brojač poseta

понедељак, 15. децембар 2008.

Heroina ustaničke Toplice i nepokornog Durmitora

Iako je završila učiteljsku školu, Jelena Šaulić Bojović se, umesto podučavanja đaka, prihvatila puške i kao komita vojevala u Srbiji i Crnoj Gori protiv bugarskih i austorugarskih okupatora
Jelena Šaulić Bojović Foto P. Koprivica

Pljevlja – U plejadi srpskih heroina koje su učestvovale u oslobodilačkim ratovima u prvoj polovini prošlog veka jedno od najsvetlijih mesta pripada, svakako, Jeleni Šaulić Bojović – učiteljici, neustrašivoj komitkinji i vojvotkinji, učesnici Topličkog ustanka 1917. godine, koja se potom istakla u pružanju otpora austrougarskom okupatoru u durmitorskom kraju. Uspomena na hrabrost ove žene u njenom zavičaju živi do današnjih dana.

Rođena je 1896. godine, u selu Junča Do, podno Durmitora, kao najmlađa od petoro dece sveštenika Perka Šaulića, a odrasla u Medveđi, gde se njen otac preselio s porodicom, zbog – kako je ostalo zabeleženo – nesuglasica sa crnogorskim knjaževskim dvorom.

Prema kazivanju publiciste Đorđija Ostojića iz Pljevalja, koji se godinama posebno bavi istraživanjem dobrovoljačkog pokreta, Jelena se odlikovala neobičnom bistrinom uma i najlepšim vrlinama, pa je u rekordno kratkom roku završila učiteljsku školu. Međutim, umesto podučavanja đaka, prihvatila se puške i sa ocem Perkom pridružila ustaničkim četama Koste Vojinovića na Radan planini, dabrani srpsku nejač Toplice i Jablanice od terora bugarskog okupatora.

– Kao borac Gajtanskog odreda bila je neustrašiva i nadasve vešta u rukovanju oružjem, a posebno je kao bombaš bila strah i trepet za neprijatelje. Njeno junaštvo i podvizi sokolili su dobrovoljce da izdrže, a narodu tog dela Srbije ulivali su veru da je moguć otpor bugarskom okupatoru – kaže za „Politiku” Đorđije Ostojić.

Kada je krajem marta 1917. godine, ipak, ugušen Toplički ustanak, Jelena je sa ocem Perkom i grupom četnika otišla u Crnu Goru, da bi se u durmitorskim vrletima pridružila komitskoj četi vojvode Boška Bojovića, koja je vojevala protiv austrougarske soldateske.

– Brojni primeri njenih podviga ostali su u sećanju naroda tog dela Crne Gore, a zabeleženi su i u istorijskim spisima. Ova odvažna Durmitorka posebno se istakla u sukobu komita i žandarma na Vrelima, u januaru 1918. godine. U tom obračunu poginulo je i ranjeno 97 neprijateljskih vojnika, 23 su zarobljena, a među njima i zloglasni Osman Jogunica, austrougarski vakmajstor iz Bosne, koji je osuđen na smrt, a streljala ga je lično Jelena Šaulić – ističe Đorđije Ostojić, navodeći da je, prema opisima njenih savremenika, Jelena bila krupna crnokosa devojka prodornog pogleda, oštrog i britkog jezika. U Toplici se i danas priča o lepoti ove Durmitorke, pa je ostala i uzrečica – lepa kao Jelena Šaulić.

Po završetku Prvog svetskog rata, udala se za vojvodu Boška Bojovića, zasnovala s njim porodicu u Pljevljima i kao učiteljica radila u obližnjem selu Otilovići. Međutim, ubrzo se, usled posledica vojevanja i iscrpljujućeg komitskog života teško razbolela, i preminula je 21. marta 1921. godine. Tek je bila zakoračila u 26. godinu života. Ostala je priča da više od godinu dana posle njene smrti, u znak žalosti, u plemenu Drobnjaka, iz kojeg potiče, nije bilo veselja niti su se čule gusle i pesma. Posmrtno je odlikovana Karađorđevom zvezdom sa mačevima.

– Smatram da je zavičaj mogao da uspomenu na nju sačuva i na primereniji način nego što su to narodna predanja. Nema danas nijedne javne ustanove koja nosi ime ove „srpske Jovanke Orleanke”. Tek 2005. Udruženje ratnika i poštovalaca ratova 1912–1918. godine iz Pljevalja podiglo je dostojno spomen-obeležje Jeleni Šaulić Bojović, na starom gradskom groblju, gde je i sahranjena – kaže Đorđije Ostojić.

Нема коментара: