brojač poseta

субота, 20. децембар 2008.

Nije važno da li je mačka crna ili bela

Tri decenije od početka kineskih reformi koje su promenile najmnogoljudniju naciju – ali i svet

Kinezi već 30 godina uspešno plivaju u moru biznisa, gde je novac jedino merilo vrednosti. Tvorac ekonomskih reformi Deng Sjaoping ostavio je Kinezima legendarno zaveštanje da „nije važno da li je mačka crna ili bela – ako uspešno lovi miševe“.

Kina je upravo obeležila tri decenije reformi koje su suštinski izmenile najmnogoljudniju zemlju sveta (1,3 milijarde), uz obećanje lidera da će nastaviti putem otvaranja i ekonomskog razvoja, ali sa težištem na stabilnosti, izvestila je Sinhua.

Kineski predsednik Hu Đintao je u govoru, povodom 30 godina reformi, krajem minule nedelje ukazao na promene, pre svega na ekonomskom planu, koje su dosad ostvarene. Nova era u istoriji Kine počela je na sastanku rukovodstva KP, održanom od 18. do 22. decembra 1978. godine.

Tridesetogodišnje reforme preobrazile su nekada siromašnu Kinu u zemlju čiji se ekonomski rast već petu godinu zaredom kreće oko 10 odsto i čija je ekonomija po snazi na četvrtom mestu u svetu, posle SAD, Japana i Nemačke, sa godišnjim prihodom po glavi stanovnika koji je prošle godine iznosio 19.000 juana (2.760 dolara), za razliku od 380 juana 1978. godine.

Pred ulazak u ekonomske reforme, Kina je bila zemlja izrazite uravnilovke. Danas je kineska reč tajkun, tačnije tai guan (velika svota), odomaćena u svim jezicima sveta, uključujući i srpski. Prema proceni šangajskog „Huruna“, u Kini danas ima 118 dolarskih milijardera i 326.000 milionera.

U Kini, doduše, i dalje postoji snažna komunistička partija (sa 73 miliona članova), ali je državna svojina izgubila tron, a privatna i mešovita danas imaju ogroman udeo u nacionalnom proizvodu.

Zabeležen je najbrži ekonomski rast u istoriji, koji najduže traje. Od Maove smrti 1979, na svakih devet godina Kina je duplirala nacionalni dohodak. Americi je za to bilo potrebno 50 godina, Britaniji 60, Japanu koji se meteorski razvijao – 35. Taj uspeh Kine neizbežno je promenio svet.

Sa svojih hiljadu i po milijardi dolara deviznih rezervi (tačnije 1.520 milijardi dolara), sve većom vojnom potrošnjom i diplomatskim inicijativama u Aziji, Africi i na Bliskom istoku, Peking je počeo da ističe svoje interese daleko izvan svojih granica.

Danas je postalo moderno, naročito u Americi, da za sve svetske probleme krive Kinu. Kada izvozi, ona izvozi deflaciju, a kada uvozi – svetu nameće inflaciju. Ako koristi svoje zlatne rezerve za kupovinu američkih dugoročnih državnih obveznica, ona pokušava da obezbedi kontrolu na finansijskim tržištima SAD.

Ukoliko razmišlja o prodaji svojih američkih državnih hartija od vrednosti, onda je to finansijska ucena. Ovom spisku optužbi nema kraja. I to Kineze strašno nervira.

Nekad su Kinezi kopirali američke banke. Danas se slika ubrzano menja. Amerikanci su dosad govorili da kineska privreda još nije dovoljno tržišna i dovoljno liberalna jer je pod velikim nadzorom države. Kinezi, pak, sad vide da su Amerikanci, sa svojom idealizovanom liberalnom privredom, upali u finansijsku krizu, a da Kina i dalje napreduje, uprkos prognozama SAD da će se u dinamici strmoglaviti.

Kina je postala nezadrživo, i to tihom promenom, diskretni lider sveta. Ona, pak, nikada nije bila nepokretna. Stalno se menjala – promena ili hua, kako kažu Kinezi, ključna je reč konfučijanizma.

Ova zemlja već je prevazišla Japan, Rusiju, Britaniju, Francusku, Nemačku i Indiju kada je reč o njihovoj ekonomskoj, vojnoj i političkoj sili. Time je došla na drugo mesto – odmah iza SAD.

Iako politička reforma u Kini znatno zaostaje u odnosu na ekonomsku, ipak se zemlja udaljila od komunističke ortodoksije. Ali, opozicija i višepartijski sistem i dalje su tabu teme.

Bitna karakteristika kineskih promena jeste njihova postupnost. U Kini ništa nije urađeno preko noći i na brzinu, ali je sve podložno promenama. Sve izuzev KP. „Put KP Kine je zacrtan za narednih 100 godina“, govorio je Deng.

Iznad ulaza u Zabranjeni grad i danas stoji veliki portret Mao Cedunga, njegovo balsamovano telo počiva u mauzoleju na Tjenanmenu, a Kinezi već 30 godina žive u ritmu Dengovih reformi, ponavljajući njegove reči da „nije važna boja mačke“.

Нема коментара: