenja, prati nas celog života, s njim umiremo i predajemo ga deci na isti način kao što smo ga i dobili od svojih – uvodi Niškanović u temu. – Za bliže određenje ličnosti, pored imena i prezimena, koristi se još i ime oca. U različitim dokumentima ono se piše u zagradi, ponekad se prvo slovo imena oca dodaje kao srednje slovo, uglavnom, ovaj sistem imenovanja zastupljen je i kod drugih indoevropskih naroda – dodaje etnolog.

– Recimo, takav je slučaj sa Hrvatima, Slovencima (njihova prezimena završavaju se na „ič”), Poljacima, Ukrajincima, Belorusima. Patronimi na „ić” i „ič” i danas za Ruse označavaju očinstvo, a ne prezime. Recimo, Lav Nikolajevič Tolstoj. U srpskim prezimenima koja se završavaju na „ić”, taj sufiks najčešće govori da je nosilac prezimena u stvari nečiji potomak – napominje naš sagovornik.

Niškanović podseća da se srpska prezimena dele u četiri osnovne grupe. U prvoj grupi su prezimena koja odražavaju vezu sa nekom drugom osobom. Njih ima najviše, predstavljaju najstariji tip prezimena, a nastala su preobražajem muških patronima (imena po ličnom imenu oca) i to su, na primer, Petrović, Jovanović, Marković, Milošević, Đurić ili po imenu majke – poput Marin, Marić, Višnjić…

– Drugi tip prezimena odražava izgled ili karakter osobe po kojoj je prezime nastalo. Tu ima i nadimaka, koji obično ukazuju na nešto što nije uobičajeno u okruženju. Primeri takvih prezimena vrlo rečito govore, poput Papak, Vrtikapa, Budalić, Guzina, Ubiparip, Bilić, Crnčević, Mudrinić, Divljak, Ćosić, Nožica, Zec, Vještica, Glušac, Korać – nabraja etnolog.

Treća grupa prezimena ukazuje na mesto svojevremenog boravka neke osobe ili rodonačelnika familije, a raspoznaju se na prvi pogled završnim slovima „ak” ili „ac”, „janin” ili „ski”. Došljaci su se, dakle, raspoznavali ako su uz ime imali i dodatak Birčanin, Crnogorac, Bosanac, Kaćanski, Duvnjak, Arbanas, Kaurin…

– Prezimena prema zanimanju bila su, recimo, Terzić, Ćurčić, Moler, Popović, Protić, Kovačević. U principu, nije oduvek tako bilo sa prezimenima, jer su i Srbi u davnoj prošlosti koristili istu imensku formulu kao i drugi Indoevropljani, što znači da su imali samo ime, a bliže određivanje ličnosti postizali su uz pomoć zanimanja, porekla, osobina i očevog imena – rezimira Miroslav Niškanović.

Kada su prezimena postala sastavni deo identiteta Srba, pitamo konkretno stručnjaka za poreklo stanovništva.

– Uvođenje patronima tipa Petrović (Petrov sin ili sinovi) analogno je nastojanjima pape Grgura Prvog u sedmom veku da deci uz ime bude dodato i crkveno, pa neko bude Jovan Vladimir, Stefan Vojislav. U slučaju Srba, prezimena ovog tipa – Petrov potomak, dakle Petrović – formirana su mnogo kasnije u 15. veku. Tako imamo primer iz 1432. godine sa spomenika, na kome piše „vlastelin bosanski knez Radosav Vladimirić”, što znači da je on bio Vladimirov sin – navodi etnolog.

Kako se feudalno društvo menjalo, razvijali gradovi i privreda, ispostavilo se da se mnogo ljudi odaziva na isto ime, da tu i nadimci slabo pomažu. Evropljani su to rešili na svoj način – vođenjem matičnih knjiga u crkvama, ali je nama tursko osvajanje pomrsilo konce, pa su Srbi uveli prezime kasnije od drugih evropskih zemalja.

– Najpre je prezime uvedeno na područjima kojima su vladale Mletačka Republika i Austrougarska monarhija, 1780. godine, uvođenjem obaveze evidentiranja građana dvoimenom formulom. Turci su, pak, za to vreme u svojim aktima upisivali ime osobe i ime njenog oca uz naznaku iz kog je naselja. Po oslobađanju, Srbi su počeli da razmišljaju o formuli koju je praktikovala Evropa. U novoj srpskoj državi prezimena su uvedena zvanično polovinom 19. veka. U delima Vuka Karadžića ima dosta objašnjenja o tome – ističe Miroslav Niškanović.

Naravno, pošto su se ljudi tada koristili svoje, očevo, plemensko ime i pominjali mesto u kome žive (Sava, Markov, Petrović, Njeguš), a deoba imovine u ovdašnjim krajevima oduvek je predstavljala problem broj jedan, pogotovo u zvaničnim knjigama, tadašnje srpske vlasti su poslale Stevana Gruborovića i Sretena Popovića u Austrougarsku da „provide” tamošnje stanje, da bismo i mi iskopirali njihove matične knjige. Akcija je uspela…

– Na osnovu njihovog izveštaja, doneta je uredba 31. januara 1851. kojom je se u modernim „baštinskim” knjigama „čuvaju i poštuju stara prezimena kao svetinja” i „da se ne preziva svaki na ime svog oca”. Tu se kasnije javlja problem sa neefikasnom administracijom. Ipak, za najveći deo srpskog stanovništva na Balkanskom poluostrvu prezimena su regulisana po stvaranju jugoslovenske države 1918 – objašnjava specijalista za rodoslove.

Rod Blagojević razočarao Srbe u Čikagu

Bez traženja opravdanja za skandal koji je uzbudio SAD. – Saradnja Ilinoisa sa Srbijom ne zavisi od sudbine njegovog guvernera, kažu upućeni

Rod Blagojević Foto Beta

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 14.decembra – Gde baš da „naše gore list” bude uzrok trenutno najvećeg američkog skandala – pitanje je koje prožima razgovore među američkim Srbima, naročito u Čikagu, povodom afere u kojoj je ilinoiski guverner Rod (Milorad) Blagojević osumnjičen za niz korupcionaških radnji, pa čak i za pokušaj „prodaje” senatorskog mesta koje je donedavno pripadalo njihovom sugrađaninu, novoizabranom šefu Bele kuće, Baraku Obami.

Nema anketa, ni ovog puta, koje bi istražile raspoloženje dijaspore, ali iz razgovora sa nekoliko njenih predstavnika, sa širim neposrednim uvidom, stiče se utisak da ničim ne pokušavaju da opravdaju postupke ovo svog pripadnika. I da smatraju da afera neće uzdrmati ni položaj američkih Srba ni dvostruke pobratimske odnose – Srbije i Ilinoisa, Beograda i Čikaga.

Prekookeanske veze – zasnovane dobrim delom na činjenicama da je najveća koncentracija Amerikanaca srpskog porekla upravo na području pomenute ovdašnje moćne savezne države – jače su i šire od sudbine guvernera srpskog porekla (u Čikagu rođeni sin imigranta iz Srbije koji se u Ilinoisu obreo ubrzo posle Drugog svetskog rata). Takvu procenu dao je sagovornik, koji nije želeo da mu se pomene ime, s visokim stepenom i komunikativnosti i pouzdanosti iskaza.

Mogu, naravno, da se čuju opaske da je Rod u sebi sjedinio sklonosti ka kršenju zakona kakve postoje i u postojbini njegovog oca i u njegovom rodnom lokalitetu obeleženom Al Kaponeovom zaostavštinom. Ali, karakterističnija su slojevitija reagovanja.„Srpska dijaspora je zgranuta ovim skandalom i veoma razočarana činjenicom da ga je proizveo čovek koji je među njenim pripadnicima bio na najvišoj političkoj poziciji u hijerarhiji SAD”,izjavio je za „Politiku” Zoran Golubović, potpredsednik organizacije Kongres srpskog ujedinjenja, menadžer u tehničkog sektoru tehnološkog giganta „Ej-Ti end Ti” (i organizator nedavnog skupa o saradnji Srbije i SAD u oblasti informatike). I drugi političari su bili akteri sličnih afera, ali je Blagojević napravio „veliku grešku”, tako da je njegov slučaj „ekstremnog karaktera”, smatra on.

Rod je svojevremeno gajio nadu da bi mogao da dogura do položaja američkog predsednika, ali „smatram da prenosim mišljenje svih ljudi koje poznajem, da je sada nagovešten kraj njegove političke karijere”, zaključio je Golubović, naglašavajući da status ovdašnjih Srba kao zajednice „nije uzdrman”. S njim se slaže i pomenuti anonimni sagovornik. Uz napomenu da bi, u pravnom smislu, osumnjičeni mogao da prođe bolje nego što je nagovestilo tužilaštvo „koje još nije predočilo dokaze koji se čine neophodnim za izricanje sudske kazne”.

Iznenađeni smo i razočarani jer nismo mogli da pretpostavimo da Blagojević tako nešto može da uradi, kaže Ranko Dabižljević, vlasnik restorana u hotelu „Hilton”, kod glavnog čikaškog aerodroma. I dodaje: „Vrlo mi je žao što se sve ovo dogodilo, znam ga lično, slutim da nije baš sve istinašto se o njemu sada govori, tek treba videti da li će se dokazati njegova pretpostavljena krivica”.„S jedne strane,žao nam je što je političar srpskog porekla došao u ovakve neprilike, a s druge – nismo imali razloga za neko baš dobro mišljenje o njemu.” Tako svoje utiske, za koje misli da prevladavaju kod većine čikaških Srba, sažima Dušan Đorđević, vlasnik Srpskog pravoslavnog pogrebnog zavoda „Sveta Gora”. On podseća (a isto čini i Srđa Trifković, direktor Centra za međunarodne odnose ilinoiskog Rokford instituta, napisom pod naslovom „Neslavni kraj jedne kontroverzne karijere” za glasilo Srpske narodne odbrane, takođe organizacije dijaspore) da je „većina Srba koje poznajem bila nezadovoljna Blagojevićevim (tada kongresmenskim) učešćem u mašini Demokratske partije za bombardovanje Srbije 1999. godine”. Kao i okolnošću da se „prilično distancirao od srpskog korena, govoreći da je istočnoevropskog porekla”.

Na skupovima Srba, Blagojević se mahom pojavljivaoi radi skupljanja priloga za svoje političke kampanje, navodi Đorđević. On i drugi svedoci kažu da se Rod retko pojavljivao u ilinoiskim svetilištima Srpske pravoslavne crkve. Upoznati predočavaju i to da je Blagojević „vrlo malo znao srpski”.

U ovdašnjim medijima, tekuća afera nije ispoljila insistiranje na srpskom poreklu nosioca glavne uloge u njoj. „Najzad i Srbi imaju sreću da ovde ne budu generalno upisani na listu negativaca”, primećuje Golubović. Delikti ne nose etničko već lično i obeležje ovdašnjih odnosa, obrazloženje je koje se takođe čuje.

A šta na sve što ga je snašlo kaže Blagojević? Pojedini mediji bi za intervju s njim sada platili poprilično, ali valjda ne onoliko koliko je on (pominje se milion i po dolara u gotovom, uz unosne položaje za njega i njegovu suprugu Patrišu Mel) u cenkanjima tražio za određivanje Obaminog mesta u Senatu.

Otkako je afera izbila prošlog utorka, znatiželju javnosti Rod je zadovoljio samo jednom rečenicom. Pri izlasku iz službenih odaja, prekjuče, novinarima je rekao: „Mnogo toga ću reći kad dođe vreme”. A vreme teče, reklo bi se, brže nego kad, bar u javnosti, skandala nema.

Vehabije iz Pazara i Mitrovice spremale terorističke akcije u Srbiji, BiH i Makedoniji

U Specijalnom sudu već je u toku suđenje jednoj grupi takozvanih vehabija, koja je uhapšena na planini Ninaji kod Novog Pazara

Suđenje novoj grupi takozvanih vehabija, koju čine trojica novopazarskih muslimana i jedan mladić iz Kosovske Mitrovice, počinje za pet dana, tačnije, 17. decembra pred većem Specijalnog suda kojem će predsedavati sudija Milan Ranić. Četvorica optuženih terete se za pripremu terorističkih akcija koja je, pored ostalog, uključivala i obuku za upravljanje avionima i povezivanje sa istomišljenicima u Gruziji, Siriji, BiH, Makedoniji i Albaniji.

Specijalno tužilaštvo podiglo je optužnicu protiv Adisa Murića (21), Nedžada Bulića (31), Bajrama Aslanija (28) i Enesa Mujanovića (19), kojima se pripisuje da su od maja do septembra 2007. godine stvorili zločinačko udruženje, u cilju sticanja verske i političke moći na teritoriji Srbije, Makedonije i BiH.

Tužilaštvo navodi da je grupa planirala podmetanje eksploziva i nasilje nad građanima Srbije, kako bi izazvala osećanje straha. Pred sud će biti izvedeni Murić i Mujanović, jer su Bulić i Aslani u bekstvu.

Grupa je, prema navodima optužnice, prikupljala literaturu, filmove i fotografije u kojima se veličaju terorističke akcije širom sveta i poziva na nasilje. Pored obuke za rukovanje oružjem i eksplozivom, u računar su uneli program obuke za upravljanje avionima. Po ugledu na već izvedene slučajeve terorizma, grupa se obučavala za buduće terorističke akcije.

Štab udruženja, kako piše u optužnici, bio je u zakupljenom prostoru u delu privatne kuće u Ulici Moše Pijade b.b. u Novom Pazaru i u jednoj kući u Kosovskoj Mitrovici.

Murić, Bulić i Aslani su sa više neidentifikovanih osoba iz Srbije i iz inostranstva nabavili veće količine vatrenog oružja, municije i sredstava velike razorne moći. Deo arsenala prebacili su sa Kosova u Srbiju. Od optuženih je oduzeta veća količina oružja, ali je prema optužnici, deo ostao sakriven na tajnim lokacijama.

Tužilaštvo tvrdi da je grupa, potom, odabrala ciljeve za napad, opredelivši se za likvidacije policajaca koji obezbeđuju fudbalske utakmice u Novom Pazaru. Tada su Murić, Aslani i nepoznat član udruženja napravili eksplozivnu napravu velike razorne moći sa daljinskim aktiviranjem, a Murić se pažljivo raspitivao o terminima održavanja utakmica.

Slučajno ili ne, 11. septembra 2007. godine, na šestogodišnjicu terorističkih napada na Njujork i Vašington, koju je izvela Al Kaida, Murić saznaje da će za četiri dana biti održana utakmica u Novom Pazaru. Bulić i Mujanović tada počinju da osmatraju stadion. Mujanović je pre početka utakmice obilazio teren, kako bi utvrdio mesto gde stoji najviše policajaca i mobilnim telefonom sačinio snimak pripadnika MUP-a. O tome su obojica obaveštavali Murića. Zatim su se dogovorili da noć pred odigravanje sledeće utakmice postave bombu na stadion.

Optuženi Mujanović priznao je tokom istrage da mu je Murić, koji je izdavao uputstva iz Kosovske Mitrovice, rekao da obiđe stadion i proveri gde stoji najviše policajaca. Zatim mu je kazao da treba da postave eksploziv. Mujanović tvrdi da je pristao uz uslov da njihova vera to dozvoljava.

Istragom je utvrđeno da je Adis Murić pripadnik ehli-suneta koji propisuje izolovan način života i duboku posvećenost muslimanskoj veri. Jedan od svedoka u istrazi je ispričao da ga je Murić u proleće 2007. godine zvao da se oproste, rekavši da se „vide poslednji put jer ide da ratuje na Alahovom putu”. U jednom od telefonskih razgovora sa Murićem ovaj svedok je čuo rafalnu paljbu. Murić je objasnio da je reč o treningu.

Među oduzetim predmetima su i diskovi sa snimcima ubistava američkih vojnika u Avganistanu i Iraku i ruskih vojnika u Čečeniji, bombaša samoubica kao i verski materijal koji poziva na borbu protiv „nevernika” i samožrtvovanje.

U Specijalnom sudu već je u toku suđenje jednoj grupi takozvanih vehabija, koja je uhapšena na planini Ninaji kod Novog Pazara. Od njih je oduzeto oružje, a na teret im je stavljena priprema ubistva muftije Muamera Zukorlića i terorističke akcije u Beogradu. Prema dosadašnjim podacima iz istrage, ove dve grupe nisu povezane.

Heroina ustaničke Toplice i nepokornog Durmitora

Iako je završila učiteljsku školu, Jelena Šaulić Bojović se, umesto podučavanja đaka, prihvatila puške i kao komita vojevala u Srbiji i Crnoj Gori protiv bugarskih i austorugarskih okupatora

Jelena Šaulić Bojović Foto P. Koprivica

Pljevlja – U plejadi srpskih heroina koje su učestvovale u oslobodilačkim ratovima u prvoj polovini prošlog veka jedno od najsvetlijih mesta pripada, svakako, Jeleni Šaulić Bojović – učiteljici, neustrašivoj komitkinji i vojvotkinji, učesnici Topličkog ustanka 1917. godine, koja se potom istakla u pružanju otpora austrougarskom okupatoru u durmitorskom kraju. Uspomena na hrabrost ove žene u njenom zavičaju živi do današnjih dana.

Rođena je 1896. godine, u selu Junča Do, podno Durmitora, kao najmlađa od petoro dece sveštenika Perka Šaulića, a odrasla u Medveđi, gde se njen otac preselio s porodicom, zbog – kako je ostalo zabeleženo – nesuglasica sa crnogorskim knjaževskim dvorom.

Prema kazivanju publiciste Đorđija Ostojića iz Pljevalja, koji se godinama posebno bavi istraživanjem dobrovoljačkog pokreta, Jelena se odlikovala neobičnom bistrinom uma i najlepšim vrlinama, pa je u rekordno kratkom roku završila učiteljsku školu. Međutim, umesto podučavanja đaka, prihvatila se puške i sa ocem Perkom pridružila ustaničkim četama Koste Vojinovića na Radan planini, dabrani srpsku nejač Toplice i Jablanice od terora bugarskog okupatora.

– Kao borac Gajtanskog odreda bila je neustrašiva i nadasve vešta u rukovanju oružjem, a posebno je kao bombaš bila strah i trepet za neprijatelje. Njeno junaštvo i podvizi sokolili su dobrovoljce da izdrže, a narodu tog dela Srbije ulivali su veru da je moguć otpor bugarskom okupatoru – kaže za „Politiku” Đorđije Ostojić.

Kada je krajem marta 1917. godine, ipak, ugušen Toplički ustanak, Jelena je sa ocem Perkom i grupom četnika otišla u Crnu Goru, da bi se u durmitorskim vrletima pridružila komitskoj četi vojvode Boška Bojovića, koja je vojevala protiv austrougarske soldateske.

– Brojni primeri njenih podviga ostali su u sećanju naroda tog dela Crne Gore, a zabeleženi su i u istorijskim spisima. Ova odvažna Durmitorka posebno se istakla u sukobu komita i žandarma na Vrelima, u januaru 1918. godine. U tom obračunu poginulo je i ranjeno 97 neprijateljskih vojnika, 23 su zarobljena, a među njima i zloglasni Osman Jogunica, austrougarski vakmajstor iz Bosne, koji je osuđen na smrt, a streljala ga je lično Jelena Šaulić – ističe Đorđije Ostojić, navodeći da je, prema opisima njenih savremenika, Jelena bila krupna crnokosa devojka prodornog pogleda, oštrog i britkog jezika. U Toplici se i danas priča o lepoti ove Durmitorke, pa je ostala i uzrečica – lepa kao Jelena Šaulić.

Po završetku Prvog svetskog rata, udala se za vojvodu Boška Bojovića, zasnovala s njim porodicu u Pljevljima i kao učiteljica radila u obližnjem selu Otilovići. Međutim, ubrzo se, usled posledica vojevanja i iscrpljujućeg komitskog života teško razbolela, i preminula je 21. marta 1921. godine. Tek je bila zakoračila u 26. godinu života. Ostala je priča da više od godinu dana posle njene smrti, u znak žalosti, u plemenu Drobnjaka, iz kojeg potiče, nije bilo veselja niti su se čule gusle i pesma. Posmrtno je odlikovana Karađorđevom zvezdom sa mačevima.

– Smatram da je zavičaj mogao da uspomenu na nju sačuva i na primereniji način nego što su to narodna predanja. Nema danas nijedne javne ustanove koja nosi ime ove „srpske Jovanke Orleanke”. Tek 2005. Udruženje ratnika i poštovalaca ratova 1912–1918. godine iz Pljevalja podiglo je dostojno spomen-obeležje Jeleni Šaulić Bojović, na starom gradskom groblju, gde je i sahranjena – kaže Đorđije Ostojić.

Buša u Iraku gađao cipelama u glavu!

Odlazeći predsednik SAD Džordž Buš morao je da izbegava cipele koje su poletele ka njemu kada se pozdravljao sa Nurijem al Malikijem, premijerom Iraka, tokom iznenadne posete zemlji koja je obeležila njegov mandat.

Dva lidera su se rukovala pred novinarima u bagdadskoj kancelariji, a onda se iz trećeg reda čuo uzvik "Ovo ti je oproštajni poljubac, psu" i ka Bušu su poletele dve cipele. Odlazeći predsednik SAD je pokušao da ih izbegne, a Al Maliki je kolegijalno pokušao da ga zaštiti rukama.
Đonovi cipela, koji se u arapskoj kulturi smatraju za najveću uvredu, nisu pogodili Buša, a obezbeđenje je brzo reagovalo i uspelo je da obuzda pobesnelog novinara Muntazera al Zaidija. On je zaposlen u stanici Al Bagdadija, koja se emituje iz Kaira. Nekoliko njegovih kolega iz drugih redakcija su pokušali da smire situaciju, pa su se i izvinili predsedniku SAD.
"Hvala što ste mi uputili izvinjenje u ime iračkog naroda. Ne smeta mi ovo što se dogodilo, a ako želite da znate broj cipela je bio 44", rekao je Buš.

Buš je doputovao danas u iznenadnu posetu Iraku, svoju četvrtu po redu od invazije na tu zemlju. Buš koji odlazi iz Bele kuće 20. januara da bi ga zamenio novi predsednik SAD Barak Obama, posetio je Irak u novembru 2003, junu 2006. i u septembru 2007. godine.
Poseta Buša usledila je nakon potpisivanja bezbednosnog sporazuma SAD i Iraka o povlačenju američkih snaga najkasnije do kraja 2011.
Asošijeted pres javlja da je predsednički avion sa Bušom sleteo na bagdadski aerodrom danas posle podne po lokalnom vremenu, nakon tajnog 11-časovnog noćnog leta iz Vašingtona.
U nameri da proslavi novi bezbednosni pakt Vašingtona i Bagdada, Buš planira susrete sa visokim američkim zvaničnicima u Iraku kao i sa liderima te zemlje.
Bušova poseta Iraku usledila je nakon jučerašnje takođe iznenadne posete američkog sekretara odbrane Roberta Gejtsa američkoj vojnoj bazi.
Mada je Gejts najavio da će američki vojnici otići iz Iraka do kraja juna 2009, komandant međunarodnih snaga, general Rej Odierno je rekao da će Amerikanci ostati i posle tog datuma u Iraku kako bi savetovali i trenirali iračku vojsku.
Povodom tih najava, šiitski pokret Moktade al-Sadra koji se protivi američkom prisustvu u Iraku, optužio je danas Amerikance da se ne drže obećanja koja su dali.

Pucao radnici marketa u grudi

NOVI SAD - Maskiran i naoružan muškarac, u noći između subote i nedelje pucao je u Milku Pilić (59), radnicu marketa u novosadskom Novom naselju. Napadač je, iz već repetiranog pištolja, naciljao u ženu i ispalio jedan hitac koji je vlasnicu radnje pogodio u grudi.

Milka Pilić je zbrinuta na Urgentnoj hirurgiji odakle je, u stabilnom stanju, prebačena na Institut u Sremskoj Kamenici. Napad se dogodio sat vremena posle ponoći u Ulici seljačkih buna.
- Nalazio sam se ispred lokala kada su dvojica maskiranih mladića nasrnuli na lokal. Naterali su me da uđem u prodavnicu. Video sam da jedan drži pištolj u ruci i rekao sam im da uzmu sve što žele, samo da ne pucaju. U tom momentu Milka je izašla iz magacina - ispričao je policiji preplašeni čuvar.
Prema njegovim rečima, žena je čula buku i izašla je iz magacina. Kada je ugledala maskirane napadače, počela da viče od straha. Istog momenta, jedan od razbojnika je podigao pištolj i pucao u nju, nakon čega su pobegli.
- Došao sam po cigarete i ugledao unezverenog čuvara i ženu kako leži. Bila je svesna. Majica joj je bila natopljena krvlju. Čuvar je govorio da pozovem Hitnu pomoć, ali sam zaključio da ćemo stići brže ukoliko je sam odvezem - priča slučajni prolaznik koji je verovatno spasao ženi život.
Ubacio ju je u kola i krenuo ka Kliničkom centru. Kako je rekao, Milka je gubila puno krvi i na putu do bolnice se onesvestila. Pružena joj je prva pomoć, pa je poslata na Kliniku za grudnu hirurgiju u Sremskoj Kamenici, gde će ostati na daljem lečenju.

ŠIŠA PO KUĆAMA

Posle raskida ugovora s „Grandom" Slađana Đorđević Bucka po kućama nudi svoje frizerske usluge

Slađana Đorđević Bucka

Pošto je nogom zalupila vrata „Grand produkcije", Slađana Đorđević Bucka posvetila se frizerskom poslu. Tačnije, kad je raskinula ugovor s „Grandom", Bucka je odlučila da joj pevanje i komponovanje postanu hobi i da se vrati svom zanatu - frizeraju. U početku će svoje usluge nuditi po kućama, barem dok ne sakupi dovoljno novca za svoj frizerski salon.

- S obzirom na to da se mnogima dopadaju njene frizure, da ne bi sedela skrštenih ruku dok čeka otvaranje svog frizerskog salona, Bucka je odlučila da šiša po kućama - kaže izvor blizak pevačici.

Nesuđena „Zvezda Granda" odlučila je da svu ušteđevinu uloži u svoj frizerski salon, koji namerava da otvori u beogradskom naselju Filmski grad, a za pomoć je zamolila i bivšeg dečka, pevača Damira Handanovića.

SPOR ZBOG KIOSAKA PRED STRAZBUROM

Čačanin Nedeljko Gajević kaže da je Međunarodni sud prihvatio njegove tužbe protiv Srbije zbog štete koju trpi zbog nelegalno postavljenih trafika ispred svoje radnje na pijaci

s

Izgubio strpljenje... Nedeljko Gajević 12 godina traži uklanjanje nekoliko kiosaka

Međunarodni sud pravde u Strazburu, objašnjava Čačanin Nedeljko Gajević, raspravljaće po tužbama protiv Srbije koje je on podneo toj instituciji zbog štete koju trpi usled nelegalno postavljenih kiosaka. Kioci su zatvorili prilaz njegovoj radnji na zelenoj pijaci u Čačku.

Gajević 12 godina čeka da inspekcija sprovede odluke nadležnih organa i ukloni kioske koje je JKP „Komunalac", kako tvrdi, bespravno postavilo na trotoar na zelenoj pijaci, čime je potpuno zaklonilo poslovni objekat u suvlasništvu Gajevića. Zbog svega toga i zbog izgubljene materijalne dobiti, jer je porodica Gajević u svom objektu imala radnju koja je već duže vreme zatvorena, Nedeljko je ove godine podneo dve tužbe protiv Republike Srbije Međunarodnom sudu pravde u Strazburu sa odštetnim zahtevom od 30 miliona dinara.

slika

Jovanović: Svi kiosci u Čačku nelegalni Danka Jovanović, šef Oseka za urbanizam, rekla nam je da su i kiosci na pijaci, kao i svi ostali kiosci u gradu, nelegalni, jer Čačak još nema program o postavljanju privremenih objekata na javnim površinama. - Odluka o privremenim objektima na javnim površinama na teritoriji grada doneta je još 2004. godine, ali ni do danas JP „Gradac" nije uradilo program o postavljanju tih objekata. Zato su svi kiosci u gradu nelegalni, a njihovo uklanjanje je nadležnost građevinske inspekcije - rekla je Jovanovićeva za Press.

- Iz Strazbura sam dobio odgovor da su tužbe prihvaćene i očekujem da me uskoro pozovu i da konačno stavim tačku na golgotu koji prolazimo ja i moja sedmočlana porodica - kaže Gajević. On objašnjava da je pre 13 godina napravio ugovor o ortačkom poslu s vlasnikom objekta građenog još 1921. godine. Ovim ugovorom, kojim je predviđena adaptacija, Gajević je postao suvlasnik i od tada, kako kaže, počinju njegovi problemi.

- „Komunalac" je na delu slobodne zemlje, koji je bio službeni put a urbanističkim planom predviđen za trotoar, postavio pet kiosaka i izdao ih u zakup, čime je potpuno zatvorio izlog i prolaz prema mojoj radnji. Tek po nalogu Republičke urbanističke inspekcije u Kraljevu opštinska inspekcija je reagovala i naložila da se u roku od 30 dana svi kiosci uklone - ispričao je Gajević. On dodaje da su odbijene žalbe „Komunalca" i od Ministarstva građevine i od Vrhovnog suda, i da je čak pre 12 godina opštinska inspekcija bila započela uklanjanje kiosaka, ali tek do kolovoza, jer je tadašnje rukovodstvo „Komunalca" obećalo da će ih odatle samo ukloniti.

- Tokom noći kiosci su vraćeni na trotoar. To je bilo pre 12 godina i tako je i dan-danas. Tražio sam zaštitu na svim mogućim nivoima - od opštine do predsednika države, kao i u resornim ministarstvima. I pored toga što sve govori da sam u pravu, to pravo nisam mogao da ostvarim i zato sam podneo tužbu Međunarodnom sudu - kaže Gajević.

U lokalnoj upravi za inspekcijski nadzor nezvanično nam je rečeno da je i sama radnja Gajevića nelegalna i da nema upotrebnu dozvolu jer se prilikom adaptacije odstupilo od projekta.

- Što se tiče kiosaka, postavljanje objekata unutar pijace vrši se po aktu o urbanističkim uslovima i za to odgovara JKP „Komunalac". Da li su oni legalni, pitajte u Odseku za urbanizam - rečeno nam je u toj upravi.

Gajević ne negira da njegov objekat nema upotrebnu dozvolu, ali kaže da uklanjanje kiosaka koje je JKP „Komunalac" postavio na trotoar ne sme biti ničim uslovljeno.

Zbunjeni i kupci i prodavci vozila

Na tržištu automobila u Srbiji vlada prava zbrka jer je prodaja smanjena uprkos sniženjima i do nekoliko hiljada evra, a većina prodavaca se ne usuđuje da prognozira šta će se dešavati sledeće godine. Konfuziju izaziva najava smanjenja carine na uvoz vozila za deset odsto, koje je izvesno, ali i neizvesno povećanje takse na registraciju vozila, jer se ne zna da li će se odnositi na sve vrste četvorotočkaša.

Takođe, moguće je i poskupljenje kredita. Automobilska industrija u svetu je u velikoj krizi, a ne zna se kako će se izvući iz nje. Može se ispostaviti da pojeftinjenje vozila budu nedovoljno za prosečnog domaćeg kupca, koji je i dosad teško dolazio do automobila, jer će sledeće godine imati manje para u džepu.
Cene četvorotočkaša u Srbiji, i novih i polovnih, već su smanjene u prethodnih nekoliko nedelja, a najverovatniji razlog je pad prodaje. Neki dileri za ovakvu situaciju optužuju (dez)informacije o smanjivanju carine, koje su naterale potencijalne kupce da sačekaju 1. januar, kada bi ta odluka trebalo da stupi na snagu.
U predstavništvu „Dženeral motorsa“ i u „Delta autu“ kažu da će zbog smanjivanja carine od deset odsto troškovi biti niži 6,5–7,0 odsto, ali ne žele da preciziraju kako će se to odraziti na maloprodajne cene, dodajući da će se to videti tek posle 1. januara. Ipak, ne smanjuje se samo carina, već i osnovica za porez.
– Sada su automobili iz EU u Srbiji opterećeni sa 42,19 odsto dažbina, a nakon smanjenja carina taj iznos bi trebalo da bude oko 30 odsto. Međutim, ne može se sa sigurnošću reći da će cene zaista biti niže za 12 procenata – navodi Irena Gvozdenović, PR predstavništva „Dženeral motorsa“ za Srbiju..
U „Delta autu“ navode da su najava smanjivanja carine i pisanje štampe da će vozila pojeftiniti 3.000–5.000 evra naglo smanjili tražnju, a svi uvoznici su krenuli u nekontrolisano snižavanje cena. Kako to nije dalo željene efekte, neke firme, kako navode u ovoj kući, prodavale su vozila ispod nabavne cene jer su za to imali podršku stranog partnera.
„Razlog smanjene prodaje uprkos povoljnim uslovima je i nemogućnost kreditiranja finansijskih institucija, banaka i lizing kuća, tako da je željeni rezultat izostao“, tvrdi Miloš Petrović, direktor „Delta auta“.
Na pitanje da li su pojeftinjenja u Srbiji posledica i krize automobilske industrije, u „Dženeral motorsu“ ističu da ima i toga. „Veliki popusti u poslednjem kvartalu 2008. godine posledica su krize, ali i nestabilnog kursa dinara i uslova na domaćem tržištu“, dodaje Gvozdenovićeva.
U „Delta autu“ tvrde da je sada najbolji trenutak za kupovinu jer cene neće biti niže, dok u „Dženeral motorsu“ ističu da snižavanje cena ne zavisi samo od stanja automobilske industrije, već od tržišta.
Vladimir Bugarski, vlasnik auto-placa „Beoafrika“, smatra da situaciju kod polovnih vozila, posebno onih jeftinijih, komplikuje najavljeno povećanje takse na registraciju. On navodi da su već uveli popust od deset odsto, ali da to možda neće imati efekta. Polovni „punto“ košta oko 5.000 evra, ali smanjenje cene od 500 evra može da „proguta“ uvećana taksa za registraciju.
– Ljudi su zbunjeni. Spominje se manja carina, ali i povećanje takse. Na drugoj strani kamate na kredite za kupovinu polovnih vozila povećane su sa 15 na 20 odsto. U takvoj situaciji normalno je što je prodaja smanjena. Ovo je uz smanjenje carine sigurno bio razlog uvođenja popusta – objašnjava Bugarski.
Na pitanje da li bi vozila mogla u narednoj godini dodatno da pojeftine, on kaže da je to teško verovatno jer ne mogu ići ispod nabavne cene.
Dragan Rodić, direktor auto-placa „Auto Rodić“, kaže da su dodatna pojeftinjenja moguća jedino ako se smanje cene u nabavci, odnosno u EU, a takvih najava zasad nema. On čak smatra da i niža carina neće puno promeniti cenu jer će troškovi polovnih automobila ostati skoro isti. Pored toga Rodić kaže da od Nove godine neće biti umanjenja carine zbog kilometraže ili oštećenja koja su dosad snižavala nabavnu cenu.

Ruskinja Ksenija Sukinova Mis sveta 2008.

Ruskinja Ksenija Sukinova, 21-godišnja plavuša rođena na severu Sibira, izabrana je sinoć u Johanesburgu za Mis sveta 2008.



U konkurenciji ostalih 108 kandidatkinja, za prvu pratilju izabrana je Indijka Parvataj Omanakutan a za drugu Garbijela Valkot iz Trinidada i Tobaga.
Ksenija Sukinova druga je Ruskinja koja je ponela titulu Mis sveta, nakon Julije Kuročkine kojoj je ta titula pripala 1992.
Izbor za najlepšu ženu sveta prvobitno je trebalo da se održi u Kijevu 4. oktobra, ali je zbog Rusko-Gruzijskog konflikta u septembru odlučeno da se ipak održi u Johanesburgu.
Svečanost proglašenja Mis sveta u Južnoafričkoj Republici, direktno su prenosile televizijske stanice u 187 zemalja.
Prvi put od kada se takmičenje održava, gledaoci su za polufinalistkinje mogli da glasaju preko Interneta.

ANIN NOVI KALENDAR

Srpska teniserka predstavila kalendar za 2009. godinu, koji je uradila za „Verano". Ana u hotelu „Zira" otvorila i izložbu najzanimljivijih fotografija nastalih tokom snimanja

ana ivanovic

Ana Ivanović, peta teniserka sveta, predstavila je sinoć kalendar za 2009. godinu, koji je nedavno uradila za kompaniju "Verano". U ekskluzivnom ambijentu hotela "Zira" u Beogradu, jedna od najlepših sportistkinja današnjice otvorila je tom prilikom i izložbu najzanimljivijih fotografija sa snimanja kalendara, koji će se uskoro pojaviti na tržištu u ograničenom broju primeraka.
Nakon brojnih naslovnih strana i modnih editorijala, koje je uradila za najuglednije domaće i strane magazine te poštanske marke s njenim likom objavljene uoči Olimpijskih igara u Pekingu, Ana je juče prvi put u karijeri predstavila i svoj kalendar - a sudeći prema reakciji prisutnih - bilo je i vreme! Zanimljiva grafička rešenja i neobičan dizajn, u kombinaciji s marketinški očigledno isplativim osmehom Ane Ivanović, rezultirali su jednim od originalnijih kalendara na našim prostorima pa nema sumnje da će doživeti veliki uspeh među fanovima srpske teniserke.
Sama Ana kaže da je neobično uživala u radu na ovom projektu, kao i da je oduševljena kako su ispale njene fotografije.
- Sve smo morali da snimimo za samo jedan dan, bilo je izuzetno naporno, ali sam ja prezadovoljna kako je ispalo. Nikada nisam radila ništa slično i ovo je za mene bilo jedno fantastično i nesvakidašnje iskustvo. Sve su mi fotografije lepe i drage, ali bih možda izdvojila onu za hotel "Zira" jer izgleda kao da ležim na krevetu, a u stvari stojim dok mi drže jastuk iza glave! U svakom slučaju, bilo je sjajno - rekla je Ana na jučerašnjoj prezentaciji.
U ovom trenutku još nije poznato kada će se Anin kalendar pojaviti u slobodnoj prodaji, ali je već sad izvesno da do njega neće moći lako da se dođe budući da je iz "Verana" najavljeno da će se štampati u ograničenom tiražu.
Naša teniserka, međutim, neće imati mnogo vremena za opuštanje u rodnom Beogradu pošto već u ponedeljak putuje u Australiju, gde će nastaviti s pripremama za predstojeću sezonu.
- Ciljevi su odavno poznati, osvajanje još gren slem titula i povratak na prvo mesto NjTA liste, a na meni je