brojač poseta

среда, 26. новембар 2008.

EKSKLUZIVNO: NISAM UBIO PUKANIĆA!

Željko Milovanović, glavnoosumnjičeni za ubistvo Ive Pukanića i Nike Franjića, u ekskluzivnoj ispovesti za Press tvrdi da nema nikakve veze sa atentatom na vlasnika „Nacionala" i optužuje hrvatsku policiju da je već pripremila njegovo ubistvo

s

Spreman za poligrafsko ispitivanje o ubistvima s kojima ga povezuju... Želljko Milovanović i fotorobot ubice

Željko Milovanović (42), koji je osumnjičen za ubistvo hrvatskog novinara Ive Pukanića, poslao je juče pismo našoj redakciji u kojem tvrdi da nije ubio vlasnika „Nacionala"! Najtraženiji begunac na Balkanu u ekskluzivnoj ispovesti za Press kaže da hrvatska policija ne želi da ga uhapsi, već da ga likvidira da bi sakrila prave ubice! Milovanović teško optužuje Hrvate da su montirali hajku na njega i tako prikrili delovanje hrvatske mafije.

Policija RS pretresla Željkov stan

Policija Republike Srpske pretresla je 31. oktobra stan u Doboju i kuću nedaleko od tog grada, za koje se veruje da ih je koristio Željko Milovanović. U Specijalnom tužilaštvu Republike Srpske u Banjaluci saopštili su da su pronašli mobilne telefone, SIM kartice, opremu za prisluškivanje, oružje, pancirku, sisteme za navođenje, ručne radio-stanice, veći iznos novca u evrima, nekoliko pasoša i ostalih dokumenata.. Policija je pronašla i motorističku kacigu, za koju veruje da je Željko nosio kad je ostavio skuter kod Pukanićevog automobila.

Milovanović je, uz pismo redakciji Pressa, poslao fotokopiju svoje lične karte, koju su mu nadležni organi BiH izdali 1. juna 2006. godine. Taj dokument nije pronađen u policijskom pretresu Milovanovićevog stana u Doboju 31. oktobra, iako je policija objavila da je tada zaplenjeno nekoliko ličnih dokumenata i putnih isprava, između ostalog i američki pasoš na njegovo ime.

Prenosimo pismo Željka Milovanovića u celini, uz redakcijsku opremu i minimalna skraćenja:

Povodom raznih tekstova u domaćoj i štampi država u okruženju želim da iznesem i svoju priču u javnost, da ukažem na mnoge neistine plasirane putem medija, servirane od strane hrvatske policije, a logičnim sledom podržane i na drugim prostorima. Ja, Željko Milovanović, koga proteklih nedelja jure sve policije u regionu, okrivljen sam, a izgleda već i osuđen, po svemu sudeći, na smrtnu kaznu, a sve zbog sumnje za ubistvo Ive Pukanića i Nike Franjića. Meni se stavlja na teret da sam naručen kao plaćeni ubica da učinim navedeno delo, a sve to samo na osnovu priče, tj. izjave Roberta Matanića. Zagrebačka policija tvrdi da sam dovezao sporni motocikl i parkirao ga u blizini Pukanićevog automobila i da sam ja taj koji ga je ubio.

s

Ubijen u centru Zagreba... Pod automobil Ive Pukanića podmetnuta bomba, Željko Milovanović osumnjičen da je postavio eksploziv

Istina je da s tim delom, bolje rečeno nedelom, nemam nikakve veze i da ne postoji ni jedan jedini materijalni dokaz koji može da me dovede u vezu sa ubistvom Pukanića, jer ga nisam počinio. Ili je dovoljno biti Srbin koji je bio u ratu u Hrvatskoj, koji je počinio nekoliko manjih krivičnih dela, pa da ga se optuži i da je ubica? Svi video-snimci nadzornih kamera pokazuju nekog potpuno neprepoznatljivog kako hoda s kacigom na glavi. Po čemu sam to ja?

Od Bagzija do pape!

Željko Milovanović, bivši pripadnik JSO, nalazi se na Interpolovoj poternici zbog sumnje da je tokom devedesetih počinio ratni zločin. Posle optužbi da je ubio Pukanića, na njegov račun iznete su razne teške optužbe, od pokušaja ubistva Dejana Milenkovića do pape Jovana Pavla Drugog!
Hrvatska policija tvrdi da je Željko Milovanović mladić sa crnom kacigom koji se vidi na snimku sigurnosne kamere. On je postavio eksploziv pod automobil Pukanića. Robert Matanić, koji se sumnjiči za učešće u ubistvu Pukanića, navodno je policiji ispričao da je Željko Milovanović planirao da ubije pokajnika Dejana Milenkovića Bagzija, svedoka saradnika na suđenju za ubistvo Zorana Đinđića. Sarajevski nedeljnik „Slobodna Bosna" pisao je policija Republike Srpske veruje da je Milovanović učestvovao u pripremi neuspelih atentata na papu Jovana Pavla Drugog i Milorada Dodika, koji je trebalo da bude ubijen „zoljom" 2006. godine.

Ponavljam, sigurno ne postoji ni jedan jedini materijalni i neoborivi dokaz, kako to oni vole da kažu, koji bi potvrdio navode zagrebačke policije, jer ja s tim zločinom nemam nikakve veze. Sve što su izgovorili Matanić i novinari „Nacionala" moraće da ponove i dokažu na sudu kada se pokrene tužba protiv njih. A tužiću ih za razoren život, maltretiranje porodice i gomilu laži i kleveta koje su izrekli na moj račun. Ako me ubiju pre toga, svi relevantni dokazi će stići do mog advokata. Rezultat će biti isti. Pre ili posle moraće da skinu ljagu s mog imena.

Hrvatska policija me unapred osudila

Da postoji bilo kakav dokaz, već bi bio objavljen u novinama i na televiziji, a pošto ga ne pokazuju, jer ne postoji, verovatno se trude da ga što bolje naprave i smeste gde to njima bude najviše odgovaralo. Pominjao sam smrtnu kaznu. Nisam pri tome mislio na sudsku presudu, jer mi je Hrvatska unapred presudila, nego na informacije koje sam dobio. Nekoliko policajaca uključenih u potragu za mnom javno je reklo da su dobili naređenje ne da me hapse, već da me ubiju na licu mesta. Tamo gde budem zatečen.
Sasvim je očigledno da je nekome u interesu da me se reši na najlakši način, a ujedno sva priča o Pukanićevom ubistvu da bude privedena kraju i da tvrdnje zagrebačke policije budu potvrđene. Vuk sit, ovce na broju. Bezbolno i politički idealno rešenje. Ionako su svi Krajišnici lopovi i ubice, pa im treba zabraniti da se vrate u Hrvatsku tako što će im se dati primer onoga šta ih tamo čeka. Da li to znači da Zagreb nema svoju mafiju, pa su Srbi ti koji po Hrvatskoj ubijaju?

s

Zaplena... Kaciga, telefoni i oružje koji su pronađeni u Željkovoj kući u Doboju

Podsećam da taj isti Matanić, po zagrebačkoj policiji, svojom pričom i izmišljanjem nebuloza, a poslednja je o planiranom atentatu na Dejana Milenkovića Bagzija, pokušava da sebi kupi povoljnu poziciju, kao što je svedok saradnik ili slično, i spase samoga sebe preko tuđih leđa. Kako je krenulo, jedino me još nije optužio da sam ubio Kenedija. Ili je u pitanju namerno slanje dezinformacija od strane hrvatske policije, vršenje pritiska na policiju Republike Srpske? Ne rešavaju li tako svoje međusobne razmirice i podvlače crtu? Zagrebačka mafija postaje čista, a njihova policija efikasna!

fakti

n Vlasnik zagrebačkog „Nacionala" Ivo Pukanić i direktor marketinga te kuće Niko Franjić ubijeni su 23. oktobra ispred redakcije tog nedeljnika
n Pukanić i Franjić su ubijeni u eksploziji bombe koja je bila postavljena u skuteru koji je atentator ostavio pokraj Pukanićevog automobila „leksus"
n U akciji „Balkan ekspres" policija je uhapsila deset osoba, a protiv petorice su 30. oktobra podignute krivične prijave
n Za ubistvo su osumnjičeni Željko Milovanović, Robert Matanić, njegov rođak Luka, Amir Mafalaniji i Bojan Gudurić

Lažnim informacijama kojima zagrebačka policija bombarduje sve policije regiona, a tako i ljude iz krimi-miljea, kako oni od milošte nazivaju svoje kriminalce, za rezultat bi trebalo da poveća pritisak na mene jer pokušava da okrene i kriminalce protiv mene i moje porodice. Zagrebačka policija u saradnji s novinskom kućom „Nacional" dovodi i moju porodicu u opasnost, potajno huškajući kriminalce da obave prljav posao umesto policije ne bi li me ućutkali na perfidan način, a da sami ne uprljaju ruke. Hrvatskom sudstvu biće veliki problem da opravda hajku i dokaže bilo šta od dela koja mi se stavljaju na teret, a novim čelnicima pravosuđa, policije i političarima Hrvatske pod hitno je potreban podoban krivac.

