brojač poseta

недеља, 21. децембар 2008.

BILA SAM UDATA ZA MAFIJU

Zašto žene vole razbojnike - istraživala je u najnovijem broju FAME magazina Ana Ninić kroz ispovesti Srpkinja koje su birale prave muškarce na poternicama Interpola, da bi se, kao ozloglašene udovice, ponašale poput gazdarica svega što su im ratnici podzemlja ostavili

Goca Božinovska

Goca Božinovski: Da mi je dao pištolj i rekao: „Sad, kad ovi uđu, ti pucaj" - bez razmišljanja bih to uradila. Zoran je znao da kaže: „Kad bih rešio da opljačkam banku, samo bi Goca išla sa mnom!"

Gordana Božinovska je jedna od onih žena kojoj je ljubav motiv da potisne ženstvenost, pokaže snagu i hrabrost kakvu nemaju čak ni oni koji sebe smatraju muškarčinama. Poznanstvo sa Zoranom Šijanom, žestokim momkom iz Surčina, posle samo jedne noći je preraslo u ljubav za ceo život.

- Zoran je bio jaka ličnost, pravi muškarac kakvog bi svaka žena poželela. Imao je svoj stav i mišljenje. Nije zahtevao da mi to poštujemo, ali je ipak njegova bila poslednja. Naša deca su vaspitavana da je tata autoritet iako nikada nije na njih ni ton povisio, a kamoli da ih je udario. Zoran i ja smo se zabavljali dva dana. Jednu noć smo proveli zajedno, a sledeće me je zaprosio.

Zoran je bio agresivan jedino kad su laž i nepravda bili u pitanju. Desi se svakoj ženi da hoće nekad nešto da isfolira. Nije tu reč o nekim ozbiljnim stvarima - na primer, zadržim se kod drugarice duže. Pošto je to njemu veoma smetalo, ja počnem da muvam, kao, bila sam tamo pa sam krenula peške i - on me odmah provali. U tim situacijama je znao da se naljuti. Nikada me nije tukao, ali je uvek bio za to da mu sve kažem. Mnogo mu je smetalo svako moje odsustvo od kuće, a ako kažem da dolazim za sat, to je moralo i da bude tako. Jednostavno, nije želeo ni s kim da me deli jer je bio vrlo posesivan. To mi je teško padalo, s obzirom na to da sam bila i mlada i željna svega, pogotovo što mi se sve desilo odjednom: dvoje dece i sve ostale obaveze. S druge strane, meni je Zoran ispunjavao svaki trenutak i trudio se da mi uvek bude lepo. Stvarno je bio čovek krajnosti. Mnogo mi je značilo i to što je poštovao moje roditelje. To su momenti kada je stvarno bio divan. Često smo odlazili u selo kod mojih i, pred zimu, kad se spremaju drva za ogrev, obavezno je cepao i pakovao drva. Znao je da kaže: „Ćale, dolazim. Pripremi mi sekire, testeru i sve što treba. Meni je ovo bolje od bilo kakvog treninga!"

Saša Krajnc

Saša Krajnc: Odrasla sam na mitu o Ljubi Zemuncu, koji je, od mojih malih nogu, bio model čoveka mog života, ne zato što su pričali da je mafijaš i kriminalac, nego zbog snage i harizme

Šijan je bio najbolji otac na svetu. Uvek je bio tu da pomogne kada kupamo bebu. Nije bilo šanse da to prođe bez njega. Imala sam običaj da ga, iako je u gradu, pozovem i kažem da mi fale AD kapi ili pelene. On bi tada bio u stanju da ostavi sve i odmah mi to nabavi i donese. S druge strane, nije učestvovao u kućnim poslovima jer ja to nikad nisam volela ni dozvoljavala. Nisam žena koja bi podnela da se muškarac s keceljom muva oko mene. Mislim da bi u trenutku sva ljubav nestala. Ljudi su mislili da imamo milione, a dešavalo se da ostanemo bez dinara u kući. Bila sam dobra i ekonomična domaćica, pa sam znala, što kažu, od jednog krilca da napravim ručak. Pare su stajale kod mene. Zoran je često znao da mi kaže: „Gocilija, ‘ajde daj koji dinar svom mužu da ide život!"

Zoran mi je pričao sve, bukvalno ništa od mene nije krio. Sto puta je dolazila milicija u našu kuću, ali ja sam se dobro snalazila u tim situacijama. Nisam tremaroš, a Zorana sam toliko volela da sam bila spremna na sve. Da mi je dao pištolj i rekao: „Sad, kad ovi uđu, ti pucaj - bez razmišljanja bih to uradila". Zoran je često i svojim drugovima pričao o mojoj hrabrosti i snalažljivosti. Znao je da kaže: „Kad bih rešio da opljačkam banku u Švajcarskoj, nikoga od vas ne bih poveo, samo bi Goca išla sa mnom!"

Najveće interesovanje javnosti devedesetih izazvala je ljubav između kontroverznog komandanta Željka Ražnatovića Arkana i pevačice Svetlane Veličković. Uprkos njegovom braku i ozloglašenoj biografiji i njenoj mladosti i reputaciji zvezde u usponu, ljubavna romansa je krunisana brakom. Njihova svadba je proglašena svadbom stoleća.

- Čoveka svog života sam prvi put videla u „Plejboju". Zurila sam u njegovu fotografiju jer mi se strašno dopao. Delovao je kao moćan, poslovan čovek, a bilo je tu i sijaset njegovih fotografija u vojničkoj uniformi iz neke arhive. To je, dakle, Arkan! Jedino o čemu sam tada razmišljala je kako takvom čoveku biti žena. Stajala sam s dečkom koji je primetio da sam kao hipnotisana. Rekla sam mu: „Pogledaj to fantastično stvorenje! Kako bih volela da sam žena takvog muškarčine".

slika2

Svetlana Ražnatović: Pošto sam šaržer ispucala u centar mete, svi su pogledali u Željka, koji je rekao: „Slušaj mala, biću ti veran do kraja života"

I onda u septembru 1993. godine sam se vratila u zemlju i krenula na turneju. Bio je to moj veliki kambek posle pauze od dve godine. Počela sam da obaram rekorde po čitavoj zemlji, a tada je stigao i poziv menadžera Baneta Stojanovića da se, zajedno s Džejem i Oliverom Mandićem, pojavim u Erdutu. Za vreme smotre vojske, sedeli smo sa strane i čekali da fešta počne. I kako sam stajala do nekog generala, samo sam prokomentarisala: „Uh! Kakvo mače! Ko je ovaj tip? Bruka, kako izgleda!" Čovek samo što se nije šlogirao: „Da li si ti normalna?! To je komandant!" Željko je jedini bio u odelu, a ja sam očekivala Arkana u maskirnoj uniformi. Prišao mi je i rekao: „Jesi li ti ta zvezda koju ja redovno šišam?!"

Kada je osnovao Stranku srpskog jedinstva, pozvao nas je ponovo da pevamo. Već sam bila smrtno zaljubljena i, što se mene tiče, mi smo se već tada zabavljali, samo što on to nije znao. U početku je ignorisao to što sam mu direktno izjavljivala ljubav, a onda se, valjda prvi put u životu, predao.

Krila sam to kao zmija noge. Tek kad smo se dogovorili da se venčamo, rekla sam mojima da ću se udati za Željka, a mama će: „Za Šašića - divno! On je sjajan momak!" Ćale se u to nije mešao. Samo me je pogledao i rekao: „A, Šašić?" Ja kažem: „Ma, koji, bre, Šašić?! Udajem se za Željka Ražnatovića Arkana!" Ljudi kad ne popadaše. Onda se otac uozbiljio: „Budeš li to uradila, ja ću te se odreći". Znala sam da me samo plaši. Gde da me se odrekne! Možete svi da se poubijate, ja ću se udati za njega jer ga obožavam. U svom životu, hrabrije stvorenje nisam srela. To je ona luda odvažnost koja prelazi u egzibicionizam. Taj čovek je sve smeo! Kako onda žena da ne umre za njim?! Kada je poginuo, godinu dana nisam izašla iz kuće. Da sam mogla, i zidove bih ofarbala u crno. Duh iz prošlosti je i dalje toliko jak da svakog svog udvarača ubijem u pojam.

slika3

Uvek je bio okružen lepoticama... Đorđe Božović Giška

Jedna od onih devojaka koje su delovale kao pristojne cure iz komšiluka bila je i Tanja Vuković. Dobra učenica primernog vladanja, duge plave kose, ničim nije odavala da su joj afiniteti u izboru muškaraca najžešći momci beogradskog asfalta. Devojka s osmehom devojčice zavela je Gorana Vukovića Majmuna, ozloglašenog ubicu Ljubomira Magaša - Ljube Zemunca.

Tanja je važila za skromnu i povučenu devojku i njihova veza je bila šok za sve koji su ih poznavali. Goran je veoma često u društvu pokazivao svoju naklonost prema simpatičnoj plavuši. Obasipao ju je parfemima, firmiranom garderobom, skupim cipelama i zlatnim nakitom. Udajom se Tanja potpuno povukla iz gradskog života. Ubrzo je rodila devojčicu, koja je imala samo nekoliko meseci kad je ostala bez oca.

Snežana - Nena Bogdanović je bila posebna po mnogo čemu. Odgajana u skromnoj porodici bez oca, uz majku i brata, ova stasita plavuša se zaljubila u snagu, moć i zaštitu znatno starijeg čoveka. Veza s dorćolskim kriminalcem Isom - Lerom Džambom posle nekoliko meseci je prerasla u vanbračnu zajednicu. Nena je odmah prihvatila ulogu gazdarice kao da ju je celog života vežbala. Nije se libila da pošalje po cigarete nekog od njegovih žestokih momaka, zaposlenih u agenciji Karmen, koja se bavila uterivanjem dugova. Psovala je identično, pušila cigaretu za cigaretom i često pričala o religiji, baš kao i njen nevenčani suprug. O ljubavi s Džambom ponosno je pričala svima ne ustručavajući se da iznosi detalje svog intimnog života. Devojčice s Dorćola su otvorenih usta slušale priče o tome kakav je Džamba u krevetu, šta radi i kako se ljubi onaj kome se sklanjaju i koga se plaše svi iz kruga dvojke. Glasine da je on vara je uvek odbacivala kao komentare onih koji joj na sreći i uspehu zavide. Džamba je retko izlazio sa svojom devojkom. Najčešće je bio u društvu ortaka i nepoznatih, ekstremno mladih i koketnih cica. Svoja neverstva nije skrivao. Za njega je epitet švalera bio samo plus više. Kao i svaki gangster tog vremena, i on je bio veoma galantan, kako prema ljubavnicama, tako i prema Neni. Posle više godina zajedničkog života, Nena je ostala u drugom stanju.

Bilo je leto 1992. godine. Kao i mnogo puta ranije, Džamba je otišao s ortacima u grad, ali se nije vratio. Rodbina Ise Lera, koja nikada nije odobravala njihovu vezu, jasno joj je stavila do znanja da u Džambinoj kući za nju nema mesta. Bez krova nad glavom i bez posla, s detetom u naručju, tri godine posle Džambinog nestanka, s Dorćola je zauvek nestala i Nena.

Legendarna Saša Krajnc je živela pored mnogih ozloglašenih momaka devedesetih, ali ih nije tako doživljavala, niti opisala u svojoj knjizi „Princeza trotoara".

- Svi već znamo koliko su oni bili loši, ali malo je onih koji prepoznaju njihove dobre osobine. Odrasla sam na mitu o Ljubi Zemuncu, koji je od mojih malih nogu bio model čoveka mog života, ne zato što su pričali da je mafijaš i kriminalac, nego zbog snage i harizme. U društvo žestokih momaka me je uveo kum i, u to vreme najbolji prijatelj, Darko Ašanin. Ispunjavao mi je sve moguće i nemoguće želje, bilo da su glupe, opravdane, neopravdane, skupe, jeftine... Imao je i vremena i strpljenja da ispoštuje sve moje hirove, od slanja kola gde god da se nalazim, preko naručivanja žabljih bataka, do nekih krajnjih bezobrazluka, kao što je maltretiranje ljudi na ulici. Sve mi je dozvoljavao. Imali smo smešnih i tužnih momenata. Jedina olakšavajuća okolnost je to što smo uvek bili zajedno. Jednom prilikom, kada nam je umro prijatelj (devedesetih je postalo uobičajeno da jednom nedeljno bude neka sahrana), Darko i ja smo sedeli i dogovarali se šta ćemo i kako ćemo. Tada me je naučio još jednu važnu lekciju u životu, koju sam kasnije primenjivala. Rekao je da se za sahranu iz poštovanja treba lepo obući jer to je poslednji ispraćaj. Na prvi pogled sam se bila zaljubila i u Đorđa Božovića. Znala sam ko je Giška, ali u početku nisam mogla da spojim lik i delo. I pored grube spoljašnjosti, njegova dva metra, sto dvadeset kilograma i ogromnih šaka, on je bio nenormalno nežan - pravi Robin Hud koji štiti nemoćne.

s2

Koliko su bili žestoki na asfaltu, toliko su bili nežni u ljubavi... Željko Ražnatović Arkan, Goran Vuković Majmun, Aleksandar Knežević Knele, Slobodan Šijan s decom i Ljuba Zemunac

Ipak, najveća ljubav mog života je, svakako, Danijel Išljemović - mlad, brz, uvek naoružan i ekstremno opasan. On je bio u svakom trenutku kao tempirana bomba. Takvog su ga svi znali i zazirali od njega. Danijel je bio potpuno nebaždaren na ulici, dok je u kući bio apsolutno divan. Recitovao mi je, pisao mi pesme. Kasnije mi se desilo da je jedan nesrećni Nikšićanin pucao na mene. Stvarno ne znam šta me je na njemu privlačilo.

Imala sam još jedan fatalan susret s nekim crnogorskim plejbojem, Mićkom Zečevićem Talijanom, koji je poznat po tome što je po primorju vodao Silvestera Stalonea, Klaudiju Šifer i ekipu. Znala sam da je psihopata, ali smo ga svi tretirali kao potpuno bezopasnog.

Ne srećem više muškarce, srećem samo otirače. Kakva sam ja stvarno, sazna mali broj muškaraca. Uglavnom mi prilaze s pogrešnom pričom: kamioni, avioni, šleperi, baloni jer misle da mene to fascinira, a mene to odavno ne interesuje. Mnogo mi više znači kad mi neko dođe s Jesenjinom ili ružom.

Нема коментара: