brojač poseta

субота, 20. децембар 2008.

Kako odgajiti šampiona?

Pomodarstvo u Srbiji se pored ostalog ogleda i u želji mnogih roditelja da pošto poto, preko noći, od svoje dece stvore vrhunske sportiste. Pritom, većina njih i ne pomišlja da najpre i najviše treba pre svega da poradi na – sebi!
Sport primeren uzrastu

Sedite na tribinama, nervozno pušite cigaretu i psujete, dok vaš maloletni naslednik u areni grčevito vodi gladijatorsku borbu da postane svetski prvak u tenisu, košarci, klizanju... Vaša ambicija i njegov godišnji obrt na računu govori da ste uzorni roditelj uspešnog, zdravog sportiste.

– Pomodarstvo u Srbiji ogleda se između ostalog i u tome što roditelji na silu teraju svoju decu da preko noći dostignu vrhunsku formu i rezultate u najperspektivnijem polju zarade, sportu – kaže primarijus dr Miodrag Srećković, pedijatar, pulmolog i kardiolog, počasni predsednik Sekcije pedijatara Srbije.

– Većina roditelja, zaslepljena vlastitim ambicijama i frustracijama, ne shvata koliko imunitet njihovog deteta i njegova predispozicija da se bavi bilo kojom aktivnošću u mnogome zavisi od navika, psihofizičkog stanja i ponašanja samih roditelja u periodu dok još nije stiglo na svet. Pripreme za ispravan i zdrav razvoj jedne individue treba da počnu pre odluke da se ona začne. To znači da roditelji moraju prvenstveno dobro da porade na sebi i svojoj spremnosti da zasluže zdravo potomstvo. A to nimalo nije jednostavno – smatra dr Srećković.

Pluća su kao padobran

Da li ćete na svet doneti Gulivera ili Biberče, da li će vaš potomak trčati brzo kao Ahil ili biti spor kao kornjača osim od genetike zavisi i od navika u ishrani same majke pre i za vreme trudnoće.

dr Miodrag Srećković, pedijatar
– Ishrana treba da bude uvek usklađena, raznovrsna i izbalansirana sa po pet manjih obroka u toku dana (tri glavna i dve užine)… Buduća majka treba da uživa u sezonskim plodovima, hranljivim materijama karakterističnim za domaće podneblje. Jednostavnost u ishrani podrazumeva da se u redovne obroke uvrsti sve ono što su jeli naši preci. A to svakako nisu čizburgeri, čokolade, „smoki“. Dobre navike u ishrani: kontinuitet, pravilnost, redovnost i raznovrsnost su azbuka života, prva kojom deca treba da ovladaju – kaže naš sagovornik.

Prema njegovom mišljenju, ako majka praktikuje neki od alternativnih vidova ishrane, npr. vegetarijanstvo, detetu ne sme da bude uskraćena dostupnost raznovrsnih namirnica. U tom smislu roditelji umesto da rizikuju i eksperimentišu na svoju ruku, treba da prihvate savete i sugestije pedijatra koji prati razvoj njihovog naslednika.

Zdravo srce i pluća jesu još jedan od preduslova dobrog imuniteta kod dece i njihove kasnije sposobnosti za različite fizičke aktivnosti. Nema rasta bez razmene hranljivih materija i bez kiseonika, zato je važno da pluća budu zdrava, otvorena, prohodna, da srce bude dovoljno snažno da može da izvrši razmenu gasova, poručuje dr Srećković.

– Pluća su kao zatvoreni padobran, sve do momenta rođenja. Zato je prvi detinji plač veoma bitan. On treba da bude jak i snažan. Kad dete zaplače, to znači da se ,,padobran otvorio“ – kaže naš sagovornik.

I Švarceneger je počeo sa lopticom

Fizička aktivnost za dete treba da počne od prvog dana. Kad roditelji raspoviju bebu, laganim pokretanjem njenih ruku i nogu oni razvijaju njene mišiće. Masiranje leđa, trbuščića i stopala je poželjan i dvostruko koristan ugođaj, uverava nas dr Srećković, jer uz jačanje bebine muskulature i cirkulacije uspostavlja se jaka emotivna veza sa roditeljima. Čim beba nauči da sedi treba je podsticati da koristi ruke. A kad počne da hoda, stimulisati je lopticom i igračkama da u svom kretanju napreduje.

Boravak u prirodi, odlasci iz grada na planinu i more jesu veliki podsticaj za razvoj kako dečijeg imuniteta, tako i avanturističkog duha cele porodice. Radost ponovnog odrastanja uz dete, a ne krutost u uverenju da su svi rođeni da budu profesionalni sportisti, treba da usmeri roditelje na izbor odgovarajuće sportske aktivnosti koja je prema dragocenom savetu svakog pedijatra strogo individualno prilagođena fizičkoj građi i kondiciji deteta.

Sa dve godine dete već može da počne sa plivanjem. Poželjne su i aktivnosti na snegu – sankanje i skijanje. Ritmička gimnastika, džudo, aikido i karate su, kako nas uverava naš sagovornik, odlični sportovi ne samo za psihofizički napredak deteta, već i za druženje kroz koje se razvijaju sportski duh, motorička inteligencija, spretnost, borilački stav, borbenost u postizanju rezultata.

– U svakom sportu neophodni su postupnost i kontinuitet. Dozvolu za ozbiljnije rekreativno ili profesionalno bavljenje sportom daje lekar. Dete mora prethodno da bude detaljno fizički pregledano, da bi se stepen opterećenja tokom treninga dozirao postepeno u skladu sa stanjem organizma. Odmah po ustajanju dan može i za decu i za odrasle da počne laganom aktivnošću. Veoma je važno da se sa svim fizičkim naporima okonča do 21 čas, jer je organizmu potrebno minimum dva sata da se primiri i pripremi za san. Deca su danas pretrpana obavezama i hronično umorna. Usled lošeg dnevnog ili školskog rasporeda često su prinuđena da treniraju kasno noću. To svakako nije dobro za srce, a remeti i ritam spavanja – upozorava dr Srećković i apeluje: – Suština sporta nije u tome da iscrpi organizam, niti da nabilduje telo, već da na postupan način, umereno i zdravo očvrsne mišićno tkivo i tetive koji treba da budu srazmerni uzrastu deteta i spremni da odgovore na određeni napor. Baviti se sportom – podvlači dr Srećković – znači baviti se celim svojim bićem. Zato je bitno da se uz fizičku aktivnost orgnizmu ponudi prirodna i zdrava ishrana i neophodan odmor. Samo hipokratskom umerenošću se postiže da dete stasa u zdravog čoveka ili dobrog sportistu.

Menjamo dan za noć

Sa dr Miodragom Srećkovićem slaže se i dr Dušan Ilić, profesor (biomehanike i motorne kontrole) na Fakultetu sporta u Beogradu i ističe – idealno vreme za rekreativno bavljenje sportom i za decu i za odrasle je tri puta nedeljno po devedeset minuta ili u jutarnjim satima ili u popodnevnim satima sve do 21 čas. Pauza u kojoj se telo odmara, priprema i dostiže željeni rezultat između dva treninga jeste 48 sati. To je najbolji vremenski interval da organizam prihvati blagotvoran učinak završene aktivnosti i pripremi se za narednu. Profesionalno bavljenje sportom najčešće zahteva dvokratne dnevne treninge. Stoga je bitno da se deca čiji su fizički napori mnogo veći nego kod rekreativaca na svakih mesec dana podvrgnu redovnim i detaljnim lekarskim pregledima. Bilo da brinemo o mladim naraštajima ili o vlastitom zdravlju na nama je da poštujemo prirodni i urođeni ritam smene dana i noći na koji naše fizičko biće instinktivno odgovara svojim potrebama za odmorom i fizičkim kretanjem, a ne da kao u pesmi Ekatarine Velike „menjamo dan za noć i noć za dan“ – zaključuje dr Ilić.

Нема коментара: