brojač poseta

уторак, 23. децембар 2008.

Prodaja automobila ipak unosan biznis

Prodaja automobila  ipak unosan biznis

Najstarija kompanija koja se u Srbiji bavi prodajom novih automobila je otvorena davne 1921. godine. Od tada se na našem tržištu pojavio ogroman broj trgovaca automobilima, a retki su oni, ako ih uopšte ima, koji su prestali da rade jer nisu imali zaradu.

U Srbiji se danas prodaje više od 20 različitih marki automobila, a skoro svake godine se na tržištu pojavljuju novi igrači. Poslednji novitet na srpskom tržištu automobila su kineski četvorotočkaši koji su kod nas stigli pre mnogih drugih evropskih zemalja. Takođe, retki su uvoznici i trgovci koji poslednjih godina nisu izgradili nove prodajno-servisne objekte, od kojih su neki vredni i preko 15 miliona evra.
Razlog za ovako veliko interesovanje svetske auto-industrije za ulaganje u tržište kao što je srpsko sigurno nije u njegovoj veličini i kapacitetima. Godišnja prodaja novih vozila u Srbiji je, u proseku, oko 60.000 jedinica, što je manje od Slovenije koja ima daleko manji broj stanovnika.
Ono što, čini se, trgovci automobilima vide u Srbiji jeste tržište koje je, kao i ostatak ekonomije, prilično nesređeno i pruža priliku za velike zarade. To se prvenstveno odnosi na zaračunavanje marži prodavaca.
Većina trgovaca svoj udeo u ceni automobila ne saopštava, ali se ako se uporede cena automobila kod nas i u inostranstvu, može naslutiti koliko se uvoznici „ugrađuju”. Tako su pojedini modeli na hrvatskom tržištu jeftiniji od onih koji se prodaju kod nas od nekoliko stotina do čak hiljadu evra.
Uvoznici i prodavci ovu razliku u cenama objašnjavaju činjenicom da je Hrvatska, kao rezultat primene SSP-a, odavno ukinula carine na uvoz novih automobila. Međutim, Hrvati su, kako budžet ne bi ostao uskraćen za ta sredstva, posle ukidanja carina uvoznike opteretili novim dažbinama (takozvane trošarine) zbog kojih su cene vozila ostale gotovo iste.

Prodaja iz treće ruke
Pored visokih marži, na cene novih vozila u Srbiji utiče i to što je većina ovdašnjih uvoznika i trgovaca, u stvari, treća ruka, jer predstavljaju samo ogranke glavnih zastupnika koji se najčešće nalaze u Sloveniji, Mađarskoj ili Hrvatskoj. Matične firma vozila dobijaju od proizvođača, a tek onda ih prosleđuju srpskim prodavcima. To znači da naši kupci, praktično, plaćaju zaradu ovdašnjih uvoznika, ali i njihovih matičnih firmi u okolnim zemljama. Stvar je još gora ako se vozilo kupuje od ovlašćenog dilera jer je broj onih čije zarade treba podmiriti još veći.
Kupci automobila u Srbiji, ali i drugim istočnim zemljama, stalno su zabrinuti i zbog kvaliteta vozila koja se prodaju na tim tržištima. Takve strepnje su ostale još od vremena kada je „golf” druge generacije, pored Nemačke, sklapan i u Tvornici automobila Sarajevo, a o kvalitetu jednog i drugog najbolje govori činjenica da su i danas modeli sa znakom TAS dosta jeftiniji od „originala”.
Mnogi proizvođači svoje modele za istočnoevropsko tržište proizvode u pogonima u Turskoj, Rusiji i drugim istočnim zemljama, a pretpostavlja se i da određeni rezervni delovi za takva vozila potiču iz Kine.
Međutim, čak i kada kupe svoje vozilo, ovdašnji kupci nisu u potpunosti ravnopravni sa onima u inostranstvu. Do pre nekoliko godina su čak i garancije za vozila kupljena kod nas bile znatno manje nego za automobile iz inostranstva, što je pravdano lošim putevima, kvalitetom goriva... Danas je situacija nešto bolja, pa se u Srbiji prodaju čak i vozila sa garantnim rokom od osam godina.

Problem sa garantnim rokom
U praksi se, ipak, pokazalo da srpskim prodavcima garantni rokovi ne znače puno jer, po reklamaciji vozila ili nekog dela, trgovci prvo pokušavaju da dokažu da se radi o kvaru koji garancija ne pokriva ili nalaze druge začkoljice. Jedan od najčešćih slučajeva jeste uslovljavanje garancije pređenom kilometražom, tako da garantni rok ne važi ukoliko je vozilo prešlo, na primer, više od 100.000 kilometara, bez obzira na to koliko je staro.
Najveće tržište automobila kod nas je, zbog slabe platežne moći, vezano za prodaju polovnih vozila i upravo su tu najvidljivije velike zarade, ali i česte prevare kupaca.
Srbija je jedna od retkih zemalja u kojoj se cene vozila starih i po dve decenije mere hiljadama evra, dok se takvi automobili u ostalim kupuju za svega par stotina evra. Tako visoke cene se najčešće pravdaju velikom potražnjom za polovnjacima, ali i time što tržište Srbije nije dovoljno liberalizovano, pa je ponuda relativno mala.
Situacija je nešto drugačija sa automobilima iz uvoza, koji zadovoljavaju Euro 3 standarde. Starost takvih modela ide i do desetak godina, ali su i njihove cene na našem tržištu naduvane. To se naročito odnosi na cene na placevima polovnih automobila gde se po jednom prodatom vozilu ostvaruju zarade jednake, pa i veće od onih koje imaju uvoznici i prodavci novih automobila. Model srednje niže klase, star pet godina, u inostranstvu košta oko 3.500 evra, a njegova cena u Srbiji je najčešće od 6.000 do 7.000 evra. Taj automobil, sa plaćenom carinom i PDV-om, košta između 5.000 i 5.500 evra, što znači da je zarada prodavca najmanje 500 evra. Međutim, na placevima se na ovakvim modelima zarađuju još više, jer se za njih dobija niža cena pošto se odjednom kupuje najmanje desetak vozila.
Još jedan veliki problem kupaca polovnjaka u Srbiji jesu česte prevare sa vozilima tako da je, prema nekim procenama, skoro deset odsto vozila iz uvoza nelegalno. Vlasnik jednog od placeva kod nas kaže da se ovakve prevare najčešće organizuju u saradnji sa korumpiranim državnim službenicima.
- To može da bude čak i neki policajac u zemlji u kojoj je vozilo ukradeno. Njegov posao je da odloži objavljivanje poternice za automobilom dok on ne prođe carinu kod nas, tako da se dešava da ljudima auto oduzmu posle nekoliko meseci, ali i godina - objašnjava naš sagovornik.
Međutim, krivicu za veoma loše stanje na tržištu automobila ne snose samo prodavce i uvoznici već i državni organi čiji je posao da zaštite kupce i onemoguće zloupotrebe. Nerealne cene i prevare kupaca nisu karakteristične samo za Srbiju, ali u razvijenim zemljama postoje mehanizmi zaštite najslabijih učesnika u ekonomskim tokovima, a to su svakako kupci.


Нема коментара: