brojač poseta

недеља, 28. децембар 2008.

SEKTE UZIMAJU DANAK

Porodična tragedija u Nišu je, po svemu sudeći, još jedna nesreća čiji se uzrok može tražiti u satanističkom delovanju

s1

Zločinakom rukom sve češće upravlja antihrist... Danijel Jakupek (gore) pio je krv svojih žrtava, a Nikola Radosavljević (dole) nasumice je pucao na sve koji su mu se našli na putu

Ubistvo Dragane Stanković (50) iz Niša, koju je 15. decembra na spavanju hladnokrvno usmrtio njen sin Igor, po svemu sudeći, samo je još jedan u nizu monstruoznih zločina koji su u vezi s delovanjem satanističkih sekti u Srbiji!

On je prekjuče pred istražnim organima rekao da je majku ubio po naređenju satane, na šta ukazuje i vreme izvršenja samog zločina, počinjenog u 6 sati, 6 minuta, 6 sekundi, što čini tri šestice, odnosno jedan od prepoznatljivih simbola antihrista.

Nažalost, ubistvo u Nišu nije jedino u kojem se počinilac poziva na iskrivljenu svest i delovanje zlih sila mimo svoje volje. Nešto slično smo videli i u junu prošle godine kada je u selu Jabukovac Nikola Radosavljević izvršio pravi masakr ubivši devetoro komšija, nasumice pucajući na sve koji su se tada zatekli na ulici. Skoro istovremeno, pažnju javnosti je privukao i slučaj Gorana Alfirovića (33), koji je držao zatočenu svoju teško bolesnu baku Vasiliju (74), a prethodno je nožem ranio dedu Boška (75). Kada je policija nakon prijave uletela u dvorište, Alfirović je presudio sebi pucajući u glavu.

Delovanje natprirodnih sila je bio razlog da i Danijel Jakupek (26), avgusta prošle godine, ubije vršnjaka Vasilija Trbovića i njegovog petogodišnjeg sestrića Luku Opačića. Zločinac je žrtve mučio, a zatim im odsekao glave i bacio u Dunav. U podrumu njegove kuće, policija je pronašla improvizovan oltar i literaturu o grofu Drakuli, koji mu je bio uzor i zbog koga je, navodno, pio i krv svojih žrtava.

Ovo su najsvežiji, ali ne i jedini slučajevi koji se dovode u vezu s delovanjem satanista. Sva trojica izvršilaca su ispoljavala takozvano sektaško ponašanje, a poznanici su ih opisivali kao preterano povučene, čudne i nesigurne.

Doktor Miodrag Anđelković, upravnik zatvorske bolnice Okružnog zatvora u Beogradu, kaže za Press nedelje da su ovi primeri veoma retki i da on tokom tri decenije rada nije imao previše takvih slučajeva.

Povučeni i nesigurni

- Kada neko počini krivično delo, koje objašnjava pripadnošću sekti ili time da je neko drugi rukovodio njegovim postupcima, smeštamo ga na psihijatrijsko odeljenja zatvorske bolnice - kaže naš sagovornik. - Cilj lekara je da se utvrdi psihičko zdravlje počinioca, a praksa je pokazala da su neki od njih zaista pripadnici sekte, dok drugi to nisu. Pojedini sektaši su potpuno psihički zdravi, dok drugi zaista imaju ozbiljnih problema.

s2

Tretman ovakvih pritvorenika je identičan onom koji se daje psihičkim bolesnicima. Nakon lekarskih pregleda i detaljnog utvrđivanja njihovog zdravstvenog stanja, propisuje se adekvatna terapija.

- Većina njih je mirna, ne pravi probleme, ali imamo i one agresivnije kojima dajemo jaku terapiju - kaže Anđelković. - Po pravilu ih ne smeštamo u samicu, nego u grupnu sobu, pri čemu imaju i pojačan nadzor.

- Tvrdnja počinioca da je pripadnik sekti može biti i motivisana manipulacijom. Međutim, ako neko kaže da je u ime sekte ubio nekoga, mišljenja sam da zakonom treba odrediti da takva sekta bude odmah zabranjena - kaže Petronijević.

Branko Mandić, sudski veštak neuropsihijatar, koji je svojevremeno procenjivao duševno stanje Danijela Jakupeka, Nikole Radosavljevića i drugih počinilaca surovih ubistava, kaže da se u većini slučajeva do sada pokazalo da su oni koji se pozivaju na pripadnost sekti po pravilu psihički bolesnici.

Krize u Crkvi pospešuju delovanje sekti

Iako pripadnost sekti mnogi počinioci zločina koriste u svojoj odbrani, advokat Goran Petronijević kaže da za naše zakonodavstvo nema nikakvog značaja da li je optuženi član neke ideološke, nacionalne ili verske zajednice, pa samim tim na presudu neće uticati ni to da li je neko sektaš ili nije.

- Ono što može uticati na konačnu presudu Suda su dejstvo alkohola, droge, trajna ili privremena duševna poremećenost - objašnjava advokat Petronijević, koji zapaža da se takozvani sektaški zločini u većoj meri javljaju u trenucima krize i nestabilnosti u Srpskoj pravoslavnoj crkvi.

- Isto je i s onima koji zaista pripadaju nekoj sekti jer su upravo takve labilne i nestabilne ličnosti najpogodnije za vrbovanje sekti. S takvima je lako upravljati, još lakše manipulisati - kaže Mandić.

Naš priznati stručnjak navodi primere Jakupeka i Radosavljevića, koji su tek nakon jednog perioda lečenja bili u stanju da donekle objasne svoje učinjeno delo.

Duševni bolesnici

- To su klasični duševni bolesnici, s tim što su se u slučaju Radosavljevića nesigurnost i počeci bolesti manifestovali stalnim odlascima kod raznoraznih vračara - kaže naš sagovornik. - Vremenom se njegova psihoza produbljivala, a psihička bolest se razvijala i završila se kako se završila - masakrom nedužnih. Međutim, ni on ni Jakupek pre početka lečenja nisu mogli da razgovaraju racionalno.

Mandić kaže da nema sigurnog načina da se prepozna potencijalni član sekte jer u prvo vreme i nema jasnih simptoma.

- Kada simptomi izađu na površinu, po pravilu, već je kasno. Međutim, većina žrtava sekti je veoma nesigurna u sebe, skloni su povlačenju u samoću, imaju kompleks niže vrednosti i potpuno ne izraženi identitet. Mogu biti i agresivni, što je svakako jedan od signala duševne poremećenost, ali se ne može smatrati pravilom - objašnjava Branko Mandić.

Нема коментара: