Kazne za kradljivce iznad 250.000 dinara

SUBOTICA - Ukoliko električari utvrde neispravnosti na brojilu, učinjenu svesno i namerno, potrošaču se po kratkom postupku obustavlja isporuka električne energije i ispostavlja račun za neovlašćeno korišćenje električne energije od najmanje 250.000 dinara.

Da bi ponovo bio priključen na mrežu, mora da izmiri račun za neovlašćenu potrošnju i o svom trošku otkloni tehničke nedostatke na brojilu ili mernom mestu. Ukoliko kradljivci odbijaju da postupe po nalogu „Elektrodistribucije“, protiv njih se pokreću krivični i parnični postupak.
Ovo je u najkraćem recept subotičke „Elektrodistribucije“ protiv kradljivaca struje (nezakonita priključenja i manipulacije brojilom) koji su do sada uspevali da ukradu pet odsto ukupne potrošnje.
Pošto je smanjivanje gubitaka jedan od prioritetnih ciljeva subotičke „Elektrodistribucije“, koja pokriva oko 150.000 potrošača, njene ekipe neprestano se nalaze na terenu i kontrolišu merna mesta.
- Kontrole su stalne i, čim utvrdimo neke nelogičnosti, dolazi do „ciljanih“ poseta naših ekipa osobama koje se bave nezakonitim radnjama. Nijedna od metoda kojima se bave kradljivci struje nije tajna za nas, ali dinamika rešavanja ovih slučajeva zavisi od naših raspoloživih resursa. Međutim, na kraju svako dođe na red - upozorava Dragan Matejić, rukovodilac Sektora trgovine električnom energijom u „Elektrodistribuciji“ Subotica.
Najčešći metod krađe struje i dalje su popularni magneti koji usporavaju ili zaustavljaju brojilo. U ovoj godini otkriveno je i procesuirano oko 80 slučajeva neovlašćene potrošnje struje.
- Uslovno rečeno, slučajeva je više nego ranije, ali jedino iz razloga što smo mi značajno povećali kontrolu i otkrili znatno više nezakonitih radnji nego ranijih godina. Sada imamo instrumente kojima prilikom kontrole možemo da otkrijemo da li je bilo stavljanja magneta na brojila ili nekih drugih manipulacija, nakon čega će se vlasnici mernih mesta naći u velikom problemu - kaže Matejić.
U „Elektrodistribuciju“ stiže i dosta anonimnih prijava od redovnih platiša koji nisu spremni da tolerišu postupke komšija koji na nelegalan način umanjuju svoje račune za struju.
- Trenutno je u toku i zamena starih brojila novim, digitalnim, koja su tako napravljena da u sebi registruju sve „nenormalne“ aktivnosti i rade na principu daljinskog očitavanja, pa do nas lako stižu i podaci o manipulacijama na njima - priča Matejić.
Nezakonite radnje pojedinih potrošača često ne završavaju na krađi struje, nego su spremni i na fizičke obračune sa ekipama „Elektrodistribucije“. Prošle godine je jedan Subotičanin nožem napao radnike koji su došli da mu obustave isporuku električne energije jer je ustanovljeno da je nelegalno koristio struju pa je bilo dosta posla i za policiju.

Komšije krale struju od starice
Jednu staricu koja je živela u delu dvojne kuće i redovno izmirivala obaveze napala je komšijska porodica koja se nelegalno priključila na struju sa obližnje bandere. Nakon što su otkriveni, ekipa „Elektrodistribucije“ ih je „isekla“ sa mreže, posle čega su oni počeli sprovoditi psihičku torturu nad nesrećnom staricom, da bi se na kraju svega povezali na njen tavanski priključak i na taj način ponovo počinili isto krivično delo.
- Mi smo o svom trošku jer je nesrećna starica redovan platiša izgradili novo merno mesto kako bismo rešili njen problem, a komšijama onemogućili dalje neovlašćeno korišćenje električne energije. Protiv njih smo podneli krivičnu prijavu - rekao je Dragan Matejić.

Roditelji odgovaraju zbog nasilja u školi

NOVI SAD - Donošenje kodeksa ponašanja učenika pomogao bi u prevenciji nasilja u školskim klupama, zaključili su na jučerašnjem sastanku direktori osnovnih škola i gradska ministarka za obrazovanje Ksenije Popović. Uvođenje ovog akta, uz podršku đačkih parlamenata i saveta roditelja, primoralo bi i očeve i majke da snose moralne obaveze prilikom kažnjavanja učenika zbog nedoličnog ponašanja u školi. Sličan sastanak uskoro će održati i Aktiv direktora srednjih škola, gde je vršnjačko nasilje sve češća pojava.

Ako ovaj predlog prihvate školski odbori i nastavnička veća, on bi mogao da za par nedelja zaživi u svim novosadskim osnovnim školama. S obzirom na to da su Zakonom o obrazovanju ovlašćenja nastavničkih veća prilikom kažnjavanja problematičnih učenika svedena na minimum, razgovor je, kaže predsednik Aktiva direktora Svetozar Kozarov, jedino oružje koje im preostaje.
- Moramo ubediti i učenike i roditelje da učestvuju u tome. Đački parlament omogućuje deci da sama predlože norme po kojima bi se ovaj problem rešavao, a roditelji bi delili odgovornost pri sankcionisanju problematičnog ponašanja - rekao je Kozarov.
On je napomenuo da je evidentiranje problematičnih đaka samo jedan od principa kojim se može preventivno reagovati na nasilje.
- U svakoj školi postoji onaj mali broj dece problematičnog ponašanja, što učestvuju u tučama, organizuju sačekuše i agresivno se ponašaju prema ostalim učenicima. Osim stalnih opomena, nastavničko veće nema ovlašćenja da takvo ponašanje kažnjava, osim ocenom iz vladanja. Ali, ocena iz vladanja ne utiče na prosek, pa je ova sankcija neprimerena i nedelotvorna - rekao je Kozarov, napominjući da među problematičnim osnovcima ima sve više devojčica. Kako ne bi škola bila jedina koja je odgovorna za ovakvo ponašanje učenika, Kozarov insistira i na odgovornosti roditelja. Kao direktor škole „Sveti Sava“ u Rumenki, on je evidentirao problematične učenike, a zatim obavezao njihove roditelje da dolaze u školu najmanje dvaput mesečno na razgovor. Pored toga, roditelji su obavezani da lično odgovaraju za sadržaj školske torbe učenika ili da daju dozvolu razrednom starešini da ih svakodnevno pregleda. Takođe, problematična deca u školi „Sveti Sava“ su pod stalnom kontrolom školskih psihologa koji prate njihov rad i razgovaraju sa roditeljima. U ovoj ustanovi očekuju da će se prvi rezultati novih mera videti za dva-tri meseca.

Svi građani imaju pravo na zdravstvenu knjižicu

Svim građanima Srbije početkom novembra stiči će na kućnu adresu informator radi informisanja o mogućnostima ostvarivanja prava na zdravstveno osiguranje i zaštitu.

Distribucija tri miliona informatora deo je akcije Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, pod nazivom „Zdravstveno osiguranje - pravo svih građana Srbije“.
- Prvo i osnovno pravo svih građana Srbije jeste pravo na zdravstvenu knjižicu, a značajan broj građana ne ostvari zdravstvenu zaštitu jer ne znaju da na to imaju pravo. Zbog toga je odštampano tri miliona informatora i tako je započeta kampanju o informisanju građana o njihovim pravima - objašnjava Svetlana Vukajlović, direktorka RZZO.
Za svakog građanina postoji osnov za ostvarivanje zdravstvenog osiguranja i putem brošura moći da se informišu i ugrožene kategorije stanovništva, koje to pravo još uvek nisu ostvarile.
- Pravo na zdravstvenu knjižicu imaju i oni koji nemaju prihode, kao i oni koji duguju za doprinose na zdravstveno osiguranje, a pripadaju nekoj od zaštićenih kategorija stanovništva, kao što su deca, trudnice, stariji od 65 godina - ističe Vukajlovićeva.
Kao primer nerešenog zdravstvenog osiguranja ona je navela 65 vojnih penzionera, bivših oficira Jugoslovenske armije koje je Republika Crna Gora skinula sa svog penzionog fonda i koji su već skoro godinu i po dana bez ikakvih prihoda. Ovi građani takođe imaju pravo na zdravstveno osiguranje a da to nisu znali, kazala je ona i dodala da će u nekoliko narednih dana ne samo oni, kao nosioci osiguranja, već i članovi njihovih porodica koji ispunjavaju uslove predviđene zakonom, dobiti zdravstvene knjižice.
Informator sadrži i informaciju o prestanku važenja starog obrasca zdravstvene knjižice od 1. januara 2009. godine.

Joca Amsterdam organizovao bekstvo Pukanićevih ubica

Bivši vojni obaveštajac Boban Đurović (54) iz Bara trebalo je prekjuče, po nalogu Sretena Jocića Amsterdama, da prebaci Roberta Matanića iz Zagreba u Srbiju i skloni ga od istrage hrvatske policije koja ga sumnjiči za ubistvo Ive Pukanića i Nike Franića.

Pre polaska u Zagreb, Đurović se, kako saznaje „Blic”, u Beogradu sreo sa Jocićem. Sa kakvom je porukom za Matanića Đurović krenuo na put za sada nije poznato. Hrvatska policija nekoliko sati pre toga ušla je u trag telefonskom kontaktu između Matanića i Beograđanina Milenka Kuzmanovića, vozača koji je sa Đurovićem trebalo da krene u Zagreb i sa lažnim dokumentima ga prebaci u Srbiju.

- Srpska i hrvatska policija su od ubistva Pukanića, vlasnika lista „Nacional”, bile u stalnoj vezi. Razmenjivani su podaci, a u hapšenje se krenulo u trenutku kada je srpski MUP kolege u Hrvatskoj obavestio da su Đurović i Kuzmanović krenuli iz Srbije. Obojica su uhapšeni na teritoriji Hrvatske, deset kilometara posle graničnog prelaza Bajakovo - kaže za „Blic” izvor iz vrha MUP Srbije.
Pripadnici Specijalne jedinice hrvatske policije u istom trenutku su uhapsili i Roberta Matanića (31), njegovog brata Luku (22), kao i prijatelja Amira Mafalanija (24), kome su lisice stavljene u stanu u Zagrebu. U akciji rasvetljavanja ubistva Pukanića i Franića, prema rečima Krunoslava Borovca, načelnika hrvatskog Ureda ravnatelja policije, ukupno je uhapšeno deset osoba.
- Dve osobe su uhapšene na području PU vukovarsko-srijemske, a ostale u Zagrebu - izjavio je Borovec. On nije želeo da navede imena uhapšenih, ali je izjavio da su osmorica privedenih hrvatski državljani, a dvojica državljani Srbije i da je reč o izuzetno opasnim pripadnicima kriminalnog miljea.
Hrvatski mediji nezvanično su objavili da se u istrazi ubistva Pukanića i Franića traga za hrvatskim državljanima Brankom V. i Danijelom M., kao i E.I. i B.J., koji su povezani sa Sretenom Jocićem, ali i za još nekoliko državljana BiH i Srbije.
Uhapšeni Đurović zvani Kardinal je već godinama najbliži saradnik Sretena Jocića. Iako se Jocićevo ime godinama povlačilo po medijima, Đurović do sada u srpskoj javnosti nije spominjan.
- Đurović je veoma tajanstvena ličnost. Bio je vojni pilot, ali i saradnik Obaveštajne službe VJ do sredine osamdesetih godina. Onda je jednostavno nestao. Iz Zadra je prebegao u Italiju, u kojoj je godinama boravio, a izvesno vreme je živeo i u Francuskoj. U inostranstvu je stekao enormno bogatstvo. Devedesetih godina je počeo da sarađuje sa Jocićem i postao njegov glavni saradnik - kaže naš izvor.
U isto vreme počela je i Jocićeva saradnja sa Robertom Matanićem. Kriminalna povezanost između njih, međutim, nikada nije dokazana. Bugarska policija je 2004. godine raspisala poternicu za Matanićem tereteći ga da je deo grupe hrvatskih plaćenih ubica, koje su izvršile brojne likvidacije u Sofiji, pa i ubistvo Milča Boneva, glavnog tamošnjeg bosa. Pretpostavljalo se da je to ubistvo Mataniću naručio i platio upravo Jocić, ali to nikada nije dokazano. Jocić se u to vreme nalazio u zatvoru u Holandiji iz koje je 2006. godine izručen Srbiji, zbog podstrekavanja na ubistvo Gorana Marjanovića. U vreme kada je Jocić sproveden u beogradski zatvor, Matanić bio je u zatvoru u Sremskoj Mitrovici, gde je služio kaznu nakon hapšenja u martu 2005. godine u Negotinu kada se naoružan zabarikadirao u sobi hotela „Ineks”.
Putevi Matanića i Jocića ponovo su se ukrstili u avgustu prošle godine. Dve nedelje pre nego što je Matanić izručen Bugarskoj, kako „Blic” ekskluzivno saznaje, u Jocićevoj organizaciji bilo je pripremljeno njegovo oslobađanje iz zatvora. Posle tog saznanja, Matanić je stavljen pod specijalne mere bezbednosti i uskraćene su mu sve posete. Krajem avgusta izručen je Bugarskoj, koja ga je zbog nedostatka dokaza u maju ove godine oslobodila svih optužbi. Od tada njegovo ime do preksinoćnog hapšenja nije dovođeno u vezu sa kriminalnim aktivnostima.
- Matanić je odlučio da sarađuje sa policijom. On nije ubio Pukanića, ali postoje okolnosti zbog kojih bi policija mogla da ga poveže sa tim delom. On se toga boji i zbog toga će pričati s policijom. Ne slažem se s njegovom odlukom, zbog čega mu više neću biti advokat - izjavio je juče advokat Zoran Pilipović.

Povezanost Joce amsterdama sa ubistvima u Hrvatskoj
SRETEN JOCIĆ
Najmoćniji kriminalac u Srbiji. Uhapšen u Bugarskoj 2002, pa zatim izručen Holandiji, iz koje je prebačen u Srbiju 2006. godine. U Srbiji mu se sudi zbog optužbe da je policajcima Miodragu Prodanoviću i Bojanu Milosavljeviću u julu 1995. obećao 50.000 maraka za ubistvo Gorana Marjanovića zvanog Goksi Bombaš i još jednog čoveka sa nadimkom Duca.

Slučaj Ivane Hodak
SLOBODAN ĐUROVIĆ
Čovek od najvišeg poverenja Joce Amsterdama. Bivši vojni pilot i obaveštajac VJ. Zadužen je za Jocićeve finansijske poslove. Biznismen iz Bara, s nadimkom Kardinal, uhapšen je prekjuče zajedno sa Matanićem, kome je trebalo da pomogne da prebegne iz Hrvatske u Srbiju posle ubistva Ive Pukanića.

IVOR VUCELIĆ
Biznismen iz Hrvatske, bivši dečko nedavno ubijene Ivane Hodak, ćerke poznatog zagrebačkog advokata Zvonimira Hodaka, advokata Vladimira Zagorca. Vucelić je potvrdio da je Jocić bio zainteresovan da kupi hotel koji je u vlasništvu Vladimira Zagorca, i da je Vucelićeva firma posredovala u tim pregovorima.


IVANA HODAK
Ubijena 6. oktobra u Zagrebu sa dva metka u glavu, usred bela dana. Njeno ubistvo je, kako su pisali hrvatski mediji, posledica toga što se ona našla između dva sukobljena kriminalna klana. Na čelu jednog je Vladimir Zagorec, koga brani Ivanin otac Zvonimir Hodak, a istoj grupi je blizak i Ivanin bivši dečko Ivor Vucelić. Drugi klan predvodi Hrvoje Petrač, koji leži u zatvoru zbog otmice sina Vladimira Zagorca. Ivana je pre ubistva stupila u vezu sa Petračevim advokatom Ljubom Pavasovićem Viskovićem i na taj način, kako pišu mediji, postala „opasan svedok” za suparnički klan.

Slučaj Pukanić
ROBERT MATANIĆ
Jocićev saradnik, kriminalac iz Hrvatske, zvanično osumnjičen za ubistvo Ive Pukanića. Bugarska policija sumnjala je da je Jocić Matanića angažovao da u Sofiji ubije Milča Boneva, predsednika FK Slavija, u septembru 2004. Matanić je često dolazio u Srbiju i bio u kontaktu sa Jocom Amsterdamom i Slobodanom Đurovićem.

IVO PUKANIĆ
Osnivač nedeljnika „Nacional”. Ubijen 23. oktobra zajedno sa prijateljem Nikom Franjićem u eksploziji bombe kod zgrade „Nacionala”. Taj magazin je objavljivao tekstove o poslovima Joce Amsterdama u Hrvatskoj.

„NACIONAL”
O opasnim poslovima
Nekoliko dana pre ubistva Ivane Hodak „Nacional” je objavio na naslovnoj strani da ljubav Hodakove sa Petračevim advokatom uništava „posao vredan 300 miliona kuna” (oko 50 miliona evra). Magazin je pisao da je Ivanin raniji mladić Ivor Vucelić preko njenog oca Zvonimira stupio u kontakt s generalom Zagorcem i posredovao u mogućoj prodaji Zagorčevih nekretnina Sretenu Jociću. Posle ubistva Hodakove, „Nacional” je nastavio da piše o „opasnim srpskim poslovima” Ivora Vucelića, njegovim kontaktima sa Sretenom Jocićem i Uglješom Aranitovićem. „Nacional” je iz svojih izvora saznao i da je Ivor Vucelić na prvom poligrafskom ispitivanju nakon Ivaninog ubistva zatražio prekid ispitivanja tvrdeći da mu je pozlilo. A dogodilo se to u trenutku kada su mu postavili pitanje o poznanstvu sa Sretenom Jocićem. Ali prema tvrdnjama nekih Vucelićevih prijatelja, on nije prošao ni na drugom poligrafskom testiranju, jer je lagao o svojim odnosima sa Sretenom Jocićem, tvrdeći da se sa njim nikada nije susreo. A zna se da je „nedavno jednog svog prijatelja iz Zagreba odveo u privatnu posetu Joci Amsterdamu” u Beograd, gde su dugo razgovarali.

Bio ključni svedok šverca cigareta
Tužilac iz Barija Đuzepe Šelzi juče je izjavio da je Pukanić bio ključni svedok u istrazi šverca cigareta na Balkanu. Uz Pukanića, rekao je Šelzi, drugi glavni svedok bio je Duško Jovanović, glavni urednik crnogorskog lista „Dan”, koji je likvidiran 2004. godine. Tužilaštvo u Bariju kao osumnjičene za šverc pominjalo je Mila Đukanovića i Stanka Subotića Caneta, čiji je moguću vezu sa ubistvom Pukanića poslednjih dana objavljivao „Nacional”. Subotićevi advokati su zbog „monstruozne kampanje protiv njihovog klijenta” najavili podnošenje tužbe protiv „Nacionala”.

Policija zaplenila deset autobusa u Senti

SENTA - Hapšenje i određivanje pritvora do 30 dana Hildi J. (44), direktorki preduzeća „Severtrans Senta” iz Sente, Nevenki D. (42), rukovaocu linije tehničkih pregleda, Imreu K. (45), automehaničaru na liniji tehničkog pregleda, i Dušanu J. (47), vlasniku SZR „Rov” iz Bačkog Petrovog Sela i „Sev-transa” d.o.o. iz Sente, prva je tema svih razgovora u gradu na Tisi.

Za aktere „autobuske afere” istražni sudija je na zahtev tužilaštva doneo rešenje o sprovođenju istrage. Kako saznajemo, direktorka Hilda J. se tereti za zloupotrebu službenog položaja u privredi i podstrekivanje zaposlenih u preduzeću na falsifikovanje službenih isprava, dok se Dušan J. sumnjiči da je pomagao u izvršenju krivičnih dela zloupotrebe ovlašćenja u privredi.
Radeći na ovaj način osumnjičeni su za svoje preduzeće pribavili protivpravnu imovinsku korist od oko pet miliona dinara.
Hilda J. tereti se i da je sklopila ugovor sa supružnikom Dušanom J. o zakupu četiri autobusa za koje su u zapisnike o tehničkom pregledu i registracione listove uneti neistiniti podaci. Pritvoreni vlasnik SZR „Rov” i „Sev-transa” d.o.o. Dušan J., kako se navodi u saopštenju policije, posredovao je u kupovini tri autobusa, za koje su u zapisnike o tehničkom pregledu i registracionim listovima takođe uneti netačni podaci.
Od ukupno 18 autobusa iz voznog parka, zbog počinjenih falsifikata policija je oduzela 10 autobusa, od kojih je devet ovako registrovanih autobusa korišćeno za prevoz putnika u drumskom saobraćaju.
Kako saznajemo, u „Severtransu Senta” d.o.o. obavljani su tehnički pregledi autobusa iz sopstvenog voznog parka, što je iskorišćeno za zloupotrebu. Brojevi motora i šasija u nekim slučajevima su prekucavani, a u nekim se ne slažu sa podacima iz saobraćajnih dozvola, a na jednom nije ni bilo broja. Nezvanično se govori da su autobusi dopremani iz republika bivše Jugoslavije.

MODA NA TOČKOVIMA

Poznati dizajneri i modne kuće poput „Šanela" ili „Gučija" lansirali su limitirane kolekcije bicikala sa svojim potpisom

s1

I zdravo i moderno... Klo Sevinji, Dženifer Garner, Pamela Anderson, Dženifer Aniston i, naravno, Paris

Ono što ekolozi uporno pričaju već godinama, sada je i službeno proglašeno kao trend. Naime, „Vog" je u oktobarskom broju vožnju bicikla istakao kao novi najpoželjniji oblik prevoza.

Poznati dizajneri već su se pobrinuli da lansiraju limitirane serije bicikala sa svojim potpisom. Tako je „Šanel" za proleće/leto 2009. lansirao svoju najnoviju poslasticu - bicikl s osam brzina, koji dolazi u kompletu s mekim, kožnim sedištem i „Šanelovom" torbicom i košta 6.200 funti.

s2

Mlada dama koja zna šta je „in"... Agines Dejn / Svi zajedno... Porodica Džoli-Pit

Osim „Šanela", i „Guči" se pobrinuo da lansira svoju biciklističku zvezdu, i to u obliku bicikla nazvanog „red bajk", čija se cena kreće oko 2.100 funti. „Pumini" dizajneri napravili su bicikl koji svetli u mraku, dok je „G-star" dizajnirao bicikl koji izgleda kao da je napravljen od drveta, s finim smeđim, kožnim sedištem.

Popularni su i bicikli marke „pašli" ili „elektra", a čak i ako nemate novca za novi fensi bicikl, ugledajte se na Kloe Sevinji, najpoznatiju ljubiteljku vintaž šika, pa iz podruma izvadite stari „poni" koji ste nasledili od mame ili tate, popravite ga, ofarbajte i bez sumnje ćete biti glavna atrakcija gde god se pojavite. Ne zaboravite pri tom biciklistički asesoar - torbe, rukavice ili neki drugi zanimljivi detalj, kojim ćete upotpuniti sveopšti utisak.

s3

Sitnica... „Šanel" bicikl košta 6.200 funti

I za kraj, nije na odmet spomenuti da je vožnja biciklom za ženu nekada imala i daleko važnije, emancipacijsko značenje jer joj je omogućavala da iz haljine uskoči u pantalone i krene svojim putem. Posle bicikla, sve ostalo je, čini se, istorija...

POZNATI PRIHVATILI TREND

Ovaj novi trend odmah su prihvatili i poznati, pa tako Agines Dejn ima „elektru", Kloe Sevinji „rojs junion", a Dženifer Aniston „šanel", dok Bred Pit i Anđelina Džoli na svojim biciklima sa prikolicom voze svoju mnogobrojnu porodicu.

BIVŠI RADNIK ZAPALIO SUD?!

U podmetnutom požaru u Opštinskom sudu u Vladimircima potpuno izgoreli sudnica i krivični predmeti. Sumnja se da je sud zapalio bivši radnik koji je pre nekoliko meseci dobio otkaz

s1

Paljevina... Izgorela krivična sudnica u sudu u Vladimircima

U podmetnutom požaru u zgradi Opštinskog suda u Vladimircima kod Šapca izgoreli su jedna sudnica i gotovo svi krivični predmeti! Na zgradi su polupana sva stakla, a piroman je zapalio i „zastavu 101" u dvorištu suda! Kako Press saznaje, požar je najverovatnije podmetnuo bivši radnik ovog suda koji je pre nekoliko meseci dobio otkaz!

Miljana Stević iz Vladimiraca obavestila je oko četiri sata ujutru policiju i vatrogasce da u dvorištu Opštinskog suda u Vladimircima gori automobil. Vatrogasci su brzo došli i počeli da gase vatru na „zastavi" koja je vlasništvo suda. Onda su primetili da iz zgrade izlazi dim. Požar je lokalizovan u 4.30 časova. Povređenih nema, a materijalna šteta je velika. Utvrđeno je da je, pored automobila u dvorištu, skroz izgorela krivična sudnica i da su polupana sva stakla na prozorima zgrade.

- Piroman je provalio u sud kroz sporedna vrata. On je ušao u krivičnu pisarnicu i uzeo predmete, stavio ih na daktilo sto na kome je bio i kompjuter, i zapalilo ih. Požar se brzo proširio i uništio krivičinu sudnicu broj devet - kaže za Press izvor blizak istrazi, i dodaje:

- Sumnja se da je požar izazvao bivši radnik suda koji je pre nekoliko meseci dobio otkaz. Piroman je očigledno dobro poznavao raspored prostorija. Pored krivične sudnice, pokušao je da zapali kafe-kuhinju i još nekoliko prostorija, ali nije uspeo. Interesantno je da su u požaru izgoreli kompletni krivični predmeti.

s2

- Za 35 godina rada u pravosuđu, mislim da je ovo prvi put u Srbiji da se ovako nešto dogodi - rekao je Vladimir Bajić, predsednik Okružnog suda u Šapcu.

- Tužilaštvo, u saradnji sa kriminalističkom tehnikom Uprave policije iz Beograda, sprovodi uviđaj i prikuplja dokaze i tragove o uzrocima požara - izjavio je portparol Republičkog javnog tužilaštva Tomo Zorić. Zorić je rekao da se paralelno sa uviđajem radi i na utvrđivanju i identifikaciji odgovornih osoba.

- Nakon sprovedenog uviđaja, očekujemo više podataka i informacija o kojima će javnost biti blagovremeno obaveštena - rekao je Zorić.

slika

Izgoreo... „Kec" vlasništvo suda

Ministarka pravde Snežana Malović potvrdila je da je ministarstvo obavešteno da je u opštinskom sudu u Vladimircima došlo do požara.

- Indikativno je što su izgoreli samo krivični predmeti - kazala je Malovićeva na konferenciji za novinare u Vladi Srbije. Ona je navela da su predstavnici Ministarstva otišli u taj sud, kao i da će Ministarstvo obezbediti uslove da se suđenja neometano odvijaju. Malovićeva je dodala da su, vezano za taj slučaj, na informativni razgovor privedene dve osobe.

RAT ZA ĐAVOLJU VAROŠ

Lokalna vlast i Turistička organizacija Kuršumlije hoće da preuzmu Đavolju varoš od „Planinke", koja na osnovu uredbe Vlade Srbije, od 1995. godine vrlo uspešno gazduje tim prirodnim fenomenom

Đavolja varoš

Novoizabrani Upravni odbor Turističke organizacije Kuršumlije i lokalna vlast pokrenuli su inicijativu da se Đavolja varoš, koja je pod starateljstvom „Planinke" iz Kuršumlije, njima ustupi! Lokalna vlast kaže da je u poslednjih godinu dana pristigao silan novac od ulaznica za obilazak jedinog srpskog kandidata za sedam novih svetskih čuda prirode i da je opština oštećena jer ne dobija ništa.

Iz „Planinke" odgovaraju da je za promociju Đavolje varoši mnogo više izdataka nego što se dobija, i pozivaju vlast da ne kvari renome Đavolje varoši, koji je izgrađen poslednjih nekoliko godina. Doskora, Turistička organizacija Kuršumlije, lokalna vlast i „Planinka" uspešno su jedinstveno nastupale i sarađivale u promovisanju srpskog kandidata za sedam novih svetskih čuda prirode. Nakon izbora i dolaska nove vlasti došlo je do preokreta, pa je jedan od prvih zahteva novoustoličenih da dođu do para koje donosi Đavolja varoš.

Traže poništenje uredbe vlade Uzrok rata između lokalne vlasti i „Planinke" oko Đavolje varoši je, dakle, novac. To potvrđuje i zamenik predsednika kuršumlijske opštine Dejan Milošević, koji je i predsednik Udruženja rezervista „Gvozdeni puk". - „Planinka" drži monopol nad nečim što je vlasništvo svih nas i mi to ne možemo dozvoliti. Tražićemo od države da poništi uredbu i nama da na korišćenje i upravljanje ovim prirodnim dobrom. Opština ne dobija ni dinar od zarade, a mi smo u stanju da nastavimo s promocijom i eventualnim izborom Đavolje varoši u sedam novih svetskih čuda prirode - naglašava Milošević.

- Uredbom iz 1995. godine Vlada Srbije je dala „Planinki" Đavolju varoš na uređenje, zaštitu i turističku eksploataciju. Uložili smo mnogo novca u uređenje vidikovca i staza, osvetljenje prirodnog fenomena, propagandni materijal. Izdejstvovali smo da država finansira asfaltiranje puta od devet kilometara do Đavolje varoši i taj posao je prekjuče završen. Dobili smo podršku Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, Ministarstva za dijasporu i Turističke organizacije Srbije i uspeli da popularizujemo ovo prirodno blago. Svih ovih godina niko se nije setio da Srbija ima ovu lepotu, a sada žele da nam je otmu zbog novca od ulaznica. Rashodi su mnogo veći od prihoda od ulaznica, koje koštaju 100 dinara - kaže direktor „Prolom banje", u čijoj je nadležnosti i Đavolja varoš Zlatko Veljović. On podseća da je samo u letnjoj sezoni 30.000 turista posetilo Kuršumliju zbog ovog prirodnog fenomena, a da je prethodnih 10 godina broj posetilaca bio najviše 2.500.

Đavolja varoš

Posetioci nagrnuli... Đavolja varoš živnula ovog leta

„Planinka" je praktično jedino uspešno preduzeće u Kuršumliji, koje zapošljava 400 radnika. Kako saznajemo, na sednici kuršumlijske opštine sledeće nedelje skupštinska većina podržaće inicijativu o „oduzimanju Đavolje varoši" i uputiti zahtev Vladi Srbije da ukine uredbu iz 1995. godine. Krajnju reč daće država i Zavod za zaštitu spomenika prirode.

Uhapšen ubica Iva Pukanića

Na desetak kilometara od granice sa Srbijom uhapšeni Robert Matanić, njegov brat Luka i Amir Mafalani, za koje se veruje da su umešani u ubistvo suvlasnika "Nacionala" i povezani sa srpskim mafijašem Jocom Amsterdamom

robert matanic

Hrvatska policija uhapsila je juče u blizini granice sa Srbijom tri muškarca za koje se sumnja da su povezani sa ubistvom suvlasnika nedeljnika "Nacional" Iva Pukanića i njegovog saradnika Nika Franjića. Prema nezvaničnim informacijama, reč je o Robertu Mataniću (30), njegovom bratu Luki (23) i Amiru Mafalaniju, a svu trojicu policija dovodi u vezu sa srpskim mafijašem Sretenom Jocićem, zvanim Joca Amsterdam.

Ujedno je policija javnosti juče prikazala snimak nadzornih kamera od 23. oktobra, dana kad je ubijen Ivo Pukanić, na kojem se vidi motociklista sa kacigom koji je dovezao skuter u dvorište zgrade "Nacionala" u 12.40 časova, parkirao ga pored "leksusa" u vlasništvu suvlasnika nedeljnika i otišao u 12.44. Ispostavilo se da je na taj skuter bila prikačena bomba, koju je neko aktivirao kad je Pukanić otvorio vrata svog automobila. Inače, policija veruje da su u Pukanićevoj likvidaciji učestvovala dva čoveka i da je motociklista jedan od njih, i to onaj sa fotorobota, objavljenog prošle subote.

Veljović: Dva Srbina među uhapšenima Direktor srpske policije Milorad Veljović izjavio je juče da su među uhapšenima za ubistvo Iva Pukanića dva srpska državljanina. - U neposrednom kontaktu sa direktorom hrvatske policije Vladimirom Faberom saznao sam da su uhapšena naša dva državljanina. U svakodnevnom smo kontaktu sa kolegama iz Hrvatske i zasad smo dali operativna saznanja, koja su u punoj meri doprinela eventualnom rasvetljavanju ovog krivičnog dela - rekao je Veljović.

Preko serijskog broja skutera bombe policija je došla do Roberta Matanića, koji je treći po redu kupac tog dvotočkaša. Nakon nekoliko dana prisluškivanja hrvatska policija je juče na desetak kilometara od granice sa Srbijom uhapsila trojicu osumnjičenih u pratnji jednog srpskog državljanina, čije ime nije navedeno.

Niko od policijskih zvaničnika, međutim, juče nije želeo niti da potvrdi niti da demantuje identitet uhapšenih.

Ministar unutrašnjih poslova Hrvatske Tomislav Karamarko za HRT je samo potvrdio da je policija na tragu ubicama Pukanića i Franjića.

Ni portparol Uprave policije Krunoslav Borovec nije želeo da govori o konkretnim imenima.

- Već nekoliko dana traje opsežna istraga u celoj Hrvatskoj tokom koje je ispitan veliki broj ljudi i to je posao koji će se nastaviti sutra i narednih dana - rekao je Borovec.

Inače, srpski mediji su pre više od godinu dana pisali da je Robert Matanić od Joce Amsterdama dobio nalog da likvidira bugarskog narko-bosa Baja Milu. Građani Srbije Matanića pamte po hapšenju u martu 2005. nakon što se naoružan pištoljima i ručnim bombama zabarikadirao u sobu u hotelu "Ineks - Krajina" u Negotinu i tražio izručenje Hrvatskoj. S njim je tada bio i izvesni Tomislav Marjanović, koji se predao čim je policija opkolila hotel.

Matanić je nedugo zatim izručen Bugarskoj, gde je u zatvoru proveo osam meseci i 19 dana zbog optužbi da je kao plaćeni ubica likvidirao bugarske narko-bosove, ali je pušten zbog nedostatka dokaza. On je, naime, bio vođa grupe od 12 Hrvata koju je u septembru 2004. godine bugarska policija osumnjičila za niz mafijaških likvidacija u Sofiji.

Jocić umešan i u ubistvo Hodakove?

Srpski mafijaš Joca Amsterdam, koji se povezuje sa Matanićem, u Hrvatskoj je počeo da se pominje početkom oktobra posle ubistva Ivane Hodak, ćerke advokata Zvonimir Hodaka, zastupnika generala Vladimira Zagoreca, optuženog za zloupotrebu položaja i krađu dijamanata vrednih nekoliko miliona evra.

O Joci Amsterdamu i o ulasku srpske mafije na područje Hrvatske pisao je Pukanić u "Nacionalu" svega nekoliko dana pre nego što je likvidiran. Prema pisanju tog nedeljnika, Sreten Jocić pokušao je da preuzme poslove Vladimira Zagoreca u Hrvatskoj, vredne oko 42 miliona evra. "Nacional" je posle ubistva Hodakove objavio tekst o tome da je zbog Ivanine veze s Ljubom Pavasovićem Viskovićem, navodno propalo Jocićevo preuzimanje Zagorecovih poslova.

Policija objavila snimak Pukanićevog ubice

ZATVORENA STOČNA PIJACA U KRALJEVU

Veoma prometnoj stočnoj pijaci zabranjen je rad a da prethodno nije obezbeđeno neko drugo mesto za trgovinu, pa niko ne zna da kaže gde će se ubuduće prodavati stoka u ovom delu Srbije

Ilegalna trgovina stokom... Divlja pijaca u okolini Kraljeva

Ilegalna trgovina stokom... Divlja pijaca u okolini Kraljeva

Posle više decenija sa kraljevačke stočne pijace, jedne od najvećih u Srbiji, naredne noći neće se čuti rika goveda. Odlukom veterinarske inspekcije koja je doneta nakon prošlonedeljne kontrole, ovom prostoru za promet krupne i sitne stoke, koji se u Kraljevu već decenijama tradicionalno obavlja petkom, zabranjen je rad jer ne ispunjava uslove.

Divlja trgovina neometano teče Direktor „Pijace" Miloš Rakiće je rezigniran što se već godinama u noći između četvrtka i petka na pristupnim putevima odvija trgovina na divlje, ali da to niko ne sprečava, kao da tamo ne postoji opasnost od zaraze, već inspekcija zatvara pijacu na kojoj je svako grlo bilo bar veterinarski evidentirano. Rakić kaže i da, prema njegovim saznanjima, nijedna stočna pijaca u Srbiji nije registrovana, ali je samo kraljevačka zatvorena. Na to predstavnik Ministarstva poljoprivrede Milošev naglašava da su u njihovoj nadležnosti objekti za prodaju stoke i da veterinarski inspektori ne mogu da zaustavljaju ili rasteruju vozila sa stokom po putevima. Međutim, na pitanja koje su još pijace zatvorene, a koje ispunjavaju uslove, Milošev nam nije odgovorio.

Na prostoru većem od jednog hektara petkom je bilo i do hiljadu grla goveda, svinja, ovaca... Gde će se od sada prodavati, nije teško naslutiti - po prigradskim ledinama, na divljim pijacama.

Kraljevačkoj stočnoj pijaci nedostaje štošta, ali je najveći problem lokacija, jer se nalazi na jedva dvesta metara od centra grada.

- Ova stočna pijaca je zatvorena jer ne ispunjava veterinarsko-sanitarne uslove. Mi ne želimo širenje zaraze u centru grada i rešenje je doneto u interesu građana - kaže pomoćnik generalnog inspektorata za veterinu u Ministarstvu poljoprivrede dr Goran Milošev.

Direktor JKP „Pijaca" Miloš Rakić priznaje da su inspektori poslednjih godina u više navrata upozoravali i preduzeće i lokalnu samoupravu da će zabraniti rad stočne pijace. Međutim, Rakić naglašava da je pre godinu dana „Pijaca" od Ministarstva tražila stav o budućnosti stočnih pijaca, ali da do danas nije stigao odgovor.

- Izgradnja nove stočne pijace je investicija od najmanje milion evra. I mi i grad hteli smo da znamo da li su stočne pijace na otvorenom dugoročno rešenje da ne bismo davali pare za nešto što će biti zabranjeno kroz dve-tri godine. Odgovor nismo dobili - kaže Rakić.

Svi su saglasni jedino oko toga da je pijaca u nadležnosti lokalne samouprave. Načelnik Raškog okruga Mateja Mijatović ističe da je pre godinu dana predsedavao sastankom na kome su bili i predstavnici opštine.

- Od tada se nismo pomerili sa mesta, lokalna samouprava nije ništa preduzela - navodi načelnik okruga.

Gradonačelnik Kraljeva Miloš Babić, učesnik ovog sastanka, na prozivku načelnika okruga nije želeo da odgovori, uz obrazloženje da javna preduzeća nisu u njegovoj nadležnosti.

Telad u noći... Trgovina se obavljala u rane jutarnje sate svakog petka

Telad u noći... Trgovina se obavljala u rane jutarnje sate svakog petka

U ovom tekstu ne možemo dati informaciju poljoprivrednicima na koju stočnu pijacu da se preusmere, jer na to pitanje odgovor nismo ni od koga mogli da dobijemo. Upućeni ocenjuju da će zabrana rada možda najveće stočne pijace u Srbiji promet stoke u ovom kraju Srbije potpuno oterati u nelegalne tokove. Od toga će na šteti biti seljaci, a na koristi klaničari i šverceri, jer će cena stoke pasti.

Novogodišnja čarolija

Želite li da Novu 2009. godinu dočekate van granica Srbije? Turističke agencije već imaju bogatu ponudu - od uzbudljivih evropskih metropola do egzotičnih destinacija u Južnoj Americi i na Dalekom istoku

s

Možda vam se čini da je još daleko, ali ako nameravate da Novu godinu provedete van granica zemlje, sada je pravo vreme da odaberete nešto iz bogate ponude domaćih turoperatera. Da bismo vam olakšali, u ovom broju Kofera predstavljamo ponudu dveju agencija. "Džoli travel" u ponudi ima "city break" - boravak s dočekom Nove godine u nekoj od evropskih metropola. "Conte", s druge strane, misli na one koji ne vole hladno vreme te je pripremio aranžmane za Južnu Ameriku i Daleki istok.

Barselona

Ono što daje posebnu čar prestonici Katalonije je arhitektonsko nasleđe najpoznatijeg španskog majstora Antonija Gaudija (Park Guelj, kuće Batlo, La Pedrera, Guelj) i zaštitni znak Barselone - njegovo (još nedovršeno) remek-delo, katedrala Sveta porodica. "Srce" Barselone je Plaza Katalunja, od koje vodi put ka čuvenoj ulici Las Ramblas, na čijem kraju se nalazi statua Kolumba okrenuta ka pučini mora. U ponudi su dve varijante: sedmodnevni boravak u Barseloni i Madridu (doček Nove godine na nekom od trgova u Barseloni) po ceni od 750 evra po osobi ili petodnevni boravak u Barseloni (520 evra). Polasci su 30. decembra.

Madrid

Dolazak u prestonicu Španije pod obavezno podrazumeva i obilazak dvaju muzeja - Prado i Centar umetnosti kraljica Sofija, ali i trg Puerta del Sol, park El Retiro, kraljevska rezidencija, pijaca El Rastro. Noćni ritam, pak, najbolje se da osetiti u ulici Grand Via, u kojoj lude žurke počinju već od četvrtka u nekom od mnogobrojnih klubova. Nova godina na ulici ili u nekom od brojnih restorana već je stvar ličnog ukusa. Šest dana i pet noći u Madridu košta 580 evra, popust za dete od dve do 12 godina je 15 odsto, a polazak je planiran za 30. decembar.

Lisabon

Jedna od najlepših evropskih metropola, "zlatni grad", živahan i živopisan, prebogat istorijom. Sao Horhe, Alfama, Belem, vožnja tramvajem, muzeji i odlični restorani - dovoljno razloga da i Novu godinu provedete tu. U ponudi "Džolija" je petodnevni aranžman (polazak je 30. decembra). Doček Nove godine je individualan, a cena je 575 evra po osobi (noćenje s doručkom u hotelu po izboru).

Rim

Večni grad, čija je istorija puna krvi koliko mu je umetnost puna lepote. I danas se mistika drevnog grada oseća pored stubova, arkada i kapitela foruma, teatara i spomenika. Izgraditi svetsku crkvu i vladati njome moglo se samo iz Rima. Čak 240 crkava je smešteno unutar antičkih zidina, a katedrala svetog Petra je dom Svete stolice. Polazak u Rim je 31. decembra (doček na nekom od trgova), a za petodnevni aranžman potrebno je izdvojiti 505 evra. Popust za dete od dve do 12 godina je 50 evra.

Pariz

Konkord, Šanzelize, Luvr, Trijumfalna kapija, Versaj, Mulen ruž, Monmartr, Notr dam, Sena s više od 30 mostova - treba li još nešto reći za grad svetlosti! Više od 60.000 restorana, buran dnevni i noćni život učiniće boravak u Parizu nezaboravnim. Šestodnevni boravak u Parizu u hotelu "Radisson SAS" staje od 695 do 895 evra po osobi (u zavisnosti od vrste sobe). Planirana su dva polaska - 29, odnosno 30. decembra.

Brazil

Ako su pak daleke destinacije vaš izbor, ono što bi 2009. moglo da učini nezaboravnom je da je dočekate na najpoznatijoj plaži na svetu. Dakle, Brazil. Agencija "Conte" nudi 17-dnevni aranžman u Rio de Žaneiru i Buziosu. Polazak je planiran za 27. decembar, a u Riju se boravi šest dana, tokom kojih treba videti sve (a toga je puno). Sa zalaskom sunca, 31. decembra, na Kopakabani počinje najveća na svetu žurka na otvorenom, s preko dva miliona ljudi obučenih u belo, koja uz zvuke sambe traje do izlaska sunca. U ponoć je cela plaža osvetljena vatrometom, za koji kažu da je najlepši na svetu. Posle burnih dana u Riju, sledi nešto mirniji odmor u Buziosu, popularnom letovalištu koje je šezdesetih godina 20. veka otkrila Brižit Bardo. Cena aranžmana je 2.595 evra

Kuba

Ne baš za sam doček, ali svega tri dana kasnije i u vrhu sezone, planiran je odlazak na najveće i, po mnogima, najlepše karipsko ostrvo - Kubu. Polazak je 3. januara, a aranžman predviđa 16-dnevni boravak u Havani i Varaderu. Toplo more, sunce, salsa, cigare, rum, Če, Kastro, dobro raspoloženje - još je mnogo toga što Kubu čini jednom od najprivlačnijih destinacija. Tri dana su planirana za obilazak Havane. Pravi odmor počinje u Varaderu, najpoznatijem i najlepšem letovalištu na Kubi. Cena aranžmana (u Varaderu je boravak u hotelu na bazi "ol inkluziv") iznosi 1.795 evra.

Singapur i Bali

Na Daleki istok kreće se 2. januara. Putovanje počinje u Singapuru, gradu državi koji je jedan od najlepših i najčistijih gradova na svetu. Singapur, poznat još i kao Azijski tigar, veliki je poslovni i finansijski svetski centar i treća po veličini luka na svetu. Posle četvorodnevnog boravka u Singapuru, kreće se na Bali, jedno od nekoliko hiljada indonežanskih ostrva smešteno u predelu polutaran koji se može nazvati i rajem za sva čula. Prirodne lepote Balija uključuju stotine kilometara peščanih plaža, pitoreskne terase pirinčanih polja, vulkanske kratere koji idu u visinu od preko 3.000 metara, rečne brzake, duboke i misteriozne pećine i tropske šume bogate egzotičnim životinjskim svetom. Bogato ostrvsko kulturno nasleđe ogleda se u više od 20.000 hramova i palata. Cena aranžmana je 1.898 evra po osobi (hotel "Ramada Resort Benoa" nalazi se na plaži Tanjung Benoa i ima četiri zvezdice).

Singapur i Puket

U drugoj varijanti, uz Singapur, u ponudi je boravak na Puketu. Polazak je takođe 2. januara, a posle Singapura, odlazi se u jedno od najpoznatijih svetskih letovališta - Puket. Fantastična priroda, čisto more, a pre svega, fantastičan noćni provod - to je ono po čemu je Puket postao poznat van granica Tajlanda. Cena aranžmana je 1.795 evra (boravak je u hotelu koji se otvara u decembru, na deset minuta od plaže Patong, odnosno centra).

Ohrid i Terme Čatež

Novu godinu možete da provedete u nekoj od susednih zemalja po povoljnim cenama. Agencija "Relax International" u ponudi ima petodnevni boravak na Ohridu u apartmanima prve kategorije s uključenim autobuskim prevozom, putnim zdravstvenim osiguranjem i razgledanjem grada i okoline. Cena aranžmana je 169 evra. Takođe, postoji mogućnost boravka u apartmanima na bazi noćenja s doručkom, kao i hotelima s četiri zvezdice na bazi polupansiona po vrlo pristupačnim cenama.

Za četvorodnevni boravak uoči novogodišnje noći u Termama Čatež u hotelu s tri zvezdice na bazi polupansiona treba izdvojiti 279 evra. U cenu je uračunat doček Nove godine uz muziku, neograničena mogućnost kupanja u bazenskom kompleksu hotela i jedan ulazak dnevno u zimsku Termalnu rivijeru.

DRŽAVA JE UBILA KNELETA!

Dušan Knežević, otac Aleksandra Kneževića Kneleta (21), koji je ubijen pre 16 godina u apartmanu hotela „Hajat", tvrdi da su tajne službe i policija odradile ovo ubistvo i prikrile tragove zločina

Pokušao sam da sprovede istragu... Otac Dušan Knežević

Pokušao sam da sprovede istragu... Otac Dušan Knežević

Dušan Knežević, otac Aleksandra Kneževića Kneleta, koji je ubijen pre 16 godina u hotelu „Hajat", tvrdi da je država ubila njegovog sina! Knežević kaže za Press da je jasno da iza ovog zločina stoje država i policija i da bi jedino bivši načelnik DB-a Rade Marković mogao da odgovori na pitanje ko je ubica!

Misterija u „Hajatu" Miša Cvijetinović, nesuđeni zet jednog od pokojnih bosova srpskog podzemlja Radeta Ćaldovića Ćente, bio je osumnjičen za ubistvo Kneleta. Policija je utvrdila da je dan pre ubistva imao kontakte sa Kneževićem jer mu je Knele „konfiskovao" džip. Tog dana Knežević je odvezao džip na imanje pokojnog Darka Ašanina u Krnješevce i prodao ga za sumu od 5.000 maraka. Iste večeri, pokojni Goran Vuković, „kum" voždovačkog ganga, takođe je viđen u „Hajatu", gde se sastao sa Kneževićem. Cvijetinović je ubrzo po oslobađanju nestao - neki tvrde da je ubijen, a drugi da se sklonio u strahu od osvete Kneletovih prijatelja. Ostalo je nejasno ko je ušao nesmetano u hotel pored kamera, zakucao na vrata apartmana i ubio Kneleta bez ikakvih tragova ili buke. Dve teze su do danas ostale u opticaju - ili je to bio neko ko je odlično poznavao Kneževića i koga je ovaj bez opreza pustio u sobu, ili je u pitanju policija.

Na Topčiderskom groblju u Beogradu juče je održan pomen Aleksandru Kneževiću Kneletu, koji je početkom devedesetih bio jedan od najpoznatijih žestokih momaka u Beogradu. Pomenu su prisustvovali Kneletov otac Dušan Buca Knežević, majka Vladanka i brat Marko, rođaci, poznanici, kao i Kneletovi prijatelji, poznati „voždovčani" Srđan Kačavenda, Miodrag Mija Baškalović, braća Predrag i Nenad Asanović, poznatiji kao braća Bambalić...

Dušan Knežević, Kneletov otac, kaže da je ove godine pomenu prisustvovalo manje ljudi nego inače, jer je održan radnim danom.

- Vikendima je dolazilo više ljudi. Sveštenik nam je rekao da treba da održimo pomen na dan kada je preminuo, i to smo učinili. Iako je prošlo 16 godina, mog sina prijatelji nisu zaboravili... Zovu telefonom, sećaju ga se... Mnogi od njih ne dolaze na pomen jer policajci posmatraju i snimaju ko je sve došao na groblje - kaže Knežević. On ne veruje da će ubica njegovog sina biti otkriven.

- Kada sam shvatio da policija ne može da pronađe ubicu, rešio sam da sam sprovedem istragu. Međutim, svako ko je mogao imati bilo kakvu važnu informaciju o tome, pre ili kasnije bio je ubijen ili je nestao - priča Knežević.

Prema njegovim rečima, o Kneletovoj smrti najviše bi mogao da zna njegov prijatelj Darko Stanojević, koji ga je poslednji video živog.

- Darko je kobne noći bio u hotelu „Hajat". Pokušavao sam da dođem do Darka kasnije, da saznam šta se te večeri dešavalo, ali je i on ubijen u Nemačkoj. Niko nije dao odgovor na pitanje kako to da su kamere u hotelu „otkazale i da su nestale trake sa zapisima svih ulazaka u hotel". Jasno je da je to pečat države i policije. Mislim da bi bivši načelnik DB-a Rade Marković mogao dati odgovor na pitanje ko je ubio mog sina - kaže naš sagovornik, dodajući i da je činjenica da većina žestokih momaka radi za policiju, da budu ubijeni kada odrade posao i kad više nisu potrebni državi.

Ubistvo do danas nije rešeno... Spomenik Kneletu

Ubistvo do danas nije rešeno... Spomenik Kneletu

Knežević kaže da se priseća ubistva svog sina „kao da je juče bilo". Čuva čitulje, tekstove koji su tada izašli u novinama i sve što održava uspomenu na njegovog sina. Smatra da su Kneleta ubili jer je bio jak i mogao da okupi oko sebe mnogo ljudi. Oni su se toga plašili.

- Mada ga policija pominje kao vođu voždovačke kriminalne grupe, moj sin nije bio kriminalac. Giški, Belom i mom sinu pretili su kada su formirali Srpski pokret obnove... Deset dana pre ubistva imali su generalnu probu ubistva, kada su im upali u sobu i naterali ih da legnu sa rukama na podu. To je bila opomena - kaže Knežević.

UHAPŠENI MILADIN I KONZUL!

Miladin Kovačević i konzul Slobodan Nenadović uhapšeni po nalogu tužilaštva. SAD prepustile „slučaj Kovačević" Srbiji, Kovačeviću preti kazna od najviše 14 godina zatvora

Pritvor... Miladin Kovačević (levo) odveden na saslušanje u Palatu pravde

Pritvor... Miladin Kovačević (levo) odveden na saslušanje u Palatu pravde

Student Miladin Kovačević (20) i Slobodan Nenadović, bivši konzul Srbije u Njujorku, uhapšeni su juče po nalogu Republičkog tužilaštva zbog sumnje da su izvršili nekoliko krivičnih dela! SAD prepustile „slučaj Kovačević" Srbiji. Kovačeviću po srpskim zakonima, preti maksimalna kazna od 14 godina zatvora!

Bolje da mu sude u Srbiji Posle privođenja Miladina Kovačevića u Košarkaškom klubu „Vrbas", čiji je Kovačević igrač, kažu da je dobro što će dalji postupak voditi pravosuđe u Srbiji. - Drago nam je što je američko pravosuđe ustupilo predmet Miladina Kovačevića domaćim pravosudnim organima i nadamo se da će Miladina pustiti da se brani sa slobode do konačne presude - izjavio je kapiten KK „Vrbas" Bojan Marković. On je rekao da očekuje da će Kovačević nastaviti da trenira u vrbaskom klubu, koji se takmiči u Prvoj B ligi, dodavši da je njegova igra veoma značajna za klub.

Miladin Kovačević i Slobodan Nenadović pozvani su juče pre podne na informativni razgovor u beogradsku policiju. Njima je određeno policijsko zadržavanje do 48 sati i oni su popodne prebačeni kod istražnog sudije u Drugi opštinski sud u Palatu pravde. Istražni sudija posle saslušanja treba da odluči o zahtevu tužilaštva za sprovođenje istrage i određivanje pritvora. Kovačević se tereti za tri, a Nenadović za jedno krivično delo.

- Kovačević je izneo svoju odbranu u policiji povodom podsticanja na zloupotrebu službenog položaja i falsifikovanja isprave, dok se povodom krivičnog dela nanošenja teških telesnih povreda branio ćutanjem - rekao je njegov novi advokat Borivoje Borović.

On je objasnio da Kovačević nije hteo da se izjasni o krivičnom delu teške telesne povrede pošto tužilac nije odgovorio na pitanje da li je postupak protiv njega pokrenut po zamolnici američkih vlasti ili je ustupljen srpskom pravosuđu.

- Nije nam predočen nijedan dokument koji su američke vlasti nedavno prosledile srpskom tužilaštvu, a koji se tiče krivičnog postupka koji se protiv Kovačevića vodi u SAD - kaže Borović.

Nenadoviću se stavlja na teret da je zloupotrebio službeni položaj s krivičnim delom falsifikovanja službene isprave, u vezi sa izdavanjem putne isprave Kovačeviću, protiv koga se vodio postupak u SAD zbog nanošenja teških telesnih povreda američkom državljaninu Brajanu Štajnhaueru.

Tomo Zorić, portparol Republičkog tužilaštva, potvrdio je da su Kovačević i Nenadović privedeni po nalogu tužilaštva.

- Tužilaštvo je predložilo određivanje pritvora za obojicu jer su konzularni predstavnici Srbije omogućili izdavanje putne isprave Kovačeviću, koji je i napustio teritoriju SAD, i to za vreme trajanja jemstva koje je položio preko konzulata Srbije - rekao je Zorić.

Petar Kovačević, koji je juče sa sinom došao u Beograd, demantovao je da je njegov sin Miladin uhapšen.

- Moj sin je dobrovoljno otišao u policijsku stanicu. Dobio je poziv da se javi u beogradsku policiju u bivšoj ulici 29. novembra. Međutim, oni su mu odredili pritvor - rekao je Petar.

Ukoliko se Miladinu bude sudilo u Srbiji, najveća moguća kazna za sva tri krivična dela za koja se tereti je 14 godina, dok je u Americi 25 godina! Za svako krivično delo za koje se u Srbiji tereti Miladin Kovačević propisane su iste zatvorske kazne. Za podstrekivanje na zloupotrebu službenog položaja pripisana je kazna od šest meseci do pet godina, a ista kazna je zaprećena i za falsifikovanje isprava i nanošenje teških povreda, osim u slučaju ako žrtva nije bila životno ugrožena.

- Sva dela, prema našim zakonima, imaju istu težinu. U slučaju da bude osuđen, kazna može da bude različita, u zavisnosti za koja dela bude osuđen i na koji period. Ukoliko bude osuđen na maksimalnu kaznu za svako delo, onda bi dobio jedinstvenu kaznu do 14 godina - kaže za Press poznati beogradski advokat, i ističe da posle suđenja pred našim sudom SAD više nemaju pravo da ga krivično gone jer je postupak po međunarodnom ugovoru prosleđen našem pravosuđu.

Sumnja... Bivši konzul Slobodan Nenadović tereti se za zloupotrebu službenog položaja

Sumnja... Bivši konzul Slobodan Nenadović tereti se za zloupotrebu službenog položaja

Kovačevića američke vlasti terete za krivično delo koje se, prema njihovom zakonu, zove „napad prvog stepena" i za koje je zaprećena kazna od pet do 25 godina zatvora! To krivično delo kao takvo ne postoji u srpskom krivičnom zakonu, ali bi se moglo prevesti kao nanošenje teških telesnih povreda. Američko ministarstvo pravde je početkom oktobra dostavilo našem Ministarstvu pravde dokumentaciju iz predmeta koji se u državi Njujork vodi protiv Kovačevića.

PODIVLJALE CENE MESA!

Nestašica piletine i svinjetine napravila potpuni haos na tržištu, proizvođači traže nova poskupljenja, ali trgovci obećavaju da više neće dizati cene

Na tržištu mesa i mesnih prerađevina u Srbiji vladaju nestašica i potpuni haos, cene kod nas su najviše u regionu, a do kraja godine moguća su i nova poskupljenja. U Privrednoj komori Srbije kažu da se tek početkom 2009. godine očekuje smirivanje stanja na tržištu mesa u Srbiji, a onda je izvesna i stabilizacija cena.

Svinjetina i piletina su nedavno poskupele 20, odnosno 10 odsto, međutim, sekretar u odboru za agrar PKS Milan Prostran kaže za Press da bi podizanje cena uskoro trebalo da stane.

- Početkom 2009. možemo očekivati čak i blagi pad cene pilećeg mesa - tvrdi Prostran. - Ima osnova za smirivanje cena čak i svinjskog mesa, bez obzira na krizu sa svinjetinom u našoj zemlji, čija cena umnogome zavisi od cene kukuruza.

On objašnjava da je cena piletine, koja je pre nedelju dana poskupela za 10 odsto, promenjena iz tri razloga.

Nema mesa u rezervi Upućeni tvrde da u robnim rezervama Srbije nema toliko svinja kojima bi država mogla da interveniše i samim tim zadovolji tržište i obori cenu mesa. - Ne znam koliko u rezervama ima svinja, međutim, sumnjam da ima dovoljno, odnosno da ima količinu koja bi mogla da zadovolji tržište i obori cenu mesa. Da ima, država bi intervenisala - kaže Milan Prostran. Sa njim se slaže i Ferenc Major. - Nemaju robne rezerve taj broj tovljenika. One su previše slabe da bi mogle da smire ovaj apsolutni haos na tržištu u ovom agrarnom sektoru - rekao je Major.

- Visoke cene svinjskog i junećeg mesa dovele su do povećane tražnje piletine. Međutim, tu povećanu tražnju ne može da zadovolji postojeća ponuda. Proizvođači ne mogu da nadomeste količinu koju je propali „Agroživ" isporučivao. Takođe, hrana za tovljenje pilića je poskupela - naveo je Prostran.

Piletina u Srbiji poskupela je u skoro svim prodajnim objektima. Pre sedam do deset dana nove cene primenjuju se i u „Maksi" diskontima, gde naglašavaju da trpe veliki pritisak proizvođača, ali da novih poskupljenja neće biti.

Slobodan uvoz piletine?

- U poslednjih nekoliko dana imamo snažan pritisak od strane proizvođača pilećeg mesa da prihvatimo njihovo povećanje cena, što bi automatski značilo i povećanje cena na našim policama. Smatramo da nema mesta novom podizanju cena, jer bi to dodatno ugrozilo porodični budžet svakog domaćinstva. Ukoliko ne naiđemo na razumevanje proizvođača, pokrenućemo inicijativu kod nadležnih ministarstava da se omogući nesmetani uvoz pilećeg mesa bez carine, kako bi se stabilizovali njegova ponuda i cena na tržištu - izjavio je za Press generalni direktor „Delta Maksija" Dragan Filipović.

Da proizvođači nisu zadovoljni ni novim cenama potvrdili su nam i u Privrednoj komori.

- Proizvođači tvrde da im ovaj nivo cena ne pokriva sve troškove proizvodnje. Kada bi oni sve zaračunali, meso bi trebalo da poskupi za još 20 odsto. Ali, ne smeju to da urade jer su svesni da ga onda niko neće kupovati - objašnjava Milan Prostran.

Predsednik Saveza udruženja odgajivača svinja Ferenc Major kaže da svinjsko meso poskupljuje jer imamo ozbiljnu nestašicu.

Mali stočni fond

- Apsolutni haos na tržištu i nestašica svinjskog mesa doveli su do poskupljenja. U isto vreme prošle godine, živa vaga koštala je od 50 do 70, a danas je ona od 170 do 190 dinara po kilogramu. Takođe, u odnosu na zemlje u regionu, Srbija ima najskuplje meso - tvrdi Major.

I u Ministarstvu trgovine Pressu je rečeno da je jedan od razloga za poskupljenje mesa mala ponuda zbog nedovoljnog stočnog fonda, koji je još dodatno smanjen prošle godine.

BERIŠA NAREDIO UNIŠTAVANJE DOKAZA!

Albanski premijer Salji Beriša je, pod pritiskom Haradinaja, izdao nalog službama bezbednosti da unište dokumenta o nestalim Srbima na Kosovu, njihovom transportu u Albaniju i trgovini organima

Obratićemo se savetu evrope i UN... Vladimir Vukčević

Obratićemo se savetu evrope i UN... Vladimir Vukčević

Specijalni tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević potvrdio je pisanje Pressa da je država Albanija uništila dokaze o strašnim zločinima nad Srbima i trgovini njihovim organima 1999. godine, koje je u svojoj knjizi opisala Karla del Ponte!

Posle posete Albaniji, Vukčević kaže da je njihovo tužilaštvo odbilo da otvori istragu o zločinima koje su na severu te zemlje organizovale vođe OVK, i najavljuje da će čitav slučaj poslati Savetu bezbednosti UN i Savetu Evrope.

Obezbeđivali ih Amerikanci Da li je tačno da su vas obezbeđivali američki marinci pošto su u delegaciji bili i predstavnici Ambasade SAD iz Beograda? - Mi smo od samog početka imali podršku Ambasade SAD u Beogradu i njihovih kolega iz Tirane. Imali smo obezbeđenje na najvišem mogućem nivou. I sve je prošlo bez ikakvih problema.

- Na osnovu naših saznanja, albanski premijer Salji Beriša je, pod pritiskom Haradinaja, izdao nalog službama bezbednosti da unište dokumentaciju o nestalim Srba na Kosovu, njihovim transportima u Albaniju i trgovini njihovim organima. Mi smo došli do zaključka da je politika imala veliki uticaj na prikrivanje ratnih zločina počinjenih nad Srbima i nealbancima na Kosovu i Metohiji. Knjiga Karle del Ponte je za Albaniju, očigledno, neprijatno svedočanstvo. Ta zemlja je postala zanimljiva ne samo haškim istražiteljima, već i novinarima. To nikako ne ide u prilog ni Haradinaju, ni političkom establišmentu Albanije.

Kako je reagovala albanska tužiteljka Ina Rama na vaša saznanja?

- Mi smo učinili sve da se istina otkrije što pre, jer istinu dugujemo porodicama nestalih i ubijenih Srba i drugih nealbanaca s Kosova. Cilj naše posete bio je da kolegama u Albaniji, koje su jedine nadležne za ovaj zločin, prezentujemo materijalne dokaze i zatražimo da istraže i provere činjenice do kojih smo mi došli. Tužiteljka Ina Rama je profesionalac i učinilo mi se da smo se dobro razumeli. Međutim, ona je već sutradan odbila sve naše zahteve. Bojim se da se tu radi o političkom pritisku. Uostalom, ona za ovako kratko vreme nije mogla ni da pročita sve ono što smo joj odneli - priča Vukčević za Press.

Šta Srbija sada može da uradi?

- Rama nam je rekla da zajednička istraga albanskog i haškog tima nije potvrdila navode Karle del Ponte o trgovini organima kidnapovanih Srba. Mi ćemo sada, preko našeg Ministarstva pravde, o svim dokazima i našoj poseti Albaniji obavestiti Dika Martija, specijalnog izvestioca za trgovinu ljudskim organima Parlamentarne skupštine Saveta Evrope. On je poznat kao sjajan stručnjak i nedodirljivi tužilac, koji je s Karlom del Ponte radio na najdelikatnijim predmetima finansijskog kriminala u Švajcarskoj. Naše navode ćemo poslati i nadležnima u SB UN. Svet mora da sazna šta se dešavalo na severu Albanije.

Šta ste konkretno tražili od Albanaca?

- Imali smo devet konkretnih zahteva s dokazima i informacijama koje su prikupljene na terenu, i to ne samo u Albaniji. Prezentovali smo izjave brojnih svedoka, kao i izjave najviših međunarodnih zvaničnika i brojna dokumenta međunarodnih organizacija. Mi smo od Tirane tražili i da nam se omogući kontakt sa svedocima, kao i spiskovi imena lekara i medicinskog osoblja s Kosova koji su radili u Albaniji... Međutim, vlasti u Tirani su odlučile ne dozvole istragu o postojanju klinike u selu Gur, gde su pripadnici OVK dovodili kidnapovane Srbe i vadili im organe.

Šta je istina o 'žutoj kući'?

- I istinu o „žutoj kući" dostavili smo albanskim kolegama. Tamo su, prema navodima Del Ponteove, dovođeni zarobljeni Srbi i drugi nealbanci, nad kojima su potom vršeni hirurški zahvati, odnosno vađeni im organi, koji su kasnije prodavani. To već spada u organizovani kriminal, a posao Tužilaštva za ratne zločine je onaj koji se tiče njihovog zarobljavanja tokom rata.

Politika jača od zločina... Albanska tužiteljka Ina Rama i Vukčević

Politika jača od zločina... Albanska tužiteljka Ina Rama i Vukčević

Mi imamo nove podatke o tome da su hirurške intervencije obavljane u neuropsihijatrijskoj bolnici, u zatvoru broj 320, koja je udaljena 20-ak kilometara od „žute kuće". Ona je, navodno, služila za oporavak i privremeni smeštaj zarobljenika. Inače, i zatvor broj 320 i „žuta kuća" nalaze se nadomak Burela, u kome se nalazio i centar za obuku OVK. Dakle, „žuta kuća" je u stvari bila stacionar u koji su sklanjani ljudi kad bi dolazili predstavnici međunarodnih institucijama.

Da li znate koliko je ljudi stradalo u tim logorima smrti, ima li preživelih, šta je s lekarima za koje se tvrdi da su vadili organe?

- Mi znamo da je tamo odvedeno oko 300 ljudi, imamo nekoliko lokaliteta mogućih masovnih grobnica, ali to do kraja moraju da istraže kolege u Albaniji ili međunarodne institucije.

TRI KANDIDATA ZA PATRIJARHA

Najveće šanse da zamene patrijarha Pavla imaju mitropolit Amfilohije, episkop Irinej i mitropolit Nikolaj

Nikolaj (80), mitropolit dabrobosanski, završio je Bogosloviju u Beogradu. Bio je episkop australijsko-novozelandski, episkop dalmatinski i trenutno je mitropolit dabrobosanski sa sedištem u Sarajevu. Eparhiju je preuzeo u vreme izbijanja rata u BiH. Zaslužan je za obnavljanje velikog broja manastira i crkava u BiH.

Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, episkop niški Irinej i mitropolit dabrobosanski Nikolaj imaju najviše šansi da na tronu SPC-a zamene bolesnog srpskog patrijarha Pavla ukoliko se 11. novembra na Saboru usvoji njegova molba o povlačenju, saznaje Press u Patrijaršiji.

- Iako već nekoliko godina u Crkvi postoje potpuno suprotstavljene struje, reformistička - „novotarci", i konzervativna - „starinci", borba za novog poglavara SPC-a sigurno će se voditi između vladika koji pripadaju prvoj struji. Najveći uticaj među njima ima vladika Amfilohije, koji kao najstariji član Sinoda i zamenjuje patrijarha. Ukoliko, međutim, među „novotarcima" ne bude bilo dogovora, za poglavara bi kao kompromisno rešenje mogao da bude izabran episkop niški Irinej Gavrilović, koji je inače vrlo blizak patrijarhu, čak i bliži nego Amfilohije. Radi se o vrlo umerenom episkopu, koji je poznat po tome što je bio vikar prethodnom patrijarhu Germanu - objašnjava izvor Pressa iz vrha SPC-a.

Irinej (78), episkop niški, završio je Bogosloviju u Beogradu, postdiplomske studije u Atini. Bio je profesor i rektor Prizrenske bogoslovije. Zamonašio se u manastiru Rakovica 1959. Za episkopa moravičkog izabran je 1974, a godinu dana kasnije za episkopa niškog.

On dodaje da ukoliko „bude kojim slučajem prevagnula tvrda struja", najviše šansi ima episkop dabrobosanski Nikolaj (Mrđa).

- Istina je da on pripada tvrdoj struji, koju predvodi vladika Artemije, a koja se zalaže da u Crkvi sve ostane onako kako je bilo u vreme Svetog Save. Episkop Nikolaj je najumereniji među njima i, prema nekim pretpostavkama, najprihvatljiviji za drugu stranu. On ima 80 godina, ali je i dalje veoma britkog uma i vrlo poštovan među vladikama - kaže naš sagovornik.

S druge strane, vladika Lavrentije kaže da još nije odlučio kakav će stav zauzeti po pitanju izbora novog patrijarha.

Amfilohije (70), mitropolit crnogorsko-primorski, zamonašio se u grčkoj crkvi. Za episkopa banatskog izabran je 1985, a šest godina kasnije ustoličen je za mitropolita crnogorsko-primorskog, zetsko-brdskog i skenderijskog i egzarha pećkog trona sa sedištem na Cetinju. Trenutno menja patrijarha Pavla.

- Još nisam video patrijarhovu molbu. Da budem iskren, bez obzira na razne spekulacije i nagađanja o tome da li je ona autentična ili ne, ja je neću tražiti pre početka Sabora, a ona će nam tada biti data na uvid. I kad je budem video i pročitao, odlučiću šta mi je činiti. A što se tiče tzv. lobija u SPC-u, o tome zaista ne mogu ništa da govorim. Ipak sam ja vladika - rekao je Lavrentije za Press.

MESEČNO 53 FLAŠE VISKIJA!

Svakog meseca u zgradi u kojoj sede premijer, vicepremijeri i nekoliko ministara popije se 197 kilograma kafe, 4.405 flašica obične i kisele vode, a na struju se potroši 5,7 miliona dinara

Šta ćete da popijete na moj račun... Predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković

Šta ćete da popijete na moj račun... Predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković

U zgradi Vlade Srbije u Nemanjinoj 11 u Beogradu, u kojoj je sedište premijera, potpredsednika Vlade, nekoliko ministara i stručnih službi, mesečno se potroši 52.919 dinara za žestoka alkoholna pića!

Stotinak ljudi u zgradi Vlade Srbije U Vladi Srbije nisu mogli da nam kažu koliko tačno ljudi radi u Nemanjinoj 11. Ono što se zna jeste da se ovde nalaze kabineti premijera Mirka Cvetkovića, potpredsednika Ivice Dačića, Jovana Krkobabića, Božidar Đelića, ministra Olivera Dulića i ministra bez portfelja Sulejmana Ugljanina, Generalni sekretarijat, Kancelarija za medije i stručne službe. U svakom slučaju, ne više od 100 ljudi.

Ukoliko ovu sumu pretvorimo u flaše viskija, po veleprodajnoj ceni od oko 1.000 dinara, dolazimo do podatka da se u ovoj zgradi svakog meseca popiju 53 flaše „džonija vokera" ili „balantajnsa"!

Dnevno 1.519 kafica

Prema podacima koje je Press dobio od Uprave za zajedničke poslove državnih organa, uz ovoliko litara žestokih pića potroši se još 110.145 dinara na negaziranu i kiselu vodu. Pošto se u zgradi Vlade voda služi u flašicama od 0,25 ili 0,33 litra, koje u veleprodaji koštaju prosečno 25 dinara, u Vladi se mesečno popije 4.405 flašica vode, ili oko 176 dnevno!

Nešto manje novca u Vladi se potroši na kafenisanje - tačno 88.819 dinara mesečno. Pošto se kilogram kafe od proizvođača može kupiti za oko 450 dinara, u Vladi se svakog meseca popije 197 kilograma kafe! Ako ovu količinu pretvorimo u šoljice, a dobra kuvarica iz 100 grama kafe izvuče 18 kafa, mesečno se u Vladi popije 37.980 šoljica kafe, odnosno 1.519 dnevno!

Na ishranu ministara u Vladinom restoranu mesečno se izdvaja 427.272 dinara. Napominjemo da se ova hrana plaća, ali po beneficiranim cenama.

Da bi zgrada Vlade očuvala svoj sjaj, svakog meseca se na higijenu potroši 1,3 miliona dinara, u šta su uračunate i plate čistača i nabavka sanitarnih sredstava.

Iako u svakoj kancelariji u Vladi Srbije postoje kompjuteri, državni funkcioneri se radije drže papira! U zgradi u Nemanjinoj 11 mesečno se na kupovinu papira potroši 346.764,75 dinara što je cena 1.386 risova (pakovanje od 500 listova). Ukupno, dakle, 693.000 listova papira!

Vlada još na gorivo potroši 761.207 dinara, što je oko 8.500 litara, a na održavanje prostorija i tehničkih sistema mesečno ode 200.000 dinara. Račun za struju zgrade u Nemanjinoj 11 iznosi tačno 5.742.063,24 dinara.

Štedimo, štedimo

U Vladi Srbije smatraju da ne troše mnogo, s obzirom na to koliko gostiju imaju, i obećavaju da će biti još jeftiniji kada se uvede „elektronska vlada"!

- U ovoj zgradi u proseku se održe tri konferencije za novinare dnevno, redovni su prijemi domaćih i stranih delegacija. Prostor koriste i ministri čiji su resori na drugim lokacijama. Hranu u restoranu svi plaćaju, a od tog novca organizuju se kokteli, kakav je bio onaj povodom 100 dana rada - objašnjavaju u Vladi Srbije.

Ekonomista Aleksandar Stevanović kaže da svaku potrošnju treba smanjiti i napominje da su troškovi za žestoka pića, kafe i vodu „najmanji, ali i najslikovitiji".

- Mnogo veću opasnost za budžet i javnu potrošnju od popijenog viskija predstavljaju plate u upravnim odborima, zapošljavanje stranačkih kadrova i ostale stvari, poput nameštanja poslova koje je teško utvrditi, ali koje sigurno idu na račun poreskih obveznika. U odnosu na to, hiljade i hiljade kafa su sitnica... - kaže Stevanović.

Svemoćne naočare

Nike je izmislio naočare za sunce koje proširuju vidno polje spašavajući vas od takstista i drugih ludaka

Nike Hindsight su naočare za sunce koje sportistima i drugim avanturistima koji se bave nekim ekstremnim hobijima, poput recimo vožnje bicikla po Beogradu, pružaju unapređeno i prošireno vidno polje.

Ideja je jednostavna - specijalno konstruisana stakla omogućavaju i da vidite ono što se dešava pored i iza vas, što inače vaš vid ne bi registrovao. Ljudsko oko pokriva ugao od 180 stepeni, dok sa ovim naočarima dobijate još 25 stepeni što može biti od ogromnog značaja dok trčite ili vozite bicikl kolovozom. Nike Hindsight je smislio dizajner Billy May, koji se već oprobao praveći atraktivne lampe za kuću.

Kada budu napravili sledeću verziju koja ne izgleda kao da ste ih poručili preko teleshopa kupićemo ih. Do tada ko živ ko mrtav.

Špijuniranje mobilnim

Tako jednostavno da poželite da probate

Špijuniranje putem mobilnog

Profesionalci za IT bezbednost Adam Lori i Martin Herfurt dokazali su još pre tri godine da Bluetooth tehnologija sa lakoćom može da se “probije” i da se sa jednog mobilnog telefona mogu daljinskim putem špijunirati tekstualne poruke na “žrtvinom” mobilnom, gleda kalendar zakazanih sastanaka ili prisluškuju čitavi razgovori.

Priredila: Tijana Todorović

Svima nam je poznato da ovakav način prisluškivanja predstavlja aktivno policijsko sredstvo koje se neretko upotrebljava za špijuniranje kriminalaca.

Uzmimo za primer nemačku policiju koja koristi daljinsko upravljanje mobilnim telefonima za aktivno prisluškivanje. Policija manipulaciju uredjaja ostvaruje fizičkim ili softverskim putem, manipulacijom Bluetooth ili WLAN veza mobilnog telefona, a takodje se prisluškivanje uredjaja vrši i ubacivanjem prislušnog softvera u SMS poruke, MMS poruke, igrice i tonove za mobilne telefone. U ove svrhe koristi se i posebno razvijen sofver nemačke firme SecurStar pod nazivom RexSpy koji svaki mobilni pretvara u prislušni uredjaj, a čak je moguće prisluškivati i mobilne koji koriste kriptovanu vezu.

Sada, sigurnosni stručnjaci upozoravaju na pojavu sve većeg broja špijunskih programa za mobilne telefone koje “obični” ljudi mogu kupiti preko Interneta. Mobilni spy programi koji se mogu kupiti omogućavaju prisluškivanje razgovora špijuniranih osoba, kao I mogućnost download-ovanja sadržaja sa njihovih mobilnih telefona na sopstveni telefon ili prenosni uredjaj.

Pomenućemo "Bluetooth Spy Pro-Edition" koji se pojavio u prodaji na eBay-u i čija cena iznosi samo nekoliko dolara, a instalira se preko Bluetootha na mobilni telefon “žrtve”. Pomoću ovog “špijuna” mogu se čitati poruke, špijunirati lista poziva, kao i gledati slike sa žrtvinog mobilnog.

Sigurnosni stručnjaci upozoravaju da ovakvi programi ne bi smeli da se prodaju putem eBay-a. Sa druge strane, eBay ćuti kao zaliven, a program je i dalje dostupan za kupovinu.

Pored programa koji se putem Bluetooth-a mogu instalirati na vaš mobilni uredjaj, problem može nastati i ako se na vaš mobilni instaliraju virusi ili možda profesionalni programi za prisluškivanje, kao što je, na primer, FlexiSpy.

FlexiSpy se može kupiti na Internetu za 100 eura. Ovaj softver tajlandskog proizvodjača može proveravati pozive, SMS poruke, pa čak svi mobilni telefoni koji poseduju Bluetooth mogu biti prisluškivani u dometu Bluetooth veze. Profesionalna verzija ovog softvera nešto je skuplja (oko 150 eura), a pruža mogućnost špijunu da prilikom instalacije unese broj na koji, pri pozivu mobilnog “žrtve” ne aktivira zvono, već omogućava “tihi” prenos audio signala sa mikrofona na telefon špijuna.

Instalacija FlexiSpy-a je brza i traje par minuta. Dovoljno je ubaciti memorijsku karticu sa špijunskim software-om i nakon nekoliko minuta “špijun” je instaliran u memoriju mobilnog telefona žrtve, nevidljiv je za korisnika, a postoji mogućnost da špijun deaktivira i antivirus program mobilnog telefona. Softver se može instalirati i putem nezaštićene Bluetooth veze.

Telefoni koji se najviše “gađaju” su oni sa Symbian i Symbian 9 operativnim sistemom (Nokia N70, N73 ili 6600, LG KS10 JoY, Samsung SGH-i520 itd).

Koliko su ljudi oduševljeni ovakvim programima pokazuju rezultati istraživanja koje je obuhvatilo stanovnike Velike Britanije. Pomenuto istraživalje pokazalo je da su Britanci nacija špijuna koji se ne libe da proveravaju poruke na mobilnim telefonima i elektronsku poštu svojih partnera, snimaju njihove telefonske razgovore, pa čak i da prate voljene osobe pomoću veb kamere ili putem satelita.

Najomiljeniji vid špijuniranja među Britancima je čitanje krišom poruka koje je partner primio na mobilni telefon. Čak 53 odsto ispitanika je reklo da to redovno čini, a pri ispitivanju starosne grupe od 25 do 34 procenat “špijuna” je čitavih 77 odsto.

Međutim, ne vuku samo Britanci špijunske gene.

Domaća firma sa internet prezentacijom (koju ovde nećemo promovisati) pruža uslugu instalacije spy softvera na doneti telefon (najverovatnije FlexySpy). Tako, na primer, roditelji mogu sebi pokloniti odredjenu dozu kontrole dece kupovinom novog mobilnog telefona i instalacijom špijunskog softvera na mobilni telefon svog deteta (ili samo instalacijom softvera na telefon koje dete već ima).

Mogućnosti spy-softvera koji ova firma instalira detaljno su prikazane na sajtu pomenute firme i kažu sledeće:

* Slušanje konverzacije gde god da se osoba nalazi (kada Spy telefon pozovete sa privilegovanog broja na njemu se ne pali ni svetlosna, a ni zvučna signalizacija, već mu se aktivira mikrofon i telefon se pretvara u bubicu).

* Slušanje telefonskih razgovora (kada osoba poziva sa Spy telefona, na privilegovani broj se automatski šalje poruka sa upozorenjem da se vodi razgovor i brojem koji je pozvan, tako da osoba koja ima privilegovani broj ako želi može da sluša telefonski razgovor).

* Prosleđivanje svih odlaznih i dolaznih SMS poruka.

Sistem funkcioniše tako što se na mobilni telefon deteta instalira spy-softver i tom prilikom se unese takozvani privilegovani broj telefona sa koga će roditelj moći da špijunira, a roditelj sam odredjuje koji je to broj. Preporučeno je da to bude novi broj koji će se samo u tu svrhu koristiti. Ukoliko roditelj bude zaista želeo da pozove svoje dete – neće moći, jer je u pitanju privilegovani broj na koji telefon deteta neće zvoniti.

Ljubazna prodavačica kaže da je softver moguće instalirati na svim novim Nokia telefonima serije N i E.

Cena instalacije full spy-softvera na doneti mobilni telefon je 1700 eura ali - šta je novac u odnosu na mogućnost pravovremenog saznanja da li vam je dete upalo u loše društvo, da li se drogira ili je postalo član neke sekte, grupe huligana…ili je u opasnosti da postane žrtvom pedofila?

U ponudi su i “slabije” verzije, pa tako instalacija spy-softvera koji omogućava slušanje okruženja i praćenje dolazećih i odlazećih SMS poruka treba izdvojiti 1200 eura, dok instalacija softvera koji pruža samo slušanje okruženja mobilnog košta 820 eura.

Naravno, uvek se može postaviti pitanje legitimnosti sužavanja prava na privatnost deteta “u interesu” njegove sigurnosti.

S druge strane, ako se imaju u vidu “mogućnosti” koje mobilna komunikacija pruža tinejdžerima širom sveta – nema sumnje da će ovo “tehnološko dostgnuće” naći svoje kupce i na domaćem tržištu.

Gorivo jeftinije od ponoći

Beograd -- Naftni derivati u Srbiji od ponoći će pojeftiniti u proseku 8,46 dinara po litru ili 9,45 odsto, rečeno je Tanjugu u Ministarstvu rudarstva i energetike.

(FoNet)

Prema toj kalkulaciji, motorni benzini će na pumpama biti jeftiniji u proseku 7,73 dinara po litru, a dizel goriva 9,05 dinara po litru.

Litar evro premijuma BMB 95 koštaće 96,19 dinara, što je 8,74 dinara manje nego do sada, a bezolovni benzin BMB 95 i motorni benzin MB 95 koštaće po 89,27 dinara za litar ili 7,48 dinara manje nego do sada.

Nova cena dizel goriva D2 biće 73,46 dinara po litru, umesto 81,67 dinara, koliko košta trenutno, eko tri dizela 76,29 dinara, a evro dizela 79,63 dinara.

Ulje za loženje biće jeftinije 10,45 dinara i nova cena biće 79,63 dinara po litru.

Ministarstvo rudarstva i energetike uputilo je danas zahtev ministarstvima finansija i trgovine za sniženje cene goriva, zbog toga što je cena sirove nafte na svetskom tržištu od poslednje korekcije u proseku smanjena 15,44 posto, tako da su se stekli uslovi za korekciju proizvođačkih cena derivata nafte.

Posle dobijanja saglasnosti ta dva ministarstva i objavljivanja novog cenovnika u "Službenom glasniku", biće ispunjeni svi uslovi da se gorivo u Srbiji prodaje po novim, sniženim cenama.

Cene goriva u Srbiji, prema Uredbi o formiranju cena naftnih derivata, usklađuju se na 15 dana s kretanjem cena sirove nafte na svetskom tržištu i kursom dolara.

"Internet jeftiniji do 30 odsto"

Beograd -- U Srbiji će internet pojeftiniti do 30 odsto pošto je velikoprodajno tržište interneta liberalizovano, procenila je ministarka Jasna Matić.

Konferencija Ministarstva telekomunikacija (Beta)

Ministarka za telekomunikacije i informaciono društvo je na konferenciji za novinare kazala da su tokom prvih 100 dana Vlade usvojeni pravilnici o korišćenju mreža i o međunarodnom povezivanju, koji će omogućiti internet operaterima da se povezuju na mreže u inostranstvu, a ne preko Telekoma Srbija. Za 2009. godinu planirana je i potpuna liberalizacija fiksne telefonije.

"Do sada je međunarodno povezivanje išlo preko Telekoma, koji je svoju monopolsku poziciju naravno koristio tako što je nivo cena bio nešto viši nego što je u zemljama u okruženju", kazala je ona.

Prema rečima ministarke, pojedini operateri u Srbiji su gradili mreže i spremni su da se povežu na međunarodne mreže. "Mi očekujemo da će doći do pojeftinjenja između 25 i 30 odsto, ali ćemo videti kako će tržište to regulisati", kazala je Matićeva.

Prema podacima ministarstva, samo Telekom i Verat prodaju internet provajderima, pri čemu Telekom drži 90 odsto tržišta.

Potpuna liberalizacija tržišta fiksne telefonije planirana je u 2009. godini, kazala je ministarka za telekomunikacije.

Od formiranja Ministarstva usvojen je i pravilnik o pružanju telefonskih usluga preko interneta odnosno "voipu", što je usluga koja do sada nije bila zakonom regulisana. Pozivi za inostranstvo su putem "voipa" jeftiniji su za 70 odsto nego iz fiksne i mobilne telekomunikacione mreže, pokazuju podaci Ministarstva.

Matićeva je kazala da će do kraja godine biti raspisani tenderi za uvođenje CDMA tehnologije, koja omogućava fiksnu telefoniju i spor internet, kao i za uvođenje "vajmaksa", koji omogućava uvođenje fiksne telefonije i interneta bržeg nego u CDMA tehnologiji.

Uvođenje CDMA i "vajmaksa" omogućiće da internet i fiksna telefonija budu dostupni većem broju građana, navela je ona.

Strategija za digitalnu televiziju

Ona je rekla da je ministarstvo počelo da radi na Strategiji digitalizacije televizije, koja će biti sprovedena do 2015. godine u saradnji sa Ministarstvom kulture, Republičkom agencijom za telekomunikacije i Republičkom radiodifuznom agencijom.

"Ne treba zaboraviti da je to izuzetno obimna operacija koja podrazumeva nekoliko nivoa i tehničke i programske pripreme", kazala je ministarka.

Kako je navela, TV kuće treba da nabave opremu za emitovanje, građani kupe televizore koji mogu da primaju digitalne signale ili konvertore analognih signala u digitalne signale, a i programi se moraju prilagoditi novom načinu emitovanja.

Ministarstvo u prvih 100 dana nije osnovalo Agenciju za poštanske usluge, što je neophodno za funkcionisanje tog tržišta, a agencija će, prema rečima Ministarke biti osnovana u narednih mesec dana.

Zadatak ministarstva je da usklađuje zakone iz telekomunikacionog sektora sa evropskom regulativom iz 2002. godine, pošto je sada usklađena sa propisima iz 1998. godine, kazala je Matićeva.

Sertifikati za elektronske potpise za dve sedmice

Javno preduzeće PTT Srbije počeće da izdaje sertifikate za elektronski potpis za dve sedmice, najavila je ministarka za telekomunikacije i informaciono društvo Jasna Matić.

Ona je na konferenciji za novinare kazala da je zahtev PTT-a za odobrenje za izdavanje elektronskog potpisa u završnoj fazi. Elektronski potpis omogućava firmama i građanima da dokumenta potpisuju elektronskim putem, bez svojeručnog potpisa, kao i da sklapaju ugovore i obavljaju druge poslovne transakcije preko interneta.

Sertifikat za elektronski potpis je garancija njegove autentičnosti, što je neophodno da bi elektronski potpis imao pravnu snagu svojeručnog potpisa.

Zakon o elektronskom poslovanju objavljen je u Službenom glasniku Srbije 21. decembra 2004. godine, a pravilnik za izdavanje elektronskog potpisa, koji je bio preduslov za izdavanje elektronskih potpisa, stupio je na snagu ove godine.

Za sada još niko nema sertifikat za izdavanje elektronskog potpisa, tako da je moguće izdavanje takozvanih nekvalifikovanih sertifikata, koje država na priznaje.

Priveden Miladin Kovačević

Beograd -- Miladin Kovačević, koga organi SAD traže zbog nanošenja teških povreda kolegi, i bivši konzul Slobodan Nenadović su na saslušanju u Beogradu.

Miladin Kovačević

Kovačević je priveden po nalogu Tužilaštva. Kako saznaje B92, američko pravosuđe je najverovatnije ustupilo predmet Kovačević domaćim pravosudnim organima. U Policijsku upravu Beograd pozvan je i bivši konzul u Njujorku Slobodan Nenadović, koji je za B92 u kratkom telefonskom razgovoru potvrdio da se odazvao pozivu.

Kovačević je u Sjedinjenim Američkim Državama optužen da je u kafanskoj tuči u noći između 4. i 5. maja teško povredio kolegu Brajana Stajnhauera sa univerziteta Bingamton, u državi Njujork.

Miladin Kovačević i Slobodan Nenadović biće tokom dana izvedeni pred istražnog sudiju Drugog opštinskog suda u Beogradu, kome je Tužilaštvo dostavilo kompletnu dokumentaciju. Sud će odlučiti o zahtevu tužilaštva da se okrivljenima odredi pritvor, kao i o zahtevu za sprovođenje istrage.

Republičko javno tužilaštvo saopštilo je da postoji osnovana sumnja da je Kovačević počinio tri krivična dela: podstrekavanje na zloupotrebu službenog položaja, falsifikovanje službene isprave i nanošenje teških telesnih povreda.

Portparol Tužilaštva Tomo Zorić kaže da se bivšem konzulu Slobodanu Nenadoviću na teret stavlja da je izvršio zloupotreba službenog položaja zbog falsifikovanja službene isprave.

Kovačević prilikom ranijeg pojavljivanja u sudnici (B92)

Kovačević i Nenadović prvo su saslušani u policiji. Kovačevićev advokat Borivoje Borović rekao je da je njegov klijent pozvan na informativni razgovor i da mu je uručeno rešenje o policijskom zadržavanju.

Borović nije mogao da precizira u kom svojstvu je Kovačević pozvan na razgovor, navodeći da će to znati nakon saslušanja koje bi uskoro trebalo da počne. "Trenutno je meni kao njegovom pravnom zastupniku uručeno rešenje o policijskom zadržavanju", objasnio je on.

A Petar Kovačević je demantovao da je njegov sin Miladin Kovačević danas uhapšen u Srbiji, već je izjavio da je njegov sin dobrovoljno otišao u policiju.

Miladin Kovačević je u junu napustio SAD, pošto je optužen da je teško povredio Stajnhauera, koji je tek nedavno izašao iz kome.

Američko ministarstvo pravde dostavilo je početkom oktobra srpskim kolegama dokumentaciju iz predmeta koji se u državi Njujork vodi protiv Kovačevića. Dokumentacija je prosleđena Republičkom javnom tužilaštvu.

Američka policija je posle tuče u studentskom restoranu uhapsila Kovačevića, a sud mu je oduzeo pasoš. Kovačević je sa privremenom putnom ispravom, koju mu je izdao konzulat Srbije u Njujorku, napustio Sjedinjene Države i vratio se u Srbiju.

Žrtva Kovačevića, Brajan Stajnhauer, u bolnici u komi (B92)

Slučaj Kovačević javnosti je postao poznat u julu ove godine, kada su prvo američki, a potom i srpski mediji javili da je student iz Srbije, optužen da je u tuči teško povredio kolegu, uz pomoć konzulata Srbije u Njujorku napustio SAD. Ceo slučaj pretio je da preraste u međudržavni sukob.

Miladin Kovačević u Americi je optužen da je u univerzitetskom baru u Njujorku udario kolegu Brajana Stajnhauera i naneo mu teške povrede.

Kovačević je bio mesec dana u pritvoru u Americi i pušten je uz kauciju od 100.000 evra, koju su njegovi roditelji platili preko računa konzulata.

Najveći problem nastao je kada je Kovačević, tri dana kasnije, napustio SAD, i to s duplikatom putne isprave koji mu je izdat u konzulatu Srbije. Kada je ta vest procurela u medije, konzul i vicekonzul su suspendovani.

Od tada Miladinovi roditelji ponavljaju da se on neće vratiti u Ameriku i da se postupak može voditi samo u Srbiji. Oni su tvrdili je Miladin pobegao iz Amerike jer mu je tamo bio ugrožen život.



Ministarstvo pravde Srbije bez komentara

U Ministarstvu pradve Srbije nisu želeli da komentarišu slučaj.

"Vi znate da Ministarstvo pravde niti ima saznanja, niti je ikada komentarisalo postupke u toku. Naša uloga je bila jednostavno kada smo dobili spise od Ministarstva pravde SAD, mi smo ih takve, bez uvida u sadržinu, prosledili Tužilaštvu", kazao je pomoćniik ministra pravde Slobodan Homen.

Dokumenta su dostavljena putem međunarodne pravne pomoći.

Ambasada SAD pozdravlja akciju

Ambasada SAD saopštila je da pozdravlja odluku srpskih vlasti da privedu Kovačevića i Nenadovića i navodi da je kooperativna prema zahtevu Srbije da istraži taj slučaj.

Za Kovečevićem je u julu raspisana međunarodna Interpolova poternica. Ceo slučaj pretio je da preraste u ozbiljni međudržavni konflikt, a govorilo se i tome da će čak i SAD uskratiti pomoć Srbiji. Predstavnici Amerike insistirali su da se Kovačević vrati.

“Mi tražimo njegov povratak u SAD. Ovo je veoma važno, ne samo zbog užasnih povreda koje je pretrpeo Brajan Stajnhauer, nego i zbog toga što je predstavnik srpskih vlasti pomogao Kovačeviću da izbegne pravdu”, rekao je ranije Kameron Manter, ambasador SAD u Beogradu.

"Ovde je prekršen zakon Amerike, i mi pozivamo porodicu Kovačevića da shvati da je dobrovoljni povratak u Ameriku u najboljem interesu i za njega i za Srbiju", rekao je on.

Povrede Stajnhauera (B92)

Slučaj Kovačević prvi put je dospeo pred sud početkom septembra, i to tako što je pokrenuta istraga protiv vicekonzula Igora Miloševića zbog izdavanja putne isprave sa kojom je Kovačević napustio Ameriku.

U međuvremenu, on je dobio otkaz u Ministarstvu spoljnih poslova. Miladin Kovačević i njegovi roditelji svedočili su u toj istrazi, tvrdeći da je Milošević radio po zakonu.

Dugo je ceo slučaj tapkao u mestu. Američke vlasti insistirale su da mu se sudi u SAD, a vlasti Srbije ponavljale su da je prema srpskim zakonima ekstradicija nemoguća.

Na kraju je američko ministarstvo pravde putem međunarodne pravne pomoći Srbiji dostavilo dokumenta u vezi sa slučajem Kovačević. Ona su pre 20 dana prosleđena Tužilaštvu, koje je odlučivalo o daljem toku postupanju.

Vučo: Kontrola štete

Predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava Biljana Kovačević-Vulo veruje da sada državni organi Srbije pokušavaju da kontrolišu problem koji je nastao nakon što je Miladin Kovačević uz pomoć konzulata Srbije pobegao iz Amerike i izbegao suđenje tamo.

Ona međutim smatra da će Srbija Kovačeviću moći da sudi samo za onaj deo koji se odnosi na izbegavanje pravde, odnosno bekstvo iz Amerike, ali ne i direktno za prebijanje kolege.

"Slučaj nije ustupljen pravosudnim organima Srbije. Nije urađeno na način kako se to radi i nisu SAD zahtevale od Srbije da preuzme gonjenje našeg državljanina, koji je počinio krivično delo na teritoriji SAD-a", kaže ona.

"Tako da, ja ne znam politički, ja nisam politički analitičar. Ne znam kako će se to posle odraziti na situaciju, ali država Srbija očigledno pokušava da na neki način kontroliše štetu koja je nastala postupanjem, između ostalog, i državnih organa Srbije u bekstvu Miladina Kovačevića sa suđenja iz SAD-a", kaže ona.

Kosovski hakeri upali na sajt Jelene Janković

Zvanični sajt najbolje teniserke sveta Jelene Janković bio je najnovija meta hakera sa Kosova.


Grupa "Kosova Hackers Group" nije napravila puno izmena na prezentaciji srpske teniserke, pa su prva strana i slike ostale nepromenjene, ali su napadači postavili nove unose u rubrikama "Novosti" i "Blog" u kojima su ostavili svoj potpis: "Owned by Kosova Hackers Group! - H!tm@N, KHG, chs, redc00de, boom3rang!".

Ista grupa hakera je u više navrata je napadala srpske sajtove, među kojima su i zvanična prezentacija srpskog parlamenta, sajt Ministarstva poljoprivrede i sajt Saveza izviđača Beograda. Nekoliko napada su bili potpuni "deface", dok su u drugim, kao što je slučaj sa sajtom Jelene Janković samo ostavljane poruke.

UBIO SE KLJUČNI SVEDOK

Slobodan Mirković (60) iz Doboja, jedan od 14 optuženih u predmetu „Železnice Republike Srpske", presudio sebi pucnjem iz pištolja posle pristanka da bude svedok saradnik tužilaštva

s

ŠTA SE STVARNO DEŠAVALO?... Slučaj „Železnice RS" i dalje misterija

Slobodan Mirković (60) iz Doboja, jedan od optuženih u slučaju „Železnica RS" i ključni svedok Specijalnog tužilaštva RS u tom predmetu, ubio se u nedelju ujutro u blizini zgrade u kojoj je živeo, a motiv samoubistva još nije poznat, saznaje Press RS iz izvora bliskih istrazi.

Mirković se ubio u ranim jutarnjim časovima pucajući sebi u glavu iz pištolja. Njegovo telo pronađeno je oko deset časova na travi iza zgrade u kojoj je živeo. Istražioci su pored leša pronašli i pištolj i jednu čauru od metka.
- Mirković je trebalo da bude jedan od ključnih svedoka Specijalnog tužilaštva RS u slučaju „ŽRS". Iako je i sam bio optužen u tom predmetu, on je tokom istrage postigao sporazum sa tužilaštvom i pristao da svedoči protiv ostalih optuženih - otkriva izvor Pressa RS blizak istrazi, i dodaje da je Mirković zbog te svoje odluke bio pod velikim pritiskom. Naš izvor ističe da je tome naročito kumovala činjenica da je Mirković živeo u istom gradu kao i većina ostalih optuženih i da ih je svakodnevno sretao.

Stanojević: Žao nam je čoveka Petko Stanojević, direktor „Železnica RS", kaže za Press RS da je šokiran saznanjem da je Mirković izvršio samoubistvo i da mu nisu jasni motivi zbog kojih je digao ruku na sebe. On ističe da je Mirković radio kao inženjer u „ŽRS", ali da je u junu ove godine, posle podizanja optužnice protiv njega, suspendovan sa posla. - Posle toga nismo ga mnogo viđali. Inače, on je živeo u stanu sa ocem, koji je invalid - kaže Stanojević, dodajući da on ne zna da li je neko pritiskao Mirkovića.

Naš izvor dodaje da će razlozi zbog kojih je Mirković digao ruku na sebe biti i predmet istrage Specijalnog tužilaštva RS, koje namerava da ispita sve okolnosti i motive zbog kojih se ubio.
Milan Kiković, bivši republički saobraćajni inspektor i izvršni direktor poslova prevoza „ŽRS", koji je trebalo da bude jedan od ključnih svedoka u slučaju „Železnice", ali je u međuvremenu odustao od svedočenja, veruje da je i Mirković, kao i on sam, bio pod strahovitim pritiskom zbog odluke da svedoči protiv ostalih optuženih.
- Prema mojim saznanjima, jedan od optuženih u slučaju „Železnice" vršio je pritisak na Mirkovića da povuče sporazum sa tužilaštvom i da ne svedoči protiv ostalih. Takođe, imam informacije da je još dvoje optuženih bilo spremno da svedoči protiv ostalih, ali su se na kraju ipak predomislili. Mirković je sigurno bio pod velikim pritiskom, a i lično sam osetio taj pritisak na svojoj koži od onih čiji su prsti upleteni u slučaj „Železnice" - tvrdi Kiković.
Drugi izvor Pressa RS, koji je želeo da ostane anoniman, tvrdi, međutim, da je Mirković bio pod velikim pritiskom tužilaštva i da je bio u teškoj depresiji zato što je pristao da svedoči protiv svojih kolega, uprkos tome što protiv njih nije imao nikakvih dokaza. Mirković je, inače, svojevremeno bio član Upravnog odbora ŽRS, a u optužnici se tereti za falsifikovanje službenih dokumenata.
Optužnicu protiv njega i još 13 osoba iz „Železnica RS", među kojima je i bivši generalni direktor Sreten Telebak, podiglo je u junu ove godine Specijalno tužilaštvo RS. Optuženi se terete za nezakonitu prodaju i raspolaganje sa 104 teretna vagona u vlasništvu „ŽRS", koji su bili vredni više od 1,6 miliona KM, kao i za nezakonito raspolaganje zemljištem u državnoj svojini, čime je RS oštećena za 261.195 KM.
Istražioci su tokom istrage utvrdili da je u dokumentima ŽRS prikazano da su vagoni prodati službama koje otkupljuju repromaterijal i sirovine, a u stvari je reč o vagonima koji po starosti nisu bili za uništavanje i nisu bili za prodaju. Takođe, utvrđeno je da su vagoni prodavani po ceni koja je tri puta manja od stvarne, tako da su otišli „na doboš„ za 4.000 KM, umesto za 14.000 maraka.

SRBIJA OČIMA STRANACA

Ljudi iz inostranstva obožavaju Srbiju zbog dobre hrane, provoda, prirode i gostoprimstva, a smeta im kada kukamo sami na sebe i podvaljujemo u restoranima i taksijima

s1

„Beograd je najružniji grad na svetu na najlepšem mestu na svetu", rekao je svojevremeno čuveni svetski arhitekta Le Korbizje. Tada je naljutio mnoge iako je njegova izjava bila iskrena, a sam Korbizije je otišao oduševljen prirodnim lepotama Srbije. Ukoliko izuzmeno političke govore ljudi koji su retko šetali našim ulicama, stranci su iz Srbije uglavnom odlazili više nego pozitivnih utisaka. Kako Srbija izgleda u očima stranaca - pokušali smo da nađemo odgovor.

Hačatur Almazjan, jermenski violinista, prvak Briselske filharmonije i osnivač ansambla „Almazijans obsešn" prvi put je u Srbiju došao 2006. Koliko je zavoleo našu zemlju, najbolje govori to što je potpuno savladao naš jezik, ali i ovde našao srodnu dušu.

- Srbija me je prijatno iznenadila već pri prvom dolasku. Najveći šok kod mene je izazvala činjenica da se na skoro svakom koraku nešto gradi. Da za tako kratko vreme posle varvarskog NATO bombardovanja zemlja tako dobro ekonomski funkcioniše, a ima još potencijala - ističe Almazjan i kaže da mu se posebno sviđa što su Srbi nacija s karakterom i da ga u ovoj zemlji ništa ne ostavlja ravnodušnim.

slika3

Imate ponos i smisao za humor... Hačatur Almazjan iz Jermenije

Slatko najbolje na svetu

- Sviđa mi se ponos i dostojanstvo srpskog naroda. Ono što me posebno raduje je to što je ovde porodica veoma bitna. Sviđa mi se i vaše umeće da se šalite na svoj račun.

A da ljubav ulazi preko stomaka, najbolje oslikava Alamzijanova izjava:

- Obožavam prebranac, ćuretinu s mlincama i domaće slatko, najbolje na svetu! Mrzim kad neko dođe ovde i kaže da nema u restoranima pravi krvavi biftek, na primer. Pa, jebi se! Generalno, o životu u Srbiji mogu da kažem da je to pravi život!

Na pitanje da li, uprkos ovom hvalospevu, ima nešto što nam zamera, Almazjan kaže da mu se ne sviđa što stara generacija ne podržava mlade, talentovane, ambiciozne ljude, kojih ima mnogo u Srbiji i koji su budućnost zemlje. A najviše mu smeta kad, posebno pred strancima, bilo na koji način i u bilo kom kontekstu čuje rečenicu: „You know, this is Serbia".

- Na primer, posle „Evrovizije" sam toliko puta od Srba čuo da je sve bilo loše, a po celom svetu ljudi pričaju da je to bila ubedljivo najbolja „Evrovizija".

s2

Mamac za turiste... Sve više stranaca dolazi u Guču

Za prvaka Briselske filharmonije Srbija je Mećavnik, Drvengrad, Novosadska tvrđava, manastiri, Zemun, rakija, najlepše žene na svetu, Fruška gora, Dunav i Tara.

- Ali prvo, Srbija, kao i svaka zemlja, jesu talentovane, svetski poznate patriote, savremenici koji su danas pravi imidž i brend svoje zemlje.

slika

Jedni ste od retkih koji čuvaju tradiciju... Marko Parizoto iz Kanade

Najčuveniji kanadski dirigent Marko Parizoto, pre nego što je 2004. prvi put došao u Srbiju, upoznao je mnogo srpskih muzičara širom sveta tako da je mnogo toga saznao o našoj zemlji.

- Moja prva impresija je entuzijazam ljudi. Srbija je jedna od retkih zemalja koja čuva tradiciju. Putovao sam mnogo i, u odnosu na ostale slovenske zemlje, ima najtopliji mentalitet, najbliži mediteranskom.

Ono što Parizota posebno impresionira su velike porodice koje su, kako kaže, u današnjem svetu pravi fenomen.

- Dirigovao sam više puta u Beogradu i Novom Sadu i bio sam veoma srećan kada sam u slobodno vreme mogao da posetim izložbe, druge koncerte, pozorišta, a uz to i vidim nasmejane ljude na ulicama.

Parizoto se posebno raduje dolasku u Srbiju zbog čorbe, ali i bureka i gibanice. Isto tako, veoma ceni to što su ljudi prirodni. Ono što mu se ne sviđa je odnos prema strancima.

- Ne sviđa mi se kada vas ljudi gledaju kao stranca pa vam podvaljuju u restoranu, taksiju. Smeta mi i kada čujem ljude da kukaju na svoju zemlju. Naravno, treba reći šta je dobro i loše u Srbiji, ali ne potcenjivati samog sebe pred strancima - zaključuje naš sagovornik iz Kanade.

Rekli su o Srbiji - Vrlo ste opušteni, to je ono što mi moramo da učimo od vas. Volim sve iz srpske kuhinje, posebno jagnjeću kapamu, leskovačku mućkalicu i dimljenu vešalicu. Ali, kad bismo mi Japanci živeli u velikim stanovima, kad bismo jeli meso svaki dan, finansijski to ne bismo mogli da izdržimo. Tadaši Nagai, ambasador Japana u Srbiji - Poznato mi je da su Srbi topao i gostoljubiv narod. Znam da se u Beogradu dobro jede i posle koncerta ću s velikim zadovoljstvom da se bacim na neke od vaših specijaliteta. Koncertom sam želeo da pokažem da gajim poštovanje prema tom gradu, koga volim kao i vaš narod. Lučano Pavaroti, operski pevač - Beograd je izvanredan grad. Sećam se vremena kada sam bio u Beogradu. Bilo je sjajno u to vreme. Siguran sam da je sada isto, ako ne i bolje. Mislim da bi bilo lepo snimati film tamo, raditi i živeti. Ne znam da li ću to učiniti, ali bih mogao. Nikada se ne zna, Beograd je sjajno mesto i vezan sam za Srbiju. Robert de Niro, glumac - Dopada mi se srpski mentalitet. Više se osećam kao Italijan nego kao Nemac. Srbi su otvoreniji od Nemaca, nailazim na pozitivnu atmosferu gde god se okrenem. Došao sam u Srbiju bez predrasuda iako su se mnogi u Nemačkoj čudili što neko sa zapada ide na istok da radi. Pre potpisivanja ugovora, ja sam se raspitao o svemu, a imam i mnogo prijatelja Srba tamo, koji su me savetovali da prihvatim ponudu, kao i moj veliki prijatelj Franc Bekenbauer. Srpski jezik je težak, ali potrudiću se da uzmem privatnog učitelja kako bih nešto i uzvratio ljudima koji su me ovako dobro primili. Važno mi je da se ovde osećam dobro. Lotar Mateus, trener

Vanja Panajotova iz Bugarske, distrikt menadžer „Prokter end Gembla", živi u Beogradu od 2007.

Loš saobraćaj, prljave ulice

- Pre toga bila sam u Beogradu nekoliko puta nakratko na poslovnim putovanjima. U vreme „izvidnice" bilo je maglovito i hladno i tada nisam bila u prilici da mi se grad svidi. A onda mi je trebalo samo nedelju dana da se zaljubim u Beograd, i to je ljubavna priča koja traje već godinu i po. Srbija je neverovatna zemlja. Taman kad pomisliš da si sve naučio i shvatio, već sledeći dan neki detalj ponovo promeni utisak.

slika2

Vaša hrana je najbolja na svetu... Vanja Panajotova iz Bugarske

Vanji se posebno sviđaju ljudi, a onda muzika, priroda i Ada Ciganlija. Utisak joj pomalo kvare spore institucije!

- Svaki put me zapanje enormne porcije hrane i sjajno meso, možda najbolje na svetu. Volim teleću čorbu i burek. Samo jedno mogu reći, srpska hrana je za poštovanje.

Vanja je impresionirana Srbima i kaže da poseduju neverovatan duh!

- Ljudi emotivni, otvorenog uma, međusobno su povezani i vrlo lako vas prihvataju. Cene svoje slobodno vreme i znaju kako da ga utroše kvalitetno. Možda zato što je zemlja proživela mnoge uspone i padove, ratove, narod je naučio da ceni danas i da izvuče maksimum iz sadašnjeg trenutka. Drugi veliki utisak na mene su ostavili Srbi zbog svog jakog ličnog ponosa i osećanja slobode. Ovi kvaliteti, nažalost, često idu zajedno s inatom. Malo je teško nagovoriti Srbe da urade nešto ako ne žele.

Ova uspešna poslovna žena kaže da Srbija ima mnogo više da ponudi nego što to izgleda na prvi pogled i, što se duže u njoj živi, to i više voli.

- Osećaš se toliko dobro da možeš Beogradu da oprostiš loš saobraćaj, komplikovanu administarciju i prljave ulice. Ali ono što zauvek ostaje u srcu su Srbi!

GLUMICA ZA UZOR

Anđelina Džoli od divlje devojke postala je idealna mama, okrenuta porodici i deci

s1

Nakon što se prošlog vikenda na premijeri filma „The Changeling" prvi put pojavila u javnosti posle rođenja blizanaca, Anđelina Džoli je američkoj i svetskoj javnosti pokazala da je ponovo ona stara. Osim što je pokazala svoju zavidnu liniju, kao i to da njena veza s Bredom Pitom nije u krizi, s kojim se grlila i ljubila, pokazala je i da je lako prebrodila postporođajnu depresiju.

Najbitnije ne kažnjavati decu Holivudska zvezda priča da decu vaspitava da sama otkriju svoju ličnost, na način na koji je to njena majka radila, smatrajući da ih je najbitnije naučiti, a ne kazniti. Ističe da pokušava da im pruži detinjstvo kakvo je ona želela da ima. Prema biološkoj deci ima isti odnos kao prema usvojenoj. - Uvek sam želela da usvojim dete jer sam svesna da mnoga rastu bez roditelja. To nije human gest jer ga ne shvatam kao žrtvu, već kao dar. Svi smo veoma srećni što imamo jedni druge - naglašava ona prisećajući se prvog usvajanja: - Medicinska sestra je došla s Medoksom i otišla. Zurila sam u tog mališana ne znajući šta da radim. Zvala sam majku, sećam se da sam je pitala šta jedu deca. Nikada se ranije nisam brinula o detetu.

Od imidža devojke uvek spremne na akciju, Anđelina je postala simbol ženske elegancije. Ona je veoma lako odbacila svoju divlju stranu, pa je sada nošenje bočica s krvlju partnera daleko iza nje, a svetu je odlučila da pokaže i svoju žensku, nežniju stranu. Doduše, još uvek ne želi da se odrekne svojih tetovaža pa uvek javnost iznenadi novom.

Ona je priznala i da joj nije bilo lako da se vrati pod reflektore.

- Nisam toliko nervozna, više se osećam strano.

Anđa je priznala da briga o šestoro dece uzima danak, posebno kada je reč o neispavanosti, ali i pokušajima da s Bredom neko vreme provede nasamo.

- Čak i kada se zaključamo, deca kucaju na vrata! Često na kraju dana želimo da se opustimo u kadi, ali deca čuju vodu i žele da nam se pridruže - objašnjava glumica za „Miror".

- Jako je zabavno i slatko imati ih šest odjednom. Ali i jako naporno. Međutim, deca razvijaju predivna prijateljstva. Svi su tim i jako dobri prema bebama. Brinem za svu decu i dojim ih, što smatram delom telesnog oporavka. Osećam se sjajno i srećno što su zdravi.

s2

U centru zbivanja... Anđelina je medijima zanimljiva šta god da uradi

Ona s partnerom Bredom Pitom ima šestoro dece, šestogodišnjeg Medoksa (usvojen u Kambodži 2002), trogodišnju Zaharu (usvojena u Etiopiji 2005), dvogodišnju Šajlo (njihovu biološku ćerku) i četvorogodišnjeg Paksa (usvojen u Vijetnamu 2007), a nedavno je rodila i blizance, dečaka Noks Leona i devojčicu Vivijen Maršelin. Ona je, dok je bila u poodmakloj trudnoći, priznala da se u tim trenucima oseća odlično:

slika

Humanitarka pre svega Jedna od najplaćenijih glumica je i humanitarni radnik. - U Kambodžu sam otišla zbog prvog „Tomb Raidera". Dok smo snimali, meštani su nam rekli: - Ne idite tamo, ima mina. Otišla sam u grad i videla mnoge žrtve nagaznih mina. To je bio korak do saznanja da postoji čitav svet za koji sam bila slepa - navodi glumica koja je nekoliko puta obilazila izbeglice u svojstvu UN-ovog ambasadora. Izgleda da se Bred Pit dobro uklopio u njenu šemu. Anđelina se ne slaže. - To je u stvari bila jedna od stvari na koje smo se zajedno odlučili. Iako nije bio javno aktivan, bio je veoma svestan problema u svetu. Kada smo se upoznali, shvatili smo da su naši zajednički ciljevi da pokušamo da pomognemo.

- Obožavam trudnoću, osećam se ženstveno. Konačno imam utisak da su svi delovi moga tela tu sa svrhom. Imati život u sebi je neverovatno. Takođe, srećna sam jer moj partner smatra da je trudnoća veoma seksi i zbog toga se osećam lepom i poželjnom - rekla je ova glumica.

Džoli-Pitovi su pioniri novog porodičnog žanra - deca iz svih krajeva planete i nevenčani roditelji.

- Ljudima je čudno zašto nismo u braku. Oboje smo to već prošli, lako je venčati se, ali nije lako izgraditi porodicu i zajednički joj se posvetiti. Uprkos tome, osećamo se veoma venčano - ističe ona.

Anđelina i Bred ne rade filmove u isto vreme kako bi deca uvek imala bar jednog roditelja na raspolaganju, a cela porodica se seli na mesto snimanja. O njihovom odnosu ona kaže:

- Nakon poslednjeg razvoda, odlučila sam da, ako se ikada budem udavala, izaberem nekoga iz potpuno druge priče, običnog radnika ili tako nešto. Kada sam upoznala Breda, shvatila sam da je on najbolji čovek, najbolji otac koji se može poželeti. On za mene nije glumac, već tata, neko ko voli putovanja i arhitekturu (njegov hobi) više nego igranje u filmovima.

DŽEMA

Glumica u pokušaju i manekenka u najavi Džema Etkinson ipak je daleko poznatija po svojim ljubavnim avanturama s fudbalerima Premijer lige i nadimku Kraljica Kalendara

s

Što se prvog tiče, u svom CV-u može da ubeleži titule „bivša devojka" zvezde „Mančester junajteda" Kristijana Ronalda, njegovog saigrača Alana Smita, kao i Markusa Benta, fudbalera „Vigama". Što se, pak, kalendara tiče, oni su zaista njeno kraljevstvo, jer bezmalo da nema uspešne firme u Britaniji za čiji kalendar nije pozirala.

HRVATI PREPOZNALI "ZEMUNCE"

Napravljen fotorobot ubice Ive Pukanića, koji podseća na Sretka Kalinića, egzekutora zemunskog klana. Žrtva se dan pre ubistva poverila Mesiću. U Zagreb stigli srpski kriminolozi

s1

Crtež ubice... Očevici su ovako opisali atentatora

Fotorobot muškarca koji je juče objavila hrvatska policija ukazuje na to da je Ivu Pukanića i Niku Franjića najverovatnije ubio Sretko Kalinić (34), odbegli član zemunskog klana!

Vlasnik „Nacionala" i njegov saradnik ubijeni su četvrtak uveče kada je ubica detonirao desetak kilograma plastičnog eksploziva „PEP 500" koji je postavio ispod prednjeg levog točka Pukanićevog „leksusa". I pored toga što ovo ubistvo nema „potpis" nekadašnjeg glavnog ubice zemunskog klana, hrvatska policija je na osnovu snimka i izjave svedoka napravila fotorobot muškarca koji po mnogo čemu podseća na Kalinića.

slika

Braća po krvi... Sretko Kalinić i Šiptar

Na snimku bezbednosne kamere sa zgrade „Nacionala" vidi se muškarac čije je lice delimično zaklonjeno kačketom kako četiri sata pre ubistva dolazi skuterom i ostavlja torbu s eksplozivom. S obzirom na to da je poznato da Kalinić uvek „gleda" svoje žrtve, pretpostavlja se da je upravo on počinilac jer je do detonacije došlo u trenutku poziva na mobilni telefon koji je aktivirao eksploziv. Egzekutor je morao da gleda kada će Pukanić prići vozilu.

Kalinić je još u ponedeljak primećen u Hrvatskoj, a tokom svog petogodišnjeg bekstva, skrivao se i u Bosni, Crnoj Gori, Grčkoj, Bugarskoj i Srbiji. Još pet članova zemunskog klana su u bekstvu: Miloš Simović Miško, Vladimir Milisavljević Budala, Milan Jurišić Jure, Ninoslav Konstatinović Nino, Milan Glišović i Selman Hamidović.

s2

Čekao žrtve... Eksploziv je aktiviran iz neposredne blizine

Zemunski klan posle akcije Sablja je razbijen i obezglavljen, ali su odbegli članovi i dalje umešani u brojne obračune i likvidacije širom Evrope. Saradnja između najjače kriminalne grupe u Srbiji i hrvatskog podzemlja povezana je s krijumčarenjam droge koju su „zemunci" preko Hrvatske distribuirali u Evropu.

Ubica bez pitanja Sretko Kalinić, poznatiji kao Beli, jedan je od najsurovih egzekutora nekadašnjeg zemunskog klana, koga je Specijalni sud u odsustvu osudio na maksimalnih 40 godina robije. U srpskoj policiji kažu da je Kalinić profesionalni, hladnokrvni i sadistički ubica. Svi zločini koje je izvršio bili su krajnje brutalni, a uživao je da se sadistički iživljava i da žrtve pali vatrom i poliva kiselinom. Pre razbijanja zemunskog klana, dovođen je u vezu s ubistvom braće Sredoja i Zorana Šljukića, Jovana Guzijana Cunera, Radeta Cvetića i Todora Gardaševića, Branislava Lainovića Dugog, Zorana Savića Šodera i mnogih drugih.

Predsednik Hrvatske Stjepan Mesić izjavio je juče da mu je Pukanić dan pre ubistva kazao da strahuje za svoj život jer policija nije otkrila napadača koji je pokušao da ga ubije još u aprilu. Mesić je rekao da je s Pukanićem razgovarao telefonom. Na pitanje novinara da li je obavestio policiju, Mesić je naveo da s policijom još nije razgovarao, ali da može da joj kaže isto što i medijima. Na te reči sinoć je reagovao šef kancelarije glavnog zapovednika policije Krunoslav Borovec, koji je rekao da će policija razgovarati sa svima koji mogu imati podatke o pozadini ili ubistvu, tako i s predsednikom republike. Policija će razgovarati i sa suprugom ubijenog, Mirjanom Pukanić, s kojom je Ivo bio u brakorazvodnoj parnici.

Direktor naše policije Milorad Veljović izjavio je sinoć HTV-u da srpski MUP nema nikakve informacije vezane za ovo ubistvo. Veljović je dodao da to ne znači da policija Srbije neće pružiti svu pomoć hrvatskim kolegama, a pomoć su juče ponudile i policije Slovenije, BiH i RS. HTV je preneo da je u centralu zagrebačke policije sinoć stigao luksuzni automobil beogradskih tablica u pratnji hrvatske policije, za koji se pretpostavlja da je dovezao srpske kriminologe koji bi mogli da pomognu u rešavanju ubistva Pukanića.

Izjave hrvatskih novinara za Press Aleksandar Stanković, novinar iz Zagreba u izjavi za Press kaže da ga najviše čudi hrvatska vlast koja je još u večeri ubistva trebalo da reaguje poput srpske nakon ubistva premijera Đinđića i da krene s opsežnom akcijom protiv organizovanog kriminala. No, čini se da ne postoji politička volja - naglašava Stanković. Denis Latin, autor emisije „Latinica" na HTV-u: Mafija je sada jako uznemirena jer „njuši" da joj se bliži kraj pa ubistvima pokušava da zaplaši javnost i političku elitu. Smatram da uvođenje vanrednog stanja nije idealno rešenje jer pravi sistem pruža dovoljno mogućnosti da im se i bez toga suprostavi, kaze Latin za naš list. Goran Gavranović, urednik u „24 časa": Pre svega, šokiran sam načinom izvršenja ubistva, vremenom kada je to učinjeno, mestom i, naravno, metom! Lično se ni kao građanin ni kao novinar ne osećam ništa ugroženijim negoli ranije, ali posle primetnog porasta nasilja, nije više sasvim prijatno živeti u Zagrebu.

Članovi „zemunskog klana" su osuđeni na ukupno 465 godina zatvora za zločinačko udruživanje, 18 ubistava, tri otmice i dva teroristička napada.

slika

DVA SVEDOKA, DVA CRTEŽA

ZAGREB - Hrvatska policija je juče prikazala dva crteža, uz objašnjenje da je reč o dva fotorobota, nastala iz različitih izvora. Među njima postoji očigledna razlika, ali policija veruje da je reč o istoj osobi, s obzirom na to da se u najvažnijim pojedinostima podudaraju.

Prvi svedok je opisao muškarca mršavije građe, koji je na glavi nosio kačket crne ili tamnoplave boje. Prema drugom svedoku, radi se o muškarcu vitke građe s izraženim kukastim nosom i izraženim jagodičnim kostima, koji je nosio platnenu kapu crne boje. (Beta)

Policija objavila fotorobot ubice

Beograd, Split, Zagreb, Ljubljana -- Portparol načelnika hrvatske policije Krunoslav Borovec objavio je danas dva crteža osumnjičenih za atentat na novinara Ivu Pukanića.

Fotorobot osumnjičenog za podmetanje eksplozivne naprave kojom je ubijen hrvatski novinar Ivo Pukanić u Zagrebu (FoNet)

On je objasnio da između dva fotorobota postoji mala, neznatna razlika, jer su nastali na osnovu informacija iz dva različita izvora. "Načinjena su dva fotorobota, među kojima postoje manje razlike. Smatramo da je reč o istoj osobi, jer se opisi u bitnim delovima poklapaju i oba muškarca imaju iste crte lica", rekao je Borovec na konferenciji za štampu.

Prema prvom opisu, reč je o muškarcu mršavije građe, visokom oko 180 centimetara, koji je na glavi nosio radničku kapu crne ili tamne boje. Bio je neobrijan, s bradom starom pet do šest dana. Ima tamne oči, kestenjaste boje. Bio je obučen u gornji deo trenerke i njegov opšti izgled je podsećao na izgled radnika.

Automobil Iva Pukanića raznet u eksploziji (FoNet)

Prema drugom opisu, reč je o muškarcu starosti 35 do 36 godina, vitke građe, visokom oko 195 centimetara, tamne kraće kose, s većim kukastim nosom. Na glavi je nosio kapu crne boje, a bio je obučen u šuškavac tamnoplave boje.

Borovec je rekao da su oba fotorobota načinjena na osnovu informacija koje je policija prikupila od građana i da su opisi mogućeg ubice već poslati svim policijskim stanicama u Hrvatskoj.

Kako prenosi hrvatski portal Indeks, tokom današnjeg dana će, u potrazi za korisnim informacijama, istražitelji pretražiti kancelariju ubijenog Ive Pukanića, a veštačenja Pukanićevog Leksusa i mopeda čiji su ostaci pronađeni u dvorištu Nacionala, u toku su.

Ivo Pukanić i Niko Franjić su poginuli u četvrtak, 23. oktobra, u eksploziji bombe koja je bila postavljena pored Pukanićevog Leksusa, u dvorištu ispred redakcije Nacionala.

Pukanić će biti sahranjen u ponedeljak, 27. oktobra, u 16 sati na gradskom groblju u Velikoj Gorici.

Prethodno, Borovec nije želeo da komentariše glasine da muškarac koji je postavio bombu pored Pukanićevog automobila jako liči na muškarca koji je pokušao da ubije Pukanića 9. aprila.

Hrvatski premijer Ivo Sanader i predsednik Stjepan Mesić, posle sastanka državnog vrha sa predstavnicima svih stranaka, poručili su da će se Hrvatska do kraja obračunati sa organizovanim kriminalom o čemu više možete čitati u našoj jučerašnjoj vesti.

Mesić o razgovoru s Pukanićem

Predsednik Hrvatske Stjepan Mesić izjavio je da bi policija trebalo da razgovara sa Mirjanom Pukanić, jer bi ona možda mogla imati korisnih informacija o ubistvu njenog supruga Ive Pukanića.

U obraćanju novinarima, posle redovnog mesečnog susreta sa građanima "S predsednikom na kafi", Mesić je još jedom potvrdio da mu je Pukanić, dan pre likvidacije, rekao da strahuje za sopstveni život.

Mesić je ispričao da se čuo sa Pukanićem, jer ga je nazvala Mirjana Pukanić i zamolila za pomoć.

Mirjana Pukanić je od Mesića zatražila da, s obzirom da je dobar Pukanićev prijatelj, nazove njenog supruga, od koga se razvodila, i zamoli ga da joj pošalje nešto novca.

U prijateljskom telefonskom razgovoru, Mesić je Pukanića upitao i ima li kakvih novosti u policijskoj istrazi pokušaja atentata, koji se dogodio u Ilici.

Tada mu je Pukanić rekao da novosti nema, da se boji da bi atentat mogao biti ponovljen i da mu je policija nedavno ukinula obezbeđenje.

Uptan da li, posle poslednjih slučajeva ubistava, strahuje i za sopstveni život, Mesić je rekao da niko nije siguran dok se ne pronađu počinioci.

Dačić: Srbija spremna da pomogne

Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio je da je Srbija spremna da pomogne Hrvatskoj u rešavanju ubistva vlasnika hrvatskog lista Nacional Iva Pukanića.

"Mi ćemo staviti sve svoje obaveštajne podatke na raspolaganje hrvatskim službama", kazao je Dačić prilikom obilaska radova na obilaznici oko Beograda.

"Mislimo da je to zajednički problem, koji ne pogađa samo Hrvatsku i spremni smo da pomognemo u rešavanju svih otvorenih pitanja koja se tiču krminala i zločina", kazao je Dačić.

Pukanić i šef marketinga Nacionala Niko Franjić poginuli su u eksploziji bombe podmetnute pored Pukanićevog automobila.

Direktor policije Srbije Milorad Veljović, koji je na dan ubistva Pukanića boravio u Zagrebu, izjavio je juče da će MUP Srbije pružiti svu neophodnu pomoć hrvatskim kolegama u rešavanju ubistva vlasnika Nacionala Iva Pukanića.

I Slovenija nudi pomoć

Slovenija je spremna da Hrvatskoj, ukoliko je zatraži, pruži pomoć u istrazi najnovijih slučajevima nasilja u toj zemlji, rekao je danas slovenački ministar unutrašnjih poslova Dragutin Mate.

Mate je u Ptuju, gde se održava kongres slovenačkog ogranka Međunarodnog policijskog udruženja, potvrdio novinarima da je u petak došlo do "operativnog kontakta između slovenačke i hrvatske kriminalističke policije u vezi za poslednjom erupcijom nasilja u Hrvatskoj".

Prema njegovim rečima, direktor uprave kriminalističke policije Generalne policijske uprave Slovenije Aleksander Jerovšek je u telefonskom razgovoru ponudio hrvatskoj strani sve tehničke kapacitete slovenačke policije ukoliko joj to bude potrebno.

Mate je rekao da Hrvatska za sada nije zatražila pomoć i naveo da se, prema njegovim saznanjima, "u ovom trenutku na tom području ne odvija nikakva operativna saradnja", ali da je "otvorena mogućnost za bilo kakvu pomoć".

"Pre svega, reč je o razmeni podataka do kojih bi slovenačka policija došla na našoj teritoriji", rekao je on.

Mate smatra da za sada nema indicija da događaji u Hrvatskoj imaju veze sa Slovenijom, ali da bi, pošto je "Zagreb tako blizu Ljubljane, neko od počinilaca mogao da pokuša da se skloni i na teritoriju Slovenije".

Slovenačka i hrvatska policija dobro sarađuju na operativnom nivou i Slovenija bi "hitno prosledila sve tragove i podatke, koje bi eventualno prikupila u vezi sa poslednjim događajima u Hrvatskoj", rekao je slovenački ministar unutrašnjih poslova.

Jakovčić: Ruganje mafije

Hrvatski Novinar Eugen Jakovčić, ocenio je u izjavi za B92 da je ubistvo Iva Pukanića, otovreno ruganje mafije organima vlasti koji su se pokazali nesposobnim u obračunu sa kriminalom.

On posebno kritikuje ponašanbje premijera Iva Sanadera, i tvrdi da nejgovi ljudi zaustavljaju započete istrage.

"Mislim da je poenta u tome što je na djelu prije svega teror neučinkovitih institucija. Upravo je njihova nesposobnost da riješe ne samo ove poslednje slučajeve uznemirila hrvatsku javnost", ocenjuje Jakovčić.

"Ovo je kolaps također Sanaderovog političkog kadroviranja svih institucija, gdje je naravno na prvom mjestu podobnost. To je deo filozofije ove vlade, jer sve istrage policijskih i pravosudnih tjela ograničene su političkim intervencijama upravo Ive Sanadera«, smatra on.

Za sada i dalje nema podataka ko je ubica Iva Pukanića i Nike Franjića. Vladimir Faber zamenik načelnika polcije, najvaio je transforamaciju policije i najavio zaustavljanje curenja informacija prema mafiji i medijima.

Dežulović: Ubistvo iz revanšizma

Gostujući u emsiji Poligraf TV B92 Boris Dežulović, hrvatski novinar, pisac i kolumnista, govorio je o prijateljskim odnosima Pukanića i Hrvoja Petrača.

Da podsetimo, hrvatskom generalu Vladimiru Zagorecu otet je sin, a mnogi veruju da iza toga Hrvoje Petrač. Petog okotbra ubijena je i Ivana Hodak, ćerka Zvonimira Hodaka, advokata generala Zagoreca.

Dežulović veruje da je ubistvo Pukanića revanš Zagoreca zbog ubistva njemu bliskih osoba.

"On je ubistvo Ivane Hodak pokazo kao oružanu plaćku. Ja sve ovo govorim da bismo imali celu sliku. Dakle, ne radi se samo o ubistvu novinara. Previše toga ružnog nam se dogodilo u proteklih 15 godina, da ne možemo da verujemo u stvari koje su previše očite", smatra on.

Dežulović ocenjuje da je Pukanić bio priajtelj sa predsednikom Hrvatske Stjepanom Mesićem, i da to prijateljstvo traje od kada je uradio eksluzivni intervju sa Antom Gotovinom.

Pukanić je 2003. dobio nagradu Hrvatskog novinarskog društva, za intervju koji Dežulović smatra rezultatom dogovora Mesića i Gotovine, a da je "Nacional" poslužio kao oglasna tabla.

Protiv generala Zagoreca juče je podignuta optužnica zbog zloupotrebe službenog položaja, a više o njegovom slučaju možete pročitati u posebnoj vesti.

MUP RS ponudio pomoć

Načelnik Uprave kriminalističke policije Republike Srpske Gojko Vasić izjavio je večeras da je MUP RS ponudio hrvatskoj policiji pomoć u razrešenju ubistva Ive Pukanića i Nike Franjića.

Vasić je za banjalučku Alternativnu televiziju rekao da ta pomoć podrazumeva ne samo dostavljanje podataka i informacija koje bi eventualno zatržila hrvatska policija, već i analizu svih predmeta i podataka kojima raspolaže MUP RS, a koji bi mogli biti u vezi sa ubistvom Pukanića i Franića.

Navodeći da hrvatska policija još nije dostavila zahtev MUP-u RS da proveri neku konkretnu informaciju, on je kazao da će MUP RS sa hrvatskim kolegama razmeniti "određene proverene informacije".

"Policija RS na terenu nastoji da koristi urađeni foto robot radi eventualnog prepoznavanja osobe koja je mogla učestvovati u atentatu ili da preko njega dođu do određene grupe koja stoji iza ubistva", kazao je Vasić.

Ubijena porodica Dženifer Hadson

Čikago -- Majka i brat glumice Dženifer Hadson pronađeni su u petak mrtvi u kući majke američke oskarovke u Čikagu.

Dženifer Hadson (Beta, arhiva)

Izvor iz policije rekao je lokalnim medijima da je osumnjičeni za dvostruko ubistvo, 27-godišnji Vilijam Balfor, uhapšen i da je u toku potraga za sedmogodišnjim nećakom Dženifer Hadson Džulijanom Kingom.

Susedi su izjavili policiji da su u jutarnjim satima čuli pucnje, a tela 57-godišnje Darnel Donerson i 29-godišnjeg Džejsona Hadsona pronađena su u petak posle podne.

Nije poznato na koji je način Balfor povezan sa porodicom Dženifer Hadson.

Pozivajući se na policijske izvore, mediji navode da postoji mogućnost da su ubistva bila plod porodične svađe.

Dženifer Hadson proslavila se kao učesnica televizijskog takmičenja "Američki idol". Zahvaljujući svom glasu, dobila je ulogu Efi Vajt u filmskom mjuziklu "Dreamgirls" (2006) za koju je nagrađena Oskarom za epizodnu ulogu.

Nakon toga igrala je u filmu "Seks i grad", a ljubitelji filma trenutno je gledaju u ostvarenju "Tajni život pčela".

Obračun hrvatske mafije

Mesto nesreće

UBISTVO suvlasnika "Nacionala" Ive Pukanića i šefa marketinga ove kuće Nike Franjića hrvatska javnost je ocenila kao nastavak serije mafijaških obračuna u Hrvatskoj. Sa eksplozijom je u četvrtak ponovo uzdrman i državni vrh, koji je u petak održao novu vandrednu sednicu Nacionalnog saveta za bezbednost na kojoj su bili i predsednik Hrvatske Stjepan Mesić i premijer Ivo Sanader.
- Zločin je delo profesionalca. Policija već ima korisne informacije, ali ih u interesu istrage zasad nećemo saopštiti - izjavio je u petak Krunoslav Borovec, šef kancelarije ministra unutrašnjih poslova Hrvatske.
On je istakao da se ne odbacuje nijedan motiv koji bi mogao da podstakne ubistvo Pukanića i Franjića, šefa marketinga "Nacionala". Posebno je istakao da su se u istragu već uključile i policije drugih zemalja, naročito Srbije i Bosne i Hercegovine, sa kojima su hrvatski policajci već kontaktirali i razmenili prve informacije. U međuvremenu, urađen je i fotorobot.
- Kretanje Pukanića i Franjića je u potpunosti rekonstruisano - kazao je Borovec. - Pukanić je svojim automobilom "tojota leksus" došao u dvorište redakcije u četvrtak u 10 časova i nije ga koristio čitav dan.
Borovec nije želeo da govori o vrsti i količini eksploziva. Istakao je da je u petak automobil odvezen u garažu MUP, gde se detaljno veštači.
Policija je u petak obavila razgovor sa oko 150 osoba. Članovi Pukanićeve porodice, pre svih njegova ćerka, ali i najbliži saradnici i partneri dobili su policijsku zaštitu.
Pukanić i Franjić, izašli su iz "Nacionala" oko 18.25, odakle su krenuli prema dvorištu u Palmotićevoj 3, gde je bila parkirana "tojota". Pre nego što su došli do vozila, Pukanić je najverovatnije pokušao da ga otvori daljinskim upravljačem. U tom trenutku, došlo je do snažne ekplozije. Sudeći po svemu, bomba je bila postavljena u smeće i otpad.
Iz izjave jednog od svedoka, posle eksplozije, s parkirališta je istrčao muškarac star između 30 i 35 godina, sa tamnom kapom na glavi. U eksploziji su povređeni i Ivica Horvat i Vedran Duhaček, koji su se nalazili u zgradi.
Redakcija "Nacionala" optužila je policiju za ubistvo Pukanića, jer su mu "ukinuli zaštitu iako se on tome izričito protivio".
- Da je zaštita bila zadržana, Pukanić i Franjić danas bi bili živi, a njihova deca bi imala očeve - navodi se u saopštenju "Nacionala". - Oni koji su tako odlučili, direktno su odgovorni za njegovu smrt. Odgovorni su oni u državnom tužilaštvu i policiji, koji su opstruirali istragu o prvom pokušaju Pukanićevog ubistva.
"Nacional" je optužio i Tomislava Karamarka, ministra hrvatske policije jer je "izrekao neistinu" da je policijska zaštita ukinuta "u dogovoru sa Pukanićem". S druge strane, Borovec je objasnio da je odluka o ukidanju stalne policijske zaštite Pukaniću "rezultat stručne procene utemeljen na bezbednosnim podacima".
Naveo je i da Pukanić nije prijavljivao pretnje, dok "Nacional" tvrdi da je u poslednjih nekoliko nedelja policiju upoznao sa sadržinom dve pretnje. Takođe, navode da je pre nekoliko meseci pribavio i dokaze o osobi koja je pokušala da ga ubije.
Pukanić je 9. aprila policiji prijavio da je na njega, nedaleko od stana u centru Zagreba pokušan atentat. Prišao mu je muškarac, sa pištoljem koji je "zatajio", pa je Pukanić uspeo da ga savlada. Ovo i nije bio prvi napad na njega. Sredinom 2003. umalo je bio žrtva atentata u Vlaškoj ulici.
Iako policija nikada nije potvrdila njegovu verziju priče, da je napadnut u aprilu, dodeljena mu je policijska pratnja. U to vreme, Pukanić je novinske stranice punio vlastitom porodičnom dramom i razvodom od supruge, koja ga je optužila da je godinama maltretirao i drogirao. Nekoliko puta je, kao moguće naručioce napada prozvao suprugine "dilere".
U nizu priča koje je "Nacional" objavio bio je i članak o nedavno ubijenoj Ivani Hodak. Pukanić ju je označio kao "krivca" za propast milionskog posla u koji su bili umešani Vladimir Zagorec i njegov advokat, inače Ivanin otac. U poslednjem broju, objavljena je priča koja se razlikovala od svih spekulacija o Ivaninom ubistvu, a u kojoj se tvrdi da je ubijena posle pljačke.
U Hrvatskoj se spekuliše da su Pukanićevo ubistvo izveli unajmljeni kriminalci iz inostranstva. Sa druge strane, ima i onih koji misle da je Pukanić ubijen jer je u novinama često objavljivao tekstove i fotografije ljudi koje je optuživao za nezakonite poslove, ali bez dokaza. Za "Nacional" jedni su govorili da je "bilten Stjepana Mesića", a drugi da je "glasilo mafije".

PRIJATELJI I NEPRIJATELJI
IVO Pukanić imao je, bar prema pisanju mnogih medija, ali i po sopstvenom priznanju, mnogo prijatelja. Takođe i neprijatelja.
* Stjepan Mesić, Ivo Sanader i Ivica Račan - u javnim nastupima Pukanić nije krio da je u vrlo dobrim, prijateljskim odnosima sa ovim političarima.
* Hrvoje Petrač - kontroverzni hrvatski biznismen, osuđen za otmicu sina generala Vladimira Zagorca, za koga se pričalo da je jedan od bosova hrvatske mafije, bio je vrlo blizak prijatelj Pukaniću.
* Vladimir Zagorac - Pukanić se svojevremeno hvalio velikim prijateljstvom sa ovim bivšim hrvatskim generalom. Međutim, njihovo druženje je "puklo" posle Pukanićevog svedočenja protiv Zagorca u aferi sa draguljima.
Više godina su se na stranicama "Nacionala" nalazili tekstovi i fotografije uperene protiv srpskog biznismena Stanka Subotića Caneta, koga je Pukanić optuživao da je šef duvanske mafije na Balkanu.
Toga nije bio pošteđen ni Milo Đukanović, koga je Pukanić predstavio kao čoveka koji je "blagosiljao" Subotićev posao sa cigaretama. Kao Subotićevi "partneri" u švercu cigareta, prema Pukaniću bili su i Jovica Stanišić, bivši šef srpskog RDB, kao i Milorad Vučelić. Pukanićevu prozivku nije izbegao ni Zoran Đinđić.

IVO SANADER: NEMA "SABLJE"
HRVATSKI premijer Ivo Sanader u petak je u Saboru rekao da će sve državne institucije krenuti u žestoku borbu protiv organizovanog kriminala. Ali, naglasio je da nema razloga za uvođenje vanrednog stanja niti akcije slične "Sablji", koju je Srbija uvela nakon ubistva premijera Zorana Đinđića.

NAGRADE ZA NOVINARSKI RAD
IVO Pukanić rođen je 1961. godine u Zagrebu. Kao odličan

đak bio je Titov stipendista. Novinarsku karijeru započeo je sedamdesetih kao fotograf, a 1991. godine osniva nedeljnik "Globus". Međutim, sa grupom novinara, devet godina kasnije, osniva "Nacional". U nedeljniku je pisao o mnogim skandalima u politici, ali i o mafiji, poslovnoj eliti... Za novinara godine proglašen je 1999, da bi godinu dana kasnije dobio priznanje Hrvatskog novinarskog društva. U 2003. je dobio nagradu za intervju godine sa generalom Antom Gotovinom, u vreme dok se ovaj nalazio u bekstvu.

POVERENJE
NIKO Franjić bio je izvršni direktor i osnivač privatne firme "Ekscelza", kojoj je "Nacional" bio jedan od značajnijih poslovnih partnera. Franjić nije bio formalni šef marketinga u "Nacionalu", ali upućeni kažu da je imao veliki uticaj na Pukanića. Pošto je imao poverenja u njega, Pukanić mu je poveravao značajne projekte.

DIREKTOR POLICIJE MILORAD VELJOVIĆ, ZA "NOVOSTI"
POMOĆ IZ SRBIJE

SRPSKA policija pružiće maksimalnu pomoć kolegama iz Hrvatske u rasvetljavanju ubistva Ive Pukanića i Nike Franića. Reč je trenutno o razmeni informacija, a ukoliko se ukaže potreba, biće pružena i druga vrsta pomoći.
Direktor srpske policije Milorad Veljović i načelnik Kriminalističke policije MUP Srbije Rodoljub Milović, koji su u dvodnevnoj, ranije dogovorenoj poseti Hrvatskoj, u trenutku eksplozije i ubistva bili su u centru Zagreba. Odmah su ponudili svu vrstu pomoći hrvatskoj policiji.
- Ovakvi događaji su u našoj zemlji, srećom, iza nas, ali mi imamo iskustva i tu im možemo pružiti dragocene informacije - kaže Veljović. - Kolega Milović i ja smo im bili na raspolaganju istog trena za sve što im je trebalo.

STJEPAN MESIĆ: ZLOČIN PRVE VRSTE
STJEPAN Mesić, predsednik Hrvatske izjavio je u petak da je ubistvo Ive Pukanića "akt koji ima obeležje terorizma, mafijaškog obračuna i zločina prve vrste". Istakao je da je vanredna sednica Nacionalnog saveta za bezbednost bila nastavak prethodne, održane posle ubistva Ivane Hodak, kad su dogovorene sve mere koje se moraju preduzeti u borbi za povratak bezbednosti na ulice hrvatskih gradova.
U izjavi koju je Mesić dao neposredno posle ubistva njegovog bliskog prijatelja, naglasio je da je terorizam ušao na ulice Zagreba, kao i da je "podzemlje suočilo celu državu sa izazovima kakve do sada nismo imali".
- Svaki se građanin sa pravom pita ko je sledeći - država mora na terorizam da odgovori energično - naveo je Mesić.

PRIDRUŽIVANJE NIJE UGROŽENO
ŠEF Delegacije Evropske komisije u Hrvatskoj Vensan Dežer najoštrije je u Zagrebu osudio ubistvo Ive Pukanića i Nike Franjića, ocenivši da taj događaj ipak ne bi trebalo da utiče na proces pridruživanja Hrvatske Evropskoj uniji.
- Najoštrije osuđujemo ove napade - izjavio je Dežer i pozvao hrvatske vlasti da istraže sve napade koji su se poslednjih nedelja dogodili u Zagrebu i da otkriju počinioce.
Dežer je izrazio spremnost EK da u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala pomogne na bilo koji način.

TERI DEJVIS: PRETNJA SLOBODI ŠTAMPE
GENERALNI sekretar Saveta Evrope Teri Dejvis ocenio je da ubistva hrvatskog novinara i šefa marketinga ugrožavaju slobodu štampe i govora u Hrvatskoj. Kako se navodi u saopštenju SE, ubistva dvojice novinara u Zagrebu su poslednja u seriji koja su navodno počinili pripadnici organizovanog kriminala.
- Ova ubistva nisu samo pretnja javnoj bezbednosti, već pretnja slobodi štampe i slobodi govora u Hrvatskoj - rekao je Dejvis.

SEEMO: NAJOZBILJNIJI NAPAD
ORGANIZACIJA medija u jugoistočnoj Evropi (SEEMO) oštro je osudila ubistvo Ive Pukanića i Nike Franjića.
- Ovo je jedan od najozbiljnijih napada na slobodu štampe u proteklih nekoliko godina, ne samo u Hrvatskoj, već u celom regionu - navodi se u saopštenju SEEMO dodajući da je Pukanić o pretnjama koje je dobijao od 2002. godine informisao ovu organizaciju.

ZVONIMIR HODAK: NISU POVEZANA
ZAGREBAČKI advokat Zvonimir Hodak izjavio je u petak da ubistvo njegove ćerke Ivane i Ive Pukanića nisu povezana.
- Pukanić je imao i više nego dovoljno svojih neprijatelja, pa mislim da ubica dolazi iz tih redova i da ovo nema veze sa ubistvom moje ćerke - kazao je Hodak, koji zastupa nekadašnjeg visokog hrvatskog vojnog funkcionera Vladimira Zagorca.

CRNA SERIJA SVE BROJNIJIH SPEKTAKULARNIH SMAKNUĆA
OD 2000. godine do danas u Hrvatskoj se dogodilo više od 50 takozvanih spektakularnih likvidacija, koje su mahom nerasvetljene. Najviše je onih ubistava koji se označavaju kao prebijanje mafijaških dugova, ali samo ovog meseca dogodila su se četiri zbog kojih se cela država digla na noge.
* NEKOLIKO dana ranije ubijen je i građevinski preduzimač Zoran Mrvelj, zvani Gavro. On je pronađen mrtav za volanom "mercedesa cls 320" na jednom zagrebačkom parkingu. Zločinac mu je ispalio hitac u glavu.
* NE zna se ko je šestog dana oktobra usmrtio advokatsku pripravnicu Ivanu Hodak (26), hicem u glavu u haustoru zgrade gde je stanovala. Zločin se povezuje sa razbojništvom, ali i njenim roditeljima, pre svih, ocem advokatom Zvonimirom Hodakom. U poslednjem broju Pukanovićevog "Nacionala" osvanuo je tekst o Hodakovoj i teoriji da ju je ubio razbojnik kako bi je opljačkao.
* PRE nekoliko meseci na zverski način usmrćen je zagrebački maturant Luka Ric (17). On je toliko pretučen da je u bolnici ubrzo izdahnuo.
* U DIREKTNU vezu sa organizovanim kriminalom dovodi je smaknuće Davora Zečevića Zeca, 2. decembra prošle godine.
* HICEM u glavu 23. marta 2006. godine u Zagrebu je ubijen i albanski narkobos Lulzim Krasnići. Maskirani ubica u njega je isplaio šest hitaca , a žrtva je bila na mestu mrtva.
* GODINU dana ranije, 11. juna, likvidiran je i kontroverzni fudbalski menadžer Dino Pokrovac. Njega je pokosio rafal iz "škorpiona".
* SEDMOG dana februara 2004. godine ubijen je Toni Kasalo, koji je, takođe, dovođen u vezu sa organizovanim kriminalom u Hrvatskoj. Likvidiran je i jedan glumac, popularni Štef iz serije "Smogovci". Željko Bilen usmrćen je hicima iz pištolja 11. novembra 2003. godine.
* ISTE godine, ali 11 meseci ranije, 23. januara, ubijen je Marko Sliško, ime iz zagrebačkog podzemlja.
* NjEGOV brat Veljko likvidiran je dve godine ranije, 22. marta 2001.
* IZMEĐU ova dva zločina, 31. maja 2002. godine likvidiran je Veselin Marinov.
* RAFALIMA iz automata 16. novembra 1999. godine smrtno je ranjen Damir Džeba, a 11. marta iste godine, u BMV izrešetan je Željko Šobot. Iste godine od ruku nepoznatog ubice stradao je i jedan bankar. Hicima iz pištolja ubijen je Ibrahim Dedić.
* GODINU dana ranije, devetog maja, likvidiran je Bernard Hutiski, a 22. avgusta 1997. i Mijat Vrdoljak. Rafalima iz automata 4. jula 1997. godine izrešetan je Tači Špejtin.
"Istorija" hrvtaskih mafijaških i kriminalnih zločina svedoči n krvavom namirivanju dugova, uglavnom pištoljima, revolverima i automatima. Pre dva dana prvi put je upotrebljen razorni eksploziv. Otvoreno je novo "poglavlje" zagrebačkog podzemlja.

KARAMBOL NA ŠINAMA!

U sudarima tramvaja sa kombijem Hitne pomoći i „BMW-om" na Novom Beogradu i u Nemanjinoj ulici juče povređeno sedmoro ljudi

MESTO NESREĆE... Sudar na uglu Jurija Gagarina i Gandijeve ulice

MESTO NESREĆE... Sudar na uglu Jurija Gagarina i Gandijeve ulice

Kombi Hitne pomoći i „BMW" sudarili su se juče sa tramvajima na Novom Beogradu i u Nemanjinoj ulici! U dva sudara povređeno je sedmoro ljudi, a najgore je prošao medicinski tehničar iz Hitne pomoći koji je teško povredio noge. Inače, u slupanom „BMW-u" nalazila su se trojica maloletnika i osamnaestogodišnji vozač, koji je pre sudara prošao kroz crveno!

Tri člana ekipe Hitne pomoći koja su kombijem žurila na intervenciju, povređena su juče oko 12 sati. Do udesa je došlo kod TC „Piramida" na Novom Beogradu, kada je Ilija Nedev, vozač kombija Hitne pomoći, pokušao iz ulice Jurija Gagarina, kojom se kretao, da skrene u Gandijevu, ali je na ambulantna kola u punoj brzini naleteo tramvaj. U sudaru je teško povređen medicinski tehničar Lazar Krajinović, dok su vozač i lekarka Mira Gojković zadobili lakše povrede i svi su prevezeni u Urgentni centar.

Žurili na intervenciju

Kako Press saznaje iz izvora bliskog istrazi, do udesa je došlo jer ambulantna kola koja su žurila na intervenciju nisu bila propisno „obeležena".

- Ekipa Hitne pomoći kretala se ulicom Jurija Gagarina od Bloka 45 prema Kineskom tržnom centru. Bili su pod rotacijom, ali kako su nam objasnili neki svedoci, sirena se čula ,ali nije bila upaljena sva svetlosna signalizacija. Vozač Ilija Nedev nameravao je da skrene ulevo u Gandijevu ulicu, kada je na „sitroenov" kombi naleteo tramvaj koji saobraća na liniji 11. Udarac u bok kombija bio je toliko jak da se ambulantno vozilo bukvalno odbilo tri-četiri metra - kaže Pressov sagovornik, i dodaje:

- U ambulantnim kolima bila je tročlana ekipa, pored vozača, u njima su bili lekarka Mira Gojković i medicinski tehničar Lazar Krajinović, i svi su povređeni. U „jedanaestici" je bilo dvadesetak putnika, ali od njih niko nije povređen.

Sudar tramvaja i Hitne pomoći dogodio se pred velikim brojem svedoka koji su stajali na obližnjim autobuskim i tramvajskim stanicama.

- Nisam video kada su se sudarili, ali sam čuo kada je nešto puklo. Čula se sirena, a onda odmah stravičan prasak. U prvom trenutku od tramvaja nisam mogao da vidim u šta je udario, ali sam pretpostavio da je udario u Hitnu pomoć, jer se sirena više nije čula. Iz tramvaja su izašli vozač i neki putnici. Ubrzo su se pojavili i saobraćajci, a zatim je stigla i druga Hitna pomoć - pričaju svedoci.

Oni objašnjavaju da su izvukli dvoje putnika iz zadnjeg dela kombija.

- Žena je bila kao ošamućena, ali muškarac koga su izvukli bio je, čini mi se, bez svesti. Noga mu je bila krvava. Stavili su ih u kola Hitne pomoći koja su stigla i otišli - priča očevidac sudara.

GUŽVA... Zbog saobraćajne nesreće uviđaj trajao nekoliko sati

GUŽVA... Zbog saobraćajne nesreće uviđaj trajao nekoliko sati

Troje povređenih prevezeni su u Urgentni centar, gde su doktorki i vozaču konstatovane lake povrede, ali je povreda noge tehničara Lazara Krajinovića izuzetno teška i on je zbog velikog gubitka krvi primljen na Odeljenje reanimacije.

Zakucao se u tramvaj

U sudaru tramvaja i „BMW-a", koji se dogodio na raskrsnici Nemanjine i ulice Kneza Miloša, povređeni su troje maloletnika i jedan osamnaestogodišnjak.

- Do saobraćajke je došlo nešto pre četiri sata ujutru, kada je osamnaestogodišnjak iz Obrenovca, vozeći „BMW" ulicom Kneza Miloša prema Mostarskoj petlji, proleteo kroz crveno svetlo na raskrsnici sa Nemanjinom i direktno se zakucao u tramvaj koji saobraća na liniji 7 - kaže izvor blizak istrazi.

Svi povređeni u ovom udesu bili su u „BMW-u" i ubrzo su zbog povreda ruku i grudnog koša prevezeni u Urgentni centar.

PRINUDNA UPRAVA NBS U METALS BANCI!

Narodna banka Srbije smenila rukovodstvo Metals banke i postavila svoje upravnike! Guverner Jelašić kaže da su ostale banke stabilne!

Prva banka u kriznoj situaciji... Metals banka sada radi normalno

Prva banka u kriznoj situaciji... Metals banka sada radi normalno

Narodna banka Srbije uvela je juče prinudne mere u novosadsku Metals banku! Odlukom guvernera NBS Radovana Jelašića suspendovani su dosadašnji organi uprave, a za prinudne upravnike imenovani su Srđan Petrović i Đorđe Jevtić.

Zanimljiva karijera Pavićevića Bivši predsednik IO Metals banke Ananije Pavićević, o kojem kruže glasine da je pobegao u Crnu Goru kada je banka upala u najveću krizu, na njenom je čelu od osnivanja 1990. godine. Prema nezvaničnim informacijama, on je u nekoliko navrata optuživan da je svesno u stečaj gurnuo na desetine firmi u dogovoru sa rukovodstvima preduzeća poput „Milana Vidaka", „Neobusa", „Topolatrans"... Poznato je da posluje sa Miletom Jerkovićem, biznismenom iz Bačke Topole i jednim od najbogatijih Vojvođana. Oni su, navodno, zajedno kupili veliki broj preduzeća preko fiktivnih garancija drugih firmi, koje su se odmah stavljale pod hipoteku u Metals banci.

Smenjen je predsednik IO banke Ananije Pavićević, protiv kojeg će, prema saznanjima Pressa, biti pokrenuta istraga o utvrđivanju njegove odgovornosti za nepravilnosti u radu Metals banke.

Zid tišine

Guverner NBS Jelašić nije juče želeo da govori o razlozima za uvođenje prinudne uprave, niti da li je uzrokovana posledicama svetske finansijske krize, ali je istakao da to klijentima neće doneti probleme.

- NBS će se pobrinuti da se u što kraćem roku pronađe rešenje za poslovanje te banke. Spremni smo da pomognemo bankama, ali to ima i svoju cenu - rekao je Jelašić, i dodao da NBS ni u jednoj drugoj banci u Srbiji ne preduzima korektivne ili bilo koje druge mere.

Ni u Metals banci nisu hteli da preciziraju koje su to nepravilnosti zbog kojih se NBS odlučila na ovaj korak. Ona se juče oglasila saopštenjem u kojem se izvinila klijentima zbog poteškoća koje su, pre svega u obavljanju platnog prometa, imali proteklih dana. U njemu se takođe navodi da je banka prevazišla privremene teškoće, zahvaljujući podršci najvećih deponenata banke i NBS-a.

S druge strane, izvor Pressa kaže da Metals banka ima veliki problem sa likvidnošću, zbog čega je i imala teškoće sa platnim prometom i time „naterala" klijente i akcionare da povlače novac.

Niz pogrešnih poteza

Ljubazni službenici Nakon nekoliko dana obustave platnog prometa, Metals banka od juče u podne počela je redovno da posluje. U glavnoj filijali i ostalim poslovnicama nije bilo gužvi, a radnici na šalterima bili su ljubazniji nego inače, za razliku od prethodnih dana, kada su se na pojedinim šalterima banke u Novom Sadu rutinski delili papirići na kojima je pisalo da se klijenti upućuju da odgovor na pitanja kao što su „zašto nema novca" ili „zašto njihova firma ne može da realizuje nalog preko platnog prometa" potraže kod određenog službenika NBS.

- Rukovodstvo je, naime, povuklo nekoliko pogrešnih poteza, i time banku dovelo do ozbiljne krize likvidnosti. Zbog otežanog platnog prometa, uspaničeni klijenti i akcionari banke masovno su počeli da povlače novac, kako bi ga spasli. Među njima je i nekoliko poznatijih srpskih kompanija - kaže izvor Pressa.

Prema pisanju hrvatskih medija, problemi sa poslovanjem Metals banke počeli su u trenutku kada su velike kompanije i državni fondovi počeli da iznenada povlače svoje depozite. Kada je banka počela da koristi obaveznu rezervu kod NBS-a, stiglo joj je upozorenje, a zatim i pojačana kontrola centralne banke.

Darko Botić, generalni direktor DDOR Novi Sad, koji ima 15 odsto akcionarskog kapitala Metals banke, potvrdio je juče za Press da su i oni privremeno imali problema sa platnim prometom u ovoj banci. On je naglasio da su njihovi osiguranici sigurni jer, naime, DDOR ne čuva novac u ovoj banci.

- Imali smo problem sa platnim prometom, jer određeni broj radnika prima platu preko nje, ali to je sve. Mi takođe nismo ni kupovali akcije Metals banke, već imamo deo akcionarskog kapitala od kada im je naša banka pripojena - objasnio je Botić.

LOPOVI OBRALI KUKURUZ

Nepoznati pljačkaši upali kombajnima i traktorima na tri njive u ataru sela Aradac kod Zrenjanina i odneli rod vredan nekoliko hiljada evra

Krađe na njivama... Drski pljačkaši za jedan dan poharaju i po nekoliko hektara

Krađe na njivama... Drski pljačkaši za jedan dan poharaju i po nekoliko hektara

Nepoznati lopovi upali su kombajnom na tri njive u ataru sela Aradac kod Zrenjanina i obrali sav kukuruz! Na kukuruzištu su ostale samo šapurike, a lopovi su pobegli sa rodom vrednim nekoliko hiljada evra koji su utovarili u traktore sa prikolicama!

Vlasnici njiva bili su šokirani kada su videli da im je ukraden celokupan rod kukuruza!

- Drski lopovi došli su kombajnom. Pretpostavljam da ih je bilo dvoje ili troje, jer ne može jedan čovek sa kombajnom sve da odradi. Pored kombajna, tu su i traktori sa prikolicama koji treba da odvezu kukuruz. Ne znam kada se krađa tačno dogodila, vlasnici verovatno nisu bili nekoliko dana na svojim njivama - kaže jedan seljak iz Aradca, i dodaje:

- Radi se o organizovanim kriminalnim grupama koje najpre danima „snimaju" teren i kretanje vlasnika koji ne dolaze svaki dan u obilazak svojih njiva. Kada prikupe sve podatke, kreću u akciju i odjednom „odrade" nekoliko niva. Šteta koju naprave zemljoradnicima je velika. U zavisnosti od roda, kukuruz vredi i po nekoliko hiljada evra! Dešava se da se njive i greškom oberu jer kombajneri ne znaju koja je tačno njiva, ali to se retko dešava.

Dok se čekaju rezultati policijske istrage, ostaje pitanje kako sprečiti sve učestalije krađe na banatskim njivama, počev od voća i povrća, pa do branja kukuruza sa više hektara.

- Lopovi ne biraju, krade se sve i svašta! U nekim mestima, kao i u Aradcu, postoje poljočuvari, koji su angažovani povremeno, jer poljočuvarska služba ne radi kako je to bilo zamišljeno. Ali, ni čuvari ne mogu sami da odbrane njive - kaže naš sagovornik.

Pored krađa, dešava se da zemljoradnici zateknu i uništen rod na svojim njivama! Vitomir Eremić iz Elemira došao je na svoju njivu kombajnom da obere kukuruz a zatekao pustoš, jer je neko preterao stado krava preko kukuruzišta i za sobom ostavio polomljene stabljike!

- Kombajnom neću moći ni klip da uberem sa ove njive. Ne znam ko je mogao to da uradi, ali je očito da je veliko stado krava preterao preko kukuruza, sve je ugaženo, stabljike su polegle, klipovi oštećeni i jedino što mi preostaje je da zaorem njivu - kaže Vitomir Eremić. On procenjuje da je na ovoj njivi izgubio 100.000 dinara.

Reagan Yun

SMRT NA MAGISTRALI!

U direktnom sudaru „pasata" i autobusa „Kolašin prevoza" u mestu Brđane poginuo Zvonko Gemaljević, dok su Milan Jovanović i jedna putnica iz autobusa povređeni

s2

Stravično... Vozač „pasata" pokušao da obiđe kamion i džip i udario u autobus

Zvonko Gemaljević (51) poginuo je juče u stravičnom sudaru koji se dogodio na Ibarskoj magistrali u mestu Brđani kod Čačka! Do nesreće je došlo nešto pre 13 sati kada je „pasat" kojim je upravljao Gemaljević prešao u suprotnu traku i direktno se zakucao u autobus „Kolašin prevoza", koji je sleteo s puta i prevrnuo se na bok.

U prevrtanju autobusa, u kome je bilo desetak putnika, lakše su povređeni vozač autobusa Milan Jovanović (40) i jedna putnica. Nesrećni Gemaljević je na licu mesta ostao mrtav, a vatrogascima je trebalo više od tri sata da njegov unakažen leš izvuku iz olupine vozila.

Kako Press saznaje iz izvora u policiji bliskog istrazi, uzroci ove tragedije su brza vožnja i obilaženje kolone vozila.

- Gemaljević je upravljao „folksvagen pasatom", registarskih oznaka ČA 845-78, i kretao se od Gornjeg Milanovca prema Preljini. Prema izjavi svedoka, on je krenuo da obilazi kamion JKP „Komunalac" i džip koji su se kretali ispred njega. U tom trenutku iz suprotnog pravca naišao je autobus „Kolašin prevoza" kojim je upravljao Milan Jovanović - kažu u policiji.

- Vozač autobusa pokušao je kočenjem i skretanjem udesno da izbegne sudar, ali u tome nije uspeo. Koliko brzo je vozio Gemaljević pokazuje to što je „pasat" odgurao autobus desetak metara, posle čega je ovaj sleteo s puta i prevrnuo se na desni bok. U prevrtanju autobusa lakše su povređeni vozač Milan Jovanović i još jedna putnica, dok je vozač „pasata" Gemaljević na mestu ostao mrtav - kaže Pressov sagovornik.

s2

Užas... Autobus završio na boku

Niko od putnika iz autobusa nije mogao da shvati zašto je vozač „pasata" obilazio dva vozila, iako je video da mu u susret ide autobus.

- Morao je da nas vidi. Baš je jurio. Nije ni pokušao da koči ili da izbegne sudar. Kolega je pokušao da izbegne direktan sudar, ali vozač „pasata" je nastavio da juri na nas. Kada je udario, autobus je samo skliznuo s puta i prevrnuo se. Neki putnici su počeli da vrište. Kada smo se izvukli iz autobusa i prišli „pasatu", videli smo da je vozaču skoro pola lobanje odrubljeno - ispričao nam je Milan Vučković, suvozač u autobusu.

Saobraćaj na ovom delu magistrale bio je tri sata u prekidu.

AGENCIJA PREVARILA GIMNAZIJALCE

Dan pre polaska smederevskih đaka u inostranstvo agencija „Šumadija turist" je otkazala putovanje, a uplaćenih 9.915 evra nije vratila

s

Više od ekskurzije... Učenici smederevske gimnazije već nekoliko godina leti idu na putovanja u inostranstvo

Na put iz snova u London, Pariz i Luksemburg, koji je u julu trebalo da bude realizovan preko turističke agencije „Šumadija turist", 28 učenika smederevske gimnazije nije otišlo, a njihovi roditelji ni četiri meseca kasnije nisu dobili ukupno 9.915 evra koje su za to putovanje uplatili.

Profesorke gimnazije koje su organizovale ovo turističko-studijsko putovanje Sanja Radosavljević i Živka Živkovski, očajne zbog toga što su novac uzele od dece, a putovanje nisu realizovale, podnele su krivičnu prijavu protiv Miroslava Mikovića, vlasnika „Šumadija turista".

Po osobi 465 evra

Ovakva putovanja tokom raspusta za smederevske gimnazijalce se godinama organizuje, ali to nije ekskurzija iz redovnog školskog programa.

Jedanaestodnevno putovanje po ceni od 465 evra po osobi, plus troškovi za britansku vizu, dogovoreno je u decembru prošle godine, kada su zainteresovana deca počela da uplaćuju prve rate za put. Roditelji su uplatili najveći deo cene aranžmana, ali se dan pred polazak ispostavilo da od puta nema ništa, a izgleda ni od uplaćenog novca, jer je agencija roditeljima ostala dužna 9.915 evra koliko je do tada „Šumadija turistu" plaćeno. Miroslav Miković je obećao roditeljima i potpisao izjavu da će sve do poslednjeg evra vratiti, ali roditelji taj novac još nisu dobili.

slika

Ljiljana Sokolović, majka gimnazijalca

- Teškom mukom smo platili detetu to putovanje. Od svoje treće godine uči engleski jezik i želeli smo da ga pošaljemo u London da svoje znanje usavrši. Muž je u penziji, a ja nezaposlena, od usta smo odvajali za taj put. Za neke to možda nije veliki novac, ali za mene i mnoge roditelje jeste. Ima roditelja koji su i dvoje dece pripremali za taj put - ogorčena je Ljiljana Sokolović, majka učenika koji je trebalo da ode na putovanje. Ljiljana je odlučila da svog sina ove godine ne pusti na redovnu ekskurziju jer, kaže, više nikome ne veruje.

Ogorčene su i profesorke Živka Živkovski i Sanja Radosavljević. Kažu da su imale najbolju nameru i da nisu mogle ni da sanjaju da će biti prevareni i one i roditelji.

Agenciji oduzeta licenca

- Imale smo nameru da decu odvedemo u London. Želele smo da ih odvedemo da vide kako se živi u razvijenim evropskim zemljama, da još bolje nauče jezik. Prevareni smo svi, deca su ostala bez puta, njihovi roditelji bez novca, a mi smo očajne jer smo nas dve prikupljale novac od dece - kažu profesorke Živkovski i Radosavljević.

Profesorke su se obratile i Turističkoj inspekciji, koja im je odgovorila da je utvrđeno da je u vezi sa putovanjem smederevskih gimnazijalaca bilo nepravilnosti i da će protiv vlasnika agencije pokrenuti prekršajni postupak. U međuvremenu, agencija „Šumadija turist" isključena je iz članstva Udruženja turističkih agencija zbog nepoštovanja zakona o turizmu i profesionalnih kodeksa, a pre dve nedelje oduzeta joj je licenca.

Press nezvanično saznaje da je policija saslušala vlasnika agencije i profesorke i da se čeka da njihov izveštaj stigne u tužilaštvo kako bi dalji koraci u vezi s tim mogli da budu preduzeti.

U Hrvatskoj se uvode vanredne mobilizacione mere

Hravtski premijer Ivo Sanader izjavio je danas, posle sednice Veća za nacionalnu bezbednost, da nema potrebe za uvođenjem vanrednog stanja u Hrvatskoj, ali je najavio uvođenje "vanrednih mobilizacionih mera" u borbi protiv organiziovanog kriminala i korupcije, posle sinoćnjeg ubistva u centru Zagreba vlasnika nedeljnika "Nacional" Ive Pukanića i njegovog saradnika.

Predsednik Stjepan Mesić, koji je sa Sanaderom predsedao skupu kome su prisustvovali predsednici parlamentarnih stranaka, nadležni ministri i rukovodioci policije i tajnih službi, izjavio je da je Pukanićevo ubistov akt koji ima obeležje i terorizma i mafijaškog obračuna.
Na Veću su osnažene mere koje su donesene na prošloj sednici, izjavio je Sanader, dodavši da će ministri unutrašnjih poslova Tomislav Karamarko i pravde Ivan Šimonović u sredu predstaviti paket antimafijaških zakona koji je prvobitno trebao biti predstavljen za mesec dana, a tada će i izvestiti o preduzetim merama.
Mesić je rekao da je na sednici Saveta postignut konsenzus parlamentarnih stranaka oko strateških interesa Hrvatske među kojima je funkcionisanje državnih mehanizama, ulazak u Evropsku uniju i funkcionisanje mehanizma pravne države.
Mesić je najavio uvođenje novog instituta po kome bi lica za koja se sumnja da su nezakonito stekli imovinu ubuduće morali dokazivati njeno poreklo što znači da će teret dokazivanja biti na njima, a ne kao do sada, na državi.
Što se tiče EU, iz Brisela su se oglasili komesar za proširenje Oli Ren i parlamentarni izveštač za Hrvatsku Hanes Svoboda, osuđuijući ubistvo Pukanića i njegovog saradnika, pri čemu je Svoboda je poručio i da taj događaj Hrvatsku jasno baca unazad u njenim nastojanjima da uđe u EU.

Ubistva Pukanića i Ivane Hodak nisu povezana
Zagrebački advokat Zvonimir Hodak ocenio je danas da ubistvo njegove kćeri Ivane Hodak i novinara Iva Pukanića nisu povezana.
"Pukanić je imao i više nego dovoljno svojih neprijatelja pa mislim da ubica dolazi iz tih redova i da ovo nema veze sa ubistvom moje kćeri", rekao je Zvonimir Hodak za zagrebački list "24 sata".
Vlasnik nedeljnika "Nacional" Ivo Pukanić ubijen je u četvrtak u centru Zagreba u podmetnutoj eksploziji automobila, a advokatica Ivana Hodak ubijena je 5. oktobra u atentatu takođe u centru Zagreba.
Povodom komentara da ubistva Ivane Hodak i Iva Pukanića nose "isti pečat", advokat Zvonimir Hodak, koji zastupa nekadašnjeg visokog hrvatskoj vojnog funkcionera Vladimira Zagorca, rekao je u drugoj izjavi da se "ne može upuštati u takve spekulacije".

Protest zbog pretnji Olji Bećković

RTV B92 oštro je danas protestovao zbog pretnji upućenih Olji Bećković, urednici i voditeljki emisije Utisak nedelje, koprodukcije PG Mreže i B92, koja se godinama emituje na Televiziji B92.

U saopštenju B92 se navodi da je serija pretnji, među kojima su i pretnje smrću, kao i najvulgarnijih uvreda, usledila je posle objavljivanja prepiske na internet društvenoj mreži Facebook u kojoj neko, lažno potpisan kao
Olja Bećković, vređa šesnaestogodišnju devojcicu zbog grupe koju je na Facebook osnovala protiv predsednika Srbije Borisa Tadića.
Ubrzo posle objavljivanja lažne novinarkine prepiske na Internetu, Olju Bećković su kontaktirale redakcije pojedinih beogradskih tabloida.
Očekujemo, dalje se kaže se saopštenju, da se bezočni internet falsifikat, najverovatnije upravo s tom namerom i podmetnut, iskoristi kao povod za dodatnu hajku na Olju Bećković i B92, što je matrica koja je već više puta
isprobana.
B92 je obavestio administratore Facebook-a o neprimerenim sadržajima na ovom sajtu i zatražio njihovo uklanjanje, a podneće prijave nadležnima i tražiti utvrđivanje odgovornosti za podmetačinu, kao i pretnje koje su usledile.

Ubijen vlasnik hrvatskog Nacionala

Zagreb, Beograd -- U eksploziji u dvorištu hrvatskog nedeljnika Nacional, u centru Zagreba, poginuo je vlasnik tog lista Ivo Pukanić, potvrdio MUP Hrvatske.

Ivo Pukanić (HRT)

U eksploziji je poginuo i Niko Franić, direktor marketinga, potvrdio je izvor iz Nacionala za HRT. U 18.20 sati u zagrebačkoj Vlaškoj ulici, ispred Nacionala, ispod automobila Ive Pukanića eksplodirala je bomba. U trenutku eksplozije, zgrada je bila puna studenata Visoke novinarske škole, navodi HRT.

Šef kancelarije hrvatskog ministra unutrašnjih poslova Krunoslav Borovec potvrdio je večeras da su u eksploziji automobila u dvorištu redakcije lista Nacional u Zagrebu poginuli suvlasnik tog lista Ivo Pukanić i šef marketinga Niko Franić.

Na vanrednoj konferenciji za novinare Borovec je rekao da su u eksploziji lakše povredjene još dve osobe koje su se u trenutku aktiviranja eksploziva nalazile u zgradi redakcije Nacionala.

Borovec je izjavio i da policija u ovom fazi istrage ne odbacuje nijednu moguću opciju vezanu uz atentat niti eliminiše ijedan mogući motiv ubistva. Dodao je da će u narednim danima, paralelno sa obradom prikupljenog dokaznog materijala, proveravati i sve te opcije.

Ivo Pukanić, kazao je Borovec, poslednjih meseci nije prijavio nikakve pretnje koje bi se mogle povezati sa večerašnjim atentatom.

On je potvrdio ranije izjave policije da je zbog pokušaja ubistva na Pukanića u aprilu ove godine, njemu bila dodeljena stalna policijska zaštita, ali da je ta zašstita ukinuta 1. avgusta u dogovoru sa samim Pukanićem i na osnovu stručne procene policije.

Prema rečima Boroveca, članovi porodice Ive Pukanića, posebno njegova kćerka i najbliži saradnici i poslovni partneri, odmah su dobili stalnu policijsku zaštitu, a na slučaju su angažovani svi relevantni ljudski i tehnički resursi koje MUP poseduje.

Biografija

Ivo Pukanić rođen je 21. januara 1961. u Zagrebu. Novinarstvom se bavio od svoje osamnaeste godine.

Nakon što je diplomirao na Fakultetu političkih nauka, radio je u Vjesnikovim izdanjima, a od 1991. u nedeljniku Globus kao urednik.

Krajem 1995. s grupom novinara napušta EPH i osniva Nacional, u kojem je glavni urednik do 2000, a zatim predsednik Uprave NCL Media grupe i jedan od njenih vlasnika.

Proglašen je novinarom godine 1999. Nakon toga, dobio je još nagradu Hrvatskog novinarskog društva za istraživačko novinarstvo 2000. godine i nagradu za intervju godine s generalom Antom Gotovinom 2003. godine.

Iz Hrvatskog novinarskog društva isključen je u leto 2008.

Početkom aprila ove godine policiji je prijavio pokušaj ubistva, ali zbog kontroverznih činjenica koje je izneo u tom slučaju, većina medija je zaključila da je atentat iz nepoznatih razloga sam inscenirao. Napadač na njega nikada nije pronađen.

List Nacional, čiji je vlasnik bio Ivo Pukanić, postao je poznat u Srbiji 2001. godine kada je počeo da objavljuje seriju tekstova o tome da je tadašnji premijer Srbije Zoran Đinđić umešan u šverc cigareta.

Te tekstove, mesecima su prenosili svi mediji u Srbiji, a tek nekoliko godina kasnije ispostavilo se da je to bila obična kampanja čiji je cilj bio da se spreči namera duvanske industrije BAT da izgradi fabriku cigareta u Srbiji.

O tome su svedočili i ministri iz Vlade Zorana Đinđića.

Mesić: Terorizam na delu

Večerašnjim atentatom u kojem su poginuli novinar i izdavač Ivo Pukanić i stručnjak za marketing nedeljnika Nacional Niko Franić, terorizam je ušao na ulice glavnog grada Republike Hrvatske, saopštio je predsednik Hrvatske Stjepan Mesić.

SDP: Zajedničko delovanje Predsednik najjače hrvatske opozicione stranke Socijaldemokratske partije (SDP) Zoran Milanović ocenio je da je večerašnje ubistvo vlasnika Nacionala Iva Pukanića i šefa marketinga tog lista Nika Franića, "posledica nereda koji Hrvatsku obuzima već godinama". Kako prenosi hrvatski dnevnik Jutarnji list na svojoj internet strani, Milanović je pozvao na jedinstvo u Hrvatskoj i zajedničko delovanje.

Kriminalno podzemlje suočilo je pravnu državu i celi sistem s izazovom sa kakvim se do sada nismo susreli, navodi Mesić.

"Svaki građanin Republike Hrvatske s pravom se večeras pita: ko je sledeći?", navodi Mesić i dodaje da na teror i terorizam država i sistem moraju odgovoriti trenutno, energično i sa svim raspoloživim merama.

"Inicirao sam sazivanje Vijeća za nacionalnu sigurnost, u čijem će radu učestvovati i predstavnici parlamentarnih stranaka. Ovo je trenutak kada naše društvo mora biti jedinstveno. Pitanje s kojim se suočavamo jeste - ili mi, ili oni - pri čemu 'mi' označava pravnu državu, funkcionisanje institucija sistema i sigurnost građana, a 'oni' - kriminalce, teroriste i mafijaše", saopštio je Mesić.

I hrvatski premijer Ivo Sanader izjavio je, nakon ubistva novinara i vlasnika nedeljnika Nacional Iva Pukanića, da se u tom slučaju više ne radi o organizovanom kriminalu već da taj čin ima obeležje terorizma.

Sanader je na vanrednoj konferenciji za novinare u ime vlade najoštrije osudio večerašnji napad, dodavši da će vlada i sve nadlezne državne institucije učiniti sve da reše taj slučaj i najavio oštriju i odlučniju borbu protiv organizovanog kriminala i terora na ulicama hrvatskih gradova.

"Nećemo dopustiti da Hrvatska postane Bejrut", oštro je najavio Sanader, rekavši da su na rešavanju slučaja angažovani najkvalitetniji policijski kadrovi, kao i da će MUP redovno izveštavati javnost o rezultatima i toku istrage.

Odgovarajući na pitanje novinara znači li ovo ubistvo, koje se dogodilo 16 dana nakon okrutnog ubistva mlade pravnice Ivane Hodak, takođe u centru Zagreba usred dana, da se podzemlje ne boji najava državnog vrha o oštrijim merama protiv organizovanog kriminala, Sanader je odgovorio da mu se čini da je u ovom slučaju reč o nečem puno većem od običnog obračuna podzemlja.

Osuda hrvatskih novinara

Predsednik Hrvatskog novinarskog društva Zdenko Duka večeras je najoštrije osudio ubistvo direktora Nacionala Ive Pukanića i istakao je da je to prvo ubistvo novinara od rata 1991.
"To što se dogodilo je strašno, sve ukazuje na to da je kriminal u Hrvatskoj uzeo ogromnog maha", izjavio je Duka agenciji Hina.

"To najoštrije osuđujemo i zahtevamo da policija i Vlada krenu u najoštriji obračuna sa kriminalom", dodao je Duka.

Novinar hrvatskog Jutarnjeg lista Gordan Malić izjavio je da je ubistvo vlasnika nedeljnika Nacional Iva Pukanića "teroristički čin, iako nisu poznati naručilac i motivi ubistva".

Malić je u telefonskoj izjavi agenciji Beta rekao da je Pukanić ubijen na "beskrupulozan način" i da je "metod (ubistva) bio teroristički".

"Već duže vreme Zagrebom vlada jedna vrsta terora nad građanima i novinarima što je potpuno neshvatljivo za jednu demokratsku državu", naveo je Malić.

On smatra da se ubistvom Pukanića "pokazala slabost države, vlade i svih prethodnih vlada", kao i da bi sve političke stranke morale da se zamisle posle najnovijih dešavanja, jer "uticaj kriminala postaje sve jači".

Vasić: Eskalacija krize u Hrvatskoj

Novinar nedeljnika Vreme Miloš Vasić izjavio je da ubistvo vlasnika hrvatskog Nacionala Iva Pukanića predstavlja korak dalje u eskalaciji krize u Hrvatskoj, gde je organizovani kriminal ispušten iz kontrole.

Vasić je agenciji Beta rekao da nije iznenađen ubistvom Pukanića jer su, kako je ocenio, njegovi kontakti sa određenim strukturama hrvatskog podzemlja bili "nehigijenski".

Prema Vasićevicm rečima, Pukanić je bio "upetljan i angažovan na raznim stvarima", zaključno sa poslednjom pričom, kada je ubijena ćerka zagrebačkog advokata Ivana Hodak.

"Mislim da je ubistvo Ivane Hodak bilo neka vrsta detonatora, okidača ili uvertire u ovo što se događa", ocenio je Vasić, dodajući da su Pukanićeve veze sa podzemljem odlučile da je njemu "istekao rok trajanja".

Beogradski novinar je ocenio da je postupak likvidacije vlasnika Nacionala izveden profesionalno jer je bomba pod automobilom mogla biti postavljena bilo kada i aktivirana daljinskim upravljačem u trenutku kada se bilo sigurno da je Pukanić u njemu.

"Ovo je samo korak u eskalaciji krize u Hrvatskoj nakon ubistva Ivane Hodak, i to pobija prag nesnošljivosti situacije jer je organizovani kriminal ispušten ispod kontrole", istakao je Vasić, dodajući da se nada da će novi ministar unutrašnjih poslova i direktor hrvatske policije moći da sa tim izađu na kraj.

Vasić je naveo da su oni ozbiljni ljudi i da u policiji ima jako dobrih i kvalitetnih ljudi koji mogu da se bore sa organizovanim kriminalom i dodao je da će nakon najnovijih dešavanja stići i politička podrška da se krene u obračun.

"Sada se može očekivati strašno, javno ogorčenje u Hrvatskoj i psihološki stres", kazao je on.

Dodao je i da u Hrvatskoj do skora nisu postojale ozbiljne obaveštajne pretpostavke da se krene u široku akciju borbe protiv organizovanog kriminala kao što je bila akcija "Sablja" u Srbiji, nakon ubistva premijera Zorana Đinđića 2003. godine.

Kontroverze Ive Pukanića

Vlasnik hrvatskog nedeljnika "Nacional" Ivo Pukanić bio je predmet pažnje medija zbog povezanosti sa kriminalnim i obaveštajnim sredinama.

Prema hrvatskim medijima i javnosti, Pukanić je bio jedan od najuticajnih Hrvata, kao i da je bio povezan s pojedinim sumnjivim grupama, pre svega s Hrvojem Petračom koji sada služi kaznu zbog otmice sina generala Hrvatske vojske (HV) Vladimira Zagorca.

Pukanić je bio prijatelj i sa Zagorcem dok je ovaj bio u dobrim odnosima sa Petračem.

Zagorca su vlasti Austrije početkom meseca izručile Hrvatskoj gde je on optužen za velike pronevere dok je bio jedan od pomoćnika ministra odbrane tokom 1990-tih.Ubrzo po ulasku Zagoreca u zagrebački zatvor, u tom gradu je ubijena
kćerka njegovog advokata Zvonimira Hodaka, Ivana.

Među Pukanićeve kontroverze se uvrdštava i serija tekstova u "Nacionalu" iz je 2001. u kojima je optužio i srpskog poslovnog čoveka sa švajcarskim pasošem Stanka Subotića Caneta za navodni šverc cigareta u Srbiji i Crnoj Gori. Pukanić je slično pisao i o crnogorskom premijeru Milu Đukanoviću, tvrdeći da su on i Subotić povezani.

Subotić i Đukanović su odlučno demantovali takve napise. Subotić je kasnije tvrdio da je na sudu u Zagrebu dobio tužbu protiv "Nacionala".

Pukanića su često optuživali i za navodno medijsko reketarenje i obračune unutar obaveštajnog podzemlja, zbog čega su protiv njega podnošene i sudske tužbe.

Kao Pukanićeve prijatelje mediji su, između ostalih isticali, i svojevremenog ambasadora SAD-a u Zagrebu i Beogradu Vilijema Montgomerija.

Kao prijatelj je pominjan i sam predsednik Hrvatske Stipe Mesić koji je, kako se pisalo u medijima nesklonim Pukaniću, urednika "Nacionala" uvek stavljao na listu gostiju skupova koje je organizovao.

Sam Pukanić hvalio se vezama sa hrvatskim državnim tužiocem Mladenom Bajićem. Pukanićev privatni život je, takođe, obilovao kontroverzama.

Mediji su poslednjih gopdina intenzivno pratili pokušaje Pukanića da svoju ženu Mirjanu ostavi bez imovine i da je uz pomoć svoje ćerke strpa u ludnicu.

SRBI KOD KUĆE ČUVAJU 3 MILIJARDE EVRA!

Ako bi pare iz slamarica bile stavljene u banku, godišnji prihod od kamata iznosio bi čak 270 miliona evra!

evri

Oprezni građani... Posle devedesetih, u banke se ne veruje

Građani Srbije u slamaricama čuvaju oko tri milijarde evra! Ako bi sve ove pare bile oročene na godinu dana po prosečnim kamatnim stopama od devet odsto, prihod od njih bio bi čak 270 miliona evra!

Promo kamate na štednju u evrima Banka Kamata u nedelji štednje Eurobank EFG 7,5-9,5% Komercijalna 3-8% Rajfajzen banka 2-12% Meridijan 7% Folksbanka do 12% Unikredit 5,95-6,81% Prokredit 3,20-6,60%

Stručni saradnik Privredne komore Srbije Goran Nikolić kaže za Press da, mada ne postoje pouzdani statistički podaci, stručne procene govore da građani drže van bankarskih tokova od dve do tri milijarde evra. On objašnjava da većina građana čuva novac kod kuće jer nema poverenje u banke, što je posledica propasti stare devizne štednje.

Saradnik Instituta za tržišna istraživanja (IZIT) Saša Đogović takođe kaže da građani i dalje čuvaju novac u slamaricama zbog propasti piramidalnih banaka iz devedesetih.

- Razumljiv je psihološki aspekt zbog kojeg građani i dalje čuvaju novac van banaka. Ali, ako bi sve takve štediše sada oročile novac u neku banku, mogli bi dosta da zarade jer su kamate na štednju veoma povoljne. Međutim, ako postoji bojazan među takvim građanima zbog nestabilne klime, pa nisu spremni da rizikuju, oni mogu da oroče manju sumu novca ili ulože u štednju po viđenju - savetuje Đogović. On, ipak, savetuje građane da je sada pravo vreme da svoj novac povere bankama na čuvanje jer mogu mnogo da zarade. S njim se slaže i Nikolić, koji kaže da se trenutno isplati poveriti novac bankama, s obzirom na to da su sve banke povećale kamate na štednju.

Inače, banke u Srbiji, u susret Svetskom danu štednje, 31. oktobra, svojim i potencijalnim klijentima trenutno nude veoma privlačne kamate kako na deviznu, tako i na dinarsku štednju. U pojedinim bankama kamate na štednju u evrima kreću se i do 12, a u dinarima do čak 21 odsto na godišnjem nivou.

Štednjom do auta Pomoćnik direktora u sektoru za poslove s klijentima u Komercijalnoj banci Tanja Nedeljković navodi za Press koja je iznenađenja ova banka pripremila za svoje najvernije štediše i potencijalne klijente. - Najsrećniji štediša osvojiće automobil „pežo 407", a novorođenim bebama 31. oktobra podelićemo knjižice sa po 50 evra u dinarskoj protivvrednosti. U svojim ekspoziturama delićemo i već tradicionalne poklone klijentima i posebne poklone „cvrčak" školarcima štedišama - navela je Nedeljkovićeva.

Eurobank EFG nudi kamatne stope do 9,5 odsto za uloge oročene na četiri ili šest meseci, dok efektivna kamata od 9,5 odsto važi za iznose veće od 1.000 evra. Ova banka nudi kamatne stope do 7,5 odsto na štednju po viđenju u evrima.

Folksbanka je za predstojeći Dan štednje pripremila pet različitih modela stepenaste štednje u evrima, s kamatnom stopom do 12 odsto, i dva modela štednje u dinarima s kamatnom stopom do 21 odsto.

- Prednost stepenaste štednje je u tome što je novac dostupan pre isteka roka na koji je oročen, uz isplatu pripisane kamate po isteku svakog perioda. Ukoliko građani oroče sredstva u dinarima ili evrima na šest meseci, kamata se uvećava svakog meseca, dok se kod oročenja na 12 meseci kamata uvećava tromesečno - objasnio je direktor sektora za poslovanje sa stanovništvom Petar Grujić.

‘BAMBI' I ‘JAFA' U RATU ZA ‘PLAZMU'!

„Jafa" na sudu dobila pravo da prodaje keks „vito", koji je napravljen po uzoru na čuvenu „plazmu", ali sudski spor sa „Bambijem" se nastavlja

s1

Nismo kopirali „plazmu"... Milica Ličina brani „vito"

Novi „Jafin" proizvod, keks „vito", ponovo će se naći na rafovima prodavnica jer je Viši trgovinski sud posle dva meseca ukinuo zabranu njegove prodaje. Zabrana je usledila posle tužbe kompanije „Bambi" da je „vito" plagijat njegove „plazme"! Po rečima Milice Ličine, PR menadžera firme „Kapa star grup", u okviru koje radi „Jafa" iz Crvenke, iako je privremena mera ukinuta, sudski spor se nastavlja.

Miletić: Branimo svoje! Generalni direktor koncerna „Bambi" Miroslav Miletić kaže da je „plazma" registrovana i zaštićena kao robni žig ove kompanije. - Branimo svoje tekovine koje su priznate sudskim odlukama i očekujemo da će sud uvažiti ove činjenice. Sva tehničko-tehnološka znanja stečena u „Bambiju" predstavljaju našu proizvodnu tajnu. Ipak, ne želimo da dajemo izjave u vezi spora sa „Jafom" dok traje sudski postupak - ističe Miletić.

Ličina ističe da je problem u tome što se po prvi put u Srbiji pojavila poslastica slična čuvenoj „plazmi", iako u drugim zemljama ima na desetine vrsta ovakvog keksa.

- Hteli smo isti tip keksa, ali sa, ipak, drugačijim ukusom. Ovde postoji samo jedan keks „plazma" sa medom i vitaminima, a u Italiji ih ima desetine vrsta - kaže Ličina, i dodaje da je problem sa „Bambijem" verovatno u tome što se sada pojavio još jedan sličan keks i to po znatno povoljnijoj ceni.

- „Jafa" je htela da napravi sličan tip keksa, koji će sadržati med, vitamine i proteine. Naš keks „vito" ipak nije isti kao „plazma". Oblik ovog keksa je klasični pravougaoni, a boja je ista kao i kod svakog drugog industrijski proizvedenog keksa. Recepturu smo razvili u sopstvenoj laboratoriji, uz pomoć brojnih domaćih, ali i engleskih stručnjaka. Problem je u tome što se sada pojavio još jedan sličan keks, i to po znatno povoljnijoj ceni. Tako je, recimo, u maloprodaji 300 grama mlevenog keksa „vito" 105 dinara, a „plazme" 131 dinar - ističe Milica Ličina.

s2

Podsetimo da je kompanija „Bambi" u julu pokrenula tužbu protiv „Jafe" jer su oblik, boja i grafički izgled na ambalaži „vito" keksa veoma slični „plazmi". Trgovinski sud u Beogradu doneo je u avgustu privremenu meru popisa magacina, što je zaustavilo prodaju novog „Jafinog" proizvoda. Međutim, nedavno je Viši sud doneo drugostepenu odluku.

Ličina: Tehnologija obara cenu Milica Ličina ističe da najsavremenija proizvodnja u novom pogonu fabrike „Jafa" u Crvenki omogućava brojne uštede, pa je zato „vito" mnogo jeftiniji od „plazme". - Nov pogon u koji smo uložili 30 miliona evra omogućava da imamo nižu, konkurentniju cenu proizvoda. Nova hala ima 120.000 kvadrata, proizvodnja je visoko automatizovana, ima najsavremeniju opremu, mašine i magacine. Zbog toga i možemo da imamo znatno nižu cenu proizvoda - kaže Milica Ličina.

- Zbog svega ovoga, morali smo da otkažemo kampanju za „vito" keks i to nas je koštalo. Odjavljivanje već ugovorenih bilborda, oglasnog prostora i reklama koštalo je oko 17.000 evra. Nažalost, kampanja će sačekati dok se ne završi sudski spor - objašnjava Milica Ličina.

Ona kaže da cela fama oko „plazme" potiče iz Italije, i da je vezana za njihov keks „plazmon", koji postoji još od 1902. godine.

- Ova firma je 1968. godine tužila „Bambi" za naziv keksa, posle čega je Srbiji odobreno da na domaćem tržištu koristi ovo ime, ali su za keks koji se izvozi promenili naziv u „lane". Recept za „plazmu" je i donet iz Italije. Tamo, inače, ima na desetine vrsta ovog keksa, i svi su jako slični, i po izgledu, boji i ukusu - naglašava Milica Ličina.

Blage kazne za seksualno uznemiravanje studentkinja

Mada je istraživanje Studentske unije Srbije pokazalo da seksualno uznemiravanje studenata postoji na svim fakultetima, akademci se ne usuđuju da prijave svoje profesore!

s

Prijavite nasilnike... Zlostavljanje u porastu

Odboru za profesionalnu etiku Univerziteta u Beogradu u toku prošle godine stigla je samo jedna prijava koja se odnosi na nedolično ponašanje profesora prema studentkinjama. Prijavu je podneo dekan Medicinskog fakulteta Bogdan Đuričić protiv profesora S. M., koji je „prekoračio pedagoški i službeni odnos u radu". Međutim, ni tu prijavu Odbor još nije razmatrao!

- Ukoliko bilo ko od zaposlenih zloupotrebi položaj to podleže svim mogućim sankcijama, a svaka napisana i potpisana prijava se ozbiljno razmatra i sankcioniše. Prijava protiv pomenutog profesora podneta je zbog toga što je on sa studentkinjom bio u službenim prostorijama, van radnog vremena - kaže dekan Đuričić.

Inače, odnose zaposlenih prema studentima na Univerzitetu u Beogradu reguliše Kodeks profesionalne etike, gde se kaže: „Kao moralno neprihvatljivo ponašanje posebno se izdvaja svaki oblik ataka na ličnost studenta, a naročito seksualno uznemiravanje pod kojim se podrazumeva specifičan oblik uznemiravanja koje karakteriše izostanak pristanka ili odbijanje druge strane". Predsednik Studentskog parlamenta BU Nemanja Petrović kaže za Press da je najveći nedostatak ovog kodeksa što su za povredu etičkih načela predviđene samo opomena, javna opomena i javna osuda.

Istraživanje Studentske unije Srbije o rodnoj (ne)ravnopravnosti na univerzitetima u Srbiji pokazalo je da četvrtina ispitanika zna da profesori seksualno ucenjuju studentkinje, a čak 40 odsto akademaca zna za slučajeve seksualnog uznemiravanja dobacivanjem i lascivnim komentarima.

KLINTONOVI LJUDI RADE ZA OBAMU

U administraciji Baraka Obame, ukoliko postane novi predsednik SAD, naći će se mnogo ljudi iz vremena Bila Klintona

s

Drugari... Bivši i budući predsednik SAD, Bil Klinton i Barak Obama

Nova američka administracija, ukoliko demokratski kandidat Barak Obama pobedi na predsedničkim izborima 4. novembra, mogla bi da okupi ljude iz vremena Bila Klintona i one koji su tamošnjoj javnosti već dobro poznati, piše „Vašington post".

Prema navodima tog lista, pored odbrane, tri najviša mesta u vladi koja su prioritetna i na koja Obama mora dobro da obrati pažnju jesu ministar pravosuđa, državni sekretar i ministar finansija.

Gejts možda ostaje

Da bi ispunio obećanje i okončao rat u Iraku, ali i prebacio težište operacije u Avganistan, Obama će po preuzimanju funkcije predsednika morati brzo da popuni čelno mesto u Pentagonu. Američka štampa navodi da pojedini Obamini savetnici zagovaraju tezu da na mestu ministra odbrane treba da ostane sadašnji čelnik tog ministarstva Robert Gejts, dok druga struja demokrata želi novog čoveka na tom položaju kao što je senator Džek Rid, jedan od autora senatskog plana za povlačenje iz Iraka.

Prema pisanju „Vašington posta", Obama je već počeo konsultacije s grupom ekonomskih i finansijskih savetnika, od kojih bi neki trebalo da postanu oslonci njegove administracije. U toj grupi su bivši ministri finansija Robert Rabin i Lorens Samers, bivši Klintonov ekonomski savetnik Džin Sperling, kao i bivši predsednici Federalnih rezervi Pol Voker i Majkl Froman. Samers se pominje kao kandidat za ministra finansija, a i Froman bi mogao da se pridruži Beloj kući. Još jedan kandidat za ministra finansija je Timoti Gejtner, bivši predsednik Banke Federalnih rezervi u Njujorku, jedne od 12 regionalnih podružnica FED-a.

slika

Bajden crna ovca Analitičari sumnjaju da će ulaskom Baraka Obame u Belu kuću otpočeti zlatno doba mira i blagostanja u svetu. Naime, izjave njegovog izabranika za potpredsednika Džoa Bajdena govore potpuno suprotno. Demokratski senator Bajden je na predizbornom skupu u Sijetlu nedavno rekao da je uveren da će neprijatelji Amerike u prvih šest meseci Obaminog predsednikovanja izazvati veliku međunarodnu krizu da bi iskušali mladog poglavara najmoćnije svetske sile. Nakon te njegove izjave analitičari najavljuju mogućnost pokretanja novih ratova.

Keri državni sekretar?

Kao kandidati za mesto ministra pravde pominju se guverner Arizone Dženet Napolitano i bivši zamenik ministra pravosuđa Erik Holder.

U užem izboru za državnog sekretara je senator Džon Keri, demokratski predsednički kandidat na izborima 2004. godine.

Mediji u Americi spekulišu i da bi na mestu savetnika za nacionalnu bezbednost mogli da se nađu bivši članovi Veća za nacionalnu bezbednost Suzan Rajs i Džejms Stejnberg.

Vodeći kandidat za šefa osoblja Bele kuće je Tomas Dešl, bivši lider senatske većine, a među pritajenim favoritima je i kongresmen iz Ilinoisa Rahm Emanuel, blizak Obamin savetnik, koji je takođe radio u administraciji Bila Klintona.

Obama je bivšeg Klintonovog šefa osoblja Bele kuće Džona Podestu, sada lidera Centra za američki napredak (CAP), već zadužio za koordinaciju preliminarnih priprema za preuzimanje vlasti. Napore za odabir osoblja za prenos vlasti predvodi Kasandra Bats, Obamina prijateljica s pravnog fakulteta na Harvardu i saradnica Podeste u CAP-u.

Guverneru Kanzasa Kejtlin Sebelijus, koja bi takođe trebalo da uđe u administraciju, mesto još nije određeno, a među kandidatima za ostala ministarska mesta našla su se i dva republikanca, i to senatori Ričard Lugar iz Indijane i Čak Hejgel iz Nebraske.

PLAYBOY

Slobodanka Tošić, učesnica šoua „Survajver", za kojom je i dalje raspisana centralna poternica zbog umešanosti u pokušaj ubistva, slikala se naga za „Plejboj"

Slobodanka Tošić

Jedna od učesnica ovogodišnjeg serijala „Survajver" Slobodanka Tošić slikala se obnažena za naslovnu stranu najnovijeg broja magazina „Plejboj". Bivša mis fotogeničnosti BiH poznata je javnosti i po tome što se duže od dve godine nalazi na centralnoj poternici MUP-a Republike Srpske zbog umešanosti u pokušaj ubistva Đorđa Ždrala, jednog od vođa istočnosarajevnog podzemlja.

Za magazin „Plejboj" Slobodanka je izjavila da kada zacrta neki cilj, bori se svom snagom da ga ostvari, a jedan od ciljeva joj je, kako navodi, da razuveri svet da su manekenke slabe i nesposobne. Slobodanka ima 22 godine, studira menadžment i sebe u budućnosti vidi i kao političara jer, po njenim rečima, „dobar političar mora da zna da manipuliše ljudima".

Načelnik Uprave kriminalističke policije MUP-a RS Gojko Vasić potvrdio je Pressu da je za bivšom mis fotogeničnosti BiH Slobodankom Tošić raspisana centralna poternica, ali ne i međunarodna Interpol poternica.

- MUP RS za njom je raspisao potragu, a na osnovu toga Okružni sud u Istočnom Sarajevu za Tošićevom je raspisao i centralnu poternicu. To praktično znači da je ona slobodna da se kreće po svetu, ali ukoliko kroči na teritoriju BiH, biće uhapšena i sprovedena nadležnom tužilaštvu - istakao je Vasić.

NE MOGU DA TRENIRAM U SRBIJI!

Milorad Čavić: Strašno je da tako veliki grad kao što je Beograd ima samo jedan bazen. Na „Banjici" imam uslove za rad, ali ni tamo nemam sparing partnere, pa sam prinuđen da odem u inostranstvo

Milorad Čavić

SRBIJO, POMOZI... Čavić nema uslove za rad u našoj zemlji

Najbolji srpski plivač Milorad Čavić žali se da u Beogradu nema uslove za trening! Osvajač srebrne olimpijske medalje u Pekingu prinuđen je da ode u inostranstvo, kako bi mogao da obezbedi sebi pripreme na vrhunskom nivou, neophodne za nove medalje.

On kaže da mu nije jasno kako metropola poput Beograda ima samo jedan bazen koji poseduje uslove za vrhunski trening.

Stan još u izgradnji Milorad Čavić konačno je postao vlasnik stana koji mu je toliko puta obećan, ali još ne može da se useli u njega. Naime, zgrada u kojoj bi stan trebalo da se nalazi biće izgrađena tek za tri meseca, pa će Milorad tada konačno dobiti svoje „gnezdo" u Beogradu. Dotle on živi u hotelu i kod svoje bake, ali to ga nije sprečilo da nedavno nabavi kompletan nameštaj za stan.

- Za mene je sve ovo čudno i ne snalazim se baš dobro u ovakvim situacijama. Nisam navikao da ovako veliki grad ima samo jedan bazen. To je poražavajuća situacija, ali pretpostavljam da je viša sila u pitanju i da će se uskoro situacija popraviti - rekao je Čavić za Press.

Milorad trenutno vežba sam na „Banjici", ali su mu za jači i bolji trening neophodni dobri sparing partneri.

Nema sparing partnere

- Na „Banjici" imam dobre uslove, ali treniram sam i zato sam prinuđen da odem u inostranstvo da bih pronašao adekvatne sparing partnere za trening. To je jako bitno u plivanju jer niko ne može da trenira sam i da očekuje rezultate. Jednostavno morate imati nekog da vas motiviše i gura napred - istakao je Čavić.

Trener i menadžer osvajača srebrne olimpijske medalje u Pekingu Petar Popović kaže da još ne zna gde će njegov pulen trenirati jer su za odlazak u inostranstvo potrebna značajna sredstva.

- Teško je pronaći adekvatne uslove za trening „napolju" jer treba izdvojiti novac za hotele, termine i druge stvari, što su dodatni troškovi. Ali, nadam se da ćemo to brzo rešiti. Imali smo ideju da u Srbiji popularizujemo plivanje, da „iskoristimo" Milorada da bismo učinili ovaj sport masovnijim i da novi klinci treniraju sa pravim šampionom. Ali, kako to uraditi kada nema gde da se pliva? Međutim, verujem da aktuelna gradska vlast ima dosta sluha za sport i da će se ova loša situacija brzo popraviti. Za početak bi bilo odlično kada bi se sanirali postojeći bazeni - kaže Popović.

Novi promoter „Forda" Najbolji srpski plivač Milorad Čavić postao je promoter novog „Fordovog" automobila „kuga", koga je reklamirao na sajmu automobila „Auto-šou" u Novom Sadu. Čavić je pozirao fotoreporterima pored ovog lepotana koji spada u terenska vozila i čija je cena 27.220 evra.

On je naglasio da je Hrvatska posle uspeha svog plivača Duje Draganje u Atini 2004. odmah reagovala i napravila neverovatan sportski kompleks.

Da se ugledamo na Hrvate

- Draganja je osvojio srebrnu medalju, a odmah posle toga oni su napravili kompleks vredan 40 miliona evra i na tom bazenu će se u decembru održati Evropsko prvenstvo. Ja znam da naša država možda ne može da uloži tolika sredstva, ali bar može da sredi postojeće bazene. To bi za početak bila odlična stvar - zaključio je Popović.

Čavić je nedavno postao golman Kluba malog fudbala „Ekonomac" iz Kragujevca, ali njegov trener tvrdi da, nažalost, ne može da im pomogne u domaćoj i Ligi šampiona.

- To nije ni bilo realno. Milorad ima dosta obaveza oko plivanja i nije u prilici da se posveti fudbalu. Ali, daje punu podršku svojim prijateljima iz Kragujevca i želi im puno uspeha - rekao je Popović.

SEKA KREIRA ZA PSE

Poznata folk zvezda završila svoju prvu kolekciju namenjenu kućnim ljubimcima, prvi promoteri postale njene čivave Cezar i Bjonda

Seka i Bjonda

Ljubav na prvi liz... Seka i Bjonda Aleksić

Vlasnici pasa uskoro će prvi put za svoje kućne ljubimca moći da nabave krpice „Made in Serbia", a za to se pobrinula folk zvezda Seka Aleksić koja je završila kolekciju „Queen for pets". Zasad, u ponudi su Sekini svojeručno kreirani modeli za čivave i ostale patuljaste rase pasa, a naredna kolekcija trebalo bi da bude bogatija i za krpice namenjene nešto krupnijim psima.

- Oblačenje kućnih ljubimaca može da bude jako zabavno, ali ne treba zanemariti ni praktičnu namenu ovakvih krpica, jer dolaze hladniji dani - kaže Seka za Press. - Za moje ljubimce Cezara i Bjondu do sada sam kupovala garderobu isključivo u inostranstvu, jer je to kod nas bilo nemoguća misija. Zato sam rešila da proširim asortiman mog modnog brenda na liniju koja je namenjena i ljubimcima. Skice modela su završene, počela je i izrada, tako da će se sve to uskoro naći u prodaji u Srbiji - navela je Aleksićeva za Press, i zaključila da će njene bele čivave biti prvi promoteri odnosno „manekeni" kolekcije „Queen for pets".

PESNIČENJE UMESTO UŽINE!

Učenika OŠ „Đorđe Krstić" N. T. (13) na velikom odmoru pretukla tri osmaka

U ŠKOLU PO BATINE... Tuče osnovaca sve češće

U ŠKOLU PO BATINE... Tuče osnovaca sve češće

Učenik Osnovne škole „Đorđe Krstić" u Žarkovu, trinaestogodišnji N. T., lakše je povređen kada su ga u utorak pretukli godinu dana stariji đaci! Incident se dogodio za vreme velikog odmora, u školskom dvorištu, kada su tri učenika osmog razreda napala pesnicama N. T., srušila ga na zemlju, a potom nastavila da ga šutiraju.

Ogorčeni roditelji maloletnog dečaka ispričali su za Press da i dalje ne mogu da veruju šta se desilo njihovom sinu.

BEZBEDNIJE ŠKOLE Prema najavama nadležnih, bezbednost dece u školama od idućeg meseca biće podignuta na najviši nivo jer se upravo završava instaliranje video-kamera i monitoring preko opštinske policijske stanice. Posle uvođenja školskih policajaca i većeg nadzora patrolnih službi stanje u prethodnoj i početkom ove školske godine znatno je bolje nego ranije, mada i dalje ima problema.

- On je stajao u dvorištu kada su mu prišla trojica đaka osmog dva. Zamerili su mu što je mišićav i počeli da ga udaraju prvo po glavi, a onda i po celom telu. Ti dečaci su tukli mog sina pet minuta i niko nije prišao da mu pomogne, čak ni profesorka koja je prolazila tuda! To je užasno! - priča Aleksandar, otac učenika.

Prema rečima roditelja, dečak je posle napada otišao na nastavu i tek sledeći dan ispričao šta se dogodilo u školskom dvorištu.

- Nismo ni znali šta se desilo dok on nije ustao ujutru sa bolovima u grudima i masnicama po telu. Moja supruga ga je odvela odmah u Dom zdravlja, odakle su ga uputili u bolnicu u Tiršovoj. Lekari su mu rekli da miruje barem sedam dana - navodi Aleksandar.

Kako on kaže, juče je u školi održan sastanak kojem su, osim njega, prisustvovali i predstavnici policije, direktor škole, razredne starešine, ali i roditelji đaka koji su napali N. T.

- Najstrašnije je što su ta deca potvrdila priču mog sina! Direktor škole je obećao da će učenici koji su krivi za napad dobiti ukor, ali meni to ništa ne znači. Strašno sam obeshrabren, i ne mogu da verujem da deca više nisu sigurna ni u školi! - razočaran je Aleksandar.

Ekipa Pressa pokušala je juče da stupi u kontakt sa direktorom škole Mirčetom Rakonjcem, ali nije uspela.

JE L' VIDITE KOLIKU PROVIZIJU UZIMAJU RUSI ZA GAS!

Ministar ekonomije i lider G17 Plus Mlađan Dinkić tvrdi da Vlada Srbije nije konsultovana, niti je obaveštena o nameri v. d. direktora „Srbijagasa" Saše Ilića da za 700 miliona kupi gas od rusko-srpske firme „Jugorosgas" i ovoj kompaniji obezbedi proviziju od 35 miliona evra!

Mladjan Dinkić

Pitanje kupovine gasa i provizije pre dva dana otvorila je u Skupštini šef poslanika G17 Plus Suzana Grubješić.

- Problem u potpisivanju aneksa ugovora sa „Jugorosgasom" je u tome što mi sada pregovaramo sa „Gaspromom" o kompletnom energetskom sporazumu koji uključuje NIS, Banatski Dvor i gasovod „Južni tok", i želimo da se ukine posrednik u trgovini gasom. Zato je problem ovaj aneks, jer po njemu posrednik „Jugorosgas" dobija proviziju od pet odsto, a to je 35 miliona evra! V. d. direktora „Srbijagasa" Saša Ilić je to potpisao, a nije pitao Vladu i Upravni odbor. U najmanju ruku nije smeo da to uradi, a da ne konsultuje resornog ministra...

Ali Ilić tvrdi da je obavestio i ministra Petra Škundrića i Upravni odbor.

- Na današnjoj sednici Vlade razmatraćemo ovaj problem, pa ćemo videti ko je znao, a ko nije. Koliko ja znam, niko od ministara nije imao informaciju da će taj aneks biti potpisan, pitao sam premijera Cvetkovića, ni on nije znao!

Ako se pokaže da je ministar Škundrić znao, da li ćete tražiti njegovu odgovornost?

- Ne znam da li je znao, danas ćemo dobiti odgovor...

Pitao sam da li ćete tražiti njegovu odgovornost?

- Prvo da čujem šta će ministar energetike da kaže.

Da li je „Srbijagas" na ovaj način i ranijih godina kupovao gas, sa sve provizijom?

- Od 2006. očigledno jeste.

Zašto onda ovo pitanje niste otvorili i ranije?

- Namera Suzane Grubješić nije bila da pokreće bilo kakvu aferu, već da postavi pitanje u Skupštini kako bi oni, a i javnost, dobili odgovore. Imamo činjenicu koju verovatno većina ljudi nije znala, da su i te 2006. Rusi uslovili isporuku gasa Srbiji time što su tražili da imaju posrednika. Rekli su: ili posrednik ili nema gasa! Zato tim koji pregovara sa Rusima smatra da su se možda stvorili uslovi da više posrednika ne bude. I zato smatram da je neozbiljno da se bez podrške Vlade potpisuje jednogodišnji ugovor na 700 miliona evra.

Hoćete da kažete da nas Rusi „deru" na kupovini gasa?

- Jasno da je provizija od pet odsto nešto što poskupljuje cenu gasa, i to plaćaju i potrošači.

Zašto do sada niste smenili direktora „Srbijagasa"?

- To je pitanje za partije koje se dogovaraju u vezi sa podelom javnih preduzeća...

Pa i vaša partija učestvuje u pregovorima...

- G17 nema ni zahteva, niti pretenzija u ovim kadrovskim podelama. Mi smo još pre dva meseca rekli da treba da se dogovore DS i SPS i nismo zainteresovani ni za jedno od tih mesta za koje se sada tuku DS i SPS...

Koja su to mesta?

- Pa, sva koja se pominju u javnosti.

Znači, Boris Tadić i Ivica Dačić su krivi za ovu „aferu"!

- Definitivno je da se DS i SPS sporo dogovaraju. Mi čekamo ishod dogovora...

Da li je ovo još jedna afera G17 Plus?

- Da smo želeli da otvaramo aferu, ne bismo to učinili preko poslaničkog pitanja. Važno je da je i javnost upoznata s tim da Srbija plaća ogromnu proviziju posredniku za nabavku gasa.

Da li je ovo početak vašeg rušenja Vlade Borisa Tadića?

- Ne.

Da ovim nastavljate rušenje energetskog sporazuma?

- Apsolutno ne!

DRŽAVA NAS PLJAČKA NA BENZINU!

Na svakom litru benzina ukradu nam 12 dinara! Prošle godine u avgustu cena sirove nafte bila ista kao danas, litar benzina u Srbiji tada koštao 84, a danas čak 96 dinara!

Bez sniženja... Cena goriva neće pasti ispod 90 dinara

Bez sniženja... Cena goriva neće pasti ispod 90 dinara

Država uzima 12 dinara po svakom litru goriva jer neće da spusti cenu naftnih derivata na nivo iz avgusta 2007. kada je nafta takođe vredela 69 dolara po barelu, a benzin u Srbiji koštao 84,2 dinara po litru! U trenutku kada se očekivalo najveće pojeftinjenje goriva u proteklih godinu dana, Vlada Srbije je odlučila da po hitnom postupku poveća akcize za četiri dinara!

Cena sirove nafte juče je na berzi pojeftinila za više od četiri odsto i spustila se na najniži nivo u poslednjih 16 meseci, odnosno ispod 70 dolara za barel. Ovoliko je „crno zlato" vredelo i prošle godine u avgustu. Tada je bezolovni benzin kod nas, koji sada košta 96,7, vredeo 84,2 dinara po litru, dok je litar D2 stajao 70,1, a sada košta 81,6 dinara po litru.

LDP: Sledi inflatorni udar Potpredsednica Skupštine Srbije iz redova Liberalno-demokratske partije Judita Popović kaže za Press da ova stranka ne podržava ništa što dovodi do poskupljenja. - Mi postavljamo pitanje zašto i na osnovu čega poskupljuju akcize. Jasno je da to puni budžet, međutim, to povećava javnu potrošnju za koju svi govore da mora da se smanji. Ako se povećaju akcize, skočiće cena, povećaće se inflacija, a to će obezvrediti i dinar - kaže Popovićeva.

Umesto da država smanji cenu naftnih derivata jer postoji osnov za veliko pojeftinjenje, odlučeno je da hitno, na današnjoj sednici, Vlada Srbije usvoji izmene i dopune Zakona o akcizama i poveća akcize na gorivo za četiri dinara!

Pomoćnik ministra rudarstva i energetike Slobodan Sokolović tvrdi da je za povećanje akciza saznao iz sredstava javnog informisanja, kao i da oni nemaju ništa sa povećanjem akciza. On je, međutim, svestan toga da će se ovo povećanje odraziti na skok cena goriva u Srbiji.

- Povećanje akciza uticaće na rast cena goriva, bez obzira na trend rasta ili pada nafte na svetskoj berzi. Ali, Ministarstvo se tu ništa ne pita, već Vlada o tome donosi odluke - kaže Sokolović.

U Ministarstvu finansija Pressu je juče potvrđeno da je ovo ministarstvo predložilo Nacrtom zakona o izmenama Zakona o akcizama povećanje akcize za četiri dinara za motorni benzin i dizel gorivo.

- Tako se akciza na sve vrste motornog benzina sa sadašnjih 35,91 povećava na 39,91 dinar po litru, a akciza na sve vrste dizel goriva sa sadašnjih 19,1 povećava na 23,1 dinar po litru. Akciza na tečni naftni gas za pogon motornih vozila povećava se za nešto manje od jednog dinara, tako što se sa sadašnjih 11,1 dinar po kilogramu povećava na 12 dinara - naveli su Pressu u Ministarstvu finansija.

Presek cena naftnih derivata radiće se u utorak sledeće nedelje. Prema rečima Nebojše Atanackovića iz AD „Nafta", kada bi se ovakav trend pada sirove nafte na svetskoj berzi nastavio, gorivo bi moglo da pojeftini za sedam dinara.

- Teško je sada govoriti o tome koliko će gorivo poskupeti jer ne znamo šta će se dogoditi sa akcizama. To znači da je pojeftinjenje moguće samo ako ne dođe do bitnijih promena, odnosno do povećanja akciza - objasnio je Atanacković, i podsetio da je poslednja promena akciza na gorivo izvršena u februaru.

- S obzirom na to da po postojećem zakonu akciza treba da se koriguje jednom godišnje, to znači da ona ponovo treba da se promeni tek u februaru 2009. godine, osim ako Vlada ne promeni zakon - rekao je Atanacković.

Sa druge strane, ekonomista Milan Kovačević objašnjava da se prema postojećem zakonu o akcizama one mogu podešavati, ali da najavljeno povećanje izlazi iz domena tog podešavanja.

- Da bi se promenila cena akciza, pre svega treba da se promeni zakon, međutim, pre toga treba da se uvede u red preduzeće „Srbijaput" jer oni dobijaju pare od putarina, akciza i taksi na automobile - rekao je Kovačević.

PROFESORI MANIJACI!

Na fakultetima u Srbiji, posebno u Beogradu, mnogi profesori seksualno uznemiravaju studentkinje, tvrde u Autonomnom ženskom centru

Zid tišine...Na fakultetima većgodinama profesori neometano zlostavljaju studentkinje

Zid tišine...Na fakultetima većgodinama profesori neometano zlostavljaju studentkinje

Na državnim i privatnim fakultetima u Srbiji učestalo je seksualno uznemiravanje i zlostavljanje studentkinja, tvrdi za Press Lepa Mlađenović, direktorka Autonomnog ženskog centra za borbu protiv seksualnog nasilja. Zlostavljači su najčešće profesori i asistenti, a na SOS telefon centra, prema tvrdnjama Mlađenovićeve, javljaju se i devojke koje su silovane na fakultetima!

Kako smo čuli, nijedna od ovih devojaka nije se obratila za pomoć policiji ili upravi fakulteta iz straha da joj niko neće verovati.

Iskoristi i odbaci

- Zlostavljane studentkinje kažu da im niko neće verovati i da će svi biti na strani onoga ko ima ugled i moć - kaže Mlađenovićeva. - Na osnovu poziva studentkinja koje su skupile hrabrost i obratile se za pomoć Autonomnom ženskom centru, seksualnog uznemiravanja studentkinja ima svuda, a posebno je rašireno na Filozofskom, Pravnom, Ekonomskom, Fakultetu muzičke umetnosti i Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu.

Klavir u četiri ruke Ispovest studentkinje koju je seksualno uznemiravao profesor s Fakulteta muzičke akademije (ime poznato redakciji Pressa): - Na času klavira moj profesor, inače uvaženi stručnjak, imao je običaj da sedne blizu mene, unese mi se u lice i kaže: „Pratite me, koleginice!" Onda bi, dok sam ja svirala i znojila se od muke i njegovih staračkih ruku, počinjao da me dira po butinama i grudima. Nikada nije pokušao da ide do kraja. Uzbuđivalo ga je, valjda, to dirkanje. Plašila sam se da bilo kome ispričam šta mi se dešava na času. Godinama nosim u sebi traumu zbog toga.

I na beogradskom Medicinskom fakultetu profesori zloupotrebljavaju položaj, pa seksualno i emotivno zavode studentkinje, od kojih prave svoje tajne devojke.

- Jedan profesor, inače oženjen i otac dvoje dece, poznat je po tome što u svakoj generaciji ima svoju „omiljenu" studentkinju. Devojke se zaljubljuju u njega, ali on ih samo seksualno iskoristi i odbaci. Onda nas studentkinje zovu i plaču jer su povređene. Za ovo znaju svi na fakultetu i ćute - kaže Mlađenovićeva.

Profesori manijaci upućuju studentkinjama dvosmislene primedbe, komentarišu njihov izgled, pozivaju ih u kabinet na kraju radnog vremena, ovlaš im stavljaju ruku na koleno, traže broj mobilnog telefona... To se dešava na svim univerzitetima u Srbiji, ali o tome, pokazuje istraživanje Pressa, svi ćute! Uprave fakulteta dobijaju precizne informacije koji je od profesora ili asistenata slab na svoje mlade studentkinje, koji voli da ih pipka, a koji ih poziva da ispit polažu u kabinetu, ali im prećutno praštaju „nestašluke".

Strah od osvete

Na Filozofskom fakultetu u Beogradu šefica jedne od katedri pre izvesnog vremena je na sastanku javno iznela koji predavač (njegovo ime je poznato redakciji Pressa) seksualno uznemirava studentkinje, ali su se prisutni profesori samo smeškali i niko nije preduzeo ništa. Inače, profesora koji već godinama seksualno uznemirava studentkinje Filozofskog fakulteta prijavio je student ove visokoškolske ustanove u ime desetina svojih koleginica koje su trpele njegovo iživljavanje.

Ljubavisanje po pravilniku Na Pravnom fakultetu u Beogradu su, novim pravilnikom o ponašanju, dozvoljene emotivne veze između studenata i profesora. Menadžment fakulteta smatra da, za razliku od ponašanja koje predstavlja seksualno uznemiravanje, emotivni odnos među članovima akademske zajednice predstavlja privatnu stvar, koja je u interesu fakulteta. Na taj način će se, kažu na Pravnom, lakše definisati šta je uznemiravanje, a šta iskrena emocija. Studenti tvrde da je ljubavisanje između studenata i profesora postojalo i do sada, ali u tajnosti.

- Studentkinje se javljaju i traže pomoć! Na osnovu njihovih prijava znamo da je seksualno uznemiravanje i ponižavanje prisutno na svim državnim, ali i nekim privatnim fakultetima u Srbiji. Postoje studentkinje koje zloupotrebljavaju asistenti i profesori i one koje uznemiravaju kolege. U oba slučaja to je zloupotreba muške moći! Što se tiče profesora, to je dupla zloupotreba - muške i profesionalne moći - naglašava Mlađenovićeva.

Predsednica Studentske unije Srbije Milica Popović kaže za Press da je jedan od najvećih razloga zbog čega se studentkinje ne usuđuju da se javno požale na seksualno nasilje i taj što nemaju materijalni dokaz.

- Prisutan je i veliki strah od osvete, odnosno studentkinje se plaše da će im profesor kojeg optuže otežati završetak studija. Profesori ih plaše da će svi pre poverovati profesorskom autoritetu nego njima. Problem je i što postojeći etički kodeks za najstrašnije kršenje predviđa samo javnu osudu, ali i ta mera se ne primenjuje u praksi - kaže Milica Popović, i najavljuje da će predstojeće veliko istraživanje studentske populacije, koje je u pripremi, otvoriti i neka pitanja o kojima se sada ćuti.

Studentkinje mogu da prijave zlostavljanje Autonomnom ženskom centru protiv seksualnog nasilja (radnim danom od 12 do 20) na telefon 011/2645-328.

FILMSKA POTERA ZA PLJAČKAŠIMA!

Policija posle pucnjave i polučasovne jurnjave uhapsila Nikolu Ilića i Marka Stankovića, koji su opljačkali pumpu „Elp" u Leštanima

Sačekuša na pumpi... Patrola policije pokušala da zaustavi pljačkaše na izlasku sa „Elpove“ pumpe

Sačekuša na pumpi... Patrola policije pokušala da zaustavi pljačkaše na izlasku sa „Elpove" pumpe

Nikola Ilić (26) i Marko Stanković (21), koji su opljačkali benzinsku pumpu „Elp" u Leštanima, uhapšeni su posle spektakularne polučasovne potere i žestoke pucnjave po Beogradu! Patrola policije iznenadila je pljačkaše u blizini pumpe i nakon filmske jurnjave po Smederevskom putu potera se završila na Zvezdari. Dvojica pljačkaša, od kojih je jedan ranjen, uhapšena su, dok je treći i dalje u bekstvu.

Treća pljačka pumpe u Leštanima Benzinska pumpa „Elp" na Smederevskom putu u Leštanima česta je meta razbojnika. Kako smo nezvanično saznali, ova pumpa je preksinoć već treći put bila na meti razbojnika. Radnici na pumpi rekli su da je sreća da niko od zaposlenih nije povređen za vreme pucnjave. Oni su istakli da je još veća sreća što nije došlo do eksplozije, jer su neki meci pogodili točilice za gorivo!

Hapšenje pljačkaša usledilo je posle uspešne akcije policajaca iz Grocke, Voždovca i sa Zvezdare.

- Trojica pljačkaša došla su u sredu, oko dva sata iza ponoći, do benzinske pumpe „Elp" na Smederevskom putu u Leštanima u ukradenom „audiju 80" beogradskih registarskih oznaka. Bili su maskirani fantomkama i naoružani sa dve automatske puške „kalašnjikov" i jednim pištoljem. Utrčali su u prostorije pumpe i, dok su dvojica držali zaposlene na nišanu, treći je uzeo oko 100.000 dinara iz kase benzinske pumpe, a onda i 110.000 dinara iz menjačnice koja se nalazi u istoj prostoriji. Razbojnici su potom, sa dva džaka novca, istrčali i krenuli prema kolima. U tom trenutku naišla je patrola iz stanice Grocka u policijskom „pežou 307". Poštujući proceduru, policajci su upozorili pljačkaše da se zaustave. Tada se jedan od razbojnika okrenuo i zapucao prema njima. Pogodio je šoferšajbnu, a policajci su uzvratili vatru i ranili jednog od njih - kaže sagovornik Pressa.

Ovde je uhapšen Stanković... Stanarka iz ulice Katarine Milovuk na Zvezdari

Ovde je uhapšen Stanković... Stanarka iz ulice Katarine Milovuk na Zvezdari

Prema njegovim rečima, nakon pucnjave razbojnici su utrčali u ukradeni „audi" i počeli da beže Smederevskim putem u pravcu Beograda. U jednom trenutku ponovo su, iz kola u pokretu, zapucali prema patroli koja ih je jurila, ali na sreću nisu bili precizni.

- U poteru su se brzo uključile i patrole iz stanica Zvezdara i Voždovac. Postavljena je blokada na raskrsnici Bulevara kralja Aleksandra i ulica Mite Ružića i Katarine Milovuk. Pokušavajući da izbegne zasedu, vozač „audija" je udario u jedan stub, nakon čega su dvojica pljačkaša istrčala i pokušala pešice da pobegnu, dok je vozač nastavio da beži automobilom. Razbojnici koji su trčali odmah su se razdvojili, ali je naša patrola ubrzo u dvorištu u ulici Katarine Milovuk uhapsila Marka Stankovića, kod koga su pronađene fantomka, rukavice i jedna vreća sa novcem. Drugi razbojnik je uspeo da pobegne - kaže naš izvor.

Vozač „audija" Nikola Ilić, koji je ranjen u pucnjavi kod pumpe, uhvaćen je nekoliko minuta kasnije.

Zaplena... Nađeni „kalašnjikov"

- Ilić je uhvaćen u delu Učiteljskog naselja, poznatom kao Denkova bašta. U kolima su pronađeni i druga vreća sa novcem i oba „kalašnjikova" sa dva okvira municije - rekao je sagovornik Pressa.

Kada su policijske patrole postavile blokadu u Bulevaru kralja Aleksandra, većina stanara okolnih kuća je spavala. Mnogi nisu ni čuli šta se dešavalo ispod njihovih prozora, ali su pojedine stanare ipak uzbunili buka i jurnjava po ulici.

- Probudila me je buka iz dvorišta, ali nisam smela ni da provirim kroz prozor jer sam se plašila da će neko pucati. Tek kada sam ujutru krenula na pijacu, komšije su mi rekle da je policija uhapsila nekog mladića i da zato u našoj ulici stoje dva policijska automobila i ima dosta policajaca. Na jednim od tih kola videla sam rupu na staklu - rekla je za Press starija gospođa koja stanuje u blizini mesta na kom je uhapšen Stanković.

Objavljeni tajni dosijei: NLO iznad Velike Britanije

Prema tajnim dosijema britanskog Ministarstva odbrane objavljenim nedavno u Londonu, za vreme Hladnog rata dva američka pilota borbenih aviona su primila naredbu da obore neidentifikovani leteći objekat iznad Velike Britanije.



Jedan od pilota, Milton Tores (77), koji danas živi u Majamiju, kaže da je nedostajalo nekoliko sekundi da ispali 24 raketa na taj "objekat" koji se nepravilno kretao dok se na radaru pojavljivao signal da se radi o "letećem nosaču aviona".
Tores priča da je objekat u momentima stajao nepomično na nebu, da bi zatim dobio brzinu od više od 12.000 kilometara na sat. Nakon uzbune, "lice iz senke" je reklo Toresu da nikada ne sme govoriti o incidentu pa je on ćutao više od 30 godina.
Toresova priča je jedna od više desetina viđenih NLO pohranjenih u dosijeima britanskog Ministarstva odbrane koje je obelodanio Nacionalni arhiv u Londonu.
U pisanom dopisu, Tores je opisao kako je u maju 1957. godine uzleteo svojim "F-86 D" iz baze britanskih vazdušnih snaga u Menstounu, u Kentu.
"Tada sam bio obični poručnik vrlo svestan ozbiljnosti situacije," rekao je Tores, dodajući da je "stigla naredba da gađa NLO salvom od 24 raketa".
"S obzirom na to da je autentifikacija bila validna, pripremio sam 24 projektila," objašnjava Tores.
Međutim, u poslednjem trenutku "predmet" je nestao sa radara i brzinska potera je otkazana. Tores se vratio u bazu i sutradan ga je posetio neimenovani muškarac koji je izgledao kao "dobro obučeni prodavac kompanije IBM," kako je sam rekao.
"Zapretio mi je povredom državne bezbednosti ukoliko ikome prozborim ijednu reč," naglasio je Tores.
Objavljeni dokumenti ne sadrže nijedno zvanično objašnjenje ovog incidenta, koji se dogodio u vreme najveće tenzije između Zapada i Sovjetskog Saveza.
U to vreme, avioni u britanskim bazama su uvek bili spremni na mogućnost napada Sovjeta.
Tores je rekao da je 50 godina čekao na neko objašnjenje onoga što se dogodilo.
"Nikada neću zaboraviti šta se desilo. Te noći mi je naređeno da otvorim vatru pre nego što sam uzleteo, što se nikada pre toga nije desilo," rekao je Tores.

Stručnjak za NLO Dejvid Klark smatra da je ta pojava možda bila deo tajnog američkog projekta o stvaranju fantomskog aviona na radarskim tablama kako bi se testirala sovjetska vazdušna odbrana.
"Možda je to što je pilot video bio neki elektronski eksperiment ili je možda bio NLO. U svakom slučaju nešto nesvakidašnje se dogodilo," zaključio je Dejvid Klark.

Srbija gora od Perua i Gvatemale

Srbija se na najnovijoj listi Svetskog ekonomskog foruma o međunarodnoj konkurentnosti nalazi na 85. mestu od 134 zemlje i to odmah iza zemalja Centralne Amerike, Hondurasa, Perua i Gvatemale, koje su rangirane od 82. do 84. mesta. Iako smo se u 2008. popeli za nekoliko mesta u odnosu na prošlogodišnje 91. mesto, sa neslavnom ocenom 3,90, Srbija se nalazi u proseku regiona (prosek Zapadnog Balkana koji obuhvata Hrvatsku, BiH, Albaniju i Makedoniju je 86. mesto i ocena 3,86).

Sagovornici „Novca“ slažu se da nema mesta radovanju zbog minimalnog pomaka, jer je cilj Srbije da bude lider u regionu, pa i da se približi zemljama Istočne Evrope(Poljska, Češka, Slovačka, Mađarska, Rumunija, Bugarska) koje u proseku zauzimaju 56. mesto, sa ocenom 4,28.
„Od 2003. godine Srbija se na ovoj listi stalno kreće između 83. i 87. mesta, da bi prošle 2007. pala na 91. mesto. Dakle, dobro je što nam sada sa 85. mestom, opšti prosek raste. Ipak, nema razloga za radovanje, čeka nas još puno posla i to pre svega Vladu Srbije“, kaže za „Novac“ Dragoljub Vukadinović, predsednik Upravnog odbora kompanije „Metalac“ iz Gornjeg Milanovca i potpredsednik Nacionalnog saveta za konkurentnost. U ovom 29-točlanom savetu, osnovanom početkom ove godine, uz privrednike sedi i nekoliko ministara, a na čelu saveta je potpredsednik Vlade, Božidar Đelić.
Metodologiju rangiranja Svetskog ekonomskog foruma za „Novac“ objašnjava ekonomista Dušako Vasiljević, istraživač Centra za visoke ekonomske studije(Ceves). On napominje da se oko 60 odsto ove liste zasniva na anketiranju preduzeća, a oko 40 odsto na realnim parametrima. Kod nas je rađena na uzorku od 112 preduzeća, od kojih je samo tridesetak bilo iz Beograda, dok su ostala iz unutrašnjosti Srbije.
„Parametri koji se ispituju dele se u tri grupe, i oni odgovaraju stepenu ekonomskog razvoja zemlje. U grupi osnovnih zahteva posebno zaostajemo u razvoju infrastrukture. Tu smo 102, a prosek regiona je 97. mesto. To su jako loši rezultati“, kaže Vasiljević. Kod nas su najbolje ocene dobili zdravstvo , osnovno obrazovanje i tehnološka pismenost, dok je najgore ocenjeno tržište dobara. Bolna tačka su i institucije Srbije, koje su ocenjene kao neefikasne i korumpirane. Vasiljević tvrdi da rezultati pokazuju stagnaciju Srbije, pre svega u sektoru reforme državne uprave, koja izostaje već godinama unazad. Komplikovane procedure i brdo propisa, otežavaju poslovanje u Srbiji, a kao primer, Vasiljević navodi činjenicu da privrednici u Srbiji godišnje čak 66 puta plaćaju različite poreze, dok je prosek u razvijenim zemljama 13. Za dobijanje svih potrebnih dozvola za izgradnju jednog skladišta u Srbiji je potrebno čak 279 dana, dok je prosek razvijenih zemalja 161 dan.
U poslednjih pet godina 80 odsto rasta srpske privrede je bazirano na tri sektora: finansijama, trgovini i telekomunikacijama, a proizvodi ovih sektora ne nerazmenjivi, tj. ne izvoze se. Sličan trend bio je i u ostalim zemljama u razvoju, ali kod nas je to daleko izraženije. Dakle, trebaju nam investicije, koje će podstaći izvoz“, kaže Vasiljević. Preporuke Cevesa za dalji rad na poboljšanju ekonomske konkurentnosti Srbije su reforma javne uprave, skraćenje procedura za izdavanje dozvola i unapređenje obrazovanja.
Vukadinović iz „Metalca“ upravo ističe probleme s kojima se susreće srpska privreda, a jedan od najkrupnijih, prema njegovim rečima je vreme za dobijanje građevinskih i drugih dozvola. „Kod nas se jedna dozvola čeka 120 dana, a na Zapadu do 30 dana. Dobrim propisima to možemo popraviti i verujem da samo tom izmenom, sledeće godine možemo da se popnemo za desetak mesta na listi Svetskog ekonomskog foruma“, kaže Vukadinović.
Njegovu tvrdnju potkrepljuje i najnovija anketa Svetske banke o poslovnom okruženju, rađena u 181 zemlji, gde se Srbija po brzini dobijanja građevinskih dozvola nalazi na samom dnu lestvice - na 171. mestu. Ukupno gledano, Srbija je na listi Svetske banke opet u proseku regiona, na 94. mestu od 181 zemlje.
Skraćenje i pojednostavljenje procedura, smatra Vukadinović, privući će nove investitore, koji su nam neophodni kako bismo povećali izvoz.
Slovenija ima 20 milijardi evra izvoza godišnje, a Srbija svega 5-6. „Dolazak Fijata je odličan potez za nas, jer će on za par godina izvoziti proizvode u vrednosti preko milijardu evra. To će povući razvoj može za mesec dana da usvoji dva propisa, zbog čega zemlja ne može napred.
Kašnjenje u zakonskoj regulativi kao glavnu prepreku vidi i Goran Radosavljević, savetnik potpredsednika Vlade Božidara Đelića za privredu i finansije. „Penjemo se na lestvici, ali jako sporo. Ovogodišnja anketa nam pokazuje da nam tržište dobara stagnira, pa smo se pomerili sa 134. na 132. mesto u tome segmentu. Ocenjeno je da imamo slabu zaštitu konkurencije, zaštitu prava manjinskih akcionara. Upravo tu kasnimo sa zakonskom regulativom, odnosno izmenama Zakona o zaštiti konkurencije, čije će nam donošenje za mesec-dva, odmah popraviti rejtingt“, kaže Radosavljević.
Ove godine je najviše napredovalo tržište rada, koje je sa 108. mesta u prošloj skočilo na 66. mesto u ovoj godini. „Privrednici su ocenili da je naše tržište rada dosta fleksibilnije nego ranije, a povećano je i učešće žena. Veliki napredak zabeležili smo i u sektoru inovacija i rada naučno-istraživačkih ustanova, što je posledica većeg ulaganja iz budžeta“, objašnjava Radosavljević.
On vidi četiri prioritetna zadatka za državu. Prvi je reforma javne uprave, kojom će se skratiti procedure, sledi povećanje efikasnosti uprave (uvođenjem elektronske uprave) i donošenje izmena Zakona o zaštiti konkurencije. Kao dugoročni cilj ostaje reforma obrazovanja, koje mora da prati potrebe privrede.
I Vukadinović ističe problem nedostatka kadrova i to ne samo visoko stručnih, već i srednjih stručnih. „Mi nemamo više ni dobre majstore, njih je nemoguće naći. Kad investitor zna da ovde mora da čeka za dozvolu 120 dana i da ne može da nađe 50 bravara, on će otići u Hrvatsku ili negde drugde“, tvrdi on. Da Srbija mora da se izdigne iznad proseka regiona po konkurentnosti smatra i Ana Trbović, direktor za unapređenje poslovne klime na USAID Projektu za razvoj konkurentnosti .
„Srbija treba da bude lider u regionu Zapadnog Balkana, ali nas relativno loše mesto na ovogodišnjoj listi Svetskog ekonomskog foruma ne iznenađuje“, kaže Trbovićeva. Razloge za višegodišnju stagnaciju u popravljanju konkurentnosti Srbije, naša sagovornica vidi pre svega u nestabilnoj političkoj situaciji i činjenici da usled čestih izbora vlade koje se smenjuju nemaju vremena za ozbiljne reforme. Ona, ipak, prve vidljive pomake očekuje već u 2009. godini.
„Ukoliko Srbija izvrši najavljenu reformu izdavanja građevinskih dozvola u ovoj godini, a to je prema izveštaju Svetske banke ključni problem za strane investitore, već sledeće godine mogao bi se videti bitan pomak u izveštaju ove organizacije. Da bismo popravili poziciju na listi Svetskog ekonomskog foruma potrebno je uz to izvršiti i ozbiljnu, a ne kozmetičku reformu javne uprave. Sve to moramo raditi brzo, jer ukoliko želimo da budemo lider u regionu, moramo biti delotvorniji od suseda, koji takođe rade na podizanju svoje konkurentnosti“, kaže Trbovićeva.
Uz to, država treba da popravi svoju efikasnost (da smanji broj propisa, unapredi rad inspekcija i pojednostavi izdavanje dozvola), dok je drugi prioritet unapređenje obrazovanja, kako srednjih stručnih škola, tako i nastave na univerzitetima.
Naši sagovornici očekuju da ćemo se već sledeće godine, ukoliko dotle izmenimo proceduru za dobijanje građevinskih dozvola, popeti na listi Svetskog ekonomskog foruma za desetak mesta. Cilj Nacionalnog saveta za konkurentnost je da se do 2011. godine Srbija nađe između 66. i 70. mesta na ovoj listi, koju gledaju i svi potencijalni investitori.
Ipak, „oni gledaju i poreske olakšice koje nudi naša zemlja, cenu radne snage, pa imamo dobre argumente na toj strani. Potvrda za to, ali i signal drugim investitorima, jeste dolazak Fijata. Naravno, moramo još puno da radimo i to brzo, jer ne treba zaboraviti da ni drugi ne sede skršetnih ruku, pa i naše okruženje, koje želimo da prestignemo, napreduje“, podseća Radosavljević.



Metodologiju rangiranja Svetskog ekonomskog foruma za „Novac“ objašnjava ekonomista Dušako Vasiljević, istraživač Centra za visoke ekonomske studije(Ceves). On napominje da se oko 60 odsto ove liste zasniva na anketiranju preduzeća, a oko 40 odsto na realnim parametrima. Kod nas je rađena na uzorku od 112 preduzeća, od kojih je samo tridesetak bilo iz Beograda, dok su ostala iz unutrašnjosti Srbije.
„Parametri koji se ispituju dele se u tri grupe, i oni odgovaraju stepenu ekonomskog razvoja zemlje. U grupi osnovnih zahteva posebno zaostajemo u razvoju infrastrukture. Tu smo 102, a prosek regiona je 97. mesto. To su jako loši rezultati“, kaže Vasiljević. Kod nas su najbolje ocene dobili zdravstvo , osnovno obrazovanje i tehnološka pismenost, dok je najgore ocenjeno tržište dobara. Bolna tačka su i institucije Srbije, koje su ocenjene kao neefikasne i korumpirane. Vasiljević tvrdi da rezultati pokazuju stagnaciju Srbije, pre svega u sektoru reforme državne uprave, koja izostaje već godinama unazad. Komplikovane procedure i brdo propisa, otežavaju poslovanje u Srbiji, a kao primer, Vasiljević navodi činjenicu da privrednici u Srbiji godišnje čak 66 puta plaćaju različite poreze, dok je prosek u razvijenim zemljama 13. Za dobijanje svih potrebnih dozvola za izgradnju jednog skladišta u Srbiji je potrebno čak 279 dana, dok je prosek razvijenih zemalja 161 dan.
U poslednjih pet godina 80 odsto rasta srpske privrede je bazirano na tri sektora: finansijama, trgovini i telekomunikacijama, a proizvodi ovih sektora ne nerazmenjivi, tj. ne izvoze se. Sličan trend bio je i u ostalim zemljama u razvoju, ali kod nas je to daleko izraženije. Dakle, trebaju nam investicije, koje će podstaći izvoz“, kaže Vasiljević. Preporuke Cevesa za dalji rad na poboljšanju ekonomske konkurentnosti Srbije su reforma javne uprave, skraćenje procedura za izdavanje dozvola i unapređenje obrazovanja.
Vukadinović iz „Metalca“ upravo ističe probleme s kojima se susreće srpska privreda, a jedan od najkrupnijih, prema njegovim rečima je vreme za dobijanje građevinskih i drugih dozvola. „Kod nas se jedna dozvola čeka 120 dana, a na Zapadu do 30 dana. Dobrim propisima to možemo popraviti i verujem da samo tom izmenom, sledeće godine možemo da se popnemo za desetak mesta na listi Svetskog ekonomskog foruma“, kaže Vukadinović.
Njegovu tvrdnju potkrepljuje i najnovija anketa Svetske banke o poslovnom okruženju, rađena u 181 zemlji, gde se Srbija po brzini dobijanja građevinskih dozvola nalazi na samom dnu lestvice - na 171. mestu. Ukupno gledano, Srbija je na listi Svetske banke opet u proseku regiona, na 94. mestu od 181 zemlje.
Skraćenje i pojednostavljenje procedura, smatra Vukadinović, privući će nove investitore, koji su nam neophodni kako bismo povećali izvoz.
Slovenija ima 20 milijardi evra izvoza godišnje, a Srbija svega 5-6. „Dolazak Fijata je odličan potez za nas, jer će on za par godina izvoziti proizvode u vrednosti preko milijardu evra. To će povući razvoj može za mesec dana da usvoji dva propisa, zbog čega zemlja ne može napred.
Kašnjenje u zakonskoj regulativi kao glavnu prepreku vidi i Goran Radosavljević, savetnik potpredsednika Vlade Božidara Đelića za privredu i finansije. „Penjemo se na lestvici, ali jako sporo. Ovogodišnja anketa nam pokazuje da nam tržište dobara stagnira, pa smo se pomerili sa 134. na 132. mesto u tome segmentu. Ocenjeno je da imamo slabu zaštitu konkurencije, zaštitu prava manjinskih akcionara. Upravo tu kasnimo sa zakonskom regulativom, odnosno izmenama Zakona o zaštiti konkurencije, čije će nam donošenje za mesec-dva, odmah popraviti rejtingt“, kaže Radosavljević.
Ove godine je najviše napredovalo tržište rada, koje je sa 108. mesta u prošloj skočilo na 66. mesto u ovoj godini. „Privrednici su ocenili da je naše tržište rada dosta fleksibilnije nego ranije, a povećano je i učešće žena. Veliki napredak zabeležili smo i u sektoru inovacija i rada naučno-istraživačkih ustanova, što je posledica većeg ulaganja iz budžeta“, objašnjava Radosavljević.
On vidi četiri prioritetna zadatka za državu. Prvi je reforma javne uprave, kojom će se skratiti procedure, sledi povećanje efikasnosti uprave (uvođenjem elektronske uprave) i donošenje izmena Zakona o zaštiti konkurencije. Kao dugoročni cilj ostaje reforma obrazovanja, koje mora da prati potrebe privrede.
I Vukadinović ističe problem nedostatka kadrova i to ne samo visoko stručnih, već i srednjih stručnih. „Mi nemamo više ni dobre majstore, njih je nemoguće naći. Kad investitor zna da ovde mora da čeka za dozvolu 120 dana i da ne može da nađe 50 bravara, on će otići u Hrvatsku ili negde drugde“, tvrdi on. Da Srbija mora da se izdigne iznad proseka regiona po konkurentnosti smatra i Ana Trbović, direktor za unapređenje poslovne klime na USAID Projektu za razvoj konkurentnosti .
„Srbija treba da bude lider u regionu Zapadnog Balkana, ali nas relativno loše mesto na ovogodišnjoj listi Svetskog ekonomskog foruma ne iznenađuje“, kaže Trbovićeva. Razloge za višegodišnju stagnaciju u popravljanju konkurentnosti Srbije, naša sagovornica vidi pre svega u nestabilnoj političkoj situaciji i činjenici da usled čestih izbora vlade koje se smenjuju nemaju vremena za ozbiljne reforme. Ona, ipak, prve vidljive pomake očekuje već u 2009. godini.
„Ukoliko Srbija izvrši najavljenu reformu izdavanja građevinskih dozvola u ovoj godini, a to je prema izveštaju Svetske banke ključni problem za strane investitore, već sledeće godine mogao bi se videti bitan pomak u izveštaju ove organizacije. Da bismo popravili poziciju na listi Svetskog ekonomskog foruma potrebno je uz to izvršiti i ozbiljnu, a ne kozmetičku reformu javne uprave. Sve to moramo raditi brzo, jer ukoliko želimo da budemo lider u regionu, moramo biti delotvorniji od suseda, koji takođe rade na podizanju svoje konkurentnosti“, kaže Trbovićeva.
Uz to, država treba da popravi svoju efikasnost (da smanji broj propisa, unapredi rad inspekcija i pojednostavi izdavanje dozvola), dok je drugi prioritet unapređenje obrazovanja, kako srednjih stručnih škola, tako i nastave na univerzitetima.
Naši sagovornici očekuju da ćemo se već sledeće godine, ukoliko dotle izmenimo proceduru za dobijanje građevinskih dozvola, popeti na listi Svetskog ekonomskog foruma za desetak mesta. Cilj Nacionalnog saveta za konkurentnost je da se do 2011. godine Srbija nađe između 66. i 70. mesta na ovoj listi, koju gledaju i svi potencijalni investitori.
Ipak, „oni gledaju i poreske olakšice koje nudi naša zemlja, cenu radne snage, pa imamo dobre argumente na toj strani. Potvrda za to, ali i signal drugim investitorima, jeste dolazak Fijata. Naravno, moramo još puno da radimo i to brzo, jer ne treba zaboraviti da ni drugi ne sede skršetnih ruku, pa i naše okruženje, koje želimo da prestignemo, napreduje“, podseća Radosavljević.

Tri grupe kriterijuma
Svetski ekonomski forum meri tri grupe parametara, od kojih je svaki vezan za stepen razvoja zemlje. U prvoj grupi, tzv. osnovnih zahteva, koji se odnose pre svega na zemlje u razvoju, meri se kvalitet institucija, infrastrukture, makroekonomska stabilnost i zdravstvo i obrazovanje. U drugoj grupi su kriterijumi za povećanje efikasnosti države i tu spadaju: više obrazovanje i trening, efikasnost tržišta dobara, efikasnost tržišta rada, sofisticiranost finansijskog tržišta, tehnološka spremnost i veličina tržišta. Treća grupa faktora, koja se odnosi uglavnom na razvijene zemlje meri sofisticiranost poslovnih procesa i inovacije.

Najstariji zanat odoleva krizi

Pad indeksa Dau Džons i uspaničeni investitori ne predstavljaju problem za najstariji zanat na svetu, gde biznis i dalje cveta, piše njujorški popularni list „lakše“ sadržine „Dejli njuz“.



„Tržište opada, biznis opada, ali mi to ne osećamo toliko“, kaže Dilan (24), prostitutka sa Menhetna. „Mi i dalje imamo posla.“
Dugokosa i dugonoga prodavačica ljubavi potom objašnjava zašto kvartovi sa crvenim fenjerima i dalje ostvaruju profit.
„Ako su muškarci napaljeni, oni će doći ovde.“ Dilan radi za madam sa Menhetna koja vodi dve javne kuće severno od Volstrita. Devojke koje rade za madam Sejdi naplaćuju 260 dolara za sat vremena, odnosno 160 dolara za pola sata.
Činjenica je, međutim, da se devojke koje naplaćuju hiljadu dolara po satu, ne mogu pohvaliti da im posao cveta, priznaje madam. Ona kaže da su joj nedavno došle dve nove devojke, koje su ostale bez dobro plaćenih poslova.
Šana (42) je prošle godine izgubila posao sekretarice, zarađivala je 45.000 dolara godišnje, dok je Sijena u julu ostala bez radnog mesta sekretarice u putničkoj agenciji. Šana, koje je kratko vreme radila kao konobarica pre nego što je prešla kod madam, plaća koledž svom sinu. „Pokušava da stekne inženjersku diplomu“, objašnjava. „Sa ekonomijom u ovom stanju, kako će on dobiti zajam? A uskoro treba da diplomira.“
Njena koleginica, 26-godišnja Sara, bivša frizerka, izjavljuje da njene usluge pružaju biznismenima pauzu od mukotrpne svakodnevice od devet do pet.
„Neki od njih izgledaju depresivno, i samo žele da malo pobegnu od svega“, kaže jedna crnokosa. Sejdi, međutim, priznaje da je njen biznis ipak malo pretrpeo zbog finansijske krize. Neki klijenti smanjuju svoje troškove, a neki i ne dolaze više.
Dilan kaže da sada ima sigurniji posao nego ranije dok je radila kao model i jurila tezge. „U manekenstvu se dobro zarađuje, ali ne možeš uvek da dobiješ posao.“

Bakšiš ipak manji
Sijena, koja je diplomirala englesku književnost, pominje jednog bankara sa Menhetna koji je njena redovna mušterija. Sada troši manje vremena i novca, iako i dalje ne propušta njihove redovne seanse. „Provodio je najmanje sat ili dva sa mnom. Ali, odnedavno ostaje samo pola sata, i više ne daje veliki bakšiš“, kaže Sijena.

Tadić: Odluka Vlade Crne Gore legitimna

Srpski predsednik Boris Tadić ocenio je da je odluka crnogorske vlade da prizna nezavisnost Kosmeta "uslovljena sopstvenim interesima" i da je legitimna kao što je legitimna i odluka Srbije da brine o sopstvenim interesima.

On je odbio da komentariše protest i zahteve pet crnogorskih opozicionih stranaka povodom te odluke Vlade Crne Gore jer je to, kako je kazao, unutrašnja stvar te države u koje zvanična Srbija ne želi da se meša.
"Kada bi se mešao u opoziciona zbivanja onda bi se mešao u unutrašnje stari Crne Gore", rekao je Tadić u intervjuu crnogorskoj državnoj televiziji i dodao da je njegova obaveza da se rukovodi principima koji su međunarodno prihvaćeni.
Tadić je potvrdio da su on i šef srpske diplomatije Vuk Jeremić znali da će Crna Gora priznati nezavisnost Kosmeta, ali da su se ipak nadali da ona neće uslediti dan nakon što je usvojena srpska inicijativa u Ujedinjenim nacijama. On je kazao je njihova prva reakcija, u trenutku kada su obavešteni o namerama crnogorske vlade, bilo iznenađenje i poruka "nemojte to da uradite".
"Kada smo dobili uveravanja da je to neophdo i da se mora, onda je naša reakcija bila 'pa dobro čitav svet čeka pa je sačekajte i vi, ali smo uvereni da kada bude doneta ta odluka da će biti usvojena ta rezolucija u UN-u i onda neće biti razloga da priznate nezavisnost Kosova, kao što nema razloga za neke mnogo udaljenije zemlje, koje nemaju nikakve veze sa Srbijom, za razliku od Crne Gore i Makedonije, koje su imale bliske veze sa Srbijom", naveo je Tadić.
On je kazao da Srbija ne želi destabilizaciju Crne Gore i pozvao crnogorsku javnost na mir i stabilnost.
Tadić je izrazio nadu da će Međunarodni sud pravde u Hagu doneti pozitivnu odluku o inicijativi Ujedinjenih nacija da se oceni legalnost proglašenja nezavisnosti Kosmeta, ali je izarzio sumnju da će ona uticati na promenu stava velikih sila o statusu Kosmeta.

NOVA ISTRAGA O UBISTVU ĐINĐIĆA!

Tajna policija najmanje dva meseca ranije znala da se sprema ubistvo premijera Zorana Đinđića i nije učinila ništa da ga zaštiti

Transkripti razgovora vođa „zemunskog klana" Dušana Spasojevića Šiptara i Mileta Lukovića Kuma, u kojima oni 15. januara 2003. dogovaraju ubistvo Đinđića, autentični su, potvrđeno je juče u vrhu srpske policije! Kako nam je rečeno, transkripti snimaka razgovora Šiptara i Kuma, čiji je deo objavio Press, arhivirani su u BIA, a njihovi prepisi su nestali iz policije (!?!).

Svi nadležni i dalje, međutim, izbegavaju odgovor na pitanje zašto država nije preduzela ništa da zaštiti premijera iako su tajne službe još sredinom januara 2003. (a verovatno i znatno pre) znale da se sprema atentat?! Štaviše, policija, tužilaštvo i političari juče su ignorisali otkriće Pressa, koje dokazuje da je država znala za „pakleni plan ‘zemunaca'" i da je bilo sasvim dovoljno vremena da se on osujeti.

Neko, očigledno, pokušava da izbegne odgovornost i da spreči otvaranje nove istrage!

Uloga Obradovića

- Transkripti koje je Press objavio jesu verodostojni prepisi originalnih transkripata. Sadržina je tačna i ona je poznata policijskim operativcima koji su radili na ovom slučaju. Koliko nam je poznato, snimci ovih prisluškivanih razgovora arhivirani su u BIA. Transkripte, prepise tih snimaka, prema nekim saznanjima, imao je Milan Obradović, bivši načelnik beogradske policije - kaže sagovornik Pressa, visoki funkcioner MUP-a, koji je insistirao na anonimnosti.

- Doskorašnji ministar Dragan Jočić imao je informaciju da ti transkripi postoje, ali nikako nije mogao da im uđe u trag. Postojala je sumnja da je Obradović, po odlasku sa funkcije 2004. godine, sporne transkripte odneo sa sobom... - napominje sagovornik Pressa.

Veruović: Službe su morale da ga zaštite Telohranitelj pokojnog premijera Milan Veruović kaže da mu Đinđić nikada nije pomenuo da mu prete: - Nas dvojica smo puno vremena provodili zajedno. Nikada mi, međutim, Zoran nije rekao da mu stižu pretnje, niti sam ja nešto znao o tome što Press piše i što Čanak priča. Slušajte, mrtva usta ne govore, ali ako je zaista tako bilo, onda je neshvatljivo da službe ništa nisu preduzele... Uopšte neću da ulazim u to da li je Zoran sve to shvatao ozbiljno ili ne, ali službe su morale da rade svoj posao...

Pokušali smo juče da razgovaramo sa Obradovićem, koji je nedavno imenovan za direktora Uprave za izvršenje zavodskih sankcija, ali se on nije javljao na mobilni telefon.

S druge strane, najbliži saradnici pokojnog premijera tvrde da ne znaju ništa o spornim transkriptima, ali kažu da je Đinđić pre atentata upozoravan da se priprema njegovo ubistvo! Jedan od tadašnjih lidera DOS-a, lider LSV-a Nenad Čanak, kaže da je Đinđić na opasnost upozoravan još krajem 2002.

- Sećam se, bilo je to u Moroviću u novembru 2002. godine, na sastanku lidera DOS-a. Tada se pred svima nama ministar policije Dušan Mihajlović obratio Đinđiću sledećim rečima: „Zorane, postoji plan da se ubije neki član vlade i da se posle toga svakog dana likvidiraju po dva lidera DOS-a. A sve kako bi se napravio haos u Srbiji i kako bi došlo do državnog udara!" Međutim, Đinđić je samo odmahnuo rukom, i rekao mu: „Gde ti je, bre, duša?! Opet tvoje teorije zavere, kao i uvek..." Tokom tog sastanka, Mihajlović je više puta pokušavao da vrati ovu temu na dnevni red, ali je Zoran samo odmahivao - tvrdi Čanak.

I Vladan Batić kaže da je istina da je Đinđić olako prelazio preko pretnji, ali da prvi put čuje za ovo što tvrdi Čanak (?!?).

- Bio sam na tom sastanku u Moroviću, ali se ne sećam tog razgovora između Zorana i Dušana Mihajlovića. Iskren da budem, oni su tamo ostali do kasno u noć, a ja sam otišao odmah posle oficijelnog dela... Moguće da se o tome razgovaralo posle toga. U svakom slučaju, moram da kažem da je Zoran zaista bio čudan tip. On je sve gledao onako filozofski, razmišljao je samo o budućnosti. Sećam se i kada ga je lično Milorad Dodik upozoravao da se nešto sprema u RS, čak je imao i spisak sa imenima nekih ludaka veterana... A Zoran je, potpuno nezainteresovano, samo odgovorio: „Dobro, dobro, daj to, daću ja to Dušku Mihajloviću..." - priseća se Batić.

Bivši ministar za rad Dragan Milovanović tvrdi da je Đinđić mesecima pre ubistva na svakoj sednici Vlade upozoravan da mu prete likvidacijom.

Samo ga upozoravali

- Mihajlović je nebrojeno puta ponovio Đinđiću da treba da promeni obezbeđenje, molio ga je, govorio da treba da ga štiti policija, jer su stizale dojave o likvidaciji, kako njegovoj, tako i još nekih članova Vlade. Na vrhu tog spiska za odstrel odmah posle premijera bili su Mihajlović, Čeda Jovanović, Svilanović... Zoran mu je uvek odgovarao da preteruje! Ne znam šta su sve službe imale, ali sigurno da su nadležni morali da reaguju i zaštite premijera umesto što su ga samo upozoravali - priča Milovanović.

I pored poziva i poruka, Press juče nije mogao da dođe do Dušana Mihajlovića.

Transkript koji je otkrio Press KUM-135 063-316-4XX Dušan Spasojević zv. Duća Datum rada: 16. 1. 2003. Razgovor vođen: 15. 1. 2003. Vreme razgovora: prvi razgovor 12:32:46 (dužina: 123 sekunde), drugi razgovor 13:18:35 (dužina: 40 sekundi) Sagovornik: metu poziva s broja 064-212-3XXX Mile Luković zv. Kum Bazna stanica: nema bazne stanice Prvi razgovor: Spasojević: Kume... Luković: E, da ti kažem za ono... Spasojević: Jesi se vido sa onim? Luković: Aha. Kaže, sve je u redu. Spasojević: Znači, rokamo? Definitivno? Luković: Aha. Gotov je. Spasojević: To, ljubavi! A onda uzimamo sve. Celu državu! Onaj naš sa njegovim „crvenim"... sa onima... upada tamo, unutra, i onda prangijanje! Nema zajebancije! Jebaćemo im mamu! Kapiraš? Luković: Aha. Super! Spasojević: Pa, da, ljubavi... Nego, Kume, vidi ona mala što mi je bila, znaš ona plava, ona sisa... Priča svašta okolo... Luković: Naći ću je, sredićemo. Spasojević: Važi, važi, vidimo se. Javljaj... I nemoj onaj broj, znaš onaj... (Dalji razgovor nebitne sadržine) Drugi razgovor: Luković: Šefe, definitivno, sve sređeno. Znaš? Spasojević: Znam. Prič'o sam sad fiksnim sa onim našim... Luković: Znači, skroz? Spasojević: Pa, jebi ga, ljubavi, nećemo valjda da čekamo da on prvi krene... Luković: Tačno tako. Je li, je l' ti bio onaj mali? Spasojević: Ko? Luković: Onaj mali, onaj narkoman, znaš onaj? Spasojević: Jeste, s njim je sve okej, on ne talasa...

Sirogojno

Muzej narodnog graditeljstva "Staro selo" nalazi se u Sirogojnu, 20 kilometara južno od Užica.

s

Osnovan je 1980. godine i na otvorenom prostoru prikazuje arhitekturu, unutrašnje uređenje zgrada, način privređivanja i organizaciju porodičnog života ljudi brdsko-planinskih predela Zlatibora, ali i jugozapadne Srbije. Sve zgrade prenete su iz okolnih zlatiborskih sela i opremljene, kao i dvorišta, autentičnim nameđtajem, oruđem i alatom. "Staro selo" obuhvata oko 40 objekata sagrađenih od drveta. U sastavu muzejskog prostora su i seoska crkva brvnara posvećena sv. Petru i Pavlu (sagrađena 1821. godine) i staro seosko groblje.

Kalenić

s

Manastir Kalenić je smešten na obroncima Gledićkih planina, u Levču. Od prvobitnog manastirskog kompleksa ostala je samo crkva posvećena Vavedenju Bogorodice. Podignut je i ukrašen freskama početkom 15. veka kao zadužbina plemića Bogdana, koji je služio kao visoki činovnik na dvoru despota Stefana Lazarevića. Ubraja se među najlepše spomenike moravske arhitekture i vizantijskog graditeljstva. Građena je po uzoru na Lazaricu. Crkva je spolja veoma slikovita zbog lepo složenih belih blokova kamena i crvene opeke. Iznad prozora i portala je plitko rezana plastična dekoracija s predstavama ptica, grifona, lavova. Izvanredno slikarstvo prefinjenog kolorita i setnih likova svetitelja ubraja se u vrhunska slikarska ostvarenja u celom vizantijskom svetu prve četvrtine 15. veka. Naročito se ističu kompozicije "Svadba u Kani", predstave svetih ratnika i svetitelja u medaljonima.

Venerina padina

Specijalni rezervat prirode Venerina padina nalazi se u jugoistočnoj Srbiji, u blizini Zvonačke banje. Ovaj rezervat prirode jedino je stanište biljne vrste venerina vlas na teritoriji Srbije, koja se smatra prirodnom retkošću. Venerina vlas je višegodišnja zeljasta biljka iz grupe paprati. Veoma je dekorativna pa se često uzgaja, najčešće kao sobna biljka. Ova vrsta paprati je široko rasprostranjena u tropskim i suptropskim oblastima, dok na Balkanu pretežno nastanjuje mediteranske krajeve. Značaj ovog nalazišta je u tome što je smešteno daleko od mediteranskog područja.

Slatke čoko tajne

Farme kakao u Belizeu za ljubitelje čokolade organizuju jedinstvene ture u kojima oni učestvuju u njenom pravljenju na način na koji su to radile još Maje

kako

Možete li da zamislite život bez čokolade? Teško, zar ne? Ova poslastica jede još od drevnih vremena kada su Maje otkrile način kako da obrade plod kakoa i dobiju čaroban napitak kukuh, koji su pili da bi bili snažni i zdravi. Tradicionalni način proizvodnje kakoa, kakav su Maje primenjivale, sačuvan je do danas u centralnoameričkoj državi Belize. Na tamošnjim plantažama farmeri ne koriste pesticide, ručno beru, peku i melju zrna kakoa i prave najskuplje čokolade na svetu! Znatiželjni turisti mogu iz prve ruke da upoznaju ovaj fantastični proces na nekoj od mnogobrojnih kakao tura u Belizeu, ali i da uživaju u predivnoj prirodi ove zemlje.

Raskošna istorija

Smešten na obali Karipskog mora u Centralnoj Americi, Belize se ponosi raskošnom istorijom. Njegovim prostranstvima pre više od 4.000 godina gospodarilo je carstvo Maja, sve do početka 16. veka kada su španski osvajači osvojili ovu teritoriju. Vek kasnije Špance su isterali engleski kolonijalisti, koji su vladali Belizeom do 1981. godine kada je ova mala država proglasila nezavisnost. Posle svih proteklih vekova, zaostavština Maja je i dalje prisutna u Belizeu. Stanovništvo pokrajine Toledo uglavnom čine njihovi potomci koji su sačuvali mnoge tradicije ove drevne civilizacije, među kojima je i pravljenje čokolade. Upravo zbog načina na koji se gaji i prerađuje kakao, čokolada iz Belizea je jedna od najprodavanijih na svetu. Ceo proces se radi ručno, čak se za sušenje zrna kakoa posle fermentacije koristi tradicionalna peć komal. Kao što su Maje u svoje čokoladne napitke dodavale razne začine, tako i proizvođaci čokolade u Belizeu rado upotrebljavaju divlju vanilu, crni biber i druge aromatične biljke.

Toledo kakao festival Punata Gorda, glavni grad pokrajine Toledo, centar je proizvodnje kakoa i čokolade. U ovom gradu se nalazi i najveća pijaca kakoa u Belizeu, kao i sedište Asocijacije proizvođača koji svoje proizvode izvoze širom sveta. Tradicionalno, u Punta Gordi se krajem maja održava i Toledo kakao festival, tokom kojeg je moguće isprobati različite čokoladne poslastice, ali i druge lokalne specijalitete. Za turiste su vrlo zanimljive i priredbe koje predstavljaju različite običaje i ceremonije Maja.

Farme kakoa u Belizeu nedavno su počele da organizuju za ljubitelje čokolade zanimljive čoko ture tokom kojih posetioci mogu da učestvuju u svim fazama proizvodnje: sađenja kakoa, branja njegovog ploda i pravljenja kakao praha za ukusne čokoladne poslastice. Smešteni na udaljenim imanjima i okruženi tropskom prašumom, posetioci mogu da zaborave na sve brige i uživaju u jednostavnom načinu života. Ipak, ovakve ture nisu za razmažene turiste jer su, umesto u skupim bungalovima, gosti smešteni u autentičnim drvenim barakama u kojima inače spavaju radnici s plantaža. Ovaj skromni smeštaj je svakako dovoljan za potpuni užitak jer čoko ture nude jedinstven i nezaboravan doživljaj. Divlja i očaravajuća priroda Belizea u svima budi smirenost, ali ih i mami da pođu u neverovatne avanture. Čoko ture ne sastoje se samo od radnih akcija već i od mnogobrojnih fenomenalnih izleta tokom kojih turisti mogu da upoznaju drevnu civilizaciju Maja.

Intrigantna otkrića

Impozantne građevine iz perioda carstva Maja u Belizu jedne su od najpopularnijih turističkih destinacija na svetu. Najpoznatije arheološko nalazište je drevni grad Lubaantun, koji su arheolozi su otkrili tek 1903. godine, a svetsku slavu je osvojio zbog neverovatnog otkrića kristalne lobanje urađene od jednog komada kvarca. Njena svrha naučnicima još uvek nije poznata, kao ni način na koji je napravljena jer, prema mnogim istraživanjima, u doba Maja nije postojao odgovarajući alat za ovakvo delo. Naučnike dodatno zbunjuje činjenica da je do sada nađeno ukupno 13 kristalnih lobanja na nekadašnjim teritorijama Maja (Meksiko, Gvatemala). Kahal peč je drugo poznato arheološko nalazište. Nekadašnji dvorac plemićke porodice Maja iz nepoznatog razloga je napušten u 9. veku. Do danas su očuvana 34 objekta na ovom imanju koje je pretvoreno u arheološki park. Altun Ha - ruševina drevnog hrama Maja podjednako intrigira arheologe i turiste. Početkom sedamdesetih godina u hramu je pronađen ogroman komad žada na kome je uklesan lik boga sunca Kinič Ahau, koji se danas smatra nacionalnim blagom Belizea. I mnoge druge arheološke lokacije su organizovane kao otvoreni muzeji gde su izloženi brojni ostaci ove mistične civilizacije. Pored istorije, za potpuno uživanje tu je kristalno čisto more. Vode Belizea bogate su koralima i tropskim ribama, a jedna od najinteresantnijih lokacija je ostrvo Kaje Kaulker zbog divljih delfina koji žive u njegovim vodama.

Pravoslavna Afrika

Nekada sinonim za glad, tugu, patnju i sukobe, Etiopija je danas sve češća i sve popularnija turistička destinacija. Burna istorija, kulturna baština, ali i prelepi pejzaži, te posebna veza sa starom Jugoslavijom mamac su za srpske turiste

s

Nekada sinonim za glad, tugu, patnju i sukobe, Etiopija je danas sve češća i sve popularnija turistička destinacija. Uprkos tome što turistička infrastruktura nije još izgrađena, prelepi pejzaži, burna istorija koja traje hiljadama godina unazad, te činjenica da je stanovništvo ove afričke zemlje većinom pravoslavne veroispovesti (afrička pravoslavna crkva starija je od grčke crkve!), bili su dovoljan razlog da agencija "Kon Tiki" uvrsti ovu destinaciju u svoju ponudu.

Etiopija je država u istočnoj Africi u regiji poznatoj kao Rog Afrike i nema izlaz na more. Istorija Etiopije je znatno drugačija od istorije ostalih afričkih zemalja. S izuzetkom kratkog perioda uoči Drugog svetskog rata kada je bila pod italijanskom vlašću, ova zemlja nikada nije bila evropska kolonija.

Prva zabeležena država na području Etiopije bilo je kraljevstvo Aksum koje se u prvom veku razvilo u pomorsku i trgovačku silu na Crvenom moru. Već u 4. veku narod je primio monofizitsko hrišćanstvo, a vrhunac snage dosegao je u 6. veku kada je kontrolisao i južni deo Arapskog poluostrva. Sa širenjem islama od 7. veka nadalje, važnost Aksuma se smanjila, ali zemlja nije osvojena i uključena u arapsko-islamsku sferu uticaja kao Egipat i Sudan na severu.

Info: Površina: 1.104.300 km2 Broj stanovnika: 78.254.090 Glavni grad: Adis Abeba Jezik: amharski Religija: 51 odsto stanovništva je pravoslavne vere, 10 odsto čine protestanti, 38,2 odsto muslimani, a 5 odsto su urođenici sa svojim tradicionalnim verovanjima Klima: na istoku je pustinjska, u ostalim predelima tropska i suptropska, znači, prijatna, suva, s prosečnim temperaturama od 18 do 26 stepeni Celzijusovih. Jutra i večeri su svežiji. Valuta: etiopski bir (1 ETB = 13.57 EU) Viza: vadi se preko turističke agencije Zdravstvena zaštita: potrebna je vakcina protiv žute groznice, kao i uzimanje pilula protiv malarije. Obratiti se Institutu za higijensku zaštitu u Doktora Subotića br. 5, Beograd Koristan link: www.kontiki.co.yu

U 14. i 15. veku etiopska država uspevala je da održi premoć nad muslimanskim sultanatima, a početkom 16. veka, kada je njen opstanak doveden u pitanje, Etiopljanima je pomogao Portugal. S njima su stigli i misionari, pa je Etiopija u kratkom razdoblju na početku 17. veka bila katolička zemlja. Ipak, 1632. učvršćena je tradicionalna monofizitska doktrina, a svi kontakti s Evropljanima su prekinuti.

Razdoblje slabih careva završava se 1855. kada je carski presto zauzeo Tevodros II. On i njegovi naslednici Johanes IV i Menilek II uspeli su da sačuvaju etiopsku nezavisnost pred nadirućom evropskom kolonizacijom, a Menilek je 1896. pobedio malobrojnu italijansku vojsku kod Adue. U sledećih 40 godina Etiopija se modernizovala, proširila prema jugu i znatno obogatila izvozom kafe. Godine 1930. presto je preuzeo car Hajle Selasije, koji je ubrzao modernizaciju zemlje po evropskim uzorima. Ipak, nije uspeo da zaustavi italijansku vojsku u drugom pokušaju osvajanja zemlje pa je razdoblje italijanske okupacije od 1936. do 1941. proveo u egzilu.

Posle Drugog svetskog rata, Hajle Selasije je uspeo da zadrži vlast i pripoji bivšu italijansku koloniju Eritreju Etiopiji dobijajući na taj način izlaz na more, ali je otpor njegovoj politici kulminirao 1974. Vojnim udarom car je svrgnut i verovatno ubijen. Pučisti, pod vođstvom Mengistu Hajle Marijama, približili su zemlju SSSR-u, a politika kolektivizacije i prisilnog otkupa žita prouzrokovala je veliku glad 1984. (povod za prvi lajv ejd).

Pad komunizma 1991. značio je i propast Mengistuovog režima. Nova vlada predvođena gerilskim vođom Melesom Zenavijem dala je široku autonomiju etničkim pokrajinama i priznala nezavisnost Eritreje, ali je svojim opreznim pristupom reformama usporila potencijalno snažan privredni rast. Dodatne probleme za vladu doneo je rat s Eritrejom oko graničnog spora od 1998. do 2000. u kome je poginulo više desetina hiljada ljudi.

Krajem 2006. godine etiopske snage su izvršile vojnu invaziju na Somaliju, intervenišući u korist Prelazne federalne vlade protiv Unije islamskih sudova.

Adis Abeba

Prestonica Etiopije nalazi se na 2.400 metara nadmorske visine i predstavlja treću najvišu prestonicu na svetu. U Nacionalnom arheološkom muzeju, koji je jedan od najbogatijih u Africi, pored ostalih mnogobrojnih eksponata, nalazi se skelet Lusi, koji je 3,6 miliona godina star. Atrakcije su svakako i brdo Entoto, katedrala sv. Đorđa, katedrala Svete trojica i Merkata, najveća pijaca na otvorenom u Africi.

Jezero Tana i Bahir Dar

s

Bahir Dar je grad na južnoj obali jezera Tana, vrlo prijatne tropske atmosfere. Uzbudljiva je vožnja brodom po jezeru na kome ima oko tridesetak manastira na ostrvcima, a najposećeniji su manastiri Ura Kidane Mihret i Kibran Gabrijel, u koje mogu da uđu samo muškarci, te Intos Jesus, gde je ulaz dozvoljen i ženama. Građeni su u periodu između 13. i 17. veka, a odlikuju se veoma interesantnom arhitekturom i izvanrednim fresko slikarstvom. Na svega 32 kilometra udaljenosti nalaze se fascinantni vodopadi Plavog Nila, Tis Abaj, u prevodu - "dim Nila". Jezero Tana je najveće u Etiopiji i iz njega izvire Plavi Nil. Okolina jezera je naseljena Amara hrišćanima, čiji je jezik godinama bio nacionalni jezik Etiopije.

Gondar

U 16. i 17. veku grad Gondar, poznat kao Kraljevska palata, bio je prestonica etiopskog cara Fasiladasa, koji je u njega preselio svoj glavni grad 1636. Polovinom 17. veka izgradio je veličanstven dvorac, nedavno restauriran kao Fasiladasova palata. Zbog divovskih tornjeva i zidina bedema, izgleda kao delić Evrope preseljen u Etiopiju. Godine 1979. palata i crkva Debre Birhan Selasije uvedeni su na listu zaštićenih mesta Svetske baštine Uneska. Okružena je zapanjujućim zidom dužine 900 metara, a smešena je u kompleksu ispunjenom klekom i divljom maslinom, između Enkvalal Gemba, odnosno dvorca s jajolikom kupolom, kraljevskog arhiva, mnogobrojnih impresivnih crkvi, samostana i konjušnice. Reč je o primerima arhitekture obeležene hinduističkim i arapskim uticajima, a preobražene baroknim stilom, koji su jezuitski misionari doneli u Gondar. Upravo je zahvaljujući tome grad zaradio nadimak "Etiopski Kamelot". U blizini je i selo Falaš u kome još uvek žive malobrojni etiopski Jevreji.

Aksum

Najstariji grad u Etiopiji i najsvetij grad Etiopske pravoslavne crkve. Danas, iako malo mesto, veoma je bogato kulturnom baštinom. Tu su park Stela, crkva svete Marije, bašta za krunisanje, kapela sa zavetnim kovčegom, Muzej Aksum, ruševine palate kraljice od Sabe.

Lalibela

Danas siromašno selo, nekada je bilo remek-delo srednjovekovne arhitekture. Lalibela je poznata po impresivnim crkvama isklesanim u stenama, za vreme vladavine čuvenog kralja Lalibela, vladara Etiopije iz 13. veka. Svaka crkva ima svoje arhitektonske karakteristike pa su zbog toga u svetu poznate kao osmo čudo sveta. U blizini je manastir Nakuto Leab. Kada je kralj Nakuto Leab iz dinastije Zagve abdicirao 1270. godine, otišao je u pećinu da se posveti pustinjačkom životu. Ta pećina je kasnije postala manastir u veoma lepom okruženju. U njemu se nalazi jedna od najinteresantnijih kolekcija starih krstova, ilustrovanih rukopisa, starih ikona i drugih vrednih svetih relikvija.

ODUZETO 20 PASOŠA BIH

Komisija za reviziju državljanstava utvrdila da su pasoše stranim državljanima izdavale bošnjačke diplomate u konzulatima u Nemačkoj, Austriji i Hrvatskoj

s

KO JE SVE DOBIO PASOŠ?... Protest mudžahedina i vehabija u Sarajevu

Komisija za reviziju odluka o naturalizovanju stranih državljana BiH utvrdila je mnoštvo nezakonitosti u izdavanju državljanstava BiH strancima u konzulatima takozvane Republike BiH tokom rata.

Tihićevi poslovi u Bonu Sporna državljanstva izdavala su se i u konzulatu BiH u Bonu, koji je pre nekoliko meseci zatvoren. Tom prilikom došlo je do pravog diplomatskog skandala jer je grupa radnika provalila u prostorije Konzulata pošto je konzul Dragan Dragić napustio Nemačku. - U tu provalu direktno je umešana Alma Hrnjić, sestričina lidera SDA-a Sulejmana Tihića, koji je radio u tom konzulatu 1995. i 1996. godine i vrlo dobro zna šta se sve tamo dešavalo. Komisija za reviziju državljanstava se, međutim, time nije bavila - kaže izvor Pressa RS iz Ministarstva spoljnih poslova.

Komisija je odlučila da oduzme državljanstva od 20 naturalizovanih „državljana", a u izveštaju tog tela navodi se i da su daleko najveće nepravilnosti utvrđene u konzulatima u Nemačkoj, Austriji i Hrvatskoj.
Izveštaj o radu Komisije, koja je sprovodila reviziju državljanstava od 1. januara do 31. juna ove godine, uvršten je u dnevni red današnjeg zasedanja Predstavničkog doma BiH. U Izveštaju, koji je u posedu Pressa RS, naglašava se da je, u prvih pola godine, komisija od nadležnih organa izuzela 19.182 spisa o državljanstvima, a da su predmet revizije bila 1.355 spisa. Nakon revizije, Komisija je donela odluku da se državljanstvo BiH oduzme od 20 lica, ali nije precizirano o kojim osobama je reč. Za ostale predmete Komisija je utvrdila da nije bilo osnovanih dokaza za oduzimanje državljanstva.
- Znatan broj rešenja o priznavanju državljanstava vode se pod istim delovodnim brojem, a postoji veliki broj rešenja koja nose isti datum izdavanja. Bilo je slučajeva da se izda i preko 200 rešenja u jednom danu. Uglavnom su te aktivnosti vođene u konzulatima tadašnje Republike BiH u Nemačkoj i Austriji, a u Hrvatskoj se ništa nije ni evidentiralo jer je ulazak stranih državljana preko te zemlje bio nesmetan - navodi se u izveštaju.
Podsetimo, od 1. marta 2006. do 31. decembra 2007. godine, Komisija je izuzela 4.259 spisa, od čega su 1.255 bili predmet revizije i tada je bosanskohercegovačko državljanstvo izgubila 661 osoba, među kojima je i neformalni vođa mudžahedina u BiH Imad al Husin, poznatiji kao Abu Hamza. Poslanik SNSD-a Slavko Jovičić kaže da sve ovo nema nikakvog smisla ako se ne utvrdi ko je izdavao sporna državljanstva. Međutim, Komisija za to nije imala mandat.

fakti n Komisija za reviziju državljanstava BiH počela s radom 1. marta 2006. godine n Do kraja 2007. godine, državljanstvo BiH izgubila je 661 osoba n Među tim osobama je i vođa mudžahedina u BiH Abu Hamza n U prvoj polovini ove godine, komisija utvrdila još 20 spornih rešenja o državljanstvu BiH

- Mora da se sazna ko je odgovoran za ove malverzacije kako bi ti ljudi mogli krivično da budu gonjeni. Reč je o bošnjačkim diplomatama, od kojih mnogi i danas rade na vrlo važnim i odgovornim mestima u zajedničkim institucijama BiH, kao i na najvišim pozicijama u diplomatiji! Dovoljno je reći da je Bisera Turković, koja je radila u konzulatu u Hrvatskoj i preko koje su u BiH ulazili mudžahedini, donedavno bila ambasador u Vašingtonu. To je porazno za ukupni imidž BiH i njeno predstavljanje u svetu - kaže Jovičić.
On upozorava da je neverovatno da u BiH ni 13 godina posle rata niko ne zna koliki je bio broj naturalizovanih stranaca jer je veliki deo ratne i posleratne dokumentacije svesno uništen.
- Osim toga, niko u BiH ne zna koliko tih ljudi i danas živi na prostorima BiH! Niko, pa ni bezbednosne strukture BiH, ne zna gde se danas nalaze ti džihad ratnici i islamski teroristi koji nose pasoš BiH i širom Evrope i sveta seju strah. Reč je o okorelim kriminalcima, ubicama i teroristima! - ističe Jovičić.
Poslanik PDP-a u Predstavničkom domu Branko Dokić takođe smatra da se priča o izdavanju spornih pasoša mora isterati do kraja i da treba pokrenuti pitanje odgovornosti svih koji su umešani u taj posao.
- Parlament je pravo mesto za donošenje odluke o tome šta da se čini s licima koja imaju sporne pasoše, ali i s onima koji su te pasoše izdavali! Činjenica je da su neke od tih osoba danas na veoma važnim pozicijima i svako od njih mora da dođe na red - kaže Dokić.

KONJ UDARIO U "MEČKU"!

Prava drama odigrala se u Višnjici kada se konj koji je vukao zapregu otrgao i počeo da trči po putu. Konj u kasu udario u „mercedes" i teže se povredio, vozač automobila bez povreda

s

RIĐAN NAPRAVIO RŠUM... U galopu naleteo na auto

Automobil „mercedes 123" i konj koji je vukao zapregu sudarili su se juče u Višnjici na Karaburmi! Prava drama počela je oko 12.30 sati na Slanačkom putu kod broja 157, kada se konj koji je vukao zapregu otrgao i počeo da trči po putu, izazvavši opšti haos u saobraćaju!

OPERACIJE SKUPE i zahtevne Operacije na konjima rade se retko jer kod nas nema dovoljno sterilisanih sala. - Operacije su vrlo skupe, koštaju više od 5.000 evra i naši vlasnici konja obavljaju ih u Mađarskoj. Kod nas je poznata intervencija na grlu Foks iz konjičkog kluba „Milicionar", kome je majka stala na nogu - objasnila je Iva Vitanović, PR Hipodroma „Beograd".

Naime, konj se odjednom otrgao grupi mlađih Roma i otkačio od zaprege pune plastičnih kanti za benzin. Romi su nekako zaustavili zapregu, ali je životinja nastavila da trči. U poteru za njim dala su se i dva mladića, ali nisu uspeli da ga stignu. Iz suprotnog pravca dolazio je beli „mercedes", čiji vlasnik, penzioner Radenko Ordagić, nikako nije mogao da izbegne uplašenu životinju.
- Konj je u svom kasu naleteo na moj automobil i od siline udara pao. Koliko sam ja mogao da vidim, slomio je vilicu i rasekao noge - zapanjeno je prepričavao juče Ordagić.
„Mercedes" je pretrpeo veću materijalnu štetu, slomljena je šoferšajbna i ulubljen prednji desni deo auta.
- Konj je star desetak godina i služio nam je za rad. Ne znamo šta ćemo sada, niti da li će se oporaviti - tužni su bili Romi.

s

U veterinarskoj ordinaciji su nam objasnili da će konj, ukoliko je došlo do frakture vilice, sasvim sigurno završiti na klanici u Vinči jer neće moći da jede.
- To je, nažalost, jedna od povreda čije saniranje kod nas gotovo niko ne radi. Naime, takva operacija puno košta, pa mali broj vlasnika može to sebi da priušti. U sudarima automobila i životinje uvek životinja lošije prođe. Konj od deset godina je u punoj snazi i to je skupa životinja - naglašava Nenad Mladenović, doktor veterine.

"GASI" SE GAS?

Telefoni u firmama koje se bave gasifikaciojm usijani od poziva građana koji se raspituju o raskidu ugovora o gasifikaciji. Zvaničnih zahteva ipak još nema

s

NIJE SPAS... Dobra investicija ili bačene pare

Dugogodišnje interesovanje Beograđana za uvođenje gasa u domaćinstva naglo je opalo posle najnovijeg poskupljenja ovog energenta za 60 odsto. Mnogi građani, koji su se poslednjih godina utrkivali u čijem naselju će gasifikacija pre biti odrađena, ove zime razmišljaju da ne bacaju pare za priključak na gasovod već da se greju na struju.

POLOVINA NA STRUJU Nadležni u „Elektrodistribuciji Beograd" kažu da se sada 40 odsto žitelja prestonice greje na struju. - Beograd nije gasifikovan kao Vojvodina, ipak se stanovništvo pretežno greje na struju. Ove zime grejanje na struju biće isplativo samo onima koji TA peći pune noću, kada je noćna tarifa četiri puta jeftinija od dnevne - istakla je Sandra Alagić, portparol EDB-a.

Iako još nije otpočela „epidemija" raskidanja ugovora za gasifikaciju, sve je više onih koji bi rado odustali. U kompanijama za distribuciju ovog naftnog derivata kažu da telefoni pomahnitalo zvone po ceo dan i da se građani konstantno raspituju o raskidanju ugovora, ali da on može biti raskinut samo pod određenim uslovima. Međutim, kako kažu, još uvek nije stigao nijedan zvaničan zahtev.

Priključak i instalacije 3.600 evra

Beograđanin Aleksandar Jovanović sa Labudovog brda već tri godine se intenzivno greje na gas i priznaje da je zabrinut zbog drastičnog povećanja cene.
- Uložio sam oko 3.600 evra kada sam uvodio gas! Platio sam priključak, kotao, radijatore, sve instalacije... Račun u grejnoj sezoni izlazio je oko 4.000 dinara. Međutim, ove zime će mi svakog meseca biti potrebno oko 100 evra - žali se Aleksandar.
On dodaje da nije u mogućnosti da se prebaci na drugi način grejanja.

ZAVRNEŠ VENTIL i uključiš grejalicu Prilikom uvođenja gasa kompanija koja ga distribuira finansira izgradnju mreže, dok građani plaćaju priključak. Svako domaćinstvo ima svoj ventil i može da ga zavrne kad god poželi da pređe na neki drugi način grejanja. - To je individualan izbor. Ako građani koji su uveli gas žele da se greju drugačije, dovoljno je samo da zavrnu ventil. Instalacije koje ugrađujemo samo se nadovezuju na već postojeće, tako da nisu beskorisne, a građani ih mogu koristiti i za grejanje pomoću čvrstih goriva - rekao je Bogdan Vlahović.

- Mnogo sam uložio da bih sada menjao. Ako bih se grejao na struju, morao bih da kupujem TA peći. Doveden sam pred svršen čin i moraću da nastavim da se grejem na gas za koju god cenu da se odluče - nezadovoljan je Aleksandar.
Kompanija „Stankom gas" pokriva teritoriju opštine Čukarica i do sada ima oko 10.000 korisnika. Direktor ove kompanije Bogdan Vlahović kaže da građani još uvek ne raskidaju ugovore, mada se svakodnevno raspituju o tome.
- Informacije kojima raspolažemo su konfuzne. Rečeno nam je samo da vanredno očitavamo brojila. Građani ne raskidaju ugovore, ali vlada konstantan strah. Stalno zvone telefoni. Velika je zabrinutost, ipak je to drastično poskupljenje u jednom „cugu" - objašnjava Vlahović.
Sa istim problemima susreće se i uprava „Domingasa", koji pokriva opštine Voždovac i Palilula. Aleksandar Predragović, zamenik direktora, kaže da su građani zbunjeni najnovijim informacijama.

fakti n Na Banovom brdu završeno je oko 90 odsto mreže, a u Umc