U mojoj kući pronašli su pištolj za decu

Što se tiče mog boravka u Republici Srpskoj, nekoliko puta sam bio pozivan od strane tužilaštva i policije, i svaki put sam se uredno odazivao jer imam kriminalni dosije u Srbiji. Koliko god želeo, grehove iz mladih dana ne mogu da promenim, a novinarske priče o mojoj navodnoj povezanosti s Legijom jesu van svake pameti.
O pretresu mog stana i vikend-kuće na starom porodičnom imanju na obali Bosne u selu Majevcu mučno je i govoriti. Ne da je iznesena neistina, već ogromna količina najodvratnijih laži. Naime, policija navodi da je našla neoborive dokaze u mon stanu i vikendici, a pod tim dokazima navodi kako su pronađeni oružje i pasoš koji se izdaje na osnovu pružanja posebnih usluga.
Naravno, to je sve tačno. Jesu pronašli oružje. Vazdušni pištolj na dijabole i jednu igračku za decu koja je kopija kaubojskog revolvera, koji je, uz sve to, neispravan! A što se pasoša tiče, on je legalno izdat u svrhu radi koje se i izdaje. Taj koji je policija našla je istekao, pa sam dobio novi. To, valjda, znači „više putnih isprava". Sledeći „neoboriv" dokaz je crna kaciga. Sa sigurnošću tvrdim da jeste moja, ali da nije iz kuće izašla mesecima. Zašto nigde nije navedeno da je od stajanja bila prekrivena debelim slojem prašine? Kome je u cilju bilo da prikaže kako su, ipak, pronašli nekakav dokaz protiv mene?

s

Da ne govorimo o optužbi za ubistvo, verovatno bi mi bilo smešno, ovako... Naime, ako se malo bolje pogleda, svaka druga ili treća kaciga koju motoristi nose je crna. Dobro sam pogledao snimke na TV-u i novinama. Vidi se da to nije ista kaciga. Zašto hrvatski eksperti ne uvećaju snimke obe kacige, pa će se videti da sam ja sigurno u pravu. Ali, sumnjam da imaju hrabrosti takve snimke da puste u javnost. Sami sebe bi ukopali. Objavljeno je, takođe, kako je pronađeno i 12-13 telefona. Naravno, nigde nije objavljeno da je polovina stara i pokvarena, a da ostatak ispravnih pripada celoj mojoj porodici. Mojoj supruzi, sinu, majci... Kakav senzacionalan dokaz! Objavljeno je još da su pronađeni profesionalna prislušna oprema i GPS za praćenje lica i objekata. Policija jeste našla opremu za detekciju radio-signala i uređaj za pojačavanje i bežični prenos zvuka. GPS uređaj koji je pronađen kod mene najobičniji je risiver.

Spreman sam na saradnju s policijom

Zar je moguće da ne postoji nimalo volje da se proveri i potvrdi ova priča? Ili je ipak lakše objaviti rat i pri tome policiji reći kako se radi o opasnom i naoružanom kriminalcu, i na taj način im sugerisati da mogu slobodno da upotrebe oružje? Možda je to i poželjno. Koliko se nerešenih ubistava meni mrtvom može pripisati? Ovim pismom poručujem gospodi iz dobojske i banjalučke policije, a tako i policiji Srbije, da sam u svakom momentu voljan da se opravdam. Nisam nikoga ubio, niti na bilo koji način fizički povredio nekoga u Srbiji ili Republici Srpskoj. U vreme ubistva nisam se ni nalazio u Zagrebu. I to je lako proveriti.

s

Spreman sam da prođem poligrafsko ispitivanje vezano za ubistva u Sarajevu s kojima me dovode u vezu jer su slična onima u Zagrebu, a isto tako i za šestorostruka ubistva u Subotici ili bilo gde u Srbiji. Sigurno je da nemam nameru ovo da dokazujem iz zatvora jer ja najbolje znam da nisam ništa skrivio. U svakom trenutku sam spreman na poligrafsko ispitivanje, ali nisam spreman na hapšenje, pogotovo ne od strane hrvatske policije, koja je ubistvom Mataušeka (ubili su ga kao psa usred Belog Manastira) jasno pokazala kako postupa s vojnim veteranima nekadašnje Krajine. Zašto policija Republike Srpske ne proveri hrvatske metode?
Gospodo iz srpske policije! Kada odlučite pošteno i nepristrasno da obavljate svoj posao i pronađete svedoke koji će potvrditi moju nevinost, ja ću se rado vratiti da potvrdim sve svoje navode i sperem ljagu sa svog imena. U međuvremenu, spreman sam na saradnju putem interneta.

Нема коментара: