brojač poseta

недеља, 23. новембар 2008.

IzBUŠena AMERIKA

Osmogodišnja vladavina Džordža Buša uništila je ugled SAD i osiromašila njene građane, čija su ljudska prava ugrožena a standard lošiji nego pre

s1

„Ja znam u šta verujem i ja ću uvek govoriti ono što ja verujem, a ja verujem da verujem u ono što verujem."

Dva meseca pre isteka mandata Džordža Buša, njegov odlazak podržava i jedva čeka četiri petine Amerikanaca, a u stopu ih prate Evropljani.

U dosad nezapamćenom izlivu oduševljenja, stanovnici Vašingtona u izbornoj noći su spontano izašli na ulice i pred Belom kućom vikali Bušu da vrati ključeve. Nažalost, on nije mogao da ih čuje jer američki predsednik u to doba već čvrsto spava. Naime, poznato je da odlazeći vođa najveće svetske sile i vrhovni zapovednik zemlje koja vodi dva rata odlazi na počinak u devet sati.

Spisak grehova bez kraja

U vreme Bušovog osmogodišnjeg mandata dogodilo se mnogo toga, od čega je malo dobrog. Za početak, izbornom prevarom došao je na vlast. Zbog neefikasnosti administracije i zanemarivanja upozorenja o antiterorističkim pretnjama, Amerika je napadnuta 11. septembra 2001. godine. Nakon toga, u Americi su dobrim delom ugrožena ljudska prava. Prvo, otvoren je logor u Gvantanamu, a Buš će biti upamćen i kao predsednik u čije je vreme odobreno prisluškivanje bez sudskog naloga.

Lažiranim argumentima započeo je rat u Iraku, premda još nije završio onaj u Avganistanu. Dva rata koja vode Sjedinjene Države odnela su preko 4.000 američkih žrtava, a za frontove Amerika izdvaja više od 20 milijardi dolara mesečno.

s2

Opasan i smešan... Plesao sa crncima, družio se sa ćurkom, pokušao da izađe kroz zaključana vrata, izigravao vojnika i ostao bez sata u Albaniji

Popis grehova više je nego dovoljan da se Buš proglasi najgorim predsednikom koga je Amerika ikad imala. Zbog njega je ceo svet zamrzeo SAD. Postao je predmet ismevanja, s legendarnim lapsusima i gafovima, ali još gore od toga, postalo je očito da je on zapravo marioneta u rukama konzervativnih radikala, lobista, velikih finansijera i korporacija. I tako je odjednom prestao da bude smešan i postao - opasan. I kao takav, zaoštrio je odnose s Iranom i Rusijom, doveo svet na rub hladnog rata.

Smanjenjem poreza, pre svega za moćnike, Buš je budžet osiromašio za 1.300 milijardi dolara. I dok su, s jedne strane, bogataši bivali još bogatiji, srednja klasa postajala je sve siromašnija, a zdravstveno osiguranje nema svaki šesti američki državljanin. Ono po čemu će takođe biti upamćen je to što se nakon uragana Katrina pokazalo da je Bela kuća nespremna da pomogne nastradalima u nepogodama.

Buš je tokom dva mandata uporno odbijao saradnju u okviru sporazuma iz Kjotoa i borbu protiv zagađenja. Od svih obećanja datih u vatrenim govorima na početku prvog mandata, ispunio je jedino to da posle osam godina svet zaista više nije isti kao pre njegovog predsednikovanja.

Vladavinu završio krizom

Čak su evropski lideri bili ogorčeni potezima američkog kolege. Tako su francuski predsednik Nikola Sarkozi i nemačka kancelarka Angela Merkel složno ocenili da je Bušov turbokapitalizam i krah na američkom tržištu nekretnina i hipotekarnih kredita na putu da ceo finansijski sistem povuče sa sobom u propast, što je čelnicima Evropske unije na vrat natovario još jedan težak izazov.

I konačno, a u očima Amerikanaca možda i najvažnije, osmogodišnji mandat Džordž Buš je završio najvećom ekonomskom krizom od Velike depresije, koja još traje i pitanje je kada će se i kako završiti. Amerikanci su mu najviše zamerili što je, dok se on „vrti po Evropi" da bi još koja zemlja trebalo da uđe u NATO, američki narod koncentrisan na to koliko mu je još novca ostalo u džepu. I mada je Buš često govorio o ekonomiji, niko nije obraćao pažnju na njegove „savete". Jer, niko ne veruje predsedniku koji ne zna pošto je benzin.

s3

Svi ga napuštaju... Svetski lideri sada se prvi odriču prijatelja Buša

U svojim komentarima istoričari optužuju Buša da je: ljigav, ohol, neznalica, nezainteresovan, spreman da prevari bilo koga ko se našali s njegovim iluzijom o sopstvenoj grandioznosti, on je besmislenim ratom i smanjenjem poreza na bogate doveo zemlju do bankrotstva, pogazio Ustav, precenio opasnost od terorizma, sklanjao pogled od mučenja zarobljenika, dopuštao korupciju, zanemario znakove ekološke opasnosti i izgubio poverenje i naklonost ostatka sveta.

Bušizmi

Osim što ga svrstavaju u grupu najgorih američkih predsednika, najomraženijeg posle Ričarda Niksona, SAD nikad nisu imale tako smešnog predsednika kao što Buš.

Teško je odrediti u čemu je Buš najviše briljirao - njegove omaške zaradile su status posebne reči - bušizmi, a tu su i jezičke greške, plesne bravure, urnebesni govor tela i nesreće. Od „znam da ljudska bića i ribe mogu koegzistirati u miru", preko „previše ginekologa ne može praktikovati svoju ljubav prema ženama širom zemlje" i „video sam na internetima", do „naši neprijatelji stalno razmišljaju kako da naude našoj zemlji i ljudima, a to radimo i mi", Buš u nasleđe ostavlja veliku kolekciju lapsusa.

Bušova vladavina u brojevima:

- 1.000 dolara manje danas zarađuje prosečna američka porodica nego do 2000.
- 3.000.000 radnih mesta zatvoreno u sektoru proizvodnje.
- 59,7 miliona je zaposlenih sa zdravstvenim osiguranjem, što je pet miliona manje nego pre Buša. Broj zaposlenih bez zdravstvenog osiguranja popeo se s 38,4 na 46,9 miliona.
- 36,5 miliona siromašnih, što je pet miliona više nego pre osam godina.
- 150 odsto je porasla cena nafte za grejanje, a cena benzina je udvostručena.
- 30 odsto su porasle školarine na fakultetima.
- 8,75 biliona dolara duguju građani SAD.
- 4.000 Amerikanaca poginulo je u Iraku i Avganistanu.
- 20 milijardi dolara mesečno SAD koštaju ratovi.

Jedna od top 10 neponovljivih scena je ona u kojoj je on, idući do predsedničkog helikoptera, zaboravio da se nalazi na travnjaku Bele kuće pa je pljunuo. Ubrzo posle toga, na istom tom travnjaku zaplesao je s južnoafričkom grupom na Dan malarije. Buš se mnogo puta našao u vrlo nezgodnim situacijama pa je tako u Kini pokušavao da izađe kroz zaključana vrata. U istorijske gafove nesumnjivo će ući i neke od ovih njegovih izjava:

„Svi ambiciozni ljudi moraju znati da se uspeti može samo s uspehom, a ne s neuspehom."
„Velika većina našeg uvoza dolazi iz inostranstva."
„Čini mi se da smo krenuli nezaustavljivim putem prema slobodi i demokratiji - ali se to može promeniti."
„U jednu reč može se sažeti odgovornost onog koji vlada, a ta jedna reč glasi: ‘Budi potpuno pripremljen'."
„Doneo sam neke jako dobre odluke u prošlosti. Doneo sam i neke jako dobre odluke u budućnosti."
„Budućnost će nam sutra biti bolja."

Нема коментара: