brojač poseta

понедељак, 15. децембар 2008.

Rod Blagojević razočarao Srbe u Čikagu

Bez traženja opravdanja za skandal koji je uzbudio SAD. – Saradnja Ilinoisa sa Srbijom ne zavisi od sudbine njegovog guvernera, kažu upućeni
Rod Blagojević Foto Beta

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 14.decembra – Gde baš da „naše gore list” bude uzrok trenutno najvećeg američkog skandala – pitanje je koje prožima razgovore među američkim Srbima, naročito u Čikagu, povodom afere u kojoj je ilinoiski guverner Rod (Milorad) Blagojević osumnjičen za niz korupcionaških radnji, pa čak i za pokušaj „prodaje” senatorskog mesta koje je donedavno pripadalo njihovom sugrađaninu, novoizabranom šefu Bele kuće, Baraku Obami.

Nema anketa, ni ovog puta, koje bi istražile raspoloženje dijaspore, ali iz razgovora sa nekoliko njenih predstavnika, sa širim neposrednim uvidom, stiče se utisak da ničim ne pokušavaju da opravdaju postupke ovo svog pripadnika. I da smatraju da afera neće uzdrmati ni položaj američkih Srba ni dvostruke pobratimske odnose – Srbije i Ilinoisa, Beograda i Čikaga.

Prekookeanske veze – zasnovane dobrim delom na činjenicama da je najveća koncentracija Amerikanaca srpskog porekla upravo na području pomenute ovdašnje moćne savezne države – jače su i šire od sudbine guvernera srpskog porekla (u Čikagu rođeni sin imigranta iz Srbije koji se u Ilinoisu obreo ubrzo posle Drugog svetskog rata). Takvu procenu dao je sagovornik, koji nije želeo da mu se pomene ime, s visokim stepenom i komunikativnosti i pouzdanosti iskaza.

Mogu, naravno, da se čuju opaske da je Rod u sebi sjedinio sklonosti ka kršenju zakona kakve postoje i u postojbini njegovog oca i u njegovom rodnom lokalitetu obeleženom Al Kaponeovom zaostavštinom. Ali, karakterističnija su slojevitija reagovanja.„Srpska dijaspora je zgranuta ovim skandalom i veoma razočarana činjenicom da ga je proizveo čovek koji je među njenim pripadnicima bio na najvišoj političkoj poziciji u hijerarhiji SAD”,izjavio je za „Politiku” Zoran Golubović, potpredsednik organizacije Kongres srpskog ujedinjenja, menadžer u tehničkog sektoru tehnološkog giganta „Ej-Ti end Ti” (i organizator nedavnog skupa o saradnji Srbije i SAD u oblasti informatike). I drugi političari su bili akteri sličnih afera, ali je Blagojević napravio „veliku grešku”, tako da je njegov slučaj „ekstremnog karaktera”, smatra on.

Rod je svojevremeno gajio nadu da bi mogao da dogura do položaja američkog predsednika, ali „smatram da prenosim mišljenje svih ljudi koje poznajem, da je sada nagovešten kraj njegove političke karijere”, zaključio je Golubović, naglašavajući da status ovdašnjih Srba kao zajednice „nije uzdrman”. S njim se slaže i pomenuti anonimni sagovornik. Uz napomenu da bi, u pravnom smislu, osumnjičeni mogao da prođe bolje nego što je nagovestilo tužilaštvo „koje još nije predočilo dokaze koji se čine neophodnim za izricanje sudske kazne”.

Iznenađeni smo i razočarani jer nismo mogli da pretpostavimo da Blagojević tako nešto može da uradi, kaže Ranko Dabižljević, vlasnik restorana u hotelu „Hilton”, kod glavnog čikaškog aerodroma. I dodaje: „Vrlo mi je žao što se sve ovo dogodilo, znam ga lično, slutim da nije baš sve istinašto se o njemu sada govori, tek treba videti da li će se dokazati njegova pretpostavljena krivica”.„S jedne strane,žao nam je što je političar srpskog porekla došao u ovakve neprilike, a s druge – nismo imali razloga za neko baš dobro mišljenje o njemu.” Tako svoje utiske, za koje misli da prevladavaju kod većine čikaških Srba, sažima Dušan Đorđević, vlasnik Srpskog pravoslavnog pogrebnog zavoda „Sveta Gora”. On podseća (a isto čini i Srđa Trifković, direktor Centra za međunarodne odnose ilinoiskog Rokford instituta, napisom pod naslovom „Neslavni kraj jedne kontroverzne karijere” za glasilo Srpske narodne odbrane, takođe organizacije dijaspore) da je „većina Srba koje poznajem bila nezadovoljna Blagojevićevim (tada kongresmenskim) učešćem u mašini Demokratske partije za bombardovanje Srbije 1999. godine”. Kao i okolnošću da se „prilično distancirao od srpskog korena, govoreći da je istočnoevropskog porekla”.

Na skupovima Srba, Blagojević se mahom pojavljivaoi radi skupljanja priloga za svoje političke kampanje, navodi Đorđević. On i drugi svedoci kažu da se Rod retko pojavljivao u ilinoiskim svetilištima Srpske pravoslavne crkve. Upoznati predočavaju i to da je Blagojević „vrlo malo znao srpski”.

U ovdašnjim medijima, tekuća afera nije ispoljila insistiranje na srpskom poreklu nosioca glavne uloge u njoj. „Najzad i Srbi imaju sreću da ovde ne budu generalno upisani na listu negativaca”, primećuje Golubović. Delikti ne nose etničko već lično i obeležje ovdašnjih odnosa, obrazloženje je koje se takođe čuje.

A šta na sve što ga je snašlo kaže Blagojević? Pojedini mediji bi za intervju s njim sada platili poprilično, ali valjda ne onoliko koliko je on (pominje se milion i po dolara u gotovom, uz unosne položaje za njega i njegovu suprugu Patrišu Mel) u cenkanjima tražio za određivanje Obaminog mesta u Senatu.

Otkako je afera izbila prošlog utorka, znatiželju javnosti Rod je zadovoljio samo jednom rečenicom. Pri izlasku iz službenih odaja, prekjuče, novinarima je rekao: „Mnogo toga ću reći kad dođe vreme”. A vreme teče, reklo bi se, brže nego kad, bar u javnosti, skandala nema.

Нема коментара: