brojač poseta

петак, 19. децембар 2008.

Ubijao po nalogu tajne službe

Veselin Vesko Vukotić
BEOGRAD - Veselin Vesko Vukotić, izvršilac prvog mafijaškog ubistva u Beogradu u klubu „ Nana”, 1990. godine kada je likvidiran Andrija Lakonić, sinoć je iz Belgije, posle dvogodišnjeg zatvora pod optužbom da je po nalogu službe Državne bezbednosti u Briselu ubio političkog emigranta i agenta CIA, Envera Hadrija, izručen Srbiji, ekskluzivno saznaje „Blic”.

Pod specijalnim merama pratnje, ovaj Nikšićanin, koji je i na Interpolovoj poternici Crne Gore zbog ubistva Duška Boškovića, pomorca iz Kotora, na beogradski aerodrom prebačen je oko 20. 30 sati, redovnom linijom iz Brisela. Izručenje, koje je do sinoć, zbog visoke procene rizika bilo jedna od najčuvanijih tajni u MUP Srbije, izveli su pripadnici specijalnih jedinica belgijske i naše policije. U koloni od tri policijske marice i nekoliko automobila sa blindiranim staklima, Vukotić je po sletanju aviona, sa lisicama na rukama odvezen do Okružnog zatvora u Bačvanskoj ulici u Beogradu.

- Vukotić je bio saradnik srpske tajne policije, za koju je u Evropi izvršavao zadatke od „ najvišeg državnog interesa”. Zbog veza sa moćnicima nekadašnje UDBE, i veza sa crnogorskim kriminalnim miljeom, na njegovoj ekstradiciji preduzete su najopsežnije bezbednosne mere - kaže za „Blic” izvor iz MUP.
Vukotić je u zatvoru u Belgiji bio od februara 2006. godine kada je po poternici ove države uhapšen na madridskom aerodromu, po povratku iz Pariza. I to hapšenje izvedeno je po saznanjima srpske policije koji su dostavljeni kolegama u Francuskoj.
Uhapšen je sa lažnim hrvatskim pasošem, čiji je registarski broj za jedan veći od pasoša koji je u bekstvu koristio hrvatski general Ante Gotovina. Iz Španije, Vukotić je ubrzo prebačen u Belgiju koja je protiv njega vodila postupak zbog ubistva Hadrija, bivšeg lidera Komiteta za zaštitu ljudskih prava.
Hadriju je ubijen u automobilu sa diplomatskim tablicama, 26. februara 1990. godine kod hotela „ Šeraton” kada su ga dva hica ispaljena iz vozila u pokretu pogodila u glavu. Ovo ubistvo izazvalo je veliku medijsku pažnju, jer je Hadriju navodno kod sebe imao listu sa imenima 32 ljudi koje je srpska policija ubila za vreme „ prodemokratskih” demonstracija na Kosovu. Tu listu navodno je trebalo da preda komisiji UN za ljudska prava. Hadriju je rad za tajne službe počeo šezdesetih godina, kada je postao saradnik albanske policije „ Sigurimi”. Potom je počeo da radi za UDBU, a desetak godina kasnije, pobegao u emigraciju. Neko vreme je radio u Parizu, a zatim je prebačen u Brisel gde je radio najpre za Ruse, a zatim za CIA.
Mesec dana posle ovog ubistva, u kafiću „ Nana” na Senjaku ubijen je Andrija Lakonić, bokser i kako se tada pričalo, mladić sklon narkoticima, spreman da na javnim mestima priča o tome šta se za UDBU radilo po Evropi. U trenutku ubistva u „ Nani” su bili Vukotić, Darko Ašanin i inspektor beogradske policije Miroslav Bižić Biža. Naredne noći, Vukotić je pobegao u Ameriku, dok je Ašanin završio u zatvoru. Na optuženičkoj klupi, sa njim se našao i Bižić zbog zloupotrebe položaja. Na suđenju je Bižić prvi put javno potvrdio saradnju službe bezbednosti sa beogradskim kriminalcima, koji su u inostranstvu, kao saradnici UDBE ubijali političke emigrante. Ašanin je oslobođen optužbe za ubistvo, dok je Bižić označen samo kao čovek iz policije koji je vodio kriminalce u akciju. Obojica su kasnije ubijeni, Bižić 21. maja 1996, a Ašanin 30. juna 1998., dok je za Vukotićem zbog ubistva raspisana poternica. Ta poternica je, međutim aktivirana tek 2000 godine, kada je Rade Marković sklonjen iz DB. U to vreme, Vukotić je već pobegao u inostranstvu zbog ubistva Duška Boškovića, pomorca iz Kotora 1997. godine i ranjavanja Vladimira Pavićevića, u koje je u diskoteci „ Fleš” pucao iz pištolja iz džepa jakne.

Dadin poslednji tekst
Priča o Veselinu Vukotiću i Radmilu Bogdanoviću, tadašnjem ministru srpske policije, bio je i poslednji tekst novinarke „ Duge” Dade Vujasinović, koja je ubijena 8. aprila 1994. Aferu „ Lakonić” o kojoj je Dada pisala bila je okidač za početak sukoba između savezne i republičke državne bezbednosti Srbije. Bogdanović je taj sukob iskoristo da pokaže kako je savezna DB ubijala političke emigrante po Evropi, a da srpska tajna policija i srpski MUP nisu u tome učestvovali.

Blizak s Miloševićima
Zaštićeni svedok Haškog tribunala C-48, na suđenju Slobodanu Miloševiću prozvao je Veselina Vukotića kao vlasnika novosadskog kazina „MP Rojal” u kome je organizovao tajne sastanke i provod političke vrhuške i kriminalaca. Vukotić je bio blizak i sa Markom i Marijom Milošević.


Нема коментара